Sedmo izdanje međunarodnog filmskog festivala Dunav Film Fest biće održano od 20. do 25. avgusta u Malom gradu Smederevske tvrđave.
Festival će u utorak, 20. avgusta u 20 časova biti svečano otvoren projekcijom filma “Bauk” autora Gorana Radovanovića. Radnja filma prati osmogodišnjeg dečaka Savu koji sa svojom majkom prolazi strahote NATO bombardovanja Srbije 1999, pokušavajući da zadrži svoj neiskvareni, dečiji pogled na svet. Nakon projekcije publici će se pokloniti ekipa filma.
Goran Radovanović, reditelj i scenarista filma je o projekciji na Dunav Film Festu izjavio:
– Posle svetske premijere Bauka na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, kao i desetak festivalskih prikazivanja širom sveta, od Urugvaja i Brazila do Portugala i Italije, sa nestrpljenjem očekujem susret sa domaćom publikom. Dunav Fest biće prava prilika da se glumci, autorska ekipa i ja susretnemo sa nepatvorenim doživljajem našeg filma od strane publike koja je doživela bombardovanje 1999. Biće uzbudljivo.
Uloge u filmu tumače Jakša Prpić, Sara Klimoska, Vojin Ćetković, Miloš Biković, Anđelija Filipović, Gordana Gadžić, Kalina Kovačevič, Branka Šelić, Milena Jakšić.
Sedmo izdanje Dunav Film Festa obeležiće zapažena ostvarenja prestižnih festivala, veliki broj domaćih i regionalnih premijera, nagrađivani i filmovi priznatih reditelja, kao i filmovi mladih autora i autorki čije karijere su tek na početku. Dunav Film Fest je takmičarskog karaktera, a nagradu Dunavska lađa za najbolji film u takmičarskoj selekciji dodeljuje stručni žiri sastavljen od renomiranih filmskih profesionalaca.
7. Dunav Film Fest, poster
Glavna lokacija festivala je Mali grad Smederevske tvrđave, dok će publika i dalje uživati na lokacijama poput Dunavskog parka, Platoa kod Кarađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.
Program festivala biće uskoro dostupan na sajtu dunavfilmfest.rs.
Snup Dog otvorio je vrata svoje prve licencirane prodavnice marihuane u Kaliforniji, odmah po povratku iz Pariza gde je biojedan od nosilaca Olimpijske baklje.
Nazvana “S.W.E.D.”, što je akronim za reperovu krilaticu “Puši travu svaki dan” (Smoke Weed Every Day, eng.), ambulantna prodaja je pokrenuta ranije ovog meseca, odnosno 14. jula, s nizom proizvoda uključujući kanabis, jestive namirnice, koncentrate i kreme, kupke i losione natopljene travom, a sad je otvoren i fizički dućan u Los Anđelesu.
Reper je ovom prilikom takođe lansirao i novu liniju kanabisa u čast pokojnog repera Tupaka Šakura.
– Naše prvo zajedničko pušenje trave podstaklo je duboko prijateljstvo. Uvek ćemo imati njegovu muziku, ali ovo je još jedan način na koji mogu da prenesem ono što je bilo značajno za 2Paca njegovim obožavaocima – rekao je Snoop u izjavi ovim povodom.
Jedna ulica u Čikagu preimenovana je u čast pokojnog Stiva Albinija.
U ponedeljak, 29. jula, izdavačka kuća Touch and Go Records je podelila na Instagramu zvaničnu uredbu gradskog veća Čikaga, potvrđujući da se počasni natpisi sa imenima ulica postavljaju duž bloka 2600-2700 West Belmont Avenue kako bi se taj deo preimenovao u Put Stiva Albinija (Steve Albini Way).
Blok 2600-2700 West Belmont Avenue pažljivo je odabran, s obzirom na to da se legendarni Electrical Audio studio pokojnog Albinija nalazi baš u tom delu zgrada.
