Najveći festival muzike i piva danas je demantovao sve skeptike i “neverne Tome” potvrđujući line upom da domaća i regionalna scena i te kako živi, i da rokenrol muzika, uprkos svemu, i dalje ima zavidnu fan.
Tvrdokorni zaljubljenici u rokenrol imaće priliku da tokom četiri festivalska dana – od 20. do 23. juna na Ušću, uživaju u energičnim nastupima prvih potvrđenih headlinera Belgrade Beer Festa: Beogradskog sindikata, Dubioza Kolektiva, grupe S.A.R.S., Smak Plusa i Goblina.
Dubioza kolektiv, Arsenal fest 2023/ Photo: AleX
Iz Skymusica, koji je organizator Belgrade Beer Festa, rečeno je da je cilj da festival ostane jedan od vodećih muzičkih događaja na ovim prostorima i da će se potruditi da se ove godine svi veliki bendovi regiona nađu na Ušću, na Main Stage.
Goblini, DOB/ Photo: AleX
Kako je najavljeno, publiku očekuje još mnogo iznenađenja i odlične svirke, a do 19:30 časova tokom četiri festivalska dana ulaz će biti slobodan. Posle naznačenog vremena ulaz će se naplaćivati.
Photo: Promo
Ulaznice se već danas mogu nabaviti putem sajta efinity.rs, aplikacije eFinity, na blagajnama Štark Arene i Doma omladine Beograda, kao i u TC Rajićeva (I sprat) i na više od 1000 Moj kiosk objekata širom zemlje.
Drugi studijski album kraljevačkog metal benda Crno Sunce pod nazivom “Ton 618”sniman je u periodu od 2019. do 2023. u matičnom gradu.
Producent albuma je bio čuveni Ivan Ilić – Ćili koji je značajno uticao na to da izdanje zazvuči ovako kako je grupa zamislila.
Na albumu se nalazi šest pesama, a njihove teme su, kao i na prethodnom, borba s svakodnevnim životom i posledice koje ta borba ostavlja na samog čoveka.
Zvuk je veoma agresivan, a vokali su, iako brutalni i jaki, dali melodiju koja ulazi u uši.
– Fokus je bio da se materijal uradi instrumentalno što kompleksnije, a da se zadržimo u okviru stila koji je postavljen sa prethodnim albumom. Dugo smo radili album bez pevača, pa nam je to nekako i prirodno došlo, instrumentalno je mnogo bogatiji i pun sitnih detalja koji se otkrivaju tek na drugo ili treće slušanje – objašnjavaju kompleksnost svog novog dela članovi grupe.
Crno Sunce/ Photo: Promo
Naziv albuma “Ton 618” došao je od toga, pošto je sam naziv benda Crno Sunce u stvari crna rupa, da je to najveći poznati klaster crnih rupa u svemiru. Svaka pesma je stoga jedna crna rupa koja vas uvlači u svoj svet polako i neprimetno.
Za prvi video singl sa izdanja odabrana je tema “Autsajder” jer predstavlja suštinsku priču o bendu, o svim poteškoćama koje imaju u očima najbliže okoline i drugih ljudi sa scene, koji su pokušavali da ih omalovaže i gurnu u stranu.
Osnovu spota je uradio umetnik sa Tajlanda, međutim Darko Sojević je izdvojio samo glavnu priču iz celog materijala (nekoliko kadrova sa glumicom) i preuredio ceo spot da reflektuje više muziku i poruku koju pokušavaju da pošalju ovom pesmom.
Crno Sunce/ Photo: Promo
Crno Sunce počelo je sa radom 2015. godine i tokom nekoliko godina pravljenja pesama i kompletiranja postave 2018. snimljen je prvi album pod nazivom “Iza horizonta događaja“.
Momentalno je bio prihvaćen u metal i hard core krugovima i čak ušao u uži izbor za metal album 2018. Odmah nakon izdavanja debi albuma bend je počeo da radi na ovom materijalu, međutim promene u postavi i velika pandemija usporila je rad i snimanje.
