Bajaga & Instruktora će održati koncert 13. septembra u Starom Gradu na ostrvu Hvar, u sklopu celoletnjeg festivala Cittavecchia u organizaciji Udruge mladih Ferol.
Bajaga na Hvar dolazi tačno tri godine posle koncerta za pamćenje koji je sa Instruktorima održao na istom mestu, u našem Ljetnom kinu.
Povodom skorog početka distribucije filma “Treći svijet” i izlaska pratećeg trostrukog LP albuma “Treći svijet (Soundtrack)” objavljen je video spot legendarne grupe Haustor “Neobičan dan (Live)”.
Spot donosi kadrove sa svetske premijere filma “Treći svijet” Arsena Oremovića na Sarajevo Film Festivalu 17. avgusta 2025. i prenosi atmosferu prepune dvorane, crvenog tepiha, press konferencija i emotivnih trenutaka u kojima publika, nakon tri decenije, ponovo peva uz Haustor.
Koncertni snimak pesme “Neobičan dan”, u filmu prvi put zvanično objavljen uz novi miks i mastering, potiče sa zagrebačkog koncerta “Zagreb gori” održanog 28. juna 1996. godine. Tada je Haustor u postavi Darko Rundek, Srđan Sacher, Srđan Gulić – Gul, Zoran Zajec – Zexa i Damir Prica – Capri poslednji put zajedno nastupio u javnosti.
Na premijeri filma u Sarajevu okupili su se u istoj postavi posle punih trideset godina. Pesma je, u svojoj studijskoj verziji, originalno objavljena na albumu grupe Haustor “Treći svijet” (1984.) i nikada pre nije bila objavljena kao singl i video spot. Biće uvrštena i na trostruki LP album “Treći svijet (Soundtrack)” u izdanju Croatia Recordsa, koji od danas kreće u pretprodaju.
Haustor – Treći svijet (soundtrack)
Autor filma i spota, Arsen Oremović, ističe:
– ‘Neobičan dan’ doista je savršen naziv pesme za vizualizaciju tog okupljanja članova benda na premijeri filma, jer mnogi od nas mislili su da je to zapravo nemoguć dan, da se takav susret nikada neće ponoviti. Posebnu zahvalnost pritom izražavam Emilu Tedeschiju, jednom od producenata filma, koji je odigrao ključnu ulogu u logističkoj podršci da se u Sarajevu iz raznih delova Hrvatske ne okupe samo članovi Haustora iz postave albuma ‘Treći svijet’, nego i producent albuma Željko Brodarić – Jappa te urednik izdanja Siniša Škarica. Pesma ‘Neobičan dan’ izabrana je za novi singl i zato što originalno s albuma ‘Treći svijet’ nije skinut nijedan singl, a ‘Neobičan dan’ je po meni itekako imao snagu hita, pa je ovo na neki način i moj doprinos da se ta istorijska nepravda ispravi.
Emil Tedeschi, producent filma (uz Ivana Maloču), dodao je:
– Velika je stvar da se bend ponovo okupio, da je nešto što je stvarano ne samo pre četrdeset godina, pre trideset godina na Šalati kada se bend poslednji put okupio na koncertu Zagreb gori, nego i ono što je Arsen zabeležio poslednjih godina u studiju i prostoriji za vežbanje, ostaje jako vredno. I svako može da tumači film na svoj način, ali i kreativne saradnje Rundeka i Sachera, stvaranja u kolektivu i interakciji, kao i sve druge sociološke fenomene šta muzika u društvu znači. Beskrajno sam zahvalan što sam deo ovoga.
Film “Treći svijet” imao je u Sarajevu čak šest rasprodatih projekcija, a ljubav publike potvrđena je i desetak dana kasnije na Vukovar Film Festivalu, gde je osvojio Nagradu publike u konkurenciji od 60 naslova.
Film kreće u hrvatske bioskope 2. oktobra, u distribuciji Restarta, a potom i u distribuciju širom regiona, dok album “Treći svijet (Soundtrack)” izlazi u prodaju 25. septembra.
