Berza vinila, Bazar antikviteta i Market nedeljom održaće se u subotu i nedelju, 8. i 9. jula u SKCNS Fabrika.
Berza vinila, kompakt diskova, kaseta, stripova i knjiga održaće se u subotu, 8. jula, od 10:00 do 15:00 časova.
Broj izlagača na berzi je ograničen, a učešće se naplaćuje 500 dinara po štandu. Oni koji žele da izlažu treba da se prijave na mejl jovangvero@yahoo.com. Ulaz za posetioce je besplatan.
Bazar antikviteta/ Photo: Lea Bodor
Bazar antikviteta održava se u nedelju 9. jula od 10:00 do 16:00 časova.
Posetioci će biti u prilici da se upoznaju s ponudom slika, satova, starih predmeta, monografija, knjiga, kao i ostalih predmeta i objekata koji su zaokupili pažnju kolekcionara i ljubitelja antikviteta.
Za izlagače se učešće naplaćuje 500 dinara po štandu. Oni koji žele da izlažu treba da se prijave na mejl jovangvero@yahoo.com.
Market nedeljom/ Photo: Lea Bodor
Pored ovoga, u nedelju se u SKCNS Fabrici održava i Market nedeljom, od 16:00 do 21:00 čas. Na marketu će se naći izlagači grnčarije, ručnih radova, nakita, orgonita, prirodne kozmetike…
Oni koji žele da izlažu treba da se prijave na mejl market.nedeljom@gmail.com.
Deseto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, svečano je zatvoreno dodelom nagrada za najbolja filmska i glumačka dostignuća i projekcijom filmova “Snežana” i “Da li ste videli ovu ženu?”.
Nagradu “Zlatna imaginacija” za najbolji film u celini dobilo je ostvarenje “Stoj na rukama” rediteljke Ovsane Šekojan iz Jermenije.
U svom obrazloženju žiri je napisao da nagradu dodeljuje “za izvrsnost u svakom aspektu filmskog dela; bolnu, ali suptilnu, slojevito ispričanu priču, jedinstvenu atmosferu, sjajnu režiju, izvrsnu kameru i glumu“.
Bašta Fest/ Photo: Milena Arsenić
Nagrada “Zlatna interpretacija” za najbolju žensku ulogu dodeljena je Milici Janevski za ulogu u filmu “U ramenima” rediteljke Tare Gajović iz Srbije, “zbog neverovatne transformacije u sredovečnu ženu i majku kojoj je kafana druga kuća“.
Žiri je dodelio nagradu za najbolju mušku ulogu glumcu Oskaru Petersenu za ulogu u filmu “Bergi” južnoafričkog reditelja Diana Vejsa, “za majstorski suptilno nijansiranje unutrašnje tenzije i borbe između ljudskosti u sebi i poštovanja zakona“.
Bašta Fest/ Photo: Milena Arsenić
Specijalne nagrade dodeljene su filmovima “Mama” Migela Azurmendija Gomeza (Španija), “za poseban pristup odnosu majke i sina koji na duhovit način prikazuje majčinsku ljubav i kad ta ljubav ide protiv života samoga“, kao i ostvarenju “Sahrana“ Šimuna Šituma (Hrvatska), “zbog pametnog, duhovitog i ironičnog prikaza karaktera balkanskog čoveka koji se očitava kroz opušten odnos prema smrti i suptilnog prikaza skrivenih emocija koje izbijaju uprkos odbrambenim mehanizmima“.
Glavni žiri festivala činili su Radivoje Raša Andrić, reditelj iz Srbije, Lana Barić, rediteljka, scenaristkinja i glumica iz Hrvatske, i Rikard Balada, glumac iz Španije.
Miloš Radovanović/ Photo: Milena Arsenić
Regionalnu nagradu “Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru, koja se dodeljuje uz podršku rentala Cineplanet, dobio je Miloš Radovanović za film “U ramenima”.
