Kristijan Mekbrajd pozvao je Stinga i Endija Samersa iz grupe The Police da zajedno snime džeziranu, savremenu verziju pesme “Murder by Numbers” iz 1983. godine, koja će biti vodeći singl sa njegovog predstojećeg albuma sa Big Bandom — “Without Further Ado, Vol. 1”. Projekat će biti objavljen 29. avgusta za izdavačku kuću Mack Avenue.
Sting, Samers i bubnjar The Police Stjuart Kouplend nisu snimili novu muziku tokom svoje reunion turneje 2007–2008. godine, niti posle nje, što ovu saradnju čini prvom zajedničkom muzikom članova benda još od Stingovog gostovanja na Samersovom albumu “Charming Snakes” iz 1990. godine.
– Neverovatno sam uzbuđen što su Sting i Endi Samers – dve trećine jednog od najuticajnijih bendova u istoriji, The Police – sa mnom na jednoj od njihovih pesama – kaže Mekbrajd. – Sting se i dalje razvija kao umetnik sa velikom elegancijom, a Endi i dalje svira s onom sofisticiranom vatrom i oštrinom koju je uvek imao. Ogromno hvala njima, kao i neverovatnom perkusionisti Pedritu Martinezu, koji je doneo onu posebnu energiju koju samo on može da pruži.
U ovoj novoj verziji, Sting (73) peva “Murder by Numbers” u dubljem, smirenijem registru nego što je to bio slučaj na originalnoj verziji iz doba albuma “Synchronicity”, dok Samers (82) dodaje novi solo na kraju pesme. Fanovi The Police su nedavno bili oduševljeni još jednom verzijom ove pesme — ranim demoom koji se nalazi na luksuznom reizdanju albuma “Synchronicity”.
Žiri 10. pozorišnog festivala “Bucini dani” u sastavu Goran Jevtić (glumac i predsednik žirija), Nataša Marković (glumica) i Marija Milenković (glumica i redovna profesorka FDU), video je od 17-22. juna 2025. godine u Aleksandrovcu na sceni Doma kulture “Milosav Buca Mirković” pet pozorišnih predstava u takmičarskoj konkurenciji, a u selekciji Jelene Stajkovac, direktorke Festivala.
Bucini dani/Photo: Bucini dani, promo
Zlatno zrno za najboljeg mladog glumca dodeljuje se Jovanu Jovanoviću za ulogu Nikole Popovića u predstavi “Centrala za humor” Narodnog pozorišta u Beogradu.
Vanja Milačić, koja se župskoj publici poklonila dva puta kao članica glumačke posade “Narodnog pozorišta”, u ulozi Žanke Stokić (“Centrala za humor”) i Hele (“Majstor i Margarita”), dobitnica je Zlatnog zrna za najbolju žensku ulogu.
Bucini dani/Photo: Bucini dani, promo
Nabolju mušku ulogu ostvario je Bojan Dimitrijević u “Ućutkivanju Sokrata” Bitef teatra i Centra za kulturu Tivat.
Prema mišljenju žirija, Zlatno zrno za glumačku bravuru, koje od ove godine nosi ime “Radmila Živković”, ravnopravno su zaslužili Miloš Đorđević za ulogu Jovana Tanića i Radovan Vujović za ulogu Aleksandra Cvetkovića Ace (“Centrala za humor”, Narodno pozorište u Beogradu).
Bucini dani/Photo: Bucini dani, promo
Gran-pri, statua Milosava Buce Mirkovića za najbolje glumačko ostvarenje Festivala dodeljuje se Gordani Đurđević Dimić za ulogu Đuke u istoimenoj predstavi Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” u Zrenjaninu.
Jedinu nagradu koja nije glumačka – za produkciju pozorišne predstave (omaž Župljaninu, producentu i velikom prijatelju pozorišta Milanu Minji Obradoviću), žiri je dodelio predstavi “Đuka”. .
U Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu, otvorena je samostalna izložba “S one strane ogledala” Odil Dek (1955), jedne od najistaknutijih Francuskinja u svetu savremene arhitekture.
Izložba predstavlja uvid u stvaralaštvo svestrane arhitektinje i dobitnice prestižne Jane Drew nagrade, čiji prepoznatljiv, fluidni stvaralački izraz povezuje arhitekturu, dizajn, umetnost i urbanizam.
– Svi odmah pretpostave da ću, pošto sam arhitektkinja, pokazivati isključivo zgrade i projekte. Ali ne radi se samo o tome. U pitanju je spoj arhitekture, dizajna, umetnosti, i još mnogo toga. Poenta je da svet nije jednoznačan – ni mi sami ne razmišljamo samo u jednom pravcu. Ako si arhitekta ne baviš se samo zgradama, kao što ni stručnjak za finansije ne radi samo sa brojevima. Treba otvoriti um i biti spreman da prihvatiš nešto drugačije. Zato se izložba i zove S one strane ogledala. Jer ideš korak dalje – kazala je Odil Dek povodom izložbe
Otvaranje izložbe S one strane ogledala/ Photo: Marijana Janković
Višedecenijski stvaralački opus Odil Dek obeležen je doslednim istraživanjem prostora kroz različite medije i skale – od urbanih pejzaža do predmeta svakodnevne upotrebe.
Bilo da kreira muzej (MACRO, Rim), entertijer restorana (Phantom, Opera Garnier, Pariz) ili nameštaj (UNESCO Headquaters Furniture, Pariz), Dek ostaje dosledna problematizovanju zastarelih normi i iznalaženju smelih rešenja koja pomeraju granice poznatog, izvodljivog i prihvatljivog.
Ekspresivna i nekonvencionalna ličnost umetnice kojom se izdvojila na arhitektonskoj sceni 70-ih, u njenom radu prepoznaje se kroz upotrebu dinamičnih formi, smele geometrije, vibrantnih boja i neočekivanih kombinacija materijala.
Otvaranje izložbe S one strane ogledala/ Photo: Marijana Janković
Otvaranje izložbe S one strane ogledala/ Photo: Marijana Janković
Na beogradskoj izložbi publika ima priliku da se susretne sa medijski raznovrsnim delima koja oslikavaju stvaralački univerzum Odil Dek.
Postavku čine crteži prvobitnih arhitektonskih vizija otkrivajući izuzetnost njenog poimanja prostora, dok serigrafije i digitalni printovi, u kojima se crvena boja javlja kao pažljivo doziran, ali prepoznatljiv vizuelni pečat umetnice, pružaju uvid u njen grafički jezik i sposobnost da arhitektonske koncepte apstrahuje u snažne dvodimenzionalne slike.
Odil Dek/ Photo: Marijana Janković
Instalacija “Horizon”, jedan od nosećih radova izložbe, transformiše galerijski prostor u sugestivno polje perceptivnog istraživanja, stvarajući ambijent koji “beži ka horizontu”. Upotrebom providnih materijala i reflerujućih površina, Dek destabilizuje odnos posmatrača prema fizičkom prostoru i otvara put ka nepoznatom.
Dimenzija kretanja uvodi se mobilnom skulpturom “Spatial lines”, dok je premijerno na ovoj izložbi prikazana skulptura “Ideal city”, realizovana po ideji autorke u produkciji Galerije DOTS.
U svetu filma i televizije, veštačka inteligencija više nije daleka budućnost – ona je sadašnjost koja sve brže menja tok industrije.
Na ovogodišnjem sajmu NAB Show, koji se tradicionalno održava u Las Vegasu i okuplja vodeće stručnjake u oblasti medija i zabave, tri ključna trenda su izronila kao dokaz koliko duboko AI već prožima sve segmente produkcije.