Legendarni producent i inženjer je preminuo 7. maja 2024. od srčanog udara. Svirao je u mnogim bendovima potpisanim za Touch and Go Records, uključujući Big Black, koji je potpisao ugovor sa etiketom krajem 1985./početkom 1986. godine, piše NME.
Osim što je bio predvodnik underground rocka sa svojim bendovima, Albini je bio poznat po svom producentskom radu u studiju, iako je više voleo izraz “inženjer” nego “producent”. Snimio je albume ”In Utero” Nirvane, ”Surfer Rosa” Pixiesa, ”Rid of Me” PJ Harvey i bezbroj drugih danas klasičnih albuma i bio je otvoreni kritičar izrabljivačkih praksi u muzičkoj industriji do kraja života. Godine 2014. opisao je muzičke medije kao “površne” i sastavljene od “copy paste sranja” i nije voleo pop muziku, a 2015. rekao je da je “pop muzika za decu i idiote”.
Antoan de Sent Egziperi, francuski literata, zaljubljenik u vazduhoplovstvo, pilot, avanturista, autor legendarnog “Malog Princa” stradao je na današnji dan 31. jula 1944, pre 80 godina.
Svetsku slavu stekao je posthumno delom “Mali Princ”, poetskom apstrakcijom koja u vidu dijaloga zapravo razmatra brojna ključna pitanja ljudske egzistencije, iako navodno namenjena deci. Priča o ruži, okosnica celokupne konstrukcije dela “Mali Princ” motiv poznat u francuskoj književnosti, najverovatnije je pripovest o supruzi Konsueli, njegovom doživljaju te sudbinske veze.
To je priča o ljubavi, lepoti, hirovitosti, aristokratskoj velikodušnosti. Činjenica da su se u njoj našli i vulkani izvesno je takođe asocijacija na Konsuelu, rođenu u Salvadoru, u senci tri vulkanske kupe.
Konsuela de Sent Egziperi, wikipedia.org, public domain
Antoan de Sent Egziperi rođen je juna 1900. godine, u Lionu. Bila je to tradicionalistička porodica, izdanak drevnog francuskog plemstva. Iako je rano ostao bez oca, nije imao ni četiri godine, ili možda baš zato, nasleđe ga je trajno odredilo. Čak i uzgrednim osvrtom kako na njegovo delo tako i na manire koje je negovao jasno se da videti da je to bio čovek davnašnjih danas na žalost odbačenih principa.
Bilo je to uglavnom srećno detinjstvo, velikim delom provedeno između zamka njegove bake po majci, Le Mol, na krajnjem jugu Francuske, istočno od Marselja, i dvorca njegove tetke Sen Moris de Reman, pedesetak kilometara severoistočno od Liona. Majka koja je prerano ostala udovica, bila je posvećena deci. Bavila se inače slikarstvom.
Tokom letnjeg raspusta 1912, nalazi se kod tetke u Sen Morisu, gde vreme provodi na obližnjem aerodromu. Jedan od pilota pristao je da ga povede na kratak let. Bio je to preloman momenat, otkriće. Ushićen, napisao je tim povodom pesmu. Vazduhoplovstvo, tada novo i fascinantno polje, ma koliko rizično, postaje njegova trajna ljubav.
Tokom Prvog svetskog rata, u tinejdžerskim danima, obuzima ga potreba da piše. Jedan njegov školski rad je nagrađen. Pohađao je strogu jezuitsku gimnaziju. U tako ozbiljnoj školi Antoan de Sent Egziperi je važio za manje više neprilagođenog, nedisciplinovanog pa i lošeg đaka. Bio je zapravo uglavnom sanjar, odsutan, introvertan.
Iako je majka 1920. nasledila dvorac Sen Moris, gde se i nastanila, njena primanja bila su skromna, pa se nadalje izdržava uglavnom rasprodajom imanja, zemljišta.