Višak vremena koji se tada pojavio je uticao na to da se nove pesme isklešu do najsitnijih detalja.
Album je objavljen, kao i prvi, za najstariju srpsku nezavisnu izdavačku kuću Take it or leave it Records i možete ga poslušati i kupiti na svim relevantnim digitalnim platformama.
Sve popularniji hrvatski bend Manntra uputio je poseban video pozdrav i poziv fanovima pred koncert u Amerikani Doma omladine u nedelju, 14. aprila:
– Naš prvi live album u kombinaciji sa prvim koncertom u Srbiji je definitivno nešto čemu se jako veselimo- poručili su članovi Manntre i dodali: – Jedva čekamo i sigurni smo da će to biti veče za pamćenje! Spremni smo i imamo toliko toga što želimo pokazati i podeliti sa vašom publikom.
Manntra/ Photo: Franz Schepers
Manntra je trenutno na evropskoj turneji na kojoj promoviše novo izdanje “Live In Leipzig“ sa aktuelnim singlom “Et In Peccatum“.
Pored ovog, publika u Amerikani moći će da uživa i u hitovima “Ori Ori”, “Morana”, “Kiša” i “Heathens”, a šira populacija pamti ih po bivšem gitaristi Marku Purišiću, koji pod pseudonimom Baby Lasagna predstavlja Hrvatsku na ovogodišnjoj Evroviziji.
Ulaznice za koncert Manntre možete nabaviti na svim Efinity prodajnim mestima, kao i online.
Ruska republika Čečenija donela je odluku da sva muzika treba da “odgovara tempu od 80 do 116 otkucaja u minutu (BPM)”.
Čečenija je, tvrdi tamošnji ministar kulture Musi Dadajev, zabranila svu muziku izvan 80-116 BPM – ograničenje koje će isključiti bezbroj pesama i muzičkih žanrova kao što su pop, dens i elektro muzika, koji često prelaze tempo od 120 BPM.
Ruska republika Čečenija donela je odluku da sva muzika treba da “odgovara tempu od 80 do 116 otkucaja u minutu (BPM)” – što znači da bi dosta moderne zapadne muzike bilo zabranjeno da se javno pušta u medijima ovog konzervativnog islamskog društva.
Novi standard muzike u Čečeniji je relativno spor u poređenju sa velikom količinom moderne pop muzike, kao i elektro, rejv, dubstep i tehno muzike – koja ima tendenciju da ima veći BPM. Najveći broj pop pesama kreće se od 100 do 130 BPM, tempa koji se obično koristi za stvaranje privlačnog i plesnog ritma.
Na primer, Daft Punk numere su uglavnom oko 120-127 otkucaja u minuti, dok bi svako ko bi razmišljao da svira “Bad Romance” Lejdi Gage, “Wrecking Ball” Majli Sajrus ili čak “Tragedy” Bee Geesa kršio novu cenzure – sve u ime održavanja tradicionalnih vrednosti.
Lider republike Ramzan Kadirov naložio je ministru kulture Musi Dadajevu da učini da čečenska muzika bude “u skladu sa čečenskim mentalitetom”, navodi The Moscow Times.
– Pozajmljivanje muzičke kulture od drugih naroda je nedopustivo – rekao je Dadajev i dodao:
– Ja sam objavio konačnu odluku, dogovorenu sa šefom Čečenske Republike Ramzanom Ahmatovičem Kadirovim, da od sada sva muzička, vokalna i koreografska dela moraju da odgovaraju tempu od 80 do 116 otkucaja u minuti – rekao je Dadajev, navodi ruska državna nova agencija TASS.
Ovo osigurava da čečenska muzička i plesna kreacija bude usklađena sa “čečenskim mentalitetom i muzičkim ritmom”, sa ciljem da “narodu i budućnosti naše dece donese kulturno nasleđe čečenskog naroda”, dodao je Dadajev.
