Konstrakta, omiljena umetnica regiona, nastupiće sa svojim matičnim bendom Zemlja Gruva u petak, 31. maja, od 20:00 časova, u Kulturnom centru Pančeva.
Konstraktin koncert deo je muzičkog programa prvog izdanja No Panels konferencije, koja će biti održana od 30. maja do 1. juna na nekoliko lokacija u Pančevu.
Najveću pažnju domaće, ali i evropske javnosti, Konstrakta je privukla pesmom “In Corpore Sano“, kojom je predstavljala Srbiju na Pesmi Evrovizije 2022. u Torinu. Ovaj nastup doneo joj je visoko, peto mesto i veliku popularnost.
Na Pesmi Evrovizije osvojila je nagradu Marcel Bezansson za najbolji umetnički nastup, kao i još dva priznanja – za najbolji tekst i za najinovativniji scenski nastup.
Pored toga, Radio Beograd ju je izabrao za jednog od predstavnika na festivalu Eurosonic u Holandiji.
Na ovogodišnjem takmičenju Pesma za Evroviziju plasirala se u finale numerom “Novo, bolje“, a autentičnim scenskim nastupom Konstrakta je ponovo očarala publiku i potvrdila status muzičkog fenomena i jedne od naših najupečatljivijih umetnica.
Konstrakta OK Fest 23/Photo: Alex
Posle velike popularnosti “In Corpore Sano“, usledio je još jedan triptih – “Evo, obećavam“, uz prateći spot koji na kreativan način prikazuje teme o kojima govori lirika, snimljen kao omnibus tri priče – “Depresivna sam“, “Anksiozan sam“ i “Obećaj mi“.
Sa slovenačkim muzičarem Magnificom udružila je snage na numeri “Put“, koja je rađena specijalno za film Dragana Bjelogrlića “Čuvari formule – lančana reakcija“.
Krajem prošle godine sa Zemljom gruva objavila je singl “O, klasje moje“ po čuvenom tekstu pesnika Alekse Šantića, koja je sastavni deo novog serijala redakcije školskog programa RTS-a “Lektizer“.
Konstrakta je na muzičkoj sceni već 20 godina. Od samih početaka poznata je kao vokal benda Zemlja gruva, a pre pet godina je započela solo karijeru singlom “Žvake“, posle čega je usledila i pesma “Neam šamana“.
Photo: Promo
Nova muzička konferencija pod nazivom No Panels Conference biće održana od 30. maja do 1. juna u Pančevu.
Reč je o muzičko edukativnoj platformi koja za cilj ima obrazovanje muzičkih profesionalaca, muzičara i učenika i studenata muzike.
Konferenciju organizuju izdavačka i menadžment kuća Kontra Rights iz Pančeva, udruženje Sinhro i izdavačka kuća i muzički studio Krokodil, uz podršku platforme Srbija stvara muziku (Serbia Creates Music).
Ograničen kontingent ulaznica je u prodaji po promo ceni od 2100 dinara na prodajnom mestu Tiket Kluba u Pančevu, prodajnim mestima Ticket Visiona i online na tickets.rs.
Džoni Dep se oglasio o holivudskoj filmskoj industriji, rekavši da su ga “bacili u kantu za smeće” i tražio da objasne zašto godinama nije radio u njoj.
2022. godine, Dep je dobio tužbu za klevetu protiv bivše supruge Amber Herd zbog knjige iz 2018. koju je napisala za The Washington Post. Dve godine ranije, Džoni je izgubio tužbu za klevetu protiv The Suna nakon što je list objavio članak u kojem ga je pominjao kao “muškarca koji tuče žene” – tvrdnje koje je Dep uvek negirao.
Situacija je dovela do toga da je Dep izbačen iz franšize “Fantastične zveri” i kao takav nije dobio nijednu holivudsku ulogu u poslednje vreme. Većina njegovih nedavnih uloga bila je u evropskoj kinematografiji, uključujući njegovu poslednju ulogu kralja Luja XV u “Žani Du Bari”, gde igra na francuskom.
Dep nije imao mnogo lepih reči o Holivudu.
