Dubioza Kolektiv predstavio je novi video singl “f.u.c.k.y.o.u.“, koji je simbolično objavljen na Međunarodni dan solidarnosti sa palestinskim narodom.
Sav svoj prihod od monetizacije pesme i pratećeg spota bend će da donira za humanitarnu pomoć stanovništvu Palestine i Gaze.
Pesma i lyric video dostupni su na svim digitalnim platformama, na službenom YouTube kanalu benda i svim streaming servisima.
Bluz rok bend Cotton Pickers održao je promociju drugog studijskog albuma pod nazivom “Pickin’ Out Strong”.
U klubu Sokoj, te večeri, okupili su se brojni predstavnici medija, muzički kritičari ali i fanovi benda.
Impresije o samom albumu izneo je vrsni poznavalac bluza Vlada Pejak, a članovi benda su iskoristili priliku da se zahvale svima koji su im pomogli u snimanju novog studijskog izdanja.
Gostima koji su došli da podrže novi album “Pickin’ Out Strong” bend se odužio onako kako najbolje zna – beskompromisnom i žestokom svirkom.
Cotton Pickers će nastaviti da koncertno promovišu novi album, a prva naredna svirka biće u klubu Bluz i Pivo.
PR tekst
Džez festival sa najdužom tradicijom u Srbiji, 41. Valjevski Jazz Fest, biće održan od 12. do 14. decembra. Tradicionalno, mesto okupljanja renomiranih svetskih i domaćih džez umetnika biće valjevski Centar za kulturu.
Prvog dana festivala (12.decembar), publika će uživati u Večeri valjevskog džeza, kada će uz besplatan ulaz nastupiti Srđan Lazić, Mehanički balet, Pilot blues band i Musical doctors.
Oficijalni program 13. decembra biće otvoren koncertom JELENA JOVOVIĆ JAZZ FUNCTION, slede EYOT I LEB I SOL. Poslednje veče pred publikom će se pojaviti KINGA GLYK, jedna od najboljih basistkinja Evrope i ERIK TRUFFAZ, umetnik na trubi planetarne popularnosti.
Umetnički direktor Valjevo Jazz Festa Milan Đurđević istakao je zadovoljstvo zbog nove visoko podignute lestvice u izboru izvođača.
– Uspeli smo da još jednom napravimo iskorak pomirivši džez tradiciju i moderan pristup, uz spoj mladosti i iskustva na sceni. Valjevo Jazz Fest ostaje svetionik relevantne kulturne ponude intrigantne čitavom regionu, a publici željnoj kvalitetnog umetničkog sadržaja predstavlja neophodno utočište u vrtlogu sumorne svakodnevice – dodaje Đurđević.
Pokrovitelj festivala je grad Valjevo, a održava se uz podršku Ministarstva kulture i SOKOJ-a.
Ulaznice sa subotu i nedelju (13. i 14. decembar) su u prodaji na blagajni Centra za kulturu Valjevo, a ulaz u petak (12.decembar) je besplatan.
Muzička ikona Björk obeležila je 60. rođendan objavom u kojoj je prvi put detaljno govorila o tome kako je novac od njenog singla “Oral”, snimljenog sa Rosalijom, pomogao u pokretanju više tužbi protiv države Island zbog stranog industrijskog uzgoja lososa.
Singl je objavljen pre dve godine, a sav prihod namenjen je stanovnicima Seyðisfjörðura u njihovoj pravnoj borbi protiv uzgoja lososa u otvorenim kavezima, prakse koju Bjork godinama javno kritikuje zbog, kako kaže, užasnog uticaja na životnu sredinu.
U tadašnjoj izjavi, umetnica je istakla da su se advokati najvećih ekoloških organizacija u Islandu udružili kako bi se suprotstavili industriji koja, prema njenim rečima, izaziva ogromnu patnju riba i dugoročnu štetu planeti.
U novoj Instagram objavi povodom dvogodišnjice pesme, Björk je otkrila konkretne slučajeve koje je finansirala.
View this post on Instagram
To je pomoć lokalnom stanovništvu da zaustavi proces izdavanja dozvole za izgradnju uzgajališta riba u njihovom fjordu, kao i planiranje morskog prostora – precizniji pravni slučaj koji se odnosi na regulaciju morskog područja u istom regionu.
Muzičarka je otkrila i da je 21. novembra, na dan njenog rođendana, podnela novi predmet kojim se poziva država Island na odgovornost.
“Zahvaljujući vašoj podršci možemo da pokrenemo još slučajeva koji će, nadamo se, pomoći u zaštiti mora i voda na širem nivou, kako bismo ostvarili cilj 30×30 – zaštitu najmanje 30 odsto kopna i mora do 2030. godine”, napisala je ona.