To je verovatno doprinelo, uz tradiciju, da se opredeli za vojni poziv, što je čest izbor u porodicama plemićkog porekla u Francuskoj. Kod njega je takođe postojala i izvesna avanturistička nota, čemu je izgleda ostao sklon čitavog života.
Posle tri neuspela pokušaja 1918, 1919. i 1920. da upiše vojnu Pomorsku akademiju, okreće se likovnoj umetnosti i arhitekturi koju pohađa na Nacionalnoj školi lepih umetnosti, od čega ubrzo diže ruke.
Odlazi na odsluženje vojnog roka, aprila 1921. u Strazbur. Leta te godine privatno pohađa kurs letanja, civilni. Vrlo brzo potom, raspoređen je u 37. avijacijski puk u Kazablanki, tada francuski Maroko. Decembra te godine dobija dozvolu vojnog pilota.
Maja 1923. doživeo je prvu avio nesreću, kod Buržea, aerodroma desetak kilometara severoistočno od Pariza. Burže je stari aerodrom Pariza, pre Orlija. Ozbiljno povređen, imao je frakturu lobanje, demobilisan je juna 1923.
Od 1926. radi za poštansku službu Letekoer, potonji Aeropostal. Prvi službeni let bio je za Alikante u Španiji. Potom prevozi poštu od Tuluza put Dakara, tada središta Francuske Zapadne Afrike. Pošto je Francuska u međuratnom periodu još uvek bila velika kolonijalna imperija, Sent Egziperi, radeći za poštansku službu preleće ogromne teritorije. Leteo je za Senegal, Alžir, Egipat, Mali, Vijetnam, preko Atlantika u Latinsku Ameriku, čak Patagoniju. Tako je i upoznao potonju suprugu Konsuelu, u Buenos Airesu, s kojom se venčao aprila 1931. u Nici.
Godine 1926. u jednom književnom časopisu objavljuje priču “Avijatičar” njegov prvi publikovani rad. U Južnu Ameriku prvi put leti 1929. Preletanje takvih ruta u to vreme bilo je svojevrsni podvig. “Pošta za jug” pojavljuje se te 1929. godine.
Kada je objavljen “Noćni let” 1931, dobija nagradu Femina. Bio je to prvi veliki njegov uspeh na literarnom polju.
Od naredne 1932, pošto je Aeropostal ugušen, posvećuje se žurnalistici. Izveštava iz Indokine 1934, tada francuske kolonije. Naredne godine izveštava iz Moskve. Po izbijanju građanskog rata 1936. iz Španije. Nije pritom imao simpatija za republikance.
Antoan de Sent Egziperi. wikipedia.org, public domain
Decembra 1935. leti iz Pariza put Sajgona, u Indokini, nameran da potuče prethodni rekord Andrea Žapija (1904-1974) još jednog avio avanturiste, izdanka porodice znamenitih industrijalaca.
Pošto je uzleteo iz Bengazija, u tada italijanskoj Libiji, uveče 29. decembra 1935, nekoliko sati potom srušio se u Libijskoj pustinji, odnosno udario je u dinu, nedaleko od Vadi Natruna, zapadno od delte Nila, približno 80 kilometara od Kaira. On i njegov mehaničar neobičnim sticajem okolnosti preživljavaju. Narednih dana, izgubljeni u pustinji, doživljavaju dehidraciju, gubljenje, halucinacije. Četvrtog dana nailaze beduini koji ih vraćaju u život.
Tu negde nalazi se osnova priče “Mali Princ” koju će Egziperi napisati godinama potom.
Dve godine zatim otvara više avio ruta po Africi, na relacijama Kazablanka, Bamako, Timbuktu u današnjem Maliju, tada Francuski Sudan.
Naredne 1938, upućuje se na let od Njujorka do Punta Arenasa, na krajnjem jugu Čilea, on i njegov mehaničar Andre. Avion im se srušio u Gvatemali. Teško su povređeni. Tokom oporavka u Njujorku uobličava sećanja “Zemlja ljudi”.