– Oni su za jednokratnu upotrebu i to shvataju. Proslavljene računovođe koji imaju mogućnost da pritisnu zeleno svetlo i snime studijske filmove… ali oni pritisnu zeleno svetlo, potroše gomilu novca. Budžet je smešan na ovim filmovima… neka romantična komedija sa dvoje veoma popularnih ljudi. Muka im je od toga – rekao je on za Metro.
Na drugom mestu u intervjuu, govorio je o efektima koje je slava imala na njega.
– Imao sam mnogo sreće i ne mogu da se žalim ni na šta. Ništa od toga. Neću – rekao je Džoni i dodao:
– Ali slava čini smešne stvari čoveku. Stvar te pogodi i onda ne možeš nigde da ideš a da te ljudi ne gledaju. I to je veoma zanimljiv način odrastanja. Ali posle 38 godina tako nečeg… navikneš se – naveo je Dep, prenosi NME.
Parni Valjak, Beogradski sindikat i Mortal Kombat će, između ostalih, zatresti grad na Sani ovog leta, na Tuborg Garden Fest u Prijedoru.
U srcu grada, gdje se muzika spaja s dušom, gde ritam oblikuje emocije i gdje se rađa čarolija stiže četvrti po redu Tuborg Garden Fest. Letnka bašta Prijedor, 5. i 6.jula postaje epicentar urbanog ritma i odlične energije.
Ovogodišnji festival donosi program, koji će oduševiti sve ljubitelje kvalitetnog zvuka. Festival će otvoriti bend Plan B, a potom će nastupiti Nenad Marić, široj javnosti poznatiji pod imenom Kralj Čačka, akademski slikar, pesnik i kantautor. Iste noći po prvi put u Prijedoru publici će se predstaviti Detour sa svojim najvećim hitovima, uključujući uvek aktuelnu i protestnu pesmu “Biram”, a atmosferu će do usijanja dovesti Mile Kekin, nekadašnji frontmen kultnog zagrebačkog pank-rok benda Hladno pivo. Iste večeri nastupiće legendarni Parni Valjak, koji prvi put stiže u Prijedor sa novim pevačem Igorom Drvenkarom, koji obećava da će doneti svežu energiju i dinamiku njihovim legendarnim hitovima .
Mile Kekin OK fest 23/Foto: Aley
U subotu 6. jula, drugog dana festivala, sviraće grupa Sinhro iz Novog Grada, koji je fantastičnu svirku imao i na prošlogodišnjem festivalu, a potom u Letnju baštu stiže dinamični hip-hop duo iz Crne Gore Who See , kao i hrvatski reper Grše, jedno od vodećih imena nove domaće hip-hop generacije, poznat po svojim brzim rimama, zaraznim beatovima i beskompromisnom stavu. Za ljubitelje metal/pank zvuka nastupiće beogradski Mortal Kombat. Veliki nastup kultnog hip hop sastava Beogradski sindikata, koji je poznat po jedinstvenim društvenim porukama, a posebno koncertima, koji se opisuju kao legendarni, obeležiće ovaj regionalni muzički događaj.
Dvodnevne ulaznice po promotivnoj ceni od 30 KM dostupne su putem servisa Gigstix.ba, kao i na prodajnim mjestima Gigstixa.
Riči Sambora objavio je “I Pray”, svoj prvi solo singl u poslednjih 11 godina.
Pesma se otvara uzburkanom sintisajzerskom linijom i propulzivnim ritmom. Dok počinje vokal, bivši gitarista benda Bon Jovi razmišlja o izazovima svakodnevnog života.
“It’s called life / Yeah, I’m feeling full of holes / All my yeses turned to nos / You can see right through me” , peva Sambora u uvodnim stihovima, glasom punim snage i emocija. Roker zatim primećuje kako život može da izgleda kao “okrutna, okrutna šala” za sve, “bez obzira sa kojim bogom razgovarate”.
Singl je prva od četiri nove pesme Sambore. Počevši od “I Pray”, gitarista planira da objavi novu numeru svake nedelje do 17. maja.