Björk je ranije za NME istakla da joj nadu uliva mlađa generacija koja odlučno reaguje na klimatske promene.
– Olakšava mi što im je životna sredina prioritet. Većina vesti danas neće biti bitna za 20 godina – jedino što je zaista važno jeste kako se nosimo sa stanjem planete – istakla je Bjork.
Posle četiri rasprodata koncerta u londonskoj dvorani The O2, alt-rok bend Radiohead postavio je novi rekord po broju posetilaca.
Raniji rekord koji je 2017. postavila Metallica sada je premašen, sa ukupno 22.355 fanova po večeri.
Svaka od četiri ekskluzivne britanske svirke, održane 21, 22, 24. i 25. novembra, imala je više od 22.200 posetilaca, pri čemu je svaki koncert obarao rekord prethodne večeri.
– Ove četiri rekordne noći ući će u istoriju ovog mesta, sa Radioheadom koji je svaki put obarao rekorde posete – izjavio je Kristijan D’Akunja ispred tima dvorane.
– Znali smo koliko će ove ekskluzivne svirke biti posebne i zahvalni smo bendu što ih je donio u The O2. Svake večeri svirali su različite set-liste koje obuhvataju njihov impresivan repertoar, a ovi koncerti će se pamtiti godinama – dodao je Kristijan.
Ovi koncerti ne samo da su oborili rekord posete, već su i pokazali da Radiohead i dalje uživa status jednog od najuticajnijih bendova svoje generacije.
Novi singl “Hvatam se za dugme” je pesma koja donosi energiju i emociju zbog kojih su Urban&4 već 30 godina jedno od najharizmatičnijih muzičkih imena na regionalnoj sceni.
Muziku i tekst potpisuje sam frontmen Damir Urban, koji ističe kako je upravo ova pesma najverniji odraz njihove muzičke suštine:
– Ovih dana koncertno obeležavamo trideset godina zajedničkog rada, i baš smo tim povodom odlučili da objavimo pesmu koja nam je, od celog materijala koji spremamo, zazvučala najviše ‘bendovski’, kao nešto što najtačnije opisuje nas i naš zvuk. Sa Matejem Zecom, sa kojim sarađujemo već dugo, odlučili smo da ‘Hvatam se za dugme’ snimimo gotovo potpuno uživo – onako kako se to nekada radilo, sa minimalnim intervencijama i gotovo bez tehnologije – rekao je Urban o novom singlu i dodao:
– U vremenu u kojem je sve moguće ispeglati do savršenstva, mi osećamo obavezu da snimamo što iskrenije i ljudskije, ne bežati od mogućih grešaka, nego uhvatiti onaj muzički trenutak koji se dogodi među nama. Luka Toman je ovoj pesmi dao možda i najznačajniji element, snimio je sve gitare, ali je i otpevao sve prateće vokale, baš kao što to radi i na sceni tokom koncerta. Zato ova pesma zvuči tačno onako kako bismo je mi izveli uživo. Čini mi se da nosi posebnu energiju koju je teško postići na bilo koji drugi način – kaže muzičar i zaključuje:
– Ova pesma je za nas više od novog singla. Ona je deo slavlja, prisećanja, ali i nagovještaj novih poglavlja. Mala posveta svemu što smo prošli i svemu što još uvek jesmo.
Pesma “Hvatam se za dugme” dostupna je na svim streaming servisima.
U najdužoj noći u godini, 21. decembra, Beograd i Sava centar biće domaćini jedinstvenog filmskog događaja.
Tri snažna, autorska, potpuno različita srpska filma će biti prikazana u jednoj večeri u jedinstvenom filmskom maratonu pod nazivom “Najduža noć filma”.
Publika će u nedelju, 21. decembra, imati jedinstvenu priliku da prisustvuje svetskoj premijeri srpskog filma “Izlet“ u režiji Nenada Pavlovića, kao i srpskoj premijeri domaćeg horora “Karmadona“ reditelja Aleksandra Radivojevića.
Iste večeri na programu je i nagrađivani muzički dokumentarac “Nebeska tema: Priča o Vladi Divljanu“ Mladena Matičevića.
Sva tri filma nastala su u produkciji filmske kuće Digimedia i govore o borbi pojedinca da pronađe svoje mesto u svetu koji ga često nadvladava. Zajedno, oni čine jedinstvenu celinu posvećenu stvaralaštvu, identitetu i hrabrosti.
Producenti “Izleta“ i “Karmadone“ su Predrag Buca Popović i Miloš Đukelić.
