Ministarstvo odbrane SAD-a nedavno se uplelo u pravnu bitku sa bendom Metallica. I izgubilo.
Naime, video na društvenim mrežama koji je promovisao sposobnosti dronova ovog Ministarstva bio je ispraćen pesmom “Enter Sandman”. Reakcijom Metallice i njenog pravnog tima, brzo je uklonjen.
Platforma X (bivši Twitter) je brzo po puštanju videa dobila obaveštenje o povredi autorskih prava Metallice. Ministarstvo je zatim objavilo novu verziju videa, ali bez pesme “Enter Sandman”.
– Predstavnici platforme X kontaktirali su Ministarstvo odbrane u vezi sa videom koji je bio objavljen na našoj stranici na društvenim mrežama i zatražili da se ukloni zbog problema sa autorskim pravima na pesmu ‘Enter Sandman’ grupe Metallica. Video je uklonjen, ispravljen i ponovo objavljen na našoj stranici – rekao je portparol Pentagona u saopštenju u petak.
Drugi festivalski dan može da počne onog trenutka kada vam poslovni mejl više nije na očima, kada zatvorite laptop i zamenite formalnu odeću patikama za prašinu, jer su slobodni dani već odavno potrošeni.
Može da počine i ranije, ako ste od onih iskusnih, pa znate da se prvi dan može jednostavno preliti u drugi – bez sna, s aftera direktno na jutarnju kafu, brzinsko presvlačenje u stanu, pa nazad. Polako izlazite iz ritma od sinoć, a poprimate novi. Tu je zujanje u ušima, možda i glavobolja i taman kad pomislite da ste umorni, stigli ste do glavne bine i znate da ste baš tamo gde treba da budete.
Ako ste negde, malo pre mosta, čuli Ritam nereda, niste se prevarili. Ne, nisu počeli ranije od predviđenog termina na glavnoj bini, a ozvučenje nije baš toliko dobro, da doseže preko reke. To je samo dobrovoljni, verovatno samoprozvani, di džej od sinoć promenio ploču. Ponovo su bili su baneri, bedževi, balončići i fotografije. Međutim, neonske ukrase su ovaj put nosili kućni ljubimci koji su se zatekli u prolazu. Ni jedan drugi kostim ili aksesoar nisu bili zanimljiviji od svetlećeg nemačkog ovčara. Nadajmo se, ipak, da on nije išao dalje od zagrevanja.
Ponovo, pogled na nadvožnjak, ispod zabave, upozoravao je na nešto drugo.
– EXIT korupcija, ENTER sloboda – bilo je rašireno na bankini.
Exit/Photo: Exit photo Team
Na Varadinskom mostu, skoro svaka apsurdna situacija ima smisla. Bojeni alkoholi, lampice u kosi, anđeoska krila, blutut zvučnici, bilo šta. Izuzev izgubljenih i užurbanih dotavljača, ili još više, onih koji su dostavu naručili. I tako, sve se dešava, gužva je sve veća, ali nečija pica mora da stigne do treće klupe pred pretres topla i na vreme. Bakšiš bi zaista treba da bude ogroman.
Saga sa rakijom se nastavlja, stranci su sinoć imali dovoljno vremena da je spoznaju. Ne razumeju ni jednu reč koju prodavac izgovori, izuzev „Rakija“. I to je sasvim dovoljno. Par gutljaja kasnije i počinju da kapiraju, čak da govore međusobno:
– Zwei rakija dvesta dinars – i tako nastane potpuno novi jezik.
Sinoćni “Freed From Desire” nije bio dovoljan. Refren se peva celom dužinom zatvorene ulice, a onda se preliva u “Pump It Up”. Mogla bi komotno, pored Free Students, još jedna tematska bina. Da se smenjuju Gala, Denzel, Black Eyed Peas i nekadašnji Technotronic.
Tesla Universe binu otvorili su Neven i Suplex, a za njima Ritam nereda (isti onaj sa mosta, ali uživo, ne sa akus kabla). A onda, bilo je vreme da se namesti mašinerija na bini.
The Prodigy/Photo: Exit Photo Team
1995. godine, Beograd je bio u senci rata, u medijskom mraku. The Prodigy je postojao tek pet godina, a koncert u Hali Pionir ispisao je istoriju. Bio je to prvi koncert velikog stranog benda u Beogradu, posle raspada Jugoslavije i uvođenja sankcija. Državi koja u tom periodu nekada nije imala ni struje, doneli su buku koja je zvučala kao sloboda. Sa njom, doneli su i pesmu „Breathe“. Godinu dana kasnije, Beograd je bio na ulicama. Razglasi su držali demonstrante budnima, u noćima provedim na protestima 1996/97. I sa svih strana se čuo The Prodigy i njihov “Breathe”.