Posle vesti da se festival Exit seli u Severnu Makedoniju, i letošnjih spekulacija da će sledeći najpoznatiji srpski festival biti održan u Egiptu, Exit se oglasio saopštenjem koje prenosimo u celosti i bez izmena:
Povodom sve češćih dilema u vezi sa tim da li se EXIT seli u Egipat ili na neku drugu destinaciju, obaveštavamo javnost da ispred Velikih Piramida u Gizi, kao i na više lokacija širom planete, kreiramo nove festivale, kao što smo prethodnih godina organizovali Sea Dance i Sea Star u Crnoj Gori i Hrvatskoj, kao i brojne događaje širom regiona i sveta. Egipat će biti jedna od tačaka Exitove velike globalne turneje u 2026. godini o čijim detaljima ćemo javnost obavestiti u narednom periodu.
Osnivač i direktor Exita, Dušan Kovačević, ovim povodom izjavljuje:
– Nakon što smo objavili da EXIT naredne godine neće biti održan u Srbiji, dobili smo brojne pozive sa svih strana Zemljine kugle da festivale organizujemo upravo tamo. Trenutno razmatramo koje će destinacije postati deo Exitove globalne turneje u narednoj godini, o čemu ćemo uskoro obavestiti naše fanove širom sveta.
U ovom trenutku ne postoji mogućnost da se EXIT festival održi u Srbiji naredne godine, budući da je festivalu uskraćeno svo državno sufinansiranje na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. Imajući u vidu da su zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji i regionu, cene ulaznica za EXIT višestruko niže od cena festivala sličnog formata u Evropi, festival razmera Exita nije moguće organizovati u domaćim ekonomskim okvirima bez podrške države. Ipak, za našu vernu publiku u Srbiji pripremamo posebna iznenađenja, a svi zainteresovani već sada mogu da se registruju i među prvima saznaju sve destinacije.
EXIT je ove godine realizovao jubilarno i najemotivnije izdanje do sada, gde je u ritmu zajedništva više od 200.000 ljudi slavilo muziku i slobodarski duh uz poruku da su “ljubav i svetlost nezaustavljivi”. Veliki svetski izvođači i imena kao što su: Sex Pistols sa Frankom Carterom, The Prodigy, Hurts, Bob Geldof, Gala, kao i zvezde elektronske scene poput Solomuna, Tiësta, Erica Prydza, DJ Snakea, Indira Paganotto b2b Sara Landry, Amelie Lens i Nine Kraviz, uz nastupe domaćih bendova Goblini, Ritam Nereda, Ateist Rap i Partibrejkers, obeležili su EXIT 2025. Na temeljima jubilarnog izdanja nastavljeno je učvršćivanje reputacije globalne organizacije koja je do sada realizovala više od 200 događaja u preko 20 zemalja sveta i pokrenula brojne društveno odgovorne i edukativne inicijative kroz EXIT Fondaciju.
Sublimirajući prethodne dve i po decenije, kroz nasleđe stotina događaja i projekata rađa se Exitova svetska turneja u kojoj će sloboda, ljubav i jedinstvo biti zajednički jezik publike širom planete. Prve destinacije biće objavljene uskoro, a svi registrovani će ih saznati među prvima.
Domaći hard rock bendovi udružili su snage i pripremaju zanimljiv koncert za petak 26. septembar u Zappa bazi.
Svirku će otvoriti beogradska grupa Rok Bulevar, koju fanovi najviše znaju po hitu “Otpozadi ili spreda”, dok je njihov album “Rokenrol je živ” (2011) proglašen najboljim albumom po izboru slušalaca radija 202. Prošle godine objavili su trostruko izdanje “Do kraja svetova”, te u Zappa bazi možemo očekivati presek numera iz celokupnog opusa ovog interesantnog sastava.
