Super je kad si deo jedne lepe priče. Još je bolje kad si tu od samog početka, od prvog koraka…
Vršac je dokazao da je grad rokenrola. Definitivno. Imamo i dokaz – fotografije sa prvog Rok festivala “Proleće na Vršačkom jezeru” koji je održan prošlog vikenda.
Kada smo najavljivali festival mnogi su pitali: Gde je jezero u Vršcu? E pa, na 10 minuta od centra. Prekoputa autobuske stanice. Jeste da je maleno, ali je jezero.
I jete da je bilo komaraca, ali su ih već prvog dana zaprašivali. Doduše, mnogima posle nekoliko piva više nisu ni smetali. Nego, da se vratimo rokenrolu.
Dobra muzika, druženje, nova poznanstva, sjajan voditeljski tandem – Danijela i Kristijan, ljubazni domaćini… to je u najkraćem opis tri muzička dana festivala (poslednji dan bio je rezervisan za gastronome). I ne, ne kažemo to zbog zahvalnice koju smo dobili ?
Na bini pored jezera nastupilo je 13 bendova: Riblja čorba, Kerber, Jorgovani, King Foo, Hadži prodane duše, Primitai, Northern Revival, Nikom ništa, Holloklok, OKUD Rok cirkus, .Momo, 2 sata kvalitetnog programa i Jet Clock.
Pomenuli smo ranije da je Vršac dokazao da je grad rokenrola. I jeste. Ne samo zbog posećenosti festivala nego i zbog činjenice da je u publici bilo uglavnom pripadnika mlađe generacije koji nisu ni bili rođeni kada su Čorba i Kerber počinjali.
A ti isti klinci su iz sve snage skakali i na sav glas pevali “Dva dinara druže”, “Dobro jutro”, “Čovek od meda”, “Ratne igre”, “Kad ljubav izda”…
Prvog dana festivala nastupali su bendovi: Northern Revival, Nikom ništa, Holloklok i 2 sata kvalitetnog programa.
Možda je poseta mogla da bude bolja, ali izgleda da su svi čekali Čorbu i Kerber i u tom čekanju propustili veče puno dobrog zvuka.
Drugo veče Rok festivala Proleće na Vršačkom jezeru, bilo je rezervisano za Haži prodane duše, King Foo, Kerber i lokalni bend .Momo.
Počelo je sa četvoročlanom rok ekipom iz Užica, bendom Hadži prodane duše. Pravo zagrevanje i više nego dobra uvertira za slovenački bend King Foo.
Slovenački muzičari okupljeni pod imenom King Foo su rock/blues/fusion/funky kvartet iz Ljubljane, koji izvodi autorsku muziku i obrade pesama na specifičan, zaista veoma nekonvencionalan način.
Članovi benda svoje nastupe često nazivaju “divljom sinergijom” i u pravu su, jer nema preciznijeg opisa onoga što se dešava na sceni kad Aleksandra Josić (fenomenalan vokal, čak se i Gale iz Kerbera nije uzdržao od javnog iznošenja komplimenata ovoj mladoj i veoma energičnoj mladoj dami) i ekipa počnu sa svirkom.
King Foo je definitivno bend koji treba čuti i videti.
Kerber… Šta pisati o njima? I da li je uopšte potrebno? Generacije su slušale i slušaju “Ratne igre”, “Kad ljubav izda”, “Mama, tata”, “Moja curica izgubila san”…
Prošlo je dosta vremena od njihovog poslednjeg albuma. Kažu da će novi uskoro. Vreme je. Čekamo.
Jedino nam je žao što Gale nije ispunio želju Aleksandri (King Foo). Devojka je dobar deo njihovog nastupa provela ispred bine igrajući i pevajući i samo bi s vremena na vreme doviknula “Još samo ovu noć mi daj”… ali te pesme nije bilo na set listi…
Drugo veče festivala zatvorio je lokalni cover bend .Momo, na radost publike koja voli punk.
Trećeg dana festivala nastupali su: OKUD Rok Cirkus, hor Jet Clock, najmirišljaviji bend Jorgovani, Riblja čorba i gosti iz Velike Britanije – metal bend Primitai.
Da li zbog umora, vrućine ili nećeg trećeg, ali tog dana je sve kasnilo pa je umesto u 19:00 OKUD Rok cirkus počeo koncert sat i po kasnije, pa im je nastup bio skraćen. Zaista šteta, jer su klinci “na prvu loptu” osvojili prisutne, a zbog probijanja termina nisu mogli da izađui na bis, iako je publika tražila.
Za one koji ne znaju, Rok cirkus čine deca školskog uzrasta, uglavnom srednjoškolci i stariji osnovci koji izvode isključivo rok muziku. Saša Kostić, je čovek koji je osnovao i vodi ovaj orkestar.
Posle njih nastupio je hor Jet Clok izvodeći obrade stranih rok hitova.
“Kad zamirišu jorgovaaaniii… ” počeli su uvodni taktovi i… najmirišljaviji bend, uz obaveznu pivsku scenografiju, zagrmeo je sa bine u Vršcu.
Ko je bio na njihovim svirkama zna kako zvuče i koliko su energični njihovi live nastupi. Jorgovane možete da volite ili da ne volite, jedino ne možete da ostanete ravnodušni.
A onda Riblja čorba… Bend, da se ne lažemo, zbog koga je većina posetilaca i došla – neki čak iz Beograda. Možda pomalo neočekivano, ali publiku u prvim redovima je činili uglavnom mlada ekipa. Nekako je falila srednja generacija i oni stariji koji su kao tinejdžeri pevali “Lutku sa naslovne strane”.
Zamerali im ili ne, ljutili se na njih ili ne… oni su legende i tačka. Možete da budete hejteri do mile volje, da ih pljujete iz hiljadu opravdanih ili neopravanih razloga… ovakvu bazu fanova teško da još koji bend u ovoj zemlji ima.
Od trenutka kada su se pojavili na bini, tokom dva sata svirke, pa sve do bisa, publika je pevala sa njima. Iz sveg glasa. I otpevao je Bora “Anđela” za kraj. Čisto da se zna.
Čast da završi treći dan i muzički deo festivala, pripala je heavy metal bendu Primitai iz Velike Britanije (doduše, nekoliko članova je iz naših krajeva). Prava je šteta što je dobar deo publike otišao posle Čorbe, možda pomalo i nefer prema momcima koji su potegli toliki put da bi nastupili u Vršcu.
Šta reči osim – fenomenalnoooo! Zvuk, nastup, energija, gitare, vokal… Obećali su da će ponovo doći u Srbiju. Držimo ih za reč i jedva čekamo.
Nedelja, četvrti dan festivala, bila je zamišljena kao dan za odmor, oporavak i opuštanje uz tradionalni “Vršački kotlić”, takmičenje u pripremi gulaša i riblje čorbe.
Nismo bili. Uspavali smo se. Ali, nema veze, bićemo sledeće godine.