O nagradi je odlučio Miloš Jaćimović, direktor fotografije iz Srbije, koji je svoj izbor obrazložio rečima:
– Ovogodišnje, jubilarno, izdanje Bašta Festa obeležio je veliki broj filmova visokog nivoa estetizacije i vrhunskog vizuelnog izraza. Kako mora da se donese samo jedna nagrada, ove godine podržavamo jedan mladi film, koji se naslanja na tradicije crnog i rumunskog, novog talasa, koji se istakao svojom vizuelnom pismenošću i osećajem za ritam.
Bašta Fest/ Photo: Milena Arsenić
Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, ove godini su činili Đorđe Petrović, Andrija Žuža, Sonja Jovanović, Dubravka Stefanović i Anika Petrović.
Svoju nagradu 0vaj žiri dodelio je ostvarenju ”Brzina” reditelja Pola Rižoa, “zbog kritike života i vremena u kom se nalazimo koje nam ne dopušta predah, niti da stanemo i razmislimo“.
U obrazloženju žirija stoji i da je ovo “film koji govori o umerenosti i ravnoteži koju svako od nas treba da pronađe u sebi da bi preživeo, i ujedno u malom predstavlja ogledalo svakodnevice naše generacije“.
Nagrada organizaciji Tribalion/ Photo: Milena Arsenić
Bašta Pitch žiri u sastavu: Pawel Kosun (Poljska), Lukas Teren (Slovačka), Anja Sekulić (Crna Gora) i Maja Šuša (Srbija), doneo je odluku da za najbolji projekat proglasi “Smrt, more, plave boje” reditelja Milutina Miloševića i producentkinje Jelene Čeivanović iz Srbije.
Tim Bašta Festa dodelio je i nagradu “Baš ta čast” organizaciji Tribalion za primer dobre inicijative u sportu i turizmu, kao i za promišljen i dobro organizovan događaj sa velikim potencijalom za budućnost.
Ekipa filma Da li ste videli ovu ženu/ Photo: Milena Arsenić
Deseti Bašta Fest završen je projekcijom filmova “Snežana“ Lane Barić i “Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, a svečano ga je zatvorila glumica Ksenija Marinković sa ekipom filma.
Festival je time nastavio tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti debitantskom ostvarenju koje je po mišljenju Bašta tima obeležilo prethodnu godinu.
Tokom četiri festivalska dana, u takmičarskom programu festivala prikazano je ukupno 29 kratkih igranih filmova iz 20 država.
U muzičkom programu Bašta Festa nastupili su Dj IRon (Idemo kod mene da slušamo ploče), DJ Igor Jadranin, dvojac FTG – Funk Technik Group, a održano je i tradicionalno Čola veče.
Slavni pevač Doorsa Džim Morison preminuo je 3. jula 1971. godine sa samo 27 godina. Tako se pridružio zloglasnom Klubu 27, koji čine poznati muzičari umrli u tim godinama. Da podsetimo, sa 27 umrli su, između ostalih, i Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Kurt Kobejn, Ejmi Vajnhaus, Brajan Džons…
Džim Morison bio je izuzetno inteligentno dete, sin američkog admirala Džorža Stivena Morisona, komandanta američkih pomorskih snaga u Tonkinškom zalivu tokom Vijetnamskog rata.
Zanimljivo je da je Džim Morison diplomirao filmsku i dramsku umetnost na uglednom Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu (UCLA). Tek posle diplome došao je muzički uspeh sa grupom The Doors, nazvanom po romanu Aldusa Hakslija ‘The Doors of Perception’.
Morison je pronađen mrtav u svom stanu u Parizu, gde je živeo s devojkom Pamelom Kurson. Upravo ona ga je pronašla mrtvog u kadi. Mrtvozornik je objavio da je uzrok smrti bio srčani udar, ali nije obavljena autopsija, pa to pitanje ostaje otvoreno svih ovih godina.
Postoje pretpostavke da je Morison umro od predoziranja Pamelinim heroinom, kojeg je navodno greškom ušmrkao misleći da je reč o kokainu.
Pamela je umrla manje od tri godine kasnije od predoziranja heroinom. U trenutku smrti i njoj je bilo 27 godina.