Rok Bulevar/Photo: Darko Stanimirović
Negotinski Red Danger jedan je od najaktivnijih bendova na domaćim festivalima – od Gitarijade u Zaječaru i Vojvodini do Mobil Music Festa i Bunt Rok Festivala. Pevačica Tamara Paunović postala je zaštitni znak ove grupe, zajedno sa osnivačem i gitaristom Veljkom Ranđelovićem.
Red Danger/Photo: Dunja Zdravković
S obzirom da su Red Danger obradili čuveni hit sastava Karizma “Vrati se”, pozvali su svoje starije kolege da im budu specijalni gosti na ovom koncertu. Beogradska Karizma se rado odazvala pozivu i pripremila specijalnu set listu, stoga ćemo imati priliku da krajem ovog meseca čujemo legendarne pesme – “Ti si ta”, “Na tvojim rukama”, “U snovima” i “Vrati se”.
Rik Dejvis, suosnivač britanske progresivne rok grupe Supertramp, preminuo je u subotu, 6. septembra, u 81. godini.
Bend je objavio da je Dejvis više od deset godina bolovao od multiplog mijeloma, vrste raka.
“Kao saradnik Rodžera Hodžsona, bio je glas i klavijaturista iza najpoznatijih Supertrampovih hitova, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji roka”, navodi se u saopštenju benda.
“Njegov vokal i prepoznatljiv dodir po Wurlitzeru bili su srce zvuka grupe”, dodali su.
Dejvis je rođen u Svindonu i pre nego što je formirao Supertramp bio je član grupe The Joint.
Nakon raspada benda 1969, Dejvis je postavio oglas u “Melody Makeru”, što je privuklo pažnju Hodžsona i dovelo do nastanka Supertrampa.
Bend je postigao uspeh sa trećim albumom, “Crime of the Century” (1974), sa hitovima poput “Bloody Well Right”, “Rudy”…
Rik Dejvis/Photo: Uely Frey/commons.wikimedia.org
Usledili su albumi “Crisis? What Crisis?” (1975), “Even in the Quietest Moments” (1977) i globalni hit “Breakfast in America” (1979).
Iako je Hodžson napustio bend 1983, Dejvis i ostali članovi nastavili su sa albumima “Brother Where You Bound” (1985) i “Free as a Bird” (1987), a kasnije je Dejvis okupio novu postavu Supertrampa i izdao albume “Some Things Never Change” (1997) i “Slow Motion” (2002). Planirana turneja 2015. je otkazana zbog Dejvisove dijagnoze.
“Iza bine, Rik je bio poznat po toplini, upornosti i posvećenosti supruzi Su, sa kojom je proveo više od pet decenija”, dodaje se u saopštenju.
Stiven Tajler (77), frontmen Aerosmitha, oduševio je publiku na ceremoniji MTV VMA 2025 u Njujorku, nastupajući u delu posvećenom preminulom Oziju Ozbornu.
Tajler je izveo pesmu “Mama, I’m Coming Home” uz podršku kolege iz benda Džoa Perija, Yungbluda i gitariste Nuna Betenkorta.
Pesma je bila singl sa Ozijevog albuma “No More Tears” iz 1991. godine. Bio je emotivni vrhunac noći.
Međunarodna 34. Književna kolonija Sićevo biće održana od 16. do 21. septembra 2025. godine u živopisnim predelima Sićevačke klisure.
I ove godine na otvaranju manifestacije svečano će biti uručena Nagrada “Ramonda serbika” istaknutom književniku ili književnici.
Žiri u sastavu: Zvonko Karanović (predsednik), dr Jelena S. Mladenović (član) i Pero Zubac (prošlogodišnji laureat), jednoglasno je doneo odluku da nagrada za celokupno književno delo i doprinos srpskoj književnosti i kulturi ove godine pripadne Mileni Marković, pesnikinji, dramskoj spisateljici, scenaristkinji, redovnoj profesorki Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu i dopisnoj članici Srpske akademije nauka i umetnosti.