Kažu da je umetnicima dat rok do 1. juna da “prepišu” muziku koja ne ispunjava kriterijume – a ako se njihova muzika ne preradi, neće im biti dozvoljeno da je izvode u javnosti.
Femix kolektiv otvorio je konkurs za dvanaesto izdanje kompilacije Femikseta koji će biti otvoren do 21. aprila u ponoć.
Femikseta je godišnja kompilacija pesama kompozitorki, kantautorki i bendova sa ženskim autorskim učešćem. Ovo izdanje je jedinstven projekat na domaćoj, ali i regionalnoj muzičkoj sceni i to je nešto što karakteriše njenu posebnost.
Femikseta se objavljuje od 2010. godine i u periodu od 14 godina, na ovom izdanju je objavljeno preko 150 numera različitih muzičarki i bendova iz naše zemlje.
Još jedna karakteristika Femiksete jeste ta što nije žanrovski organičena, tako je poziv otvoren za kompozicije svih muzičkih žanrova. Sva prethodna izdanja možete poslušati na Bandcamp platformi.
Rok za slanje pesama za ovogodišnje izdanje je 21. april, a sve informacije o uslovima konkursa možete pronaći na sajtu kolektiva Femix.
Artan Lili koncert DOB/Photo: Alex
Iva Lorens/Photo: Promo (Kontra)
Ovogodišnji selektorski tim činiće Iva Lorens, Romana Slačala (Artan Lili), Tamara Popović (Tam) i Ana Janković (Stray Dogg, Oxajo, kolektiv Femix).
Selektorski tim će na osnovu svog iskustva i znanja imati zadatak da izabere najbolje numere koje će se naći na novom izdanju.
Svako od dosadašnjih izdanja imalo je svoj originalni vizuelni identitet za koji su bile zaslužne mlade dizajnerke i vizuelne umetnice, a ovogodišnji vizuelni identitet potpisuje Yana – Jana Adamović iz Udruženja Stripotetke. Za dizajn zvuka biće zadužena Katarina Kolar, tonska snimateljka na Radio Beogradu.
Kao i svih prethodnih godina, učešće na ovogodišnjoj Femikseti ne podrazumeva samo objavljivanje pesme na kompilaciji, već dodatnu medijsku i radijsku promociju svih učesnica, učešće na promociji izdanja, kao i podršku za dalji potencijalni rad sa domaćim izdavačkim i medijskim kućama.
U petak, 12. aprila od 21:00 časa u beogradskom alternativnom muzičkom prostoru Kvaka 22 nastupaju bendovi Xanadu i pliš.
Photo: Promo
Xanadu je alternativni izvođač elektronske muzike iz Beograda, čije su pesme mešavina funka, hip-hopa i synth-popa, sa duhovitim tekstualnim deonicama.
Na nastupu obećava korektan provod, solidno pevanje i razmrdavanje vaših delova tela potrebnih za đuskanje ili makar nihanje.
Sastav pliš formiran je u Beogradu krajem 2018. godine kao rezultat deljene ljubavi prema gitarskom indi zvuku s početka novog milenijuma, čiji uticaj se može čuti u njihovom zvuku i pesmama.
Ekipu benda čine: Branislav Cvetković (gitara i vokal), Stefan Drča (gitara), Petar Sutara (bubnjevi) i Aleksa Gajić (bas i vokal).
Kombinujući nostalgične melodije i nestrpljive ritmove, pliš istražuje sve ono što pokreće, ali i predstavlja izazov za mladog čoveka.
Bend opisuje sebe kao nešto što se oseća na koži, golica i prija. Neke od pesma, kao što su “Daljine“, “Sedmice“, “Padobran“ i “Kraljica“ publika je imala priliku da čuje na njihovim dosadašnjim nastupima.
Trenutno rade na pripremi debitantskog EP izdanja koji će biti objavljen tokom 2024. godine.
Ulaznice za koncert moćićete da kupite na ulazu po ceni od 500 dinara kao podrška izvođačima, autorstvu i muzičkom stvaralaštvu.