“Najduža noć filma“ počinje u 17:00 časova projekcijom filma “Nebeska tema: Priča o Vladi Divljanu“ Mladena Matičevića, hvaljenim i višestruko nagrađivanim dokumentarcem o jednoj od najvoljenijih ličnosti jugoslovenske pop kulture.
Film vodi gledaoce kroz nežnu, muzikalnu i duboko ljudsku priču o Vladi Divljanu, umetniku čiji je glas oblikovao generacije.
“Nebeska tema“ je premijeru imao 2019. baš u Sava centru, i te godine bez premca bio najgledaniji dokumentarni film na našim prostorima.
U filmu učestvuju najznačajniji autori sa prostora bivše SFRJ, koji su specijalno za ovu priliku snimili (i u filmu izvode) nove verzije Vladinih pesama: Zdenko Kolar, Srđan Šaper, Darko Rundek, Bajaga, Koja, Gile, Konstrakta…
Od 19:00 časova, svetsku premijeru imaće domaći film “Izlet“ Nenada Pavlovića, baziran na istoimenom romanu čuvenog slikara, filmskog reditelja i književnika Miće Popovića iz 1957. godine.
Ideja autora bila je da se kroz filmski izraz oda počast velikim epohama srpske kulture – Zenitizmu u književnosti, Mediali u slikarstvu i Crnom talasu u kinematografiji, kao i velikanima – Mići Popoviću i Živojinu Pavloviću.
Poseban autorski, ali i lični pečat daju upravo njihovi sinovi: scenarista Jovan Popović i reditelj Nenad Pavlović. Posle trilera “Trag divljači“ (2022), ovo je Nenadov drugi dugometražni film.
Glumačku podelu filma čine: Stefan Vukić, Jovo Maksić, Nenad Heraković, Radoslav Rale Milenković, Denis Murić, Radoje Čupić, Milena Pavlović, Milena Radulović, Milica Trifunović, Marija Opsenica, Elizabeta Đorevska, Antonio Scarpa, kao i glumački bardovi Dragan Bjelogrlić i Predrag Miki Manojlović.
“Izlet” je emotivna i suptilna filmska priča koja govori o traganju mladog umetnika za smislom, slobodom, umetničkim izrazom, ali i pronalaženjem svog mesta u svetu.
Glavni junak Toma odmeće se iz grada i, putujući rečnim šlepom, upoznaje galeriju živopisnih likova, od posade do putnika. On plovi niz reku do najdalje tačke, gde se na pustom ostrvu osamljuje i stvara skulpture od prirodinih materijala.
Film kombinuje distopijsku atmosferu, simboličko putovanje i duboke emotivne teme o slobodi, identitetu i nemogućnosti bekstva – kako od sebe, tako i od društva.
Vizuelno “evropski”, raskošan i meditativan, “Izlet” je izrazito autorski film koji se ističe hrabrošću i atmosferičnim stilom.
Veče se završava najintenzivnijim i najprovokativnijim filmom ove revije u 21:30, srpskom premijerom horora “Karmadona“ Aleksandra Radivojevića.
Film je svetsku premijeru imao u septembru na Toronto Film Festivalu. Za protekla dva meseca Radivojevićev rediteljski debi prikazan je na još osam festivala širom Evrope, Amerike i Australije, a prve nagrade stigle su ubrzo potom: priznanje za najbolji film i scenario u Sidneju, kao i nagrada za najbolji scenario na festivalu u Bruklinu.
Priča “Karmadone” prati Jelenu, trudnicu kojoj se obraća misteriozni naredbodavni glas – i koja biva uvučena u brutalan obračun sa korumpiranom, grotesknom stranom savremenog društva.
Film kombinuje satiru, akciju i horor motive, stvarajući jedinstvenu, subverzivnu krvavu viziju kakva se u regionalnoj kinematografiji retko viđa.
U “Karmadoni” igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar, Branislav Jevtić, Jovo Maksić i drugi.
Ulaznice za sve projekcije dostupne su putem eFinity mreže, zvaničnih kanala bioskopa i partnera.
Publika može gledati tri filma, dva ili samo jedan – program je otvoren za svačiji ritam.
Organizatori BARF 14 odabrali su bendove koji će ove godine svirati u finalu Beogradskog autorskog rok festivala. Finale će biti održano u nedelju, 14. decembra od 19:00 časova u sali Amerikana Doma omladine Beograda, a te večeri na binu će izaći 10 takmičarskih i dva revijalna benda.
Stručni žiri sastavljen od renomiranih članova URMUS-a odabrao je finaliste četrnaestog izdanja Beogradskog autorskog autorskog rok festivala BARF.