Džim je sahranjen na slavnom pariskom groblju Père Lachaise (koje se zove po ocu Lachaiseu, ispovedniku kralja Luja XV.), na kojem je verovatno sahranjeno više slavnih osoba nego na ijednom drugom groblju na svetu, kao što su Marsel Prust, FrederiK Šopen, Oskar Vajld, Onore de Balzak, Molijer, Isidora Dankan i mnogi drugi.
Pachamama zauzima značajno mesto u srcima i umovima miliona. Ovo drevno božanstvo, Majka Zemlja, predstavlja harmoničan odnos između ljudi i prirode. Pachamama je moć koja izaziva negujući duh ka našoj planeti, podsećajući sve na odgovornost da zaštite i sačuvaju životnu sredinu koju zovemo dom.
Pachamama bina powered by Rosa već 6 godina je tačka okupljanja i utočište za ljude iz celog sveta koji muziku doživljavaju kao mnogo više od zabave, koji posredstvom tonova dolaze u dodir sa sobom i žele da odaju počast Majci Zemlji. Ovaj dokumentarni film donosi duh bajkovite Pachamame, koja usred najšarenije tapiserije EXIT festivala priča priče o svesnosti, zajedništvu, slobodi i ljubavi.
Proslave posvećene Pachamami okupljaju ljude iz različitih sredina kako bi odali počast i cenili obilne darove prirode. Kroz različite rituale pojedinci izražavaju svoju zahvalnost za bogate resurse Zemlje, istovremeno se obavezujući da će zaštititi njenu delikatnu ravnotežu. Pachamamina univerzalna poruka o međusobnoj povezanosti odjekuje ljudima širom sveta, inspirišući kolektivnu posvećenost zaštiti naše životne sredine i stvaranju održive budućnosti za generacije koje dolaze. Priznavanjem Pachamaminog prisustva podsećamo se na međusobnu povezanost svih živih bića i važnost življenja u skladu sa prirodnim svetom.
Upravo je Exitova Pachamama bina powered by Rosa epicentar muzike nove svesnosti, tačka okupljanja onih koji razumeju svoju ulogu u svetu i ne plaše se da istraže svoje najdublje ja. Tokom 6 godina ova bina okupila je muzičare, plesače, facilitatore i posetioce iz celog sveta koji su sa najlepše tačke na Tvrđavi uživali u slobodi i jednostavnosti življenja.
Pachamama – the tale of conscious music (2)/EXIT photo team
U dokumentarnom filmu “Pachamama – the tale of conscious music”, govorili su predstavnica Mohanđi fondacije Devi Mohan, multi instrumentalista i predstavnik world music žanra Praful, predstavnica medicinske muzike Laor, operski pevač Zoran Todorović, i mnogi drugi. Svi oni su ispričali zbog čega je baš ovo mesto važno za njih, šta je to što im muzika donosi, i zbog čega je sve ona toliko moćna.
– Muzika za mene nije samo zabava, muzika je nešto što me povezuje sa mojim višim ja ili sa mojim unutrašnjim jezgrom, sa tim tihim mestom koje je netaknuto dešavanjima u svetu – objasnio je Praful.
Muzika poseduje duboku sposobnost da uspostavi duboku vezu između pojedinaca i njihovog unutrašnjeg ja. Dok se melodije i ritmovi prepliću, oni bude emocije i pobuđuju sećanja, nudeći put ka samootkrivanju.
Kroz univerzalni jezik muzike, može se krenuti na putovanje samoistraživanja, gde slojevi svakodnevnog života nestaju.
– Kada slušamo određenu vrstu muzike, ili pevamo zajedno, setimo se nečega što smo zaboravili ili što već znamo od pre mnogo vekova ili miliona godina. Muzika budi sećanje na nešto što je duboko u našoj ljudskosti – rekla je neverovatna Laor koja je svojom pesmom “Hymn To The Soul” dotakla srca stotina hiljada ljudi širom sveta.
Naš najpoznatiji bariton Zoran Todorović kaže da je muzika ta koja stvara ritual:
– Za mene je conscious muzika jako bitna zbog toga što ona dovodi ritual, a da bi se svesnost probudila mora da postoji ritual.