St. Vincent je u nedavnom intervjuu za BBC Radio izjavila da su obrade pesme “Hallelujah” Leonarda Koena “najgora stvar na svetu”. Tvrdi da joj je dosta pevača koji obrađuju ovu pesmu, oduzimajući joj izvorno značenje.
St. Vincent je u intervjuu pesmu Leonarda Koena proglasila “apsolutnim remek-delom”, a i spomenula je da je njemu trebalo mnogo godina da je napiše.
– Radi se o komplikaciji bivanja živim – i agoniji i ekstazi i svemu i svačemu – nastavila je, pre nego što je pustila užasne obrade pesme “Hallelujah” na televizijskim pevačkim takmičenjima.
– Sećate li se kako je neko vreme to postala pesma koju su svi želeli da obrade na American Idolu? Ljudi bi to pevali na Američkom idolu i samo bi vikali: Haaallelujah! Halleluuuujah!’ I to je jednostavno najgora stvar na svetu. Da, najgora stvar na svetu.
Pesmu “Hallelujah” Koen je snimio u sklopu albuma “Various Positions” iz 1984. godine, a obrađivana je stotinama puta a pojavila se u brojnim filmovima i serijama.
Prva obrada koja je povećala popularnost pesme bila je ona Džona Kejla za tribute album iz 1991., koja je postala popularna nakon što je prikazana u “Shreku” iz 2001. godine. Kejlova verzija takođe je inspirisala možda i najhvaljeniju obradu pesme “Hallelujah”, koju je snimio Džef Bakli za svoj album “Grace” iz 1994. godine.
Iako je očigledno da St. Vincent nije govorila o Kejlovoj i Bakliejvoj verziji, vredno je napomenuti da je Baklijeva obrada 2008. godine dospela na prvo mjesto Billboardove liste Hot Digital Songs pošto je izveo Džejson Kastro – pogodili ste… na takmičenju Američki idol.
Objavljeno je devet finalista četvrtog izdanja HEMI muzičkih nagrada (HEMI Music Awards), a Srbiju će na ovom programu za talentovane muzičare predstavljati bend Keni Nije Mrtav.
Izvođači dolaze iz devet zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, među kojima su, pored Srbije, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija i Slovenija. Partner HEMI projekta u Srbiji je EXIT fondacija.
Keni Nije Mrtav/ Photo: Promo
HEMI finalisti i ove godine čine široki muzički opseg, među kojima je topao, potpuno analogan zvuk Island Mint iz Češke, eterični, natprirodni pop estonske Anne Kaneeline, žanrovsko mešanje dens-pank muzike AMKA iz Grčke, duboke, psihodelične i groovy muzike mađarske grupe Freakin’ Disco, agresivni i eksperimentalni zvučni duh Lufthanse iz Severne Makedonije, avanturistički i nepredvidivi džez poljskog Immortal Oniona, melanholični, sanjarski pop stil rumunskog, ženskog dua Musspell, dinamičnog i naelektrisanog indi-panka Keni Nije Mrtav iz Srbije i rasplinutog, umetničkog i razigranog power-popa Slovenke Astrid.
Photo: Promo
Ovih devet izvođača će u narednom periodu imati mentorstva i obuke koje će razviti njihove veštine i kompetencije na poljima komuniciranja i poslovnih prihoda, a sve u cilju pokretanja internacionalne karijere.
Takođe, izvođači će imati pristup HMA 2024 turneji širom Evrope, tokom koje će sarađivati sa buking menadžerima i umrežavaće se sa kolegama muzičarima iz navedenih devet HEMI zemalja.
Četiri HEMI benda će nastupiti na ovogodišnjem EXIT festivalu.
HEMI Music Awards (HMA) je program za talentovane umetnike koji su spremni da razviju međunarodnu karijeru i koji imaju za cilj da dođu do novih tržišta i publike.