Objavljena 1939. “Zemlja ljudi” uglavnom je introspektivno autobiografsko štivo. Knjigu je nagradila Francuska akademija.
Kada je izbio Drugi svetski rat Egziperi služi u ratnom vazduhoplovstvu, u činu kapetana. Odlikovan je u tom ratu Ratnim krstom sa palmom, zbog izviđanja maja 1940. nad Arasom koji su prethodno zauzeli Nemci. Iako je njegova letelica pogođena višestruko, uspelo mu je da vrati posadu u bazu.
Pošto je Francuska kapitulirala juna 1940, novembra napušta zemlju. Od kraja decembra 1940. nalazi se u Njujorku, SAD.
Bila je to neobična situacija, sa jedne strane, nadao se da će uticati kako bi SAD pomogle Francuskoj, što bi u krajnjem značilo ulazak u rat. Sa druge strane, nije bio pristalica De Gola, iako je bio za otpor Nemačkoj. Pritom, vlasti marašala Petena, odredile su ga u tela Vlade iz Višija, navodno čak u Nacionalni savet, bez njegovog znanja.
U Njujorku, februara 1942, objavljuje delo “Ratni pilot” nesumnjivo i s namerom da ukaže da se Francuska 1940. hrabro borila. Delo je zapaženo u SAD, procenjeno je da pomaže ratnim naporima vlasti u Vašingtonu. Stanovao je u to vreme kod novinarke Silvije Hamilton. Navodno je tu bilo i izvesne romantike, osim činjenice da je bila reč o luksuznom apartmanu. Tokom boravka kod nje piše priču “Mali Princ” koja će i biti objavljena u SAD.
Bežeći od depresije proleća 1943, priključuje se savezničkim snagama u Tunisu. Iako je postojala rezerva oko njegovog primanja u ratno vazduhoplovstvo, smatran je prestarim, zahvaljujući ličnim vezama primljen je. Iz oslobođenog Alžira odlazi potom na Sardiniju. Od 17. jula 1944. njegova jedinica smeštena je nedaleko od Bastije, na Korzici. Pripremano je, u tom periodu, savezničko iskrcavanje na jugu Francuske.
Mali princ, cover
Prilikom izviđačkog leta, nad Provansom 31. jula 1944, nestao je. Trebalo je da snimi kretanje nemačkih trupa u dolini Rone.
Avion kojim je leteo, Lockheed P-38, pronađen je tek septembra 2000. kod Marseja. Dve godine ranije jedan ribar izvukao je u toj zoni, mrežom, srebrnu narukvicu s njegovim imenom. To je rešilo pitanje njegove sudbine ali okolnosti pod kojima je poginuo nisu izvesne.
Njegova fantazmagorija “Mali Princ” koju je takođe sam ilustrovao, napisana u Njujorku u jeku Drugog svetskog rata, prodata je u više od 134 miliona primeraka, što je čini jednom od najprodavanijih knjiga u istoriji. Prvobitno objavljena 1943. u Njujorku, na engleskom, u Francuskoj ona se pojavljuje posthumno 1946, za Galimar.
Poslednje dve nedelje u najtoplijem mesecu u godini – 21. i 28 jula – u Omoljici su održani deseti Grafiti džem i sedmi OUP festival.
Jedinstveni umetnički festival ove godine održan je na dve lokacije – Banjski prosek i Cara Dušana.
– 21. jula smo crtali na temu muzike i malo slobodiniji stilom, dok smo 28. jula crtali na temu prirode – kaže organizator street art festivala, Bogdan Gligorić.
Umetnici Mro2 i Roil. OUP7 ulica Banjski prosek/Photo: Jovana Remeljej
Crtači su bili iz Pančeva, Omoljice, Koceljeva, Beograda, Kovilja, Nove Pazove i Kovina, a svoje radove su u Omoljici ostavili Dert, Mro2, Toxic City Squad, Nataša Lajović, Jelena Polić, Roil, Šone, Rzma Sumer, Sorce i Esid.