Književna kolonija/ Photo D. M. CAR
U obrazloženju Žiri, između ostalog, navodi:
“Zanemarujući sve žanrovske oblike i njihova ograničenja, Milena Marković je jedinstvenim prožimanjem lirskog i dramskog izraza stvorila bogat književni opus koji do publike ne dolazi samo posredstvom teksta, već i preko pozorišne scene. Nestandardnim intelektualnim angažmanom kao i emocionalno-empatijskim odgovorom, autorka se bavi kontroverznim i tabu temama, preispituje društvene norme i pruža susret sa najdubljom intimom pojedinca u savremenom svetu, postavljajući mu bezvremenska pitanja”.
Ovogodišnje izdanje posvećeno je jubilejima – 170 godina od rođenja Stevana Sremca i 70 godina od smrti Stanislava Vinavera – i odvija se pod sloganom: “Svaka književnost je međuratna”. Ta krilatica ujedno je i tematsko usmerenje Kolonije: Svaka književnost je međuratna – odgovor umetnosti na društvene krize. Istorija pokazuje da upravo krizna vremena često, paradoksalno, podstiču procvat stvaralaštva. U tom duhu biće održan tematski razgovor, kao i poseban okrugli sto pod naslovom: “Dijalog kulture – Kritika kao podsticaj razvoju”, koji će razmotriti ulogu književne kritike u afirmaciji novih glasova i očuvanju kulturnog pamćenja.
Tokom Kolonije biće organizovana književna predstavljanja, razgovori sa autorima i obilasci znamenitosti Niša i okoline, a kompletna satnica sa spiskom učesnika biće predstavljena medijima u četvrtak, 11. septembra 2025. godine.
Osnivač i generalni pokrovitelj Kolonije je Grad Niš, organizator je Niški kulturni centar, a suorganizator Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša. Saradnici u realizaciji ove manifestacije su: Narodna biblioteka “Stevan Sremac”, Narodni muzej u Nišu, Galerija savremene likovne umetnosti i Opština Niška Banja.
Mayalesisu predstavili novi singl – “Ovo je divan dan” u izdanju Aquarius Recordsa.
Vreme je da se okrene i peta stranica u prelistavanju “Boutique popa”, albuma na kojem nam je Mayales pokazao svoju plesnu i otkačenu stranu zapakovanu u ukusan i intrigantan pop sa daškom onog nečeg svetskog.
– To je energična pesma prepuna gorko slatkih začina koji će nas podsetiti na više dekada svetske pop muzike, no pre svega pažnju slušalaca privući će drugačije ispričana priča o senzibilnom pojedincu unutar svog brutalnog okruženja – o pesmi je rekao Petar Beluhan.
Mayales Ovo je divan dan, cover
Odmah po objavi novog albuma, u maju ove godine, upravo je pesma “Ovo je divan dan” iskočila u prvi plan sudeći po odabiru radijskih urednika i slušaoca na digitalnim servisima. Sada je dosutpna i uz prateći video koji naglašava njenu stamenu ritmičnost kao i simboličnu hladnoću svakodnevice. Video potpisuju Hrvoje i Roko Raguž te Petar Beluhan.
Pesmu potpisuju uigrani autorski dvojac Petar Beluhan i Vlado Mirčeta, dok su za produkciju zaslužni Pavle Miholjević i Jura Ferina.
Pesma “Ovo je divan dan” naći će se na setlisti kojom Mayales otvara svoju Tour de Pop turneju, seriju koncerata koji započinje 17.10. nastupom u Petom Kupeu u Zagrebu, a zatim se nastavlja u Splitu, Beogradu, Zadru i Šibeniku.
Pesma “Ovo je divan dan” dostupna je na svim streaming servisima.
U okviru takmičarskog programa 32. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 21. do 26. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, naći će se 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru nove selektorke festivala dr Marijane Prpe Fink.