– Ja sam u onom trenutku u svom životu kada sam zaista srećan i veliki deo te radosti dolazi od pisanja pesama i stvaranja muzike – objasnio je Sambora u saopštenju za javnost. – Postoji ogromna sloboda sa ovim pesmama jer ja ne moram da razmišljam broju 1 na top listama ili o tome šta se dešava na radiju, ali i dalje ulažem istu veštinu, brigu i ljubav u to kao što sam uradio sa “Slippery When Wet” ili “New Jersey” i nadam se da će doneti sličnu sreću onima koji odluče da slušaju ove pesme na stremingu.
Samborin poslednji solo singl, “Engine 19”, izašao je u septembru 2013. godine, nekoliko meseci nakon što je napustio Bon Jovi da bi se fokusirao na svoju porodicu. Od tada, roker je objavio novi materijal kao deo dua RSO zajedno sa svojom devojkom – i koleginicom gitaristom – Orianti. Nakon što je 2017. objavio par EP-a, RSO je objavio svoj debi studijski album, “Radio Free America”, 2018. Takođe je sarađivao sa drugim umetnicima, nedavno i sa Doli Parton na naslovnoj numeri za njen album “Rockstar” iz 2023. godine.
“U ovoj epohi, koju trenutno živimo, šou biznis je ušao u sve pore društva. Ni biznis, ni politika, ni zdravstvo, ni obrazovanje, ništa zapravo više ne funkcioniše bez šoubiznisa. Dakle, prvo se napravi neki “Šou” , pa se onda , dok su svi zagledani u “Šou” obavi neki biznis daleko od očiju javnosti. Poseban oblik šou biznisa je “Horor Šou Biznis” , gdje plašenjem ljudi zapravo pripremamo teren za lakše postizanje planiranih poslovnih ili političkih ciljeva”, naveo je Rambo Amadeus na svom YouTube kanalu.
Bili Ajdol objavio je “Best Way Out of Here“, ranije neobjavljenu pesmu sa njegovih “Rebel Yell” sesija.
– Dakle ’83, mora da sam radio na tome, a onda je nisam baš završio – kaže on u Instagram videu o pesmi. – Ali mnogo toga je tamo. Mnogo toga što je Stiv Stivens uradio.
Ajdol je potom otkrio iznenađujuću inspiraciju za numeru.
– Zvuči kao da je Stiv bio pod velikim uticajem Prinsa. Skoro je kao prateća pesma Prinsa sa Bilijem Ajdolom na vokalu – objasnio je roker.
Uticaj Prinsa svakako sija na ovoj novoj pesmi. “Best Way Out of Here” se može pohvaliti jednim od najzabavnijih ritmova u Ajdolovom katalogu, dok Stivensova gitara podseća na Prinsovu “Kiss”. U međuvremenu, Bilijev vokal poprima rege-rok vibraciju.
– Mislim da sam malo razbarušen u stihovima – priznao je Ajdol. – Mislim da verovatno tražim ono o čemu pokušavam da pevam. Pa stvarno, da li sve to ima nekog smisla? Ne znam.
“Best Way Out of Here” stiže u okviru reizdanja “Rebel Yell” povodom 40. godišnjice. Prošireno izdanje takođe uključuje poolside remiks Ajdolove hit pesme “Eyes Without a Face”, kao i njegovu nikad ranije objavljenu obradu singla Rouz Rojs “Love Don’t Live Here Animore”.
Kako bi proslavili ovo izdanje, Empire State Building će biti domaćin svetlosnog spektakla u čast Ajdola 30. aprila. On će takođe izvesti poseban akustični set na ovoj kultnoj njujorškoj lokaciji, u pratnji Stivensa.
EXIT festival i kompanija Visa i ove godine raspisuju tradicionalni Play @ EXIT konkurs, u okviru kog će ukupno šestizabranih autorskih bendova ili izvođača imati priliku da nastupe na kultnim Visa Fusion ili Explosive binama na ovogodišnjem izdanju festivala od 11. do 14. jula, a prijave su otvorene do 29. maja.
Play @ EXIT konkurs i ove godine pruža autorskim muzičarima priliku da zasijaju na jednoj od kultnih gitarskih bina, od kojih će četiri nastupiti na Visa Fusion, a dva na Explosive bini. Na taj način, festival u saradnji sa kompanijom Visa zajedničkim snagama iz godine u godinu podstiče rad i razvoj novih izvođača, a odabrani će imati priliku da pokažu svoj talenat na ovogodišnjem izdanju EXIT festivala, koje će biti održano od 11. do 14. jula. Prijave su otvoreneod danas, 29. aprila do 29. maja. Bendovi i samostalni muzičari mogu se prijaviti putem formulara na ovom linku.