Upravo su festivali susret muzike i plesa, oni su jedinstvena tačka u kom su ritam i pokret nerazdvojivi entiteti. Ples je sopstveni jezik, koji prevazilazi reči i izražava najdublje emocije kroz fizički pokret.
– Mislim da su festivali Meka i Medina, gde se budi svesnost prvo kroz ritual igre. Znači igra nas povezuje, kad god počinjemo da pomeramo telo ulazimo u naš odnos sa samim sobom kroz igru – dodao je Zoran.
– Svesno plesanje nam je dokaz da nam ne treba nikakva supstanca is spoljašnjeg sveta da bi nas dovela u to stanje, jer sama svest po sebi je ta punina koja se širi iznutra kao fontana –objasnila je Devi Mohan koja godinama unazad uspešno vodi radionice svesnog plesanja.
– Ta vrsta vibracije odgovara ljudima koji žele da rade na sebi, koji ne žele da budu ovisni od bilo kakvih supstanci da bi dostigli to stanje, jer to stanje je onda tvoje, nije ovisno o supstancama –naglasila je ona.
Bilo da se radi o baladi koja uzburkava dušu, optimističnom ritmu koji rasplamsava naš duh, ili uznemirujućoj melodiji koja izaziva introspekciju, muzika ima neverovatnu sposobnost da dotakne dubine naših emocija i donese dubok osećaj razumevanja i povezanosti. Ples donosi neodoljivi osećaj slobode, gde društvena očekivanja i ograničenja nestaju. Svaki korak i svaki pokret omogućavaju da komuniciramo sa svojom dušom na način koji reči ne mogu da obuhvate.
Pachamama bina powered by Rosa je ultimativni dom slobode i mira, festival unutar festivala koji donosi sasvim novi ukus muzike koja ne zna za žanrovske odrednice ili granice. Ona je razigrana, nezavisna i neukrotiva i kao takva pruža priliku svakom pojedincu da se oseti isto. Ova bina je ritmički raj koji posetiocima iz godine u godinu donosi najzvučnija imena world music žanra i niz neverovatnih performansa, koji će na EXIT doneti esenciju prvog festivala svesnosti na našim prostorima Ada Divine Awakening.
Na Pachamama bini powered by Rosa nastupiće Vylana Marcus, Laura Escude, DJ Tebra, It’s a Global Thing, Black City Boys, Deep Steady, The Durians, Natasha Devi, Sarasvasti Druna Bend, Hearts Liberated, DJ Đorđe Bastovanović, Dub Duba, Nektarije, Klo Klo, Julija Castellucci, Shi Cu, Lo Fi Falafel, DJ Kalje Vest, The Durians, DJ Killo Killo i Sounds of Zez.
U EXIT Univerzum od 6. do 9. jula uz podršku Gorkog Lista sleću predvodnici najtraženije turneje na svetu The Prodigy, rep bogovi Wu-Tang Clan, Grammy rekorder Skrillex, kao i broj jedan svetske elektronske scene Eric Prydz, zatim Nina Kraviz, Amelie Lens, Indira Paganotto, Alesso, Viagra Boys, Dimitri Vegas & Like Mike, Claptone, Keinemusik, Hot Since 82, CamelPhat, Ben Böhmer live, Agents Of Time live, Mind Against, Chase & Status, Sofi Tukker, LF System, Mahmut Orhan, Burak Yeter, Ignite, Wolfbrigade, Midnight, Cockney Rejects, Exciter, Massacre, The Toasters, Dry Cleaning, Rudeboy i mnogi drugi.
Festivalske ulaznice dostupne su po ceni od 14.000 dinara, dok se jednodnevne ulaznice za četvrtak mogu kupiti po ceni od 3390 dinara, za petak po ceni od 3690 dinara, za subotu cena ulaznice iznosi od 3.990 dinara, a za nedelju 2.990 dinara. Ulaznice su dostupne na festivalskom sajtu, kao i na Gigs Tix prodajnim mestima i online.
Beogradska filharmonija priredila je nezaboravni spektakl zajedno sa šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom na velikom koncertu na otvorenom kome je, u nedelju, 2. jula, prisustvovalo oko 20.000 ljudi na Ušću.