Generativna AI – novo oružje za scenariste i montažere
Generativna AI, alat koji može da piše scenarije, generiše likove, vizualne efekte pa čak i muziku, postaje svakodnevna praksa. Produkcijske kuće sve češće eksperimentišu sa AI-pomoćnicima koji pišu osnovne zaplete, predlažu replike ili pomažu u kreiranju sinopsisa i storyborda. Montažeri koriste AI da automatski selektuju najbolje kadrove i predlažu ritam montaže, dok reditelji vizuelizuju scene još pre nego što prva klapa padne.
AI asistenti – ljudi još režiraju, ali roboti sve pamte
AI asistenti više nisu samo digitalne alatke – oni su postali ključni članovi tima. Tokom snimanja, AI pomaže u organizaciji rasporeda, analizi snimljenog materijala i prepoznavanju grešaka. U postprodukciji, koristi se za automatsku sinhronizaciju zvuka, kolor korekciju i čak detekciju emocionalnih nijansi glume.
Jedan od najnovijih primera je sistem koji automatski identifikuje “emocionalni ton” scene i predlaže korekcije svetla i zvuka u skladu sa raspoloženjem lika.
Real-time monetizacija i globalna lokalizacija
Treći veliki trend jeste upotreba AI u automatskoj lokalizaciji sadržaja. AI softver prevodi dijaloge na desetine jezika, generiše titlove u realnom vremenu, pa čak i vrši voice-cloning za sinhronizaciju na više jezika. Ovo omogućava TV serijama i filmovima da doslovno “izlaze” na globalno tržište istovremeno.
Takođe, kroz analizu publike i interakcije na društvenim mrežama, AI u realnom vremenu predviđa koje scene će biti viralan hit, šta publika ignoriše, i kako da se sadržaj optimizuje za različite platforme.
Šta to znači za budućnost?
Iako su strahovi oko zamene kreativnih ljudi mašinama i dalje prisutni, dominantan narativ je da AI ne oduzima posao – već menja način na koji se taj posao obavlja. Filmski stvaraoci širom sveta sada imaju alate kojima mogu da vizualizuju ideje brže, efikasnije i uz niže troškove.
Najveći izazovi ostaju etička pitanja, pravna regulativa oko autorskih prava kada AI kreira sadržaj, i ravnoteža između kreativnosti i automatizacije.
Dakle, veštačka inteligencija više nije samo “budućnost Holivuda” – ona je sadašnjost koja menja svaki kadar, svaku rečenicu i svaki zvuk koji čujemo. Oni koji je ignorišu rizikuju da ostanu van industrijskog toka. Oni koji je razumeju – možda pišu sledeće poglavlje kinematografije.
Badi Gajh – How Blues Is That?/Photo: Lyndon French
Badi Gaj, legendarni bluz gitarista koji ima 88 godina, ove godine je imao zapaženo gostovanje u filmu “Sinners”, akcionom horor blokbasteru reditelja Rajana Kuglera i višeslojnom kulturnom eseju o vampirima koji upadaju u speakeasy (tajni bar) u doba Džim Krou zakona na američkom jugu.
Posle svog velikog filmskog trenutka, Gaj je najavio novi album “Ain’t Done With The Blues”, koji bi trebalo da izađe ovog leta, baš na njegov 89. rođendan.
– Ovaj album govori o tome gde sam bio, gde idem, i od koga sam sve naučio – kaže Gaj. – …Muddy, Wolf, Walter, Sonny Boy, BB… mogao bih ovako unedogled. Pre nego što su nas napustili, znali su mi da kažu: ‘Čoveče, ako me nadživiš, samo nastavi da čuvaš bluz’ i ja pokušavam da održim to obećanje. Sad više ne mogu da dignem nogu kao nekad, niti da skačem sa bine kao u dvadesetim i tridesetim, ali daću vam sve što imam – dokle god imam.