– Ove godine imali smo 63 poslate prijave, a broj prihvaćenih i potvrđenih učesnika četrnaestog Beogradskog autorskog rok festivala je 54. Još jednom, nimalo lak zadatak za komisiju zaduženu za odabir finalista koji će se predstaviti i na finalnoj večeri – kazali su iz URMUS-a i dodali da će broj finalista umesto planiranih 6 biti 8, što čini ukupno 10 bendova, jer su dva benda svoje učešće obezbedila direktnim plasmanom preko partnerskih festivala:
– URMUS kao organizator festivala zahvaljuje se svim učesnicima festivala i želi svima puno uspeha u daljem radu. Kvalitet svih prijavljenih je i ove godine bio na veoma visokom nivou. Nažalost, ne mogu svi da prođu u finale, ali se trudimo da što većem broju učesnika pružimo šansu, te je i ovog puta predviđen broj od 6 finalista povećan.
Finalisti BARF 14:
STEEL (Beograd)
JOLLY LITTLE BUNCH (Novi Sad)
RICKY LOUD (Beograd)
ENA ĐORĐEVIĆ (Apatin)
TRNJE I KAMENJE (Beograd)
WANDA LEE (Beograd)
BRISTOL (Beograd)
BLYDNY SYNTH (Beograd)
PRIZORI (Novi Sad) *
PROMONAEL (Bački Petrovac) *
* Bendovi koji su svoje učešće obezbedili preko partnerskih festivala. Prizori su svoje učešće u finalu obezbedili preko Music Vibes Festivala, a Promonael preko Zaječarske Gitarijade.
Ove godine festival će otvoriti prošlogodišnji pobednici – bend Paks, koji su posle pobede na BARF-u odneli pobedu i na Bunt Rok Festivalu i imali zapaženu koncertnu turneju tokom godine.
Posle takmičarskog programa prisutni će imati priliku i da uživaju u muzici Ksenije Kuljače i njenog benda koji čine vrhunski muzičari. Ksenija je nedavno objavila drugi album “Igre gladnih ljubavi“, a pesme sa ovog izdanja imaćemo priliku da čujemo uživo, kao i poneku sa prvog albuma “Snaga“.
URMUS se kao i uvek potrudio da zajedno sa partnerima i prijateljima festivala obezbedi vredne nagrade za pobednike i učesnike festivala BARF.
– Prva nagrada koju dodeljuje SOKOJ za najbolji autorski bend je 100.000,00 dinara; nastup na Bunt rok festivalu 2026. godine; snimanje i digitalno izdanje singla za Multimedia Music
– Druga nagrada koju dodelju organizacija PI za najbolje izvođenje je 50.000,00 dinara; direktan plasman na Zaječarsku Gitarijadu 2026. godine
– Treća nagrada (nagrada publike) koju dodeljuje URMUS, OFPS i muzički studio Mašina 23 (snimanje singla u studiju); direktan plasman na Music Vibes Festival 2026. godine
Kompletan festival će biti snimn audio i video, tako da će nastupi svih finalista biti objavljeni na zvaničnom YouTube kanalu festivala.
Svi bubnjari tradicionalno dobijaju po komplet palica našeg stalnog sponzora firme STUNNER.
Ulaz na festival će biti slobodan. Svi iz publike koji to žele moći će da kupe listić za glasanje koji će naplaćivati simboličnih 200 dinara, a ubacivanjem listića u glasačke kutije direktno se podržavaju finalisti i na taj način se odabira osvajač III nagrade, odnosno nagrade publike.
Tačna satnica i redosled nastupa bendova u takmičarskom delu biće naknadno objavljeni.
U okviru programa edukativnih pozorišnih predstava za tinejdžere, koji organizuju Dom omladine Beograda i Studio Centar, 1. decembra od 20:00 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda premijerno će biti izvedena predstava “Kocka”.
Ova savremena drama, inspirisana romanom “Kockar” F. M. Dostojevskog, smeštena je u Beograd 2025. godine i prati Aleksu, srednjoškolca koji veruje da se sloboda i uspeh osvajaju “na jedan potez” — brzom, dobitnom kombinacijom.
Predstava je namenjena mladima (preporučen uzrast je 14+ godina), jer govori o njihovom okruženju: onlajn kladionice, aplikacije za brzu uplatu, stalne reklame, pritisak vršnjaka i iluzija brze zarade.