– Dugo smo čekali na ovu priliku, da posle nekoliko godina ponovo budemo zajedno sa vama na otvorenom. Ali večeras je naš koncert zaista poseban zato što zajedno slavimo sto godina velike Beogradske filharmonije! Beogradska filharmonija je mnogo više od orkestra, ona je vaš ponos i stogodišnji prijatelј. Ova Filharmonija dovodi svet u Beograd i stavlјa Beograd u centar sveta. Pun vek ponosa, velikog rada i neopisive radosti sviranja! – rekao je na početku koncerta šef-dirigent Gabrijel Felc i najavio izvođenje Dizni Fantazije kroz deset čuvenih kompozicija koje prate Dizni Fantaziju.
Dizni Fantazija uživo je izvedena prvi put na našim prostorima, a koncertu su prisustvovale sve generacije i uživale u najlepšem animiranom spektaklu svih vremena uz čuvene numere klasične muzike koje je orkestar izvodio ispod velikog ekrana. U prelepoj atmosferi uživali su brojni posetioci, od beba do najstarijih sugrađana uz ovacije orkestru i šefu-dirigentu.
Felc je predvodio 105 filharmoničara, a brojne ekipe su učestvovale u realizaciji događaja podržanog od strane Grada Beograda.
Beogradska filharmonija dobila je pravo da prikaže i izvede ovu senzacionalnu produkciju – visokokvalitetnu projekciju visoke definicije, koja predstavlja kompilaciju originalnog filma Volta Diznija iz 1940. godine “Fantazija” i filma “Fantazija 2000”, zvanično nikada prikazanog u regionu.
Tako su koncert otvorili zvuci iz čuvene Pete simfonije L. van Betovena i to iz “Fantazije 2000”, odmah za njom sledili su delovi iz originalnog Diznijevog filma uz “Pastoralnu simfoniju” istog kompozitora, segment iz “Krcka Oraščića” P. I. Čajkovskog i, posebna poslastica – “Mesečina” K. Debisija uz animiranu sekvencu koja je izostavljena iz originalne Fantazije 1940.
Potom je Filharmonija odsvirala “Žar pticu” I. Stravinskog uz jedinstvenu animaciju iz Fantazije 2000, zatim antologijski balet nojeva i nilskih konjića iz “Plesa časovnika”, A. Ponkijelija, a potom “Čarobnjakovog učenika”, P. Dikaa, uz čuvenu borbu Mikija Mausa i metle – koji je “krivac” za nastanak ovog dugometražnog remek dela. Koncert se u veliko finale uveli prizori iz nove verzije Fantazije uz kompozicije “Sjaj i raskoš” (E. Elgar), “Rimske pinije” (O. Respigi) kao i “Karneval životinja” (K. Sen-Sansa).
Danas počinje Vimbldon, ali Rodžer Federer je uveliko u penziji, što koristi maksimalno kako bi se posvetio nekim stvarima za koje tokom karijere nije imao vremena.
Zlatan Stipišić Gibonni izjavio je za Tanjug da sebe zapravo ne smatra pop muzičarem, iako mnogi smatraju da stvara muziku u tom žanru.
Gibonni je posle velikog koncerta u subotu uveče na Glavnoj bini ovogodišnjeg Arsenal Festu u Kragujevcu, koji je okupio nekoliko hiljada posetilaca i trajao gotovo dva sata, rekao da muzika koju stvara ima možda pop melodiju, ali da definitivno nije pop.
– Evo, sama reč “pop” znači popularno, dakle – popularna muzika. Onda bi i jedna Nirvana mogla biti pop muzika koliko su bili popularni. Zato bih ja odbacio taj izraz “pop”. Postoji neka muzika koja je rađena da bi se ljudima dopadala, ima puno rok muzike i panka koji je ustvari pop, jer je kreiran da se dopadne – naglasio je Gibonni.
On laže da na njegove koncerte dolaze ljudi koji zaista imaju otvoreno srce da do njega dopre i da je model ponašanja kod njegove publike veoma otvoren, jako pitom i dobronameran.
– Ja sam jako ponosan da ih moja muzika uspeva kupiti – istakao je Gibonni.