HMA organizuje centar za razmenu muzičkih inovacija (HEMI), a potiče iz evropske inicijative koja ima za cilj podršku umetnicima i profesionalcima iz muzičkih industrija: Češke, Estonije, Grčke, Mađarske, Severne Makedonije, Poljske, Rumunije, Srbije i Slovenije.
Promocija knjige “Kako je ludak preplivao reku i druge nostalgične priče o pločama“ Duška Antonića biće održana u sredu, 17. aprila u 18:00 časova u Multimedia Music Record Store (Sremska 2).
Na promociji će govoriti autor Duško Antonić, rok novinar, urednik Rock Expressa i prvog izdanja knjige “Nostalgične priče o pločama” Branko Rogošić, kao i direktor i vlasnik Multimedia Books Rodoljub Stojanović.
Knjiga “Kako je ludak preplivao reku i druge nostalgične priče o pločama“ moći će da se kupi po promotivnoj ceni, a posle promocije autor će biti dostupan za razgovor i potpisivanje knjige.
Pesniku, esejisti i romanopiscu Đorđu Matiću, na dan rođenja Mome Kapora, 8. aprila, u Svečanoj sali Skupštine Grada Beograda uručena je nagrada “Momo Kapor” za roman “Niotkuda s ljubavlju”.
Plaketu od srebra sa motivom školice Matiću je uručio Matija Bećković, predsednik Upravnog odbora Zadužbine “Momčilo Momo Kapor”, a novčanu nagradu u iznosu od 240.000 dinara Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Marketinga i komunikacija Erste Banke, koja je dugogodišnji pokrovitelj nagrade.
Dodela Nagrade Momo Kapor 2024/Photo: Anja Zelić
Đorđe Matić je sedmi dobitnik nagrade za književnost, a žiri, koji su činili Muharem Bazdulj, književnik, Vule Žurić, književnik i književni kritičar i Radmila Stanković, novinarka, jednoglasno je doneo odluku, iako je u užem izboru bilo još tri romana nagrađivanih književnika.
– Za trinaest godina ovu nagradu je dobilo mnogo slavnih laureata, ali ja vam tvrdim da sretnijeg i radosnijeg dobitnika nagrade nije bilo. Ja do sad ni pohvalu za pismeni rad u školi nisam dobio, pa će neko reći kako to sad da si dobio ovakvu nagradu? Ja mislim da je ona mene čekala, kao i ja nju tolike godine. Ima nešto kada je četvorka u godini na kraju, za mene je ona najbolja ili najgora, a svakako značajna. Ove godine je meni ravno 40 godina da sam objavio svoj prvi tekst. To je bila recenzija koncerata dva tadašnja važna zagrebačka benda, jer ja dolazim iz svijeta rokenrola i rok kulture. U ono vreme za mene je postojalo trojica ljudi koji nisu bili rokeri, ali ja sam ih tako doživljavao. Jedan je bio Arsen Dedić, drugi Igor Mandić, a treći je bio Momo Kapor. Momu nisam poznavao lično, ali je njegova književnost bila sa mnom od dečačkih dana, kada sam i njegove tekstove čitao po novinama. Prva asocijacija na Kaporovu literaturu je sigurna, zaštićena vremena, vremena zemlje u kojoj sam se ja rodio i odrastao. I uvek sam nekako mislio da će ostati vezana za to vrijeme. Međutim, jedan tajni sloj, jedan tajni nivo Kaporove literature otkrio sam da su me pratile i kroz teška vremena za koja nisam očekivao. Ja pripadam generaciji koja je otišla u emigraciju, da bih ostao punih 30 godina i vratio se kući. Kad je došlo vreme da se taj idealizirani zapadni svet upozna iz blizine i sve iluzije koje su se srušile u neposrednom dodiru sa tim svijetom, na potpuno neobičan način Moma je bio uvek sa mnom – izjavio je Đorđe Matić u obraćanju velikom broju poštovalaca njegovog i Kaporovog dela koji su se okupili u Svečanoj sali Skupštine grada.