“Ain’t Done With The Blues” dolazi kao nastavak njegovog albuma iz 2022. godine, “The Blues Don’t Lie”. Na novom albumu gostuju Blind Boys Of Alabama, Piter Frempton, Kriston “Kingfish” Ingram, Džo Bonamasa, i — na vodećem singlu “How Blues Is That?” – Džo Volš.
Kragujevački bend Fraktal će na otvaranju Arsenal festa premijerno predstaviti kompoziciju “Vreteno (Biska 8)” čiji je autor muzike legendarni gitarista Radomir Mihailović Točak.
Ali, kako je zapravo došlo do ove saradnje i kako je legendarni gitarista odlučio da ovaj muzički biser pokloni svojim sugrađanima iz Fraktala? Priča ide ovako…
“Biska 8”, kao muzička tema, nastala je još davne 1975. godine, kada joj je prvi put gospodin Radomir Mihailović Točak raspisao note i udahnuo život. Od samog početka stvaranja ovog dela, Radomir je bio nadahnut i inspirisan baroknom muzikom, a tokom celog procesa stvaranja neprestano je čuo horske glasove. Urezano u sećanje iz detinjstva, kada je sa ocem odlazio na horska izvođenja — koja je organizovao i kojima je dirigovao upravo njegov otac, Risto Mihailović – Radomir je postavio sebi jedan osnovni uslov: “Biska 8” mora da sadrži i horsko pevanje.
Godinama nakon nastanka ovog muzičkog dela, u više navrata Smak je pokušavao da zaokruži celu priču. Međutim, tekst koji je napisao Boro Horvat vremenom je izgubljen. Radomir se i dalje seća prvih stihova: “Na obali reke raste krst, mirno cveta les moj”.
I tako su se iz godine u godinu nizali Smakovi hitovi, ali “Biska 8” je čekala – sačuvana na polici starog Radomirovog ormara. Sve do dana kada su se sreli Radomir i Fraktal.
Za saradnju R.M. Točka i Fraktala najzaslužnija je njegova rođena sestra, Ljubica Mijailović. Naime, Ljubica je imala priliku da uživo čuje Aleksandru Rikanović kako peva u Evergreen klubu u Čačku. Nakon što je preslušala autorska dela Fraktala, rodila se ideja da bi bilo vrlo korisno da se Fraktal upozna sa Radomirom i porazgovara o eventualnoj saradnji.
– Radomir je, po savetu sestre, preslušao sve Fraktalove autorske pesme, ali, kako sam kaže, i temeljno istražio ceo bend. Na naše veliko iznenađenje, organizovao je sastanak u svom studiju u Beogradu. Prema njegovim rečima, najviše mu se dopalo to što Fraktal čine amateri – ali iskreni ljudi koji muziku stvaraju iz ljubavi, a ne iz pohlepe za novcem. To, kako kaže, čuje se i u njihovoj muzici – otkrivaju članovi benda i dodaju:
– Nakon što je objasnio da je ceo svoj život posvetio bendu Smak da ne želi da svira s drugim bendovima, iznenadio nas je rečima: “Ali želim da vam poklonim jednu moju pesmu koju sa Smakom nikada nisam snimio ni izdao, a to je “Biska 8”.
Motiv je, po svemu sudeći, ponovo bila ljubav. Tu melodiju Radomir je svirao gotovo svakodnevno svih 50 godina otkako ju je stvorio. U nju su zaljubljene i sve tri njegove ćerke. Čak kaže da bi svakoj ženi koja bi je slušala dok je svira – suza orosila lice.
– Uzbuđeni zbog poklona i časti koju nam je ukazao čovek koji je “prva gitara čitavog Balkana”, otišli smo kući srećni. Već sutradan, sreći je došao kraj – čekali su nas težak zadatak i ogromna odgovornost – nastavlja bend.