Kao i kod Dostojevskog, glavnog junaka opčinjava svet kocke: rizik, adrenalin i fantazija o lakoj sreći. Uz Aleksu su: Lana, koja u kocki vidi izlaz iz finansijske nesigurnosti; Grga, prijatelj iz detinjstva i vodič u onlajn klađenje; Maja, nesigurna u odnos koji joj izmiče iz ruku; baka Antonija, moralni oslonac koji, pokušavajući da ga spase, i sama postaje žrtva; Sara, sestra koja nosi posledice njegove zavisnosti, kao i društvo koje je uz njega samo dok “dobija”.
Kroz osam scena pratimo Aleksin pad: od prvog uzbuđenja i sitnih dobitaka, preko neumornog nadoknađivanja gubitaka, do raspada odnosa, identiteta i realnosti. U ovoj adaptaciji odjeci Dostojevskog — odnos Alekseja i Poline — provlače se kao paralela o zavisnosti, traženju sebe i trenutku kada igra prestaje da bude igra.
Autor teksta je Nenad Radović, saradnik na dramatizaciji Đorđe Kosić, a komad su režirali Ivana Vuković i Vasilije Krstić.
U predstavi “Kocka” igraju mladi polaznici Studija Centar: Mihailo Atanasijević, Lana Neškov, Neva Antonijević, Maša Kostić, Nika Glišić, Vid Špajzer, Simon Jovanović, Vuk Milovanović, Iva Getejanc, Lena Mrđa, Ksenija Kojić, Anja Stanković, Irina Nastasić, Nikica Njegić, Katarina Popović, Tara Ristić, Anita Đorđević, Matvej Čerepov, Lea Mićić, Nina Gajić.
Prva repriza zakazana je za 2. decembar (Velika sala DOB, 20:00 časova), a ulaznice za oba izvođenja su u prodaji putem eFinity mreže i onlajn.
Cena ulaznica u slobodnoj prodaji je 800 dinara, dok su za školske i grupne posete obezbeđeni dodatni popusti. Zainteresovani za grupne popuste sve informacije mogu dobiti putem mejla studiocentar@gmail.com.
Otkako je veštačka inteligencija postala široko dostupna, njena upotreba u svakodnevnom životu postala je norma – od kuvanja do stvaranja umetnosti. AI je ušla i u pop-kulturu i muzičku industriju brže nego bilo koja prethodna tehnologija. Više nije reč samo o pisanju tekstova pesama: danas može da generiše kompletne kompozicije za nekoliko sekundi.
Primer toga je popularni YouTube kanal Fake Music, gde pojedine AI-kompozicije zvuče toliko uverljivo da se porede, pa čak i nadmeću sa originalima. Dobar prompt postao je nova vrsta “talenta”.
Ipak, AI je otvorila veliku raspravu u svetu umetnosti. Glumci, pisci, muzičari i slikari godinama upozoravaju na tehnologiju koja prisvaja njihov lik, glas ili kreativni identitet. Kantri pevač Džejson Oldin tvrdi da AI nikada ne može zameniti ljudski element. Sting strahuje da bi baš taj element mogao biti ukraden. U tome im se pridružuju i Pol Makartni i Elton Džon, koji otvoreno kritikuju razvoj ovih sistema.
Uprkos tome – novo istraživanje pokazuje sasvim suprotan trend.
87% muzičara već koristi AI!
Istraživanje kompanije Landr, sprovedeno na više od 1.200 muzičara, otkriva da čak 87% autora koristi AI u nekoj fazi svog kreativnog procesa. Bilo da je reč o aranžmanu, miksu, idejama za melodije, generisanju zvukova ili pisanju tekstova – veštačka inteligencija postaje novi član benda.
Daniel Rouland, potpredsednik strategije i partnerstava u Landru, izjavio je:
– Svedočimo usponu nezavisnog umetnika pokretanog veštačkom inteligencijom. Stvaraoci mogu da krenu od ideje u svojoj spavaćoj sobi do globalnog izdanja, sa snagom celog produkcionog i promotivnog tima, bez obzira na resurse dostupne njima.
Izjava zvuči optimistično, ali profesionalci iz industrije znaju koliko je takav pogled površan.
Kao i mnogi pre njega, Rouland tvrdi da AI nudi “beskrajne mogućnosti”. Međutim, druga strana medalje je manje blistava: AI može da ubije autorovu kreativnu intuiciju, uljuljka ga u generičnost i odvrati od ličnog izraza.
Pitanje koje se prirodno nameće glasi:
Može li svet u kojem dominira AI ikada da iznedriti novu veliku revoluciju – poput rokenrola, punka ili rejva?
Dok se tehnologija ubrzano razvija, muzička industrija stoji na raskrsnici. Ključno pitanje postaje:
Da li je AI alat koji osnažuje umetnika ili tehnologija koja preuzima samu kreativnost koja muziku čini ljudskom?