Play @ EXIT
Konkurs je namenjen novim bendovima i izvođačima sa autorskim pesmama, koji svoju muziku izvode uživo, bez obzira na to da li imaju izdavača ili ne. Od kandidata se traži da u svojoj prijavi dostave najmanje dve autorske numere dostupne na nekom od striming servisa, svoje podatke, prateću biografiju, fotografiju i naznačen muzički žanr.
Stručni selektorski tim, koji čine višegodišnji Exitovi programski menadžeri, izabraće pobednike ovogodišnjeg Play @ EXIT konkursa, koji će imati priliku da zasijaju na našem najvećem, višestruko nagrađivanom festivalu.
Pobednici konkursa staće rame uz rame sa nekim od do sada najavljenih predvodnika gitarskih žanrova, među kojima su Villagers of Ioannina City, The Casualties, Coroner, Ratos de Porao, Uada, Conflict, Lakeside X, Ritam nereda, Funk Shui i mnogi drugi, a još novih izvođača stiže veoma uskoro.
U prethodne dve decenije, EXIT je pored dovođenja najvećih svetskih zvezda, u okviru svoje porodice festivala realizovao više od 1.000 nastupa muzičara iz regiona van njihovih matičnih zemalja. Mnogi izvođači svoje nastupe na Exitu pamte kao važne korake u svojim karijerama, nakon kojih su proširili krug svojih fanova, a neki od njih su se sa manjih festivalskih bina na naredna izdanja vraćali kao hedlajneri.
U nedelju 28. aprila u Kulturnom centru Beograda, Austrijski filmski festival 2024 svečano je zatvoren projekcijom filma “Rikerl” reditelja Adrijana Gojgingera i mini koncertom Vudua Jurgensa, muzičara i glavnog glumca u ovom filmu.
Po završetku filma i koncerta, Jurgens je učestvovao i u razgovoru s publikom koji je moderirao Bojan Đorđević, umetnički direktor Ring Ring festivala.
Vudu Jurgens je o saradnji sa rediteljem Adrijanom Gojgingerom rekao:
– Upoznali smo se 2017. kada je Adrijan završio svoj prvi film, koji je tada promovisao u Nemačkoj. Tragao je za novom muzikom i naleteo je na moj album, koji mu se zaista svideo. Istovremeno sam bio u žiriju na filmskom festivalu Vijenale u Beču i video sam njegov film, tako da sam znao ko zove. Ideja je bila da napravimo film od priča koje sam ispričao na svom prvom albumu. I za njega i za mene je bilo važno što smo zajedno napisali priču, da nisam bio samo glumac već i da sam bio potpuno uključen u sve, od toga kako izgleda moj stan, do toga ko su muzičari i moji prijatelji koji se pojavljuju u filmu.
Austrijski filmski festival – Vudu Jurgens i Bojan Đorđević, foto Tanja Drobnjak
Reditelj Adrian Gojginger inspiraciju za film “Rikerl” je našao u austropopu, ali i u životnoj priči glavnog glumca, muzičara Vudua Jurgensa, koji je i sam od radnika na groblju dospeo do austropop zvezde, čiji su zaštitni znak crnohumorni tekstovi na bečkom dijalektu. Jurgens je angažovao većinu muzičara u filmu, prearanžirao pesme i pokazao reditelju Adrijanu Gojgingeru kafane koje se na razglednicama iz Beča ne mogu videti. „Rikerl“ je tako i oda boemskom Beču i supkulturi.
Austrijski filmski festival – publika, foto Tanja Drobnjak
Austrijski filmski festival 2024 održan je u periodu od 24. do 29. aprila 2024. u Beogradu, Nišu i Novom Sadu pod motom “Imagine: Film”. U glavnom festivalskom programu publika je mogla da vidi šest savremenih austrijskih filmova novije produkcije: “Nula kalorija” (Club Zero) rediteljke Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Sparta” i “Rimini” Ulriha Zajdla (Urlich Seidl), “Porodična večera” Petera Hengla (Peter Hengl), “Europa” rediteljke Sudabe Mortezaj (Sudabeh Mortezai), i “Rikerl” Adrijana Gojgingera (Adrian Goiginger).
