Mountain Music Fest, planinsko-muzički festival prepoznatljiv po kvalitetnoj muzici, šumskom ambijentu i jedinstvenoj atmosferi, ovog leta održaće se od 2. do 4. avgusta, tradicionalno – na Divčibarama.
Deveto izdanje prvog domaćeg butik festivala, koji okuplja ljubitelje planine, svežeg vazduha i alternativnog zvuka, obeležiće najbrojniji line-up do sada.
Vojko V, Artan Lili, Neno Belan & Fiumens, Zoster, Partibrejkers, Mortal Kombat, Svemirko, Who See, Nevena Jeremić, White City Soul, Marko Milosavljević, Luton & Šćepa, Ana Uzelac, Timbe – samo su neka imena od preko 30 izvođača koji će pevati i puštati muziku na tri festivalske bine u podnožju ski staze i hladu borove šume.
Artan Lili, Arsenal fest 2023/ Photo: AleX
Pored sjajnih imena domaće i regionalne muzičke scene, posetioce ove godine drugog i trećeg dana festivala očekuju brojni dnevni sadržaji – umetnički, kulturni, edukativni i avanturistički – prilagođeni svim uzrastima i interesovanjima.
Komplet ulaznica za sva tri dana Mountain Music Festa dostupne su na veb-sajtu i prodajnim mestima tickets.rs po ceni 3900 dinara. Tradicionalno, u skladu sa odlikom porodičnog festivala, ulaz za decu do 10 godina je besplatan.
Festival počinje u petak, 2. avgusta u 17.00 i trajaće sve do nedelje u 18.00, a sve informacije u vezi sa kompletnom listom izvođača, kao i lokacijom, smeštajem, ulaznicama, izvođačima i propratnim aktivnostima možete pronaći na veb-sajtu mmf.rs i na festivalskim Facebook i Instagram stranicama.
Podsetimo, prošle godine je ovaj planinski butik festival posetilo više od 5.000 ljudi, koji su uživali u nastupima preko 20 umetnika iz zemlje i regiona.
Studio Šapat, poznat po svom posvećenju promovisanju autorske muzike, upravo je obradovao ljubitelje pop-punk zvuka snimkom Live Sessiona sa bendom Shoplifters.
Ovaj nezavisni studio, čiji je fokus na podršci mladim talentima, povremeno pruža priliku i starijim izvođačima čije stvaralaštvo nije dovoljno zastupljeno u javnom prostoru.
U saradnji sa Shopliftersima, Šapat je zabeležio živahnu izvedbu njihovih pesama u svom studiju, pružajući publici priliku da uživa u autentičnom pop-punk zvuku koji karakteriše ovaj novosadski bend. Ova saradnja ističe posvećenost Šapata podršci lokalnih talenata i širenju raznolikosti muzičke scene.
– Cilj Šapata je da podrži autentične izraze muzičkih talenata, posebno mladih, ali takođe želimo da damo prostora i iskusnijim izvođačima čija dela možda nisu dovoljno prepoznata – poručuju iz Šapata.
– Snimanje Live Sessiona sa Shopliftersima je bilo izuzetno iskustvo, a nadamo se da će ova saradnja inspirisati i druge bendove da ne odustaju od svog zvuka i vizije”
Ceo nastup benda, intervju, “Tvoj zvuk” i “Tvoj stih” možete pogledati na YouTube kanalu Šapat.
Tijana Bogićević, vlasnica jednog od najraskošnijih vokala i omiljenih muzičkih hitova, vraća se pred beogradsku publiku 10. maja kada će nastupiti u prostoru kultnog kluba BitefArtCafe.
Posle niza uspešnih koncerata širom regiona krajem prošle godine, sada nastupa pred klupskom publikom po prvi put od izlaska njenog prvog solo albuma “Čudo” 2018. godine.
Tijana je početkom leta 2022. godine objavila drugi album “Blizu”, koji je doneo nove hitove, pored već omiljenih pesama sa prvog albuma poput “Tražim”,”Čudo”, “Hajde onda ništa”,”U redu”,”Bezuslovno”. Ovog februara publiku je iznenadila snažnom baladom “Kad odem”.