Norveški thrash metalci Under the Oak objaviće uskoro treći album, pod naslovom “The Last of a Dying Breed”, iako su već 40 godina na sceni, ali su pretežno bili okrenuti domaćem tržištu. Sada su rešili da to promene.
– 2024. je godina kada izdajemo naš treći album, imamo međunarodni debi uživo i nastavljamo da budemo dobri drugari koji uživaju u druženju i obome što rade – kažu iz benda i dodaju:
The Last of a Dying Breed, cover
– Album “The Last of a Dying Breed” izlazi u septembru, ponovo preko naših prijatelja iz Wormholedeatha. Sada kada se približavamo 40 godin u biznisu kao metal muzičari, nije tajna da osećamo da naslov odražava nas same. I dalje volimo da radimo kao i uvek, a redovne probe su nam druga priroda. Prirodno je da budemo živi bend, a naš cilj će uvek biti da uživo budemo još bolji nego u studiju. Kao i uvek, jednom smo nogom u tradicionalnom heavy metalu, a drugom u svetu thrash metala. Muzika mora biti melodična, nemilosrdna, brza i žestoka. Još uvek odajemo počast našim starim herojima neobičnim naslovnim melodijama. Na novom albumu bilo je mesta samo za jednog od njih, ali će zauzvrat to biti onaj koji svi prepoznajete. Prvi put nam se pridružuje i gostujući muzičar Jan-Erik Johansen, koji na albumu svira triangle. Album se sastoji od deset originalnih Under the Oak pesama i biće dostupan na CD-u i vinilu u jesen 2024.
Band Under the Oak čine Jostein – vokal (ex. Fury, ex Testimony), Marius – bubnjevi (ex. Terrazone, ex. Mecalimb), Hillbilly Bill – bas (ex. Excelsis, ex. Dressed to Kiss, Rövballebandet, Nostalgic Groove), Thomas Bolverk – gitara (ex. Darkness, ex. Black Currant, ex. Images at Twilight, ex. Ragnarok…)
Osnivač grupe ‘Firestarter’ Kit Flint, tragično je preminuo 2019. u 49. godini, a njegove kolege iz benda Liam Hovlet (52) i Maksim (57) nastavili su rad grupe.
Bend je imao sedam albuma na prvom mestu britanske top liste i dva singla na broju jedan. Posle Flintove smrti uzeli su četvorogodišnju pauzu, a onda su se vratili uspešnom evropskom turnejom.
Bend je nedavno najavio reizdanje albuma ”Always Outnumbered, Never Outgunned” iz 2004. povodom 20. godišnjice, koji će biti dostupan kao dvostruki vinil 23. avgusta.
Psihoanalitičar Vilhelm Rajh bio je kontroverzna figura, čiji je rad, uključujući knjigu iz 1936. “Seksualna revolucija”, bio u sukobu s moralom njegovog vremena, bilo da je reč o Njemačkoj 1930-ih ili Americi 1950-ih.
Jedna od vodećih figura seksualne revolucije bila je kažnjavana od američkih vlasti, a njegov rad zaplenjen je i uništen a na kraju je čak poslat u zatvor, gde je preminuo 1957. godine.
Njegov sin Peter napisao je knjigu posvećenu njegovom životu i istraživanjima pod nazivom “Knjiga snova”, opisujući svoj odnos s ocem čije je knjige morao da uništi po nalogu policije. Takođe uključuje referencu na mašinu koju je Vilhelm izumeo nazvanu Cloudbuster, dizajniranu da – izazove kišu.
