Jedan od dobrih načina da se sjajno provedete subotom uveče jeste odlazak na metal svirku. Još kada je reč o dva finska i jedanom estonskom bendu, greške nema.
Dakle, Dorćol Platz je solidno bio popunjen još pre nastupa prvog benda. Verovatno zato što je trećinu činila ruska publika. Naši više vole da dođu na headlinere. Ne daj bože da čuju nešto novo (mada je i Finntroll prvi put stigao u Beograd, ali tu su YouTube i sve ostale digitalne platforme).
Za ne poverovati, ali tačno na vreme na binu su izašli članovi finskog melodic death metal benda Suotana.
Nije ni čudo što su baš oni bili zaduženi za otvaranje ove večeri. Od intra “Lake Ounas”, vodili su nas “Through the Mammoth Valley”, pa “Into the Ice Embrace” do “River Ounas”. I to žestoko i bez predaha.
Kostimirani, energični, uvežbani… očigledno su zaduženi za inicijalno dizanje atmosfere u publici.
Što im je i pošlo za rukom gotovo odmah, a oko 40 minuta njihove svirke prebrzo je prošlo.
I opet tačno po satnici, pred prisutne u Dorćol Platzu (koji je već bio prilično popunjen) istupio je Metsatöll, folk metal bend iz Estonije.
Iako su formirani još 1999. (četvrt veka karijere nije mala stvar) i do sada objavili sedam albuma i jednu kompilaciju… nekako je njihov nastup prošao “mlako”.
Nikakva zamerka što se tiče profesionalnosti, jednostavno ovdašnjoj publici nisu legli (ne računaju se ruski fanovi), pa je jedan deo izašao u baštu Platza tokom svirke.
Iako su intro i 13 pesama sa set liste svirali nešto manje od sat vremena, delovalo je mnogo duže.
Konačno su se u 21:46 (sa celih 60 sekundi zakašnjenja) na binu popeli i oni zbog kojij je skoro 500 ljudi i došlo u Dorćol Platz.
Finski folk/black metal bend Finntroll prvi put je nastupio u Beogradu i to u okviru aktuelne evropske turneje.
Smatraju se jednim od pionira folk-black metal žanra, a oformljeni su u Helsinkiju još 1997. godine.
Do sada su objavili sedam studijskih izdanja od kojih su još uvek aktuelno “Vredesvävd“ izdali 2020. godine.
Šta reči osim: vredelo je čuti i vredelo je videti finske trolove (i malog plišanog zeku, maskotu benda).
Doduše, zid od prozora u Dorćol Platzu uticao je na zvuk pa su se basovi povremeno previše čuli i osetili, ali malo kome od prisutnih je to smetalo, a 14 pesama brzo je prošlo.
Sudeći prema komentarima i izrazima lica ljudi posle koncerta, promoteri bi trebalo da razmisle da ih u nekom skorijem periodu ponovo dovedu u naše krajeve.
A kada smo već kod promotera… Kapa dole za Different Strings. Ne pamtimo kada smo bili na koncertu na kome je satnica ispoštovana u minut. Svaka čast na organizaciji.