Jedna je od malobrojnih domaćih izvođača koja gotovo svake godine nastupa u dvoranama, pozorištima i kuluturno – umetničkim scenama širom Srbije, a njeni pop hitovi beleže više od 20 miliona pregleda na Jutjubu, čineći je jednom od predvodnica nove generacije domaće pop muzike u Srbiji.
Sa svojim bendom sastavljenim od vrsnih muzičara, Tijana Bogićević će publici upriličiti nastup u kome će se nizati veoma prepoznatljive pesme sa njenih albuma, a publika će uživati u raskošnim muzičkim aranžmanima, romantičnim tekstovima i snažnoj emociji koja prati svaki njen nastup.
Ova talentovana umetnica donosi savršenu kombilaciju velikih melodija, jakih stihova i emotivnog izvođenja u intimni prostor kluba BitefArtCafe.
Tijana Bogićević/Photo: Bitefartcafe promo
Povodom predstojećeg koncerta u BitefArtCafe klubu, razgovarali smo sa Tijanom:
Nakon serije uspešnih koncerata na velikim binama u Srbiji i regionu, očekuje te nešto potpuno drugačije. Koncert zakazan za 10. maj u Bitefartcafe klubu donosi potpuno drugačiju i intimnu atmosferu. Da li tvoja publika može da očekuje nešto drugačije u odnosu na prethodne koncerte s obzirom da je u pitanju klupski prostor?
– BItefArtCafe je za mene posebno mesto jer me za taj klub vezuju prelepe uspomene sa mojih muzičkih početaka. Ranih dvehiljaditih je moj cover bend, sa kojim sam tada nastupala, bio rezident u starom BitefArtCafe klubu i to je za mene tada bila jako velika stvar.
Sada se vraćam novom i većem prostoru, ali sa karijerom originale muzike koja je dovela opet neku novu publiku. Svakako da će se koncert razlikovati, ali ne toliko po repertoaru koliko po emociji koju ćemo publika i ja vrlo neposredno imati prilike da razmenimo. Nadam se da ću videti neka poznata lica od pre.
Ovog februara si objavila prelepu baladu pod nazivom “Kad odem”. Muziku i tekst je pisala mlada ali vrlo perspektivna autorka Hristina Vuković. Kako bi opisali tu saradnju? Kakve nove perspektive I ideje mladi donose muzičkoj industriji?
– Hristina je zapravo kantautorka koja ima vrlo specifičan muzički izraz. Pored toga što piše muziku, ona odlično i peva. Našoj saradnji je zapravo kumovala Aleksandra Milutinović koja mi je i poslala demo pesme “Kad odem”. Drago mi je da se Hristina odvažila da piše pesme i za druge izvođače zato što su novi autori na sceni preko potrebni.
Kakvu poruku bi postala mladim autorima koji tek treba da zakorače na muzičku scenu, uzimajući u obzir tvoje lično iskustvo i izazove koje si prebrodila na tom putu?
– Svačiji put je drugačiji i nije zahvalno davati konkretne savete. Svakako da su rad, upornost i vera u sebe preduslovi za uspeh i to će zauvek ostati tako. Samo, danas je potrebno svega toga puta dva. Moja poruka je: Nije lako, ali biće vredno svega.
Šta misliš da nedostaje na muzičkoj sceni danas?
– Nedostaje raznovrsnost u smislu žanrova i izvođača. Muzika koju ja izvodim je, čini mi se, jedina vrsta muzike koja je protivteža folk mejnstrimu, a koja i dalje može da okupi prilično konkurentan broj publike i dobije kakvu takvu pažnju medija. I pored toga, u ovom žanru ima jako malo izvođača koji su diskografski aktivni. Rok bendovi praktično nemaju nikakvu šansu da budu promovisani u medijima, o džezu ili nekoj instrumentalnoj muzici da ne govorim. Mislim da publike ima, ali autori i izvođači su demoralisani. E sada, zašto je to tako je tema koju sam rada da otvorimo, ali možda nekom drugom prilikom.