Muzičar iz Splita je veoma lako poslednjih godina uspevao da više puta rasproda koncerte u Beogradu – Sava centar, Beogradsku Arenu (sada Štark Arena), ali i gradove u Vojvodini, dok je u Kragujevcu na Arsenal Festu nastupio drugi put, posle devet godina.
– Sve je to za mene ista publika koju sam malopre opisao u svim gradovima po Srbiji. Jedino bude drugačiji prostor, koji dozvoljava neke promene. Ako je prostor za svirku manji, onda neke pesme menjamo u hodu. Evo na Arsenalu sebi sam dozvolio da produžimo nastup. Iako nije mali prostor na Arsenal Festu, mi smo dobili manju minutažu od one na koju smo navikli, tako da sam zamolio organizaciju za produžetak i dobili smo još 12 minuta, da ipak ne naljutimo druge kolege iza nas – naglasio je Gibonni.
Smatra da je neophodno biti uvek kolegijalan i ne ulaziti u nastup izvođača koji sledi posle njega, jer je ipak reč o festivalu, a ne samostalnom koncertu.
Arsenal Fest Gibonni/ Photo: AleX
Dodao je da nije očekivao da će ovoliko dugo biti na sceni, tako da svaku novu godinu postojanja u karijeri doživljava kao veliki blagoslov.
– Nisam ni sanjao o ovome da će se desiti. Činilo mi se da će karijera trajati do 30. godine i onda dalje ili radim u nekoj firmi ili otvorim kafanu. I onda se sećam tih vremena kad sam bio muzičar. Tako da meni se sve ovo odužilo i ja sam presrećan što je tako – istakao je Gibonni.
Posle skoro dva sata intenzivnog i energičnog koncerta, kažu za Gibonnija da skoro da se nije ni oznojio.
– Uvek se dajem maksimalno, sto posto, kod mene nema drugačije. Koncert traje sat vremena ili sat i po, dva, ja sam uvek isti. To je količina energije koju ja mogu isporučiti. Ona je uvek 100 posto – siguran je on.
Dodaje da uvek sprema nešto novo kada je reč o diskografiji.
– Ipak, to nije sve u mojim rukama. Nisam renesansni umetnik, ja sam više antički. Ima nešto i do muza koje će doći na moj prozor ili možda neće. Da znam kako se to radi, ja bih svaki dan pisao “Mirakul”, “Udicu” ili “Nisi više moja bol”. To nije u mojoj moći. Moja moć je da radim, da me koji put sunce ogreje, da me Bog pogladi po kosi, to je moje uverenje. Lično ne verujem da je to do nas – smatra hrvatski autor.
Gibonni je najavio i novi susret sa srpskom publikom za 20. oktobar u Štark Areni.
Na otvaranju će biti uručene počasne festivalske nagrade – Statueta slobode za životno delo – reditelju i scenaristi Đorđu Kadijeviću, kao i Vojnofilmskom centru “Zastava film” povodom 75 godina rada za izuzetan doprinos srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji.
Pored tradicionalnog vatrometa koji najavljuje početak Filmskog festivala u Sopotu, prisutne očekuuje muzički program u kome će nastupiti grupa KAL kao i KUD Kosmaj.
Svečanom dodelom nagrada završen 50. Filmski festival u Sopotu
Od 21:30 časova će biti prikazan film pod nazivom “Vera” reditelja Nedeljka Kovačiča.
Glavne ukoge u filmu tumače: Jovana Stojiljković, Petar Zekavica, Tihomir Stanić, Vuk Kostić, Nikola Kojo, Aleksandar Srećković, Viktor Savić…
Vera/Photo: Art Vista promo
Na svečanom otvaranju festivala, biće održan tradicionalni defile gostiju festivala fijakerima, među kojima će biti filmske ekipe:
Liam Hovlet, idejni tvorac, muzička i pokretačka sila benda The Prodigy, u ekskluzivnom intervjuu uoči dolaska na Petrovaradinsku tvrđavu sledećeg četvrtka, 6. jula, otkriva zašto je upravo EXIT njihov omiljeni festival i obećava nastup za pamćenje!