Kejt Buš je pročitala knjigu i bila dovoljno dirnuta Peterovim pričom da stvori pesmu “Cloudbusting”:
– Njegov otac je sve za njega; on je čarolija u njegovom životu, i uči ga svemu… Ali ne može ništa da učini po pitanju oca koji je odveden, potpuno je bespomoćan. Ali to je puno više vezano za to kako sin počinje da se nosi s celom usamljenošću i bolom zbog nedostatka oca. To su čarobni trenuci odnosa kroz oči deteta, ali ispričani od strane tužnog odraslog čoveka.
Takođe je napravila i video koji ilustruje ovaj trenutak izgubljene nevinosti, i poslala ga Peteru Rajhu, koji je dao svoju punu podršku, rekavši za Dazed:
– Prilično čarobno, ova britanska muzičarka je tačno uhvatila jedinstveno i čarobno ispunjenje očeve i sinove odanosti, emocija i razumevanja. Uhvatila je sve.
Džeri Kantrel najavio je novi solo album pod nazivom “I Want Blood”.
Pre njegovog izlaska 18. oktobra, pevač i gitarista benda Alice in Chains objavio je vodeći singl i otvaranje albuma, “Vilified”.
Vest dolazi upravo kada Kantrel započinje letnju turneju po Severnoj Americi kao podrška bendu Bush. Sedmonedjeljna turneja počela je u petak 26. jula u Oregonu, i traje do 15. septembra u Los Anđelesu.
“I Want Blood” je nastavak Kantrelovog albuma iz 2021. godine, “Brighten”. Novi LP je pun značajnih saradnika, uključujući basiste Dafa Mekejgena (Guns N’ Roses) i Roberta Truhilja (Metallica); bubnjare Majka Bordina (Faith No More) i Gila Šaronea (Team Sleep, Stolen Babies); i prateće vokale Grega Pukojata (Better Lovers, bivši Dillinger Escape Plan) i Lolu Kolet.
– Ovaj album je ozbiljno delo. To je prava stvar – izjavio je Kantrel o “I Want Blood”. – Težak je, bez sumnje, i potpuno drugačiji od “Brightena”. I to je ono kada želite da završite na drugačijem mestu. Ovaj album ima samopouzdanje. Mislim da su ovo neke od mojih najboljih pesama i sviranja, i svakako neki od mojih najboljih vokala.
“I Want Blood” je koproducirao Kantrel zajedno sa Džoom Baresijem (Tool, Queens of the Stone Age), a sniman je u Baresijevom JHOC studiju u Pasadeni, Kalifornija.
Višestruko nagrađivana kantri umetnica Kejsi Masgrejvs predstavila je elegičan singl “Irish Goodbye” kojim uvodi slušaoce u nove dubine tuge i nostalgije.
Ova melanholična dream-pop akustika poslužila je kao najava predstojećeg izdanja “Into The Deeper Well” koji je produžetak muzičarkinog albuma “Deeper Well” objavljenog u martu.
Nakon albuma “Deeper Well” i 14 numera o usamljenosti, zrelosti koja nastupa u tridesetim godinama i percepciji ljubavi, reizdanje albuma donosi još sedam novih pesama.
Singl “Irish Goodbye” umetnica je već predstavila publici premijerno na svom koncertu u okviru turneje “Deeper Well” koju je započela u aprilu u Dablinu – nastupi u okviru ove turneje trajaće sve do kraja ove godine.
Introspektivan projekat “Deeper Well” dolazi tri godine nakon šekspirovskog albuma “star-crossed” iz 2021. godine kome takođe prethodi i višestruko nagrađivano izdanje “Golden Hour” proglašeno za album godine na Grammy dodeli nagrada.
Impresivna karijera kantri kantautorke čak sedam puta je krunisana najprestižnijim priznanjem u muzičkoj industriji i danas brani titulu jedne od najuspešnijih pevačica nove generacije u svom žanru. Album “Into The Deeper Well” ovog petka će ugledati svetlost dana, a do tada je na raspolaganju nostalgičan irski rastanak…