Ulaznice su dostupne za svim prodajnim mestima Ticket Vision, kao i na sajtu www.tickets.rs.
Glumci iz filma “Veštica iz Blera” traže dodatnu kompenzaciju za svoj rad na filmu, a ujedno zahtevaju da ih konsultuju na svim mogućim nastavcima i novim verzijama.
Film “Veštica iz Blera” izašao je 1999. godine i ostavio nemerljiv uticaj na horor žanr jer je bio nešto ispred svog vremena.
Glumci Rei Hans (prethodno poznata kao Heder Donahju), Džošua Lenard i Majkls Vilijams poslali su otvoreno pismo studiju Lionsgate, koji sada polaže pravo na franšizu “Veštica iz Blera”.
Pismo se može videti na Lenardovoj Facebook stranici i u njemu se pominju retroaktivne tantijeme za troje glumaca, jer oni u vreme snimanja nisu imali sindikate poput današnjih ni pravnu zaštitu.
Oni takođe zahtevaju da učestvuju u novim projektima iz ove franšize, koja je u međuvremenu dobila još dva filma, nekoliko romana, stripova, serijal video igara, a sada je najavljen još jedan film.
“Naš film je do sada dvaput ributovan i oba puta bila su razočaranje. Kao insajderi koji su stvorili “Vešticu iz Blera”, mi smo vam najbolje, a do sada neiskorišćeno oružje”, stoji u pismu.
“Veštica iz Blera” snimljena je u pravom trenutku za ono što su autori hteli da postignu
Još jedan zahtev tiče se osnivanja godišnje stipendije od 60.000 dolara za nepoznate, odnosno mlade reditelje koji žele da snime svoj prvi dugometražni film.
Ta suma predstavlja budžet filma “Veštica iz Blera” iz 1999, koji je na svetskim blagajnama zaradio više od 248 miliona dolara.
Troje glumaca bili su nepoznati tokom snimanja filma u režiji Danijela Majrika i Eduarda Sančeza i oni su improvizovali većinu dijaloga.
Takođe su učestvovali u marketinškoj kampanji koja je predstavila njih kao nestale osobe, a na internetu je čak stajalo da su oni zaista nestali i da se pretpostavlja da su mrtvi.
To je od filma napravilo urbanu legendu, a mnogi ističu njegov uticaj na svoje stvaralaštvo i današnji horor žanr.
Sve troje glumaca svojevremeno su dobili po 300 hiljada dolara kako bi predali prava na originalni film.
Belgrade Beer Fest, najveći festival muzike i piva u regionu, objavio je poziv za entuzijastične pojedince koji žele da se pridruže timu i doprinesu uspehu ovog nezaobilaznog događaja
Sa više od dve decenije tradicije, BBF predstavlja ne samo vrhunsku pivsku manifestaciju, već i omiljeni muzički spektakl koji važi za jedan od centralnih događaja regionalne scene i šire.
Volontiranje na Belgrade Beer Festu pruža izuzetnu priliku za sve pojedince da postanu deo organizacije jednog od najznačajnijih Skymusic festivala u ovom delu sveta. Kako se navodi u pozivu, volonteri će imati šansu da steknu korisna radna iskustva, upoznaju profesionalce iz sveta muzike i entertainment-a, i, što je najvažnije, da dožive nezaboravno iskustvo koje će ih obogatiti kako lično, tako i profesionalno.
Uslovi za učešće su jednostavni: potrebno je da kandidat bude punoletan, bez krivičnih prijava i da prođe proces selekcije. Period volontiranja će obuhvatiti period od 15. do 24. juna, što uključuje pripreme pre početka i tokom samog festivala. Prijave traju do 26. maja.
Kako se navodi na sajtu Belgrade Beer Festa, nakon završetka volontiranja, svaki učesnik će dobiti zvaničan dokument koji potvrđuje njegovo angažovanje i doprinos festivalu.