Trideset godina kasnije, nažalost, cela Srbija je opet na ulicama. The Prodigy ove godine ima samo jednu misiju. Od 1995. u Srbiji su svirali čak devet puta. Od toga, šest puta su bili na Exitu. Vratili su se na Tesla Universe binu sada kada su nam najpotrebniji.
Zastave, rasvetna tela poput rotacije, sve je to standardna konstrkucija. Pištaljke kao standard, perike kao još jedan apsurdni detalj. Nemoguća misija nošenja kartona od šest piva kroz prve redove. I izuzetno ljubazna publika. Momak visine 190 centimetara se izvinjava grupici znatno nižih ljudi zbog toga što stoji ispred njih. Namešta se tako da svi mogu da vide. Iz ranca vadi metarsku lepezu, kojom hladi petnaestak zahvalnih slučajnih prolaznika.
The Prodigy/Photo: Exit Photo Team
Pale se crveni reflektori, dim mašina se pregreva. Čuje se “Voodoo People” i The Prodigy počinje. Istog trenutka u publici gore baklje (sasvim logično da je dozvoljeno uneti baklju, ali ne i pakovanje žvaka). Melodija je jednoglasno otpevana. Bubnjar ustaje, odlučno se oslanjajući na konstrukciju instrumenta. Basista diže svoj instrument na kom piše „Made in England“ u vazduh.
– I want to hear you all sing this next one – naređuje Maksim. Počinje “Omen” i ponovo, publika peva melodiju.
Gužva je neminovna. Šutke, čak i samo kao posledica usaglašenog skakanja, još neminovnije. Tu i tamo se jave uplašeni pogledi niskih devojaka, ali nema stajanja.
– Thank you, you are the best! – neko dobacuje momku sa lepezom. Ne, nije prestao da brine o okolini. Osvežavao je sve oko sebe, tokom celog koncerta. Pred svaku pesmu, sa neke strane se čuje “Jaooooo”. Kontakt očima i trenutak zajedničkog pevanja, zatim međusobno čuvanje od gužve i prijateljstvo je sklopljeno. A takvih je u publici bilo mnogo.
Naravno, Kit nije zaboravljen. Bio je tu, kao silueta od zelenog lasera. Poput mreže, svi ostali laseri su dosezali u nedogled, preko i kroz publiku. U tišinama, umesto da se smiruje dah, čulo se “Pumpaj!”.
– Let me see what you got – u publici je bilo toliko dobro da je Maksim morao da siđe sa bine, da se prošeta kroz prve redove.
Neke devojke su bile na ramenima, a one niže, ranije pomenute kao uplašene, odlučno su pravile šutke oko sebe. Pogled itekako ume da prevari.
“Firestarter” je, nažalost, prošao bez pirotehnike. Zato baklje u publici nisu prestajale da gore, sve do kraja. Pivo je standardno polivano u publici. Sa bine, od basiste, koji ne stigne ni da popije vodu kako treba, letele su flašice ka zahvalnoj publici. Kome je trebala voda, slao je preko ograde, uh osmehe i srca.
– Treba li nekome voda? – ponovo ljubazna publika bila je tu da se međusobno osveži i pozajmi nečiji gutljaj. Vrućina i skakanje iscrpljuju.
“Breathe” je simbolično bila poslednja. Kad su se vratili na bis, javila se potpuno nova energija u publici, kao da su svima ponovo napunjene baterije. Svi su bili na podu. Na četiri, desila se najveća moguća šutka, koja nije prestala naredne četiri pesme. Do kraja, malo ko je na sebi imao majicu. Verovatno, bolje da se ostane bez majice nego bez zuba. Ispunjen je njihov zahtev – neka ovaj put bude glasniji od bilo kog prethodnog koncerta u Srbiji.
– We love and respect you all – poručili su, pre nego što se sa razglasa začuo “Ghost Town”.
– Kako je bilo?
– Izuvanje. Ali bukvalno, neko me je izuo. Ne znam kako se nisam izlomio.
Pa, bolje i bez patika nego bez zuba.
Glavna bina se drugog dana zvala i Rebel Rave. S tim u vezi, sledeći je bio I Hate Models. Do kraja večeri, nastavljeno je u sličnom maniru. Kome se tražio neki malo drugačiji rejv, bila je tu Dance Arena.
Exit/Photo: Exit photo Team
Visa Fusion bina bila je nešto mirnija, uz Oxajo, KKN, Kendija, da bi se pred zoru razbudila uz Sunshine. Na studentskoj bili bili su Đirika, Afazija, Antitela, Qyzil.