Austrijski filmski festival – Vudu Jurgens, foto Tanja Drobnjak
U pratećem programu Austrijskog filmskog festivala, u Kulturnom centru Beograda i na Fakultetu dramskih umetnosti, održano je nekoliko programa posvećenih legendarnom reditelju austrijskog porekla Biliju Vajlderu, panel diskusija “Challenges and Practices – Green Transformation in the Film Industry”, kao i industry day namenjen profesionalcima u filmskoj industriji.
Svetski dan džeza obeležava se širom sveta 30. aprila, kao zvaničan UNESCO praznik.
Džez se u zvaničnim dokumentima UN od 2011. godine vidi kao “sredstvo sporazumevanja, dijaloga i jedinstva među ljudima”. Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival od 2012. redovno obeležavaju ovaj dan organizovanjem programa, čija misija je promovisanje značaja džeza i popularizacija ovog muzičkog pravca kod najšire publike.
Svetski dan džeza 2024 – DOB
Koncert povodom Svetskog dana džeza tradicionalno je i prva u nizu aktivnosti u susret Beogradskom džez festivalu, najstarijoj i međunarodno najuglednijoj umetničkoj manifestaciji posvećenoj ovoj vrsti muzike u Srbiji, koju Dom omladine Beograda pod pokroviteljstvom grada Beograda organizuje svakog oktobra, još od 1971. godine. Ove godine, Beogradski džez festival biće održan po 40. put, a publiku od 24. do 28. oktobra očekuju koncerti brojnih istaknutih umetnika iz celog sveta.
U sklopu obeležavanja Svetskog dana džeza, Dom omladine Beograda organizuje promociju trećeg, dopunjenog i proširenog izdanja “Knjige o džezu” Jadrana Erčića, dugogodišnjeg autora i voditelja emisije “Džez panorama” na programu Stereorame Radio Beograda, koju je objavilo Izdavaštvo RTS u saradnji sa Knjigom komerc.
Promocija knjige Jadrana Erčića
Promocija će biti održana 30. aprila od 19h u Centralnom holu Doma omladine Beograda, a govoriće: Jadran Erčić (autor), Dragan Inđić (Izdavaštvo RTS) i Ranko Stojilović (Drugi program Radio Beograda). Moderator: Dragan Ambrozić, rukovodilac Odeljenja za umetničko stvaralaštvo Doma omladine Beograda.
U nastavku večeri, Dom omladine Beograda sa velikim zadovoljstvom predstavlja Kvartet Nikole Šaškovića, jednog od najtaletovanijih mladih džez umetnika u Beogradu. Koncert se realizuje u saradnji sa Muzičkom školom “Stanković”, čiji je Nikola učenik na Odseku za džez. Biće održan od 20h u Velikoj sali DOB, a ulaz je besplatan. Beslatne propusnice biće dostupne jedan sat pre početka programa na info pultu u holu DOB.