– Ove, 2025. godine na Međunarodnom Festivalu pozorišta za decu Subotica umetnici iz Evrope, Azije, obe Amerike i Afrike, ukupno 128 predstava iz 36 zemalja, želeli su da pokažu svoje umeće. Tako veliko interesovanje za dolazak u Suboticu odraz je značaja ovog Festivala, i njegove jedinstve povezanosti sa umetnicima i pozoričnim stručnjacima iz celog sveta. Ovaj jedinstveni pozorišni događaj raznovrstan je ne samo po prilici da na jednom mestu deca upoznaju različitost kultura i pozorišnih oblika, već i po tome da deca istražuju i saznaju: ko su junaci, zvuci, boje i oblici, bajkolikih ili čudesnih događaja, u koje ih uvodi pozorišna čarolija – istakla je dr Marijana Prpa Fink.
Predstava Balade i romanse, photo by Kacper Wiącek
Deca i mladi, kao i gosti Festivala, ove godine imaju priliku da vide 13 odabranih predstava iz Poljske, Slovačke, Španije, Švajcarske, Bugarske, Turske, Meksika, Kolumbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine/Republike Srpske i Srbije.
U takmičarskom programu ove godine se nalaze tri domaće predstave. Dečje pozorište Subotica izvešće predstavu “Želim da budem normalan” autorke Teodore Popove i u režiji bugarskog reditelja Todora Valova, neobičnu horor lutkarsku komediju koja obiluje likovima, maskama i raznim vrstama lutaka. Novosadsko Pozorište mladih izvešće “Crvenkapu”, poznatu bajku ispričanu u maštovitoj režiji Saše Latinovića i viziji Milice Grbić Komazec, dok će Pozorište lutaka “Pinokio” iz Beograda izvesti predstavu “Čudo” po motivima istoimenog romana R.H. Palasije, u dramatizaciji Teodore Marković.
Predstava Čudo, foto Vojislav Savić
Iz regiona i komšijskih zemalja dolazi takođe tri ostvarenja. Dječije pozorište Republike Srpske predstaviće ostvarenje “Bure” po motivima pripovetke Isidore Sekulić (režija Sonja Sekulić, dramska adaptacija Tijane Grumić), u kome se devojčica doslovno igra sa starim odbačenim stvarima i od nih pravi prostore, likove, prevozna sredstva. “Pinokio” Državnog lutkarskog pozorišta Ruse iz Bugarske po čuvenom tekstu Karla Kolodija postavljen je kao pozorišna predstava, kabare i crno-beli film. Iz Slovenije stiže predstava “Blup i lica vode” u izvođenju Zavoda Kuskus, o vodenom stvorenju koje se nenadano pojavljuje u laboratoriji, uz živu muziku na nizu originalnih vodenih instrumenata.
Predstava Bure, foto Svjetlana Panić Vasić
Poljsko Pozorište Pinokio iz Lođa izvešće “Balade i romanse” namenjene omladini i odraslima, gde se glumci, koristeći mnoštvo formi i tehnika, poigravaju tekstom, pokretom, pesmom. Iz Slovačke stiže neverbalna predstava “Kosmos” Pozorišta Odivo, za najmlađi uzrast, u kojoj dva radoznala istraživača stupaju na novu planetu i proučavaju svojstva kosmičkih objekata. Živi pozorište iz Španije donosi nam predstavu “Muzikoslikarstvo” taktilnu avanturu koja se sluša, gleda i u kojoj se učestvuje kroz igru. Velika kraljevska stona pozorišna trupa Njihovih nenadmašnih Visočanstava stiže iz Švajcarske i izvodi predstavu “Život u kutiji” – kroz kombinaciju lutkarskog i klovnovskog pozorišta, ova crna komedija neverbalnim sredstvima pripoveda priču o drugarstvu i tugovanju. Tursku predstavljaju Gradska pozorišta Metropolitanske opštine Eskišehir s dirljivom lutkarskom predstavom “I ja umem da letim” uz koju će deca učiti o važnosti prijateljstva i međusobnog potpomaganja u ostvarenju snova.