Mesec dana kasnije, Ivan Ristić donosi tekst pod nazivom: “Vreteno (Biska 8)”. Još dvadesetak dana kasnije, Fraktal uspeva da zaokruži priču aranžmanom, specifičnim ritmičkim prelomima i solo deonicom Petra Radivojevića, Točkovog učenika iz 90-ih.
Pesma je poslata Radomiru na odobrenje. Usledio je trenutak istine i njegov komentar:
“Pročitao sam prvo tekst; lepa je ideja, vuče pre svega u arhaičnu sadašnjost – da tako kažem – u zaboravljeno biće kome valjda pripadamo. Mislim da bi se to mnogima dopalo baš zato što dolazi iz srca zemlje. Onda sam poslušao demo sa probe i dopalo mi se. Numera ima lepu ‘facu’, što je važno prilikom prvog kontakta sa izvođačem”.
Fraktal – Vreteno Biska 8, vizual
Stihove je napisao Ivan Ristić, basista Fraktala, inspirisan informacijama sakupljenim tokom tog prvog susreta sa Radomirom. O samoj pesmi se tog dana razgovaralo vrlo malo, ali je Rade, umesto toga, raspirivao razne filozofije o životu, ljubavi, snovima i muzici.
U tekstu se koristi dvostruka metafora koja se reflektuje u ogledalu – s jedne strane stoje Radomirove pesme po policama ormana, a s druge bend Fraktal. U oba entiteta krišom tinja želja da se probude. Jedina instanca koja odlučuje o krajnjem ishodu jeste vreteno sna, koje u ovom slučaju simbolizuje sam Radomir Mihailović Točak.
Pored te dve metafore, kao slika pojma “vreteno”, postoji i očigledna, namerna konotacija u kojoj vidimo Radomira kako levom rukom namotava predivo, a desnom tka po gitari.
Ubrzo nakon svih događaja, Fraktal dobija poziv da nastupi na Arsenal festu, a Radomir je rekao:
– Idealna prilika za premijerno izvođenje i objavljivanje ‘Vretena (Biske 8)’.
Poštovani, Obaveštavamo vas da će 26.06.2025. jubilarni 15. Arsenal Fest otvoriti bend FRAKTAL na Garden stage-u u 19 časova. U svom repertoaru FRAKTAL će PREMIJERNO izvesti kompoziciju “VRETENO (Biska 8)”, čiji je autor muzike legendarni gospodin Radomir Mihailović Točak. Aranžman za ovu pesmu kreirali su svi članovi benda, dok je tekst napisao Ivan Ristić, osnivač i vođa Fraktala. U izvođenju će učestvovati i hor Prve kragujevačke gimnazije, kojim diriguje prof. Suzana Jevtović. Aranžman za hor su radili: Radomir Mihailović Točak, prof. Jelena Magleševa, kompozitor Marko Matović i Ivan Ristić. Na ovom nastupu, kao gost na klavijaturama, sviraće prof. Marija Mihailović, ćerka R.M. Točka. Veoma smo zahvalni i ponosni na ceo projekat! Puno pozdrava, Vaš FRAKTAL
I ovde priči nije kraj. Nakon Arsenal festa, planira se i studijsko snimanje numere “Vreteno (Biska 8)”.
Muzička legenda Erika Badu objavila je ovog marta da radi na svom prvom albumu posle 15 godina.
Projekat, koji će biti zvanični nastavak albuma “New Amerykah Part Two (Return Of The Ankh)” iz 2010. godine, a ujedno i njen prvi duži projekat od mikstejpa iz 2015. “But You Caint Use My Phone”, u potpunosti je produciran od strane The Alchemista.
Singl je svemirska kolaž-kompozicija isprekidanih tonova gudača, blagog šuštanja vinila i kosmičke bas linije. Vokali legendarne pevačice spiralno se vrte oko hipnotišućeg bita. “I can’t even lie/ You’re the only that’s on my mind/ And I can’t wait to see you after school/ Follow me and we gon break the rules”, peva Badu u delu ove numere.