– Ćao ekipa, sjajno je razgovarati sa vama! Kako ste?
– Yo, Liam H ovde, sve je odlično kod nas. Drago nam je što se vraćamo onome što najbolje radimo – pravimo buku za narod!
– Zaista imamo posebnu vezu sa Exitom i ljudima tamo, volimo da sviramo na ovom festivalu, volimo ljude i podršku koju nam pružaju. Uvek kažemo da je EXIT nešto drugačije od drugih festivala, uvek je poseban… Dolazimo da unesemo maksimalni haos i ništa manje! Biće to noć za pamćenje!
– Hvala, vidimo se u četvrtak, 6. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi?
– Hvala vama na pozivu, ne možemo da dočekamo da ponovo sviramo na Exitu! Vidimo se tamo! Liam H & The Prodigy.
Ulaznice za EXIT festival dostupne su na festivalskom sajtu, kao i na Gigs Tix prodajnim mestima i online.
Fstivalske ulaznice dostupne su po ceni od 7.990 dinara, jednodnevne ulaznice za četvrtak u prodaji su po ceni od 3.390 dinara, za petak i subotu mogu se kupiti po ceni od 3.690 dinara, a za nedelju po ceni od 2.990 dinara.
Znate onaj osećaj kada čujete svoju omiljenu pesmu i jednostavno ne možete da odolite da se ne pokrenete?
Pa, ispostavilo se da ne samo da se dobro zabavljate nego time sebi pružate i malo terapije. Naime, dobra playlista je kao dobar san – oboje su kao terapeutski pomagači.
Muzika – neopevana junakinja mentalnog zdravlja
Grupa naučnika odlučila je da istraži kako muzika, od aktivnih jam sessiona do pasivnog klimanja glavom, utiče na naše mentalno blagostanje. Studija objavljena u časopisu JAMA Network Open otkrila je da bi muzika mogla da bude uptavo – neopevana junakinja mentalnog zdravlja.
Ovi istraživači nisu se samo usredsredili na uobičajene muzičke terapije. Pogledali su sve, od organizovanih horova do onih samotnih trenutaka sa slušalicama u ušima, izgubljenih u omiljenom albumu. Zaključak? Svi koji su redovno bili izloženi muzicipokazali su značajno poboljšanje u svom mentalnom zdravlju i opštem zadovoljstvu životom.
Najbolji deo? Muzika je jedan od najpristupačnijih oblika terapije. U vašem je automobilu, na telefonu i, budimo iskreni, konstantno nam je u glavi. Ovi istraživači sugerišu da bi usklađivanje s dobrom pesmom moglo da bude istinski pomoćnik čak i u redovnim tretmanima mentalnog zdravlja.
Muzika nas čuva
Oduvek smo znali da muzika nije samo pozadinska buka. To je vremenska mašina koja nas vraća našoj prvoj ljubavi, podizač raspoloženja kada nas život obeshrabri, i pokretač zabave kada smo spremni za opuštanje. Ali sada, zahvaljujući ovoj studiji, imamo naučne dokaze koji potvrđuju da je muzika legitimno sredstvo za postizanje mentalnog blagostanja.
Naravno, ne tvrde oni da dobar jam session može da zameni stručnjaka za mentalno zdravlje, ali sigurno može da pomogne. Bilo da podiže naš duh, rešava stres ili ublažava simptome anksioznosti i depresije, muzika ima mnogo više da ponudi od zaraznog refrena.
Zato, sledeći put kada pritisnete play za svoju omiljenu pesmu, zapamtite da nije sve u ritnomu koji volite, nego i da poboljšavate svoje mentalno zdravlje. U ovom ludom, izmiješanom svetu koji je često glasniji od naše sopstvene tuge, vašaa omiljena playlista mogla bi da bude najkul i najkorisniji psihijatar koga još i ne morate da platite.
Svaki ritam, svaki stih, svaki trenutak klimanja glavom i tapkanja nogom nije samo dobra zabava; to je korak prema srećnijem, zdravijem životu Dakle, pojačajte zvuk i pustite muziku da vas leči…