Predstava Želim da budem normalan, foto Milica Ušumović
Dve predstave stižu čak iz Centralne i Južne Amerike: Prepolovljeno pozorište iz Meksika izvešće muzičku predstavu “Upleteni među lutkama” u kojoj se protagonisti prepuštaju atmosferi zabave i slavlja, pozivajući gledaoca da se uplete među lutke, dok će kolumbijska Fondacija za pozorište Madretiera izvesti predstavu “Goblin plače zbog batina” u kojoj globlin Duende spašava grad od nestanka i s plejadom likova iz pacifičke kosmogonije doživljava niz avantura.
Žiri glavnog takmičarskog programa čine ovogodišnji dobitnici nagrade za životno delo “Mali princ” – Feng Li (Kina) i Zdravko Mićanović (Srbija), kao i Džeremi Tarner iz Velsa.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici ubraja se među najvažnije manifestacije ovog tipa u regionu, okupljajući umetnike koji svoj stvaralački rad posvećuju najmlađoj publici. Iako je u osnovi usmeren na lutkarstvo, festival pruža prostor i drugim umetničkim izrazima, pa tako godinama ima značajnu ulogu u razvoju i afirmaciji dečjeg teatra u Srbiji. Za izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, 2005. godine odlikovan je “Vukovom nagradom”, najvišim kulturnim priznanjem u Srbiji.
Četiri godine kasnije, Festival je ovenčan i priznanjem “Pro urbe”, koje se dodeljuje za izuzetan doprinos ugledu i razvoju Subotice, podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Iste 2009. godine festivalu je uručena i specijalna međunarodna nagrada “Grozdanin kikot” za doprinos razvoju dramskog odgoja, koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA – Međunarodna asocijacija za dramu/pozorište i obrazovanje).
Zanimljiva scena odigrala se tokom finala US opena u Njujorku. Na tribinama je primećena Kortni Koks, glumica koju ceo svet pamti kao Moniku Geler iz “Prijatelja”.
Tamo je naišla na osobu koja je, bez preterivanja, obeležila početak njenog puta ka slavi – Brusa Springstina.
Slavni muzičar je na meč stigao u društvu svoje ćerke Džesike, a kada su se sreli, Kortni i on su se srdačno pozdravili i razmenili nekoliko rečenica. Susret nije promakao kamerama, pa su njihovi osmesi ubrzo obišli mreže i medije.
So that’s Courtney Cox meeting Bruce Springsteen at the US open yesterday. If you know the significance of this moment, you were officially an 80s cool kid! pic.twitter.com/paNtRFXuKw
Za Kortni je 1984. godina bila prelomna. U to vreme bila je anonimna devojka iz Alabame, koja se u Njujorku trudila da opstane između manekenskih poslova i povremenih glumačkih angažmana. A onda je došao trenutak koji joj je promenio život.
Režiser Brajan De Palma snimao je spot za Springstinovu pesmu “Dancing in the Dark”. Upravo on je odabrao Kortni da odigra devojku iz publike koju roker “slučajno” izvodi na scenu. Nekoliko sekundi plesa pored Springstina, pred očima milionske MTV publike, bilo je dovoljno da svet zapamti njeno lice. Spot je postao planetarni hit, a Kortni Koks – nova nada Holivuda.
Ubrzo su stigle i prve uloge. Pojavila se u seriji “Family Ties”, potom u manjim filmskim projektima, polako gradeći karijeru. Deceniju kasnije doživela je pravi proboj – 1994. godine dobila je ulogu Monike Geler u seriji “Prijatelji”. Upravo ta uloga učinila ju je svetski poznatom i pretvorila je u jedno od zaštitnih lica televizije devedesetih.
Proslavila se i na filmu, pre svega zahvaljujući horor serijalu “Vrisak” (“Scream”), a vremenom se oprobala i kao producentkinja i rediteljka. Ipak, Kortni često naglašava da se sve promenilo onog dana kada se popela na binu uz Brusa Springstina.
Jedan ples, nekoliko sekundi u kadru – i ceo njen život krenuo je potpuno drugim tokom.