Tridesetšestogodišnja kantri zvezda Kejsi Masgrejvs objavila je na Instagramu da je morala da odloži koncert zakazan za nedelju u Nešvilu, jer je slomila rebro.
“Dakle, u Meksiku sam sa prokleto slomljenim rebrom”, napisala je Masgrejvs.
“Ali sam jako pala na zadnji lijevi dio grudnog koša i slomila šesto rebro. Ovo sra*je nije šala. Mnogo me boli i izuzetno je teško da uradim BILO ŠTA. Ali se snalazim i dobro se brinu o meni”, napisala je Kejsi i dodala:
“Ali bukvalno nema druge opcije. Žao mi je zbog neprijatnosti i otkazivanja”, napisala je Kejsi.
Public Enemy su objavili svoj prvi singl posle pet godina — protestnu pesmu koju su napisali i snimili zajedno sa studentskim kolektivom.
Neposredni prihodi od jesme objavljene u čast Dana oslobođenja (Juneteenth) biće usmereni Fondu za ljudska prava Koalicije za crnačku muziku (Black Music Action Coalition) i neprofitnoj organizaciji protiv oružanog nasilja Everytown, navodi se u saopštenju za javnost.
– Užasno je to što se dešava trenutno širom sveta, a naročito ovde. Mrzim to. Ali imam glas i platformu i još uvek se borimo protiv sistema i za pozitivne promene, sve ove godine unazad.
Chuck D je dodao:
– Oružano nasilje nije normalno ponašanje, ali se dešava toliko dugo da je postalo normalizovano. Moramo da ga tretiramo kao bolest i epidemiju kakva jeste.
Public Enemy su trenutno na turneji. Njihov poslednji album bio je “What You Gonna Do When the Grid Goes Down” iz 2020. godine.
18. jula nastupiće i na Ušću u Beogradu, kao zagrevanje za Guns N’ Roses.
Bend Trnje i kamenje objavio je singl pod nazivom “Reč” u saradnji sa Ivanom Boškovićem nekadašnjim frontmenom benda Organizam, danas poznat kao Kosmogenit.
Trnje i kamenje predstavlja životni put, sa svim nedaćama koje on nosi ali sa verom i nadom u dobro. Na tome se baziraju tekstovi i muzika koja je pretežno stoner rock žanr.
Bend je nastao na temeljima drugarstva, jedinstva i od akustičnog dua je narastao do petočlane lokomotive koja za sobom ostavlja brdo praznih flaša i zujanje u ušima. Sličan muzički ukus vezuje sve članove, ali ono što bend čini jačim jeste autentičnost, koju svako nosi.
– Na našim nastupima težimo da stvorimo pozitivnu energiju kroz zajedništvo i dobar provod. Rock ‘n’ roll u najčistijem obliku. Kao inspiraciju bismo naveli grčku stoner scenu, bendove klasičnog roka, kao i hrpu domaćih i regionalnih bendova kao što su, Sharks Snakes and Planes, KKN, Bjesovi, Burning Leaf, Larska, Organizam, Goblini, MORT i mnogi drugi – kažu iz benda i dodaju:
Trnje i Kamenje, press photo
– Do sada smo imali priliku da nastupimo na različitim festivalima i manifestacijama (Distrikt Fest, Zemun Fest, Uskršnji Rok Maraton, KC Šabac, Kuglaš, Jugošped) sa bendovima kao što su Rihter, Bagremov Med, Scream and Dive, Rulja Inc, Midgard, Kerber, Short Reports, Artan Lili…
Članovi benda Trnje i kamenje su – Miloš Marjanović (Deda) vokal, Ivan Kulezić (Kuler) bas gitara i prateći vokal, Mihailo Ković (Drkovic) bubnjevi, Mitar Tošković (Malmsteen) gitara i Nemanja Trninić (Trna) gitara.
