Multimedijalni omaž mužičaru i pesniku Lenardu Koenu, povodom posthumnog izdanja njegove knjige “Plamen”, održana je sinoć u Velikoj sali Jugoslovenske kinoteke, gde je prikazan i retko viđen odlomak dokumentarca o velikom muzičaru iz 1984. godine.
Džajlz Norman, ambasador Kanade u Srbiji, izjavio je da je veliki kanadski pesnik, pisac, muzičar, svestrani umetnik Lenard Koen (1934-2016) obeležio živote mnogih u rodnoj Kanadi.
Dvoje stranaca, u hotelskoj sobi, vodilo je ljubav u ritmu njegove usne harmonike… Leonard Koen tada je znao svoj put
Kako je naveo, u stihovima čuvenog kantautora se pronalaze njegovi koreni, a istraživao je mnoge teme u svojim pesmama kao što su religija, izolacija, depresija, gubitak, romantične veze, ali i smrt ili seksualnost.
– Bio je pesnik, pevač, umetnik, a za nas u Kanadi jednostavno – legenda – ukratko je objasnio Norman i podsetio da je muzičar dobio mnoge nagrade u životu, kao što je i Grammy za životno delo, navodeći da je njegovo remek delo – pesma “Halleluiah” (1984).
Ambasador je izrazio i zadovoljstvo što je publika prestonice imala prilike da uživa u tročasovnom koncertu velikog Koena u Beogradskoj Areni 2009. godine.
Moderator multimedijalnog događaja Olgica Marinković ispred Ambasade Kanade podsetila je da je izdavačka kuća “Geopoetika” iz Beograda objavila dva romana slavnog pesnika – “Omiljena igra” (2013) i “Divni gubitnici” (2014), koji su napisani davne 1963, odnosno 1966. godine.
Takođe, objavljene su i njegove knjige poezije “Snaga robova” (1981) i “Šta ja radim ovde” (1987) u prevodu Vladislava Bajca.
Poznato je i da su se Bajac i Koren godinama družili i razvili jedno čvrsto prijateljstvo, za koje prvi čovek “Geopoetike” kaže da su to osetljive stvari i da čovek oko njih mora biti veoma oprezan.
– Koliko vi nešto znate o nekome, kao što je veoma kompleksna i opširna ličnost Lenard Koen, tako ne bi trebalo i drugi da to znaju za širu javnost. Zato sam se trudio da tokom mog druženja sa Koenom obelodanim što manje – objasnio je Bajac.
Tako je govorio Leonard Koen: Samo budale stalno isto misle i to nazivaju stavovima
Kako je naglasio, ne bi odlazio u detalje, već bi samo ukratko predstavio profil svestranog autora, koga je teško doživeti u kratkom prepričavanju.
Upoznali su se na grčkom ostrvu Hidra i kasnije se sastali u čuvenom hotelu “Čelzi” u Njujorku, kada je imao intervju sa muzičarem.
Upravo taj intervju je bio okosnica ekskluzivnog arhivskog materijala koji je bio prikazan u okviru predstavljanja knjige “Plamen”.
U pitanju je odlomak od 17 minuta dokumentarca o Lenardu Koenu, prikazan samo jednom na TV Beograd u okviru emisije “Umetničko veče” maja 1985. godine.
Vladislav Bajac kao autor i scenarista filma imao je intervju 1984. kada je i produbio prijateljstvo sa kanadskim kantautorom, dok je snimatelj bio Dušan Ninkov, a reditelj Tomislav Perica.
Osim toga, prikazan je serijal autentičnih fotografija Koena i Bajca tokom godina prijateljstva, kroz kompoziciju “Subito za hor, dva basa i elektroniku” Zorana Erića, na stihove ove dvojice pisaca.
EVO ZAŠTO NAM PONEKAD PRIJA TUŽNA MUZIKA… I kakve veze s tim ima Koenova “Hallelujah”
Snimak je pronađen u Arhivi Radio Beograda, a izvodi hor Collegium Musicum, uz dirigenta Darinku Matić-Marović, premijerno izvedeno na otvaranju BEMUS-a 1984.
Profesor dr Zoran Paunović, akademik, prevodilac, prošao je kroz karijeru Koena, koji je počeo prvo da piše i objavljuje poeziju i prozu.
Ipak, kako mu romani nisu dobro prošli i kritičari su mu dali do znanja da se mane tog knnjiževnog roda, on ih je poslušao i nastavio da stvara poeziju koju su mu svi hvalili.
Bio je uspešan pisac, živeo je u manastiru, menadžerka ga dovela do bankrota…
Ali, uvideo je da se od toga ne može živeti, tako da se odlučio da peva svoje stihove da bi preživeo, i tako je jedan pesnik postao svetski muzičar.
Glavni poriv mu je bio da stvara pesme, ali tu je postojala i namera da bi kao autor poezije bio zanimljiv devojkama, kako je pevač svojevremeno i pričao.
Paunović koji je i prevodio dela Koena, naglasio je da je Koenova pesma “Halleluiah” jedna od retkih pesama na svetu da se o njoj pišu čitave knjige.
Takođe je podvukao i druge njegove numere kao prave poezije na sceni – “I”m Your Man” ili “First We Take Manhattan”.
Podsetio je kako je Koen imao razne burne ljubavne veze, kakva je bila i sa čuvenom Dženis Džoplin, što nije moglo da se poveže sa njegovim karakterom, ali je zato imao i mnoge depresivne faze u životu i karijeri.
– Umro je neposredno nakon što je snimio svoj poslednji album naziva “You Wanted Darker” (Želeli ste mračnije), a nova knjiga mu se zove “Plamen”, ili na engleskom “Flame”, dakle ima svetlosti. A imao je veliku želju da jednog dana umre na sceni – zaključio je priču o Koenu dr Zoran Paunović.
HL/Izvor: telegraf.rs
