Peškiri na suncu, stolice u hladovini i ležaljke na drveću. Pod utiskom jučerašnje kiše, kamperi su bili rešeni da iskoriste svaki momenat lepog vremena, mada ovaj put nije bilo ni izgleda za nevreme.
Žurke na bazenu su trajale, a na maloj bini počeo je Atheist Rap. “Atheist rap in the house”, kako kaže jedna od poznatih pesama.”Zaljubljena” atmosfera od sinoć trajala je još uvek, a oni su pesmama poput “Odlazak” i “Ljubav” na Tjentište doneli spoj ljubavi i panka.
Tokom pank delova, publika je upozorena da ne baca u vazduh pune limenke, pre svega zbog bezbednosti, ali i zato što – pivo služi da se pije. Bar je tako rekao dr Pop.
– Za tri pesme ćemo svirati bis – rekao je on.
Na festivalima je to svakako praktičnije – bis se najavi, nema silaska sa bine, sve je deo set liste. Kasnije, odali su tajnu da im je jednostavno lakše da ne silaze sa bine i penju nazad.
Daljine, blizine i poneki krokodil… Headliner na OK Festu – nulti dan
Publici je svejedno, uvek dobije pesme koje želi, u bilo kom slučaju. Negde pred kraj, Radule je imao kraći, duhovit monolog o veri i kapitalizmu, koji je završen jednostavno sa:
– Hvala puno, volim vas.
Za onaj unapred najavljeni bis ostavljena je pesma KUD Idijota – “Minijatura” i “Grill 13”, kroz čije stihove su se i predstavili.
A onda nešto sasvim drugačije. Bend Tamikrest dolazi iz afričke države Mali, a sviraju tradicionalnu afričku muziku kombinovanu sa zapadnim pop i rok uticajima. Pesme su na tamaškom jeziku. Ljudi ispred bine zaličili su na pleme – dugačke suknje, šarene košulje i odgovarajući ples.
Bio je ovo još jedan dokaz da na Tjentištu ima mesta za sve, uvek je otvoreno za nešto novo i drugačije. A onda, iz (skoro) vedrog neba, pala je ona prava, letnja kiša. Ovog puta, nije se desilo baš ništa. Nije bilo ni žurbe, kao da se ništa nije desilo.
Tamikrestu je zatražen, a zatim i dozvoljen bis, sa pljuskom u pozadini. Kroz dvadeset minuta, bilo je kao da se ništa nije desilo, bilo je vreme da se ide dalje.
Ni Bad Copy se nije najbolje snalazio sa dobom dana, kao ni kolege od juče, nisu mogli da se sete kada su poslednji put rekli: “Dobar dan!”. Možda je disko u njihovoj pesmi prazan, ali Tjentište sigurno nije bilo, naprotiv.
Drugog dana festivala otvorena je i OK Book Zona, gde je održana promocija knjige “1001 najluđi svjetski i ex-yu rock biser” Josipa Dujmovića.
Glavnu binu, u šarenom teksasu, otvorio je sastav Svemirko. Koncert je počeo pesmom “Kako da znam” i tekao je u ritmu svih njihovih studijskih izdanja, pažljivo osmišljenim redom. Bio im je ovo prvi put da sviraju na Nektar OK Festu i primetili su ono što je onima koji su tu već duži niz godina potpuno jasno – Tjentište je magično mesto, sa svojom unikatnom energijom.
Utopija na Tjentištu, svi “poludeli” kao da ih niko ne gleda… Headliner na OK Festu – dan prvi
Malo dalje od bine, mnogo ljudi je bilo na pikniku. Piće i ćebe, muzika sa glavne bine u pozadini. Sa svih strana leteli su frizbiji. Uz sve to, zalazak sunca u planinama. Zaista, magično. Nažalost, ni oni, kao ni kolege od ranije, nisu imali vremena da silaze sa bine, pa su odmah odsvirali svoj najavljeni bis.
Letu Štuke, pod naizmenično plavim i narandžastim svetlima, doneli su na glavnu binu zvuk sarajevskog rokenrola osamdesetih. Nastavili su ideju koja je započeta ranije tog dana, podsetivši nas da je “sve što vredi ljubav”.
Poruku je doveo do vrhunca Parni Valjak, na čelu sa novim pevačem, Igorom Drvenkarom. Tenziju koja je vladala pre početka nastupa prekinuli su pesmom “Ljubav”, a poentirali su mnogim pesmama sa set liste, koje nose isti motiv.
Ljubav je jedan od pokretača ovog festivala. Verovatno je jedan od faktora zbog čega vlada sva ta magična atmosfera. Sasvim sigurno, jedino je što nam je potrebno i o čemu tokom festivalskih dana brinemo. Igor je svojom harizmom održavao adrenalin u publici, mada u nekoliko navrata nije ni bilo potrebno da podseti na podizanje ruku.
Vijorila se iz publike zastava Jugoslavije, balončići od sapunice su leteli vazduhom. Igor nikada nije upoznao Akija Rahimovskog, ali priznaje da ga svakodnevno upoznaje kroz njegove pesme. Opisao ga je kao satkanog od emocija i iskrenosti. Njemu je bila posvećena pesma “Zastave”, a šta na tim zastavama caruje? Toliko puta pomenuta ljubav.
Ne samo na zastavama, caruje u nama, u muzici i sasvim sigurno na Tjentištu.
Bili su jedini bend koji je odložio instrumente, sišao sa bine, sačekao nekoliko minuta i potom odsvirao bis. Nije im bilo teško. Hus je na kraju predstavio bend, ne zaboravivši na njihovog večnog člana, Akija.
Postoji na ovom festivalu i bina sa koje se čuje elektronska muzika. Ona na koju se ide na nastavak žurke, kada se svetla na glavnoj bini ugase.
NipplePeople, tajanstveni maskirani dvojac, spojili su te dve stvari u jednu. Plesali su na bini, kao da su jedini na svetu. Plesala je i publika, ne misleći o kratkoj kiši koja je pala. Kroz maglu, pod ovaj put ljubičastim svetlom, završen je drugi dan Nektar OK Festa.
Naravno, u kampu je uvek bilo želje za još. Kome se odmaralo od svega, svoje mesto je našao u filmskoj zoni, na projekcijama filmova “Young Untill I Die” i “Rock Bozon”.
J. Ilić za HL