“Knjiga o džezu”
Knjiga o džetu, cover
“Knjiga o džezu” Jadrana Erčića ima 478 strana, uz rečnik, diskografiju, bibliografiju (217 referenci po Denverskom sistemu), biografiju autora i sažetak na engleskom jeziku. U prvih 18 poglavlja definisani su osnovni pojmovi o džezu i prikazana je ukratko njegova istorija kao savremene muzike XX veka. Uvažavajući činjenicu da je džez u prošlom veku od muzike za zabavu postao svojim razvojem muzika koja se svira na koncertnim podijumima, autor je prikazao i odnos džeza sa komplementarnim umetnostima, filmom i klasičnom muzikom, a takođe je ukazao i na estetske momente kojima bi se moglo definisati šta je u džez muzici kao umetnosti lepo. U 15 narednih poglavlja prikazana je istorija instrumenata u džez muzici, i predstavljene su najznačajnije ličnosti sa njihovim osnovnim biografskim podacima (više od 300 biografija, uključujući najpoznatija imena kao: Luj Armstrong, Kaunt Bejsi, Djuk Elington, Čarli Parker, Majls Dejvis, Glen Miler, Kit Džeret, Ela Ficdžerald, Sara Von, Bili Holidej, Besi Smit, Džimi Rašing, ili domaći muzičari, Duško Gojković, Mladen Guteša, Vojislav Bubiša Simić, Bora Roković, Stjepko Gut, Milivoj Marković, Nikola Mitrović, Miša Blam i dr.) Iza svake biografije navedeni su najznačajniji diskografski podaci. Posebno je predstavljen je džez u Srbiji, sa najznačajnijim ličnostima koje su u prošlom veku dale doprinos da džez postane umetnost XX veka. Inovativan deo ovog izdanja čini poglavlje “Džez i medicina”, koje prvi put na srpskom jeziku opisuje profesionalna oboljenja i bolesti nekih džez muzičara sa fatalnim ishodom. Prikazana su stanja kao posledice dugotrajnog vežbanja na instrumentima, ali i druge prateće bolesti koja prate takozvana kritična zanimanja (zloupotreba alkohola, duvana i droge – B.Smit, Dž.Maligen), mentalna oboljenja (T.Harel), samoubistva (V.Vitas), poremećaji u seksualnoj sferi, nasilne smrti, saobraćajne nesreće (K.Braun), tuberkuloza (T.Monk), sifilis (B.Bolden), dijabetes (E.Ficdžerald), peritonitis (zapaljenje potrbušnice, B.Kovačev), neurološke bolesti (Č.Mingus), kardio i vaskularne bolesti (K.Džeret), maligna oboljenja (Tomaš Stanko), bolesti zuba (Č.Bejker), fizički hendikep i invalidnost (Dž. Renart, L.Pol), uključujući pogrešno postavljene dijagnoze (kao L.Armstrong), od kojih su neki i umirali (Dž.Geršvin).
Nikola Šašković
STANKOVIC ALL STARS JAZZ FESTIVAL DOM OMLADINE BEOGRADA 24.10.2023. foto Stanislav Milojkovic
Nikola Šašković rođen je 2007. u Beogradu. Godine 2021. upisuje klavir na Odseku za džez muziku SMŠ “Stanković” u klasi prof. Andreje Hristića, gde se odmah ističe javnim nastupima u okviru školskih manifestacija. Naredne godine formira svoj trio sa kojim do danas, u različitim postavama, svira na raznim kulturnim dešavanjima i manifestacijama. Nikola Šašković je bio deo programa 39. Beogradskog džez festival, u sklopu posebne večeri na kojoj je proslavljeno 30 godina osnivanja džez odseka Muzičke škole “Stanković”, uz učešće učenika i profesora. Nikola Šašković Kvartet čine: Nikola Banović (bubnjevi), Milija Paunović (kontrabas), Ljubomir Turajlija (tenor saksofon) i Nikola Šašković (klavir). Na repertoaru će se ovom prilikom naći najčuvenjii džez standardi iz ere bibapa i hardbapa.
Francuski glumac Žerar Depardje priveden je u ponedeljak, 29. aprila, ujutro u policiju kako bi bio saslušan u vezi sa optužbama za seksualni napad na dve žene.
On je priveden u jednu policijsku stanici u Parizu gde će biti ispitan. Dve žene optužile su glumca za seksualno zlostavljanje.
Jedna ga optužuje da ju je neprikladno dodirivao i momo njene volje 2014. na setu “Mađioničara i Sijaca”, a druga 2021. na setu “Zelenih kapaka“ Žana Bekera.
Prvi podnosilac žalbe, filmski dekorater, ispričala je sve o događajima koji su se dogodili u septembru 2021. Žerar je tada učestvovao u snimanju filma Les Volets vertes, Žana Bekera.
– Jednog dana, dok je sedeo u hodniku, zgrabio je pritužiteljku nogama i pribio je između svojih butina – rekla je ona. Dodirivao je po struku, grudima i zadnjici i rekao joj sledeće reči, prema njenom iskazu: “Zabiću ti svoj veliki suncobran u pi*ku”.