Podsetimo, Belgrade Beer Fest održaće se na Ušću od 20. do 23. juna, a prvi najavljeni headlineri su Beogradski sindikat, Dubioza kolektiv, Sunshine, S.A.R.S, Smak Plus. Kao i prethodne godine, ulaz na festival biće slobodan do 19.30 časova svakog festivalskog dana. Ulaznice se mogu nabaviti putem sajta efinity.rs, aplikacije eFinity, na blagajnama Beogradske Arene i Doma omladine Beograda, kao i u TC Rajićeva (I sprat) i na više od 1000 Moj kiosk objekata širom zemlje.
Internacionalni džez festival Nišvil upozorio je da plan Grada da se Šabanu Bajramoviću “uzme” postojeći bulevar, a njegovom imenom nazove nepostojeći trg u romskoj mahali predstavlja “getoizaciju velikog umetnika” i “narušavanje statusa Niša kao Evropskog grada tolerancije”.
Skupština grada Niša će na sednici u četvrtak 25. aprila odlučivati o predlogu Komisije za nazive delova naseljenih mesta i nazive ulica da Bulevar Šabana Bajramovića promeni naziv u Bulevar Saše Savića (Švabe), koji je bio poznati vođa moto-kluba Noćni vukovi, preminuo pre tri godine, a da romska mahala Stočni trg dobije ime – Trg Šabana Bajramovića.
– Skupština Grada planira da 25. aprila nakon 15 godina oduzme Šabanu Bajramoviću Bulevar i dodeli mu nepostojeći trg. Stočni trg, kako je nezvanični naziv zapuštene romske mahale, ne postoji kao trg, već se tako zove mala krivudava ulica od desetak kuća, pretesna za bilo kakav saobraćaj. Poruka koja se šalje javnosti je da je Šabanu mesto ‘među njegovim Romima’, na devastiranom Stočnom trgu, gde on i nije živeo. Živeo je u blizini Bulevara koji nosi njegovo ime – rekao je direktor Nišvila Ivan Blagojević, ocenjujući da je reč o “sramotnom odnosu” prema ovom muzičaru.
Buduči Trg Šabana Bajramovića/Photo:Nišvil
On je kazao da se ovakva getoizacija Bajramovića događa “upravo u trenutku kada je Nišvil postigao dogovor sa najčuvenijim džez muzejom na svetu iz Nju Orelansa da on bude prvi umetnik iz Srbije koji će u toj instituciji dobiti postavku”. To bi trebalo da se dogodi sredinom juna ove godine.
Nišvil je zato predložio Skupštini grada da odbije ovaj predlog i da Saši Saviću dodeli drugu ulicu bližu centru grada, kako stanovnici Bulevara Šabana Bajramovića, koji se pre 15 godina zvao Južni bulevar, ne bi ponovo menjali lična dokumenta.
U to vreme oni su protestvovali su zbog promene naziva Južnog bulevara, pravdajući nezadovoljstvo time što im ona nameće administrativne i finansijske obaveze, ali se u delu javnosti čula ocena da su njihovi motivi predrasude, diskriminacija i ksenofobija.
Bajramović u Nišu, na Keju kod Nišave, ima i svoj spomenik, koji su na inicijativu Nišvila donirali umetnici i prijatelji velikog muzičara. Spomenik je više puta bio na meti vandala, koji su na njemu ispisivali i kukaste krstove.
Gran pri Nišvila, za fuziju džeza sa drugim muzičkim pravcima, nosi ime Šabana Bajramovića.
Rokenrol kuća slavnih dobila je nove članove, a to su Šer, Ozi Ozborn, Meri Dž. Blajdž, Piter Frempton, A Tribe Called Quest, Dave Matthews Band, Foreigner i Kool & the Gang.
Lajonel Riči i Rajan Sikrest objavili su koje nove članove dobija Rokenrol kuća slavnih u okviru emisije American Idol u nedelju.
Svi novi članovi zvanično će biti uvedeni u kuću slavnih 19. oktobra, kada će se 39. godišnja ceremonija održati u Klivlendu u Ohaju, sa prenosom na servisu Disney+.
Šer, Ozborn, Frempton i bendovi Foreigner i Kool & the Gang biće uvedeni nakon samo jednog pojavljivanja na listi nominovanih.