Dodela Nagrade Momo Kapor 2024/Photo: Anja Zelić
Đorđe Matić je rođen 1970. godine u Zagrebu, a trenutno živi u Poreču. Godinama piše za mnogobrojne medije sa područja bivše Jugoslavije, a tokom poslednjih 10 godina objavio je osam knjiga. Izuzetno su zapažene njegove knjige poezije i eseji, od kojih je nekoliko posvećeno popularnoj muzici sa ovih prostora, ali i srpskoj kulturi. Urednik je i koautor Leksikona YU mitologije i koautor trojezičnog muzičkog priručnika za world music scenu. Priredio je i nekoliko knjiga publicistike i iz oblasti istorijskih nauka. Osim na srpskom i hrvatskom, pisao je i na holandskom i francuskom jeziku.
Rad Zadužbine i nagradu „Momo Kapor“ godinama podržava Erste Banka koja kroz partnerstva sa velikim kulturnim manifestacijama, ali i podržavajući umetničku scenu u manjim, ruralnim sredinama, skoro dvadeset godina kontinuirano doprinosi razvoju kulture i umetnosti u našoj zemlji.
– Izuzetno smo ponosni na to što po drugi put, zajedno sa dragim prijateljima iz Zadužbine Momčilo Momo Kapor, dodeljujemo uglednu književnu nagradu koja nosi ime pisca, slikara i novinara, legende našeg Beograda Mome Kapora, Đorđu Matiću za roman poetičnog naziva Niotkuda s ljubavlju. Verujemo da nije sasvim slučajno što je Momo Kapor odabrao baš april da se rodi. Šarmantnom, vrcavom i duhovitom, verovatno bi mu se mnogo više dopalo da, ako baš mora, obeležava Dan za ekologiju duše i Dan vaspitanja bez batina, a mnogo manje Mesec finansijske pismenosti. Erste Banka već skoro pune dve decenije posvećeno i sa velikim entuzijazmom ulaže u oblast kulture i umetnosti, podržavajući tradicionalne sadržaje renomiranih stvaralaca, ali i one drugačije, inovativnije i alternativnije, čiji su autori mladi umetnici. Kao pasionirani ljubitelji pisane reči i čitanja, kućnih i bankarskih biblioteka, smatramo privilegijom što smo pokrovitelji književne nagrade koja nosi baš Momino ime – izjavila je Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Marketinga i komunikacija Erste Banke.
Nagrada „Momo Kapor“ se dodeljuje već 13 godina
Dodela Nagrade Momo Kapor 2024/Photo: Anja Zelić
Zadužbina „Momčilo Momo Kapor” postoji već 14 godina i radi sa ciljem da trajno čuva i neguje uspomenu na našeg velikog pisca i slikara, Momu Kapora, koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, istoriji umetnosti i kulturi uopšte. Zadužbina je ustanovila jedinstvenu nagradu koja objedinjuje dve umetnosti kojima je zajednički imenitelj upravo Momo Kapor. Zato je ova nagrada, koja se dodeljuje već 13 godina, jedinstvena u poređenju sa drugim nagradama koje se dodeljuju u Srbiji. Cilj Zadužbine je da podrži umetnike koji će u današnjem vremenu biti pojava kakva je šezdesetih godina prošlog veka bio Momo Kapor i kakav je ostao do kraja života. Nagrada „Momo Kapor“ se dodeljuje piscu ili slikaru, za dela koja su u skladu s kaporovskim duhom, a na osnovu odluke žirija koji imenuje Upravni odbor Zadužbine. Žiri sačinjavaju eminentni kulturni radnici iz književnosti i likovne umetnosti, kao i renomirani pisci i slikari. Nagradu za književnost su do sada dobili Emir Kusturica, Peter Handke, Dragan Jovanović Danilov, Labud Dragić, Nele Karajlić i Vesna Goldsvorti, a za slikarstvo Vladimir Dunjić, Mirjana Maoduš, Željko Đurović, Vasa Dolovački, Petar Mošić i Snežana Petrović.