Međutim, Ozi Ozborn će drugi put biti uveden u kuću slavnih, jer je već njen deo kao član benda Black Sabbath još od 2006. godine.
Nagradu Musical Excellence dobiće Džimi Bafet, Dion Vorik, Norman Vitfild i MC5, nagradu Musical Influence dobiće Big Mama Tornton, Aleksis Koren i Džon Majal, a nagradu Ahmet Ertegun Suzan de Pas.
Rokenrol kuća slavnih prošle godine primila je Kejt Buš, Misi Eliot, Vilija Nelsona, Džordža Majkla, Šeril Krou i bendove Rage Against the Machine i The Spinners.
Ove godine je nominovano 15 umetnika i bendova, a oni koji nisu ušli su Maraja Keri, Šade, Leni Kravic, Šinejd O’Konor, Eric B. & Rakim i bendovi Jane’s Addiction i Oasis.
Svake godine se 23. aprila obeležava Svetski Dan knjige i autorskih prava.
Na generalnoj konferenciji UNESKO-a, održanoj u Parizu 1995. godine, doneta je odluka da se ovaj Dan obeležava širom sveta. U cilju da se osvesti što veći broj ljudi o značaju knjige, kulture čitanja, kao i sagledavanje knjige kao svevremenske vrednosti, Unesko je pokrenuo mrežu izdavača, biblioteka, knjižara, pisaca i ostalih stručnjaka iz oblasti kulture da se utvrdi Svetski Dan knjige i autorskih prava.
Zanimljivo je da je u Španiji ovaj dan “praznik” još od 1923. godine u čast pisca Migela de Servantesa, koji je umro na taj dan. Ovo je takođe i deo proslave dana Svetog Đorđa u Kataloniji, gde je tradicija od srednjeg veka da muškarci donose ruže svojim voljenim, a od 1925. godine da žene daju knjigu u zamenu.
Godine 1995, na Generalnoj konferenciji UNESKO-a je odlučeno da se Svetski dan knjige i autorskih prava slavi na ovaj datum, jer je tada katalonski festival, a i ovo je datum godišnjice rođenja i smrti Vilijama Šekspira, smrti Migela de Servantesa, Inke Garsilaso de la Vege i Žozepa Pla, rođenja Morisa Drjuona, Vladimira Nabokova, Manuela Valeho Mehie.
Iako se 23. april često navodi kao datum smrti i Šekspira i Servantesa, to nije u potpunosti tačno. Servantes je umro 23. aprila po gregorijanskom kalendaru, međutim, tada se u Engleskoj koristio julijanski kalendar. Dok je Šekspir umro 23. aprila po julijanskom kalendaru koji je u upotrebi u Engleskoj u to vreme, zapravo je umro oko deset dana nakon Servantesa, zbog neslaganja između dva kalendarska sistema.
Za nastanak knjige, vezuje se i nastanak prvih pisama. Prve biblioteke su najpre bile sačinjenje od izdanja u vidu glinenih ploča koje su bile napisane uz pomoć klinastog pisma. Nekada je pristup ovim riznicama kulture bio privilegija samo određenih slojeva društva. Tek kasnije su sadržaji biblioteka postali dostupni širim društvenim masama. Neke od najpoznatijih biblioteka koje su zaslužne za širenje kulturnih vrednosti, mudrosti, pismenosti i uopšte izvora spoznaje sveta, bile su:
– Aleksandrijska biblioteka – Asurbanipalova biblioteka – Pergamska biblioteka – Biblioteka Trajanovog foruma – Vila papirusa – Celzijusova biblioteka – Kuća mudrosti – Carigradska biblioteka
Biblioteka/Photo: Pixabay
Čitanje je čin sa kojim se srećemo još od najranijeg uzrasta. Počev od knjiga za decu gde najlepšim pričama odrasli uspavljuju mališane, preko priča, bajki, basni, pesama uz koje rastemo, prve reči i korake činimo uz knjigu. Sa polaskom u vrtić i školu, susrećemo se različitim svetovima, novim mudrostima i znanjima upravo kroz knjigu. Dosežemo do sveta odraslih učeći iz knjige kroz igru, maštu, gradimo različite svetove, studiramo, u slobodno vreme se uz dobru knjigu opuštamo. Dobijamo knjige, poklanjamo knjige, radujemo se knjigama.
Čitanjem učimo nešto novo, razmišljamo, razvijamo um, bogatimo vokabular, održavamo um britkim. Zahvaljujući čitanjem lepše se izražavamo, dobijamo inspiraciju za razvijanje sopstvene kreativnosti, dolazimo u susret sa novim i nepoznatim, bivamo široko opšte informisani, idemo u korak sa vremenom.
Naučnici sa Univerziteta Yale su prikazom rezultata svog istraživanja utvrdili da osobe koje čitaju žive duže od onih koji ne čitaju. Naime, u poređenju sa osobama koje ne čitaju, osobe koje čitaju u proseku žive dve godine duže. Precizni mehanizmi kojim se povezuje čitanje i duži život nisu istaknuti, a ono što je utvrđeno je da čitanje ima pozitivan uticaj na razvoj kognitivnih funkcija.
Uzbudljivi ritmovi tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka oživeće će mts Dvoranu u sredu 24. aprila kada će svetski poznati Glenn Miller Orkestar, pod dirigentskom palicom Vila Saldena, izvešće svoj novi program “Best Of… Glenn Miller Orchestra”.
Očekuje nas veče ispunjeno čarobnim zvukom swinga, koji je obeležio muzičku scenu i ostavio neizbrisiv trag.
Već na samom početku programa, pozornica će postati prava plesna arena, vraćajući nas u doba kada je nastao jedan od najkosmopolitskijih, opuštenih i zaraznih muzičkih stilova svih vremena – swing.
Zbog prepoznatljivog, harmoničnog, a istovremeno uzbuđujućeg zvuka, oživljavaju se večni svetski hitovi poput “Moonlight Serenade”, “In the Mood”, “Rhapsodie In Blue”, “Leroy Brown”, “Sentimental Journey” i mnogi drugi.
Prvi taktovi “Best Of…” odmah otkrivaju izuzetan kvalitet ovih izvanrednih muzičara, a jedinstveni zvuk Glenn Miller Orkestra u Big Band sastavu posebno dolazi do izražaja zahvaljujući brojnoj duvačkoj sekciji.
Iako je prošlo više od 85 godina od osnivanja Glenn Miller Orkestra, muzički svet i dalje je obogaćen nezaboravnim melodijama i aranžmanima nezaboravnom muzikom koja je prepoznatljiva širom sveta.
Ulaznice se još mogu nabaviti u tickets sistemu i na blagajni mts Dvorane.
Rok grupa R.U.LJ.A. iz Raške će 25. maja održati koncert u slovenačkom Hrastniku, u okviru festivala Rdečji Revirji, koji se održava u Hrastniku, Trbovlju i Hrastniku.
– Reč je o festivalu umetnosti, od muzike, teatra, slikarskih i vajarskih izložbi, itd. Nama je, eto, pripala velika čast da učestvujemo na istom po treći put i, nadamo se, da ćemo lepo predstaviti naše mesto Rašku i našu zemlji Srbiju – kaže lider benda Nebojša Neco Marić i dodaje:
– Zaista smo ponosni što ćemo biti deo festivala i siguran sam da ćemo opravdati ukazano poverenje. Interesantna je stvar što će ovog puta sa nama na bini biti i par trubača iz Slovenije. koji će nam pomoći da odsviramo neke stvari koje to zahtevaju. Za razliku od ranijih gostovanja, ovog puta sviramo kompletan koncert na otvorenom, uz vrhunsku binu i rasvetu i siguran sam da ćemo ostaviti dobar utisak – kaže Marić i dodaje da bend broji dane i jedva da krene put Slovenije jer se tamo uvek fenomenalno provedu.
Poetkom juna R.U.Lj.A., odnosno Raščansko Udruženje Ljubitelja Alkohola, održaće i koncertnu promociju svog aktuelnog albuma “Iza ponoći” u Kraljevu.