I apsolutno za svakog po nešto, na još petnaestak bina.
Koga je, ipak, Rebel Rave umorio, ima još dva dana da istraži ceo festivalski prostor.
U odgovoru je napisao da njegove pesme, umesto da budu političke, “fokusiraju se na istraživanje te misteriozne, nastajuće ideje koja, ako se prati, otkriva u svojoj srži nužnu, univerzalnu poruku i stvara čitav jedan svet, otvarajući novi i nepoznati teren”.
“Ne mogu da predvidim kada će se ta ideja pojaviti — i to je ono što boli — niti razumem zašto uopšte postoji. Ono što znam jeste da, kao tekstopisac, moram da sprovedem tu ideju do kraja. To je najmanje što mogu da uradim, Bile!
Bilo koja sila koja mi povremeno ostavlja te poklone pred vratima zna da neću odustati od te ideje, da neću reći: ‘Ma, neka ide!’ Možda je upravo zato, posle svih ovih godina, ideje i dalje dolaze!”.
U posebnom pismu na svom sajtu The Red Hand Files, muzičar je objasnio neke od svojih rituala pre nastupa, navodeći da obično stiže u koncertni prostor oko pola sata pre nego što treba da izađe na binu. Nakon što se presvuče u scensku garderobu, našminka i odradi vokalne vežbe, Kejv je dodao da sedi u tišini oko petnaest minuta, prizivajući “one koji su mi dragi, a koji više nisu među živima, fokusirajući se na svaku osobu pojedinačno, i tiho ih pozivam da budu prisutni”.
“Dodeljujem im određene osobine ili moći koje odražavaju njihove ličnosti, i prizivam te osobine”, nastavio je.
Kejv je objasnio da su neki od ljudi koje priziva članovi porodice, poput njegovog sina Artura, za “njegovu razdraganost”, drugog sina Džetra, za “njegov anarhični duh”, majku za “njenu hrabrost” i oca za “njegovu dinamičnost”.
Među imenima su i basista grupe The Birthday Party Trejsi Pju, pijanista Bad Seeds Konvej Sevidž i član The Pogues Šejn Makgouen, koje priziva zbog njihove “subverzivnosti, haosa i zlokobnog humora”.
Tu je i bivša pevačica i tekstopisac Bad Seeds, Anita Lejn, koju priziva zbog “njene čiste kreativnosti”, kao i gitarista The Birthday Party Rouland S. Hauard, poznat po “svojoj izuzetnoj inventivnosti”.
“Obraćam se tim ljudima, i mnogim drugima, slično kao što se pobožna osoba moli svecima za pomoć. Sećam se svih tih ljudi i osećam duboko duhovno osnaženje, tako da kada izađem na binu, nosi me to vanzemaljsko bratstvo i njihove posebne moći”.
Na kraju je dodao da će na spisak uvrstiti još jednu osobu – Dejvida “Dada” Grina, bivšeg školskog druga s kojim je izgubio kontakt. Rekao je da će Grinu dodeliti “osobinu budnosti ili pažljivosti” – kako bi ga podsetio na “one koji su mi iskliznuli iz misli, one voljene koje ne pamtim, zaboravljene žive, dok su još sa nama”.
Na Glavnoj bini EXIT festivala premijerno je predstavljen ekskluzivni programski koncept Rebel Rave, a centralni trenutak druge večeri bio je povratak legendarnih The Prodigy.
Više desetina hiljada fanova imalo je priliku da vidi kako zvuči susret velikih pionira sa novom rave generacijom, koju su sinoć predstavljali I Hate Models, Lorenzo Raganzini b2b Paolo Ferrara i Trym. Na Dance Areni nastupio je jedan od najuticajnijih producenata elektronske muzike Eric Prydz, dok je razigrana publika svitanje dočekala uz Hot Since 82 i njegov prepoznatljiv zvuk.
Na Glavnoj bini festivala, pred desetinama hiljada ljudi, već u prvim minutima nastupa The Prodigy, odjeknula je „Voodoo People“, a nakon toga su se smenjivale vanvremenske himne koje su oblikovale čitave generacije – „Omen”, „Firestarter”, „Poison”, „Breathe”, „Smack My Bitch Up”, „Out of Space”.
The Prodigy/Photo: Exit Photo Team
– Zajedno slavimo 25 godina! Idemo, ratnici! – poručili su publici, podsetivši na njihovu vezu sa ovim prostorom, još od prvog nastupa u beogradskoj Hali Pionir 1995. godine.
Tačno tri decenije kasnije, taj istorijski trenutak doživeo je svoju najlepšu i najmoćniju renesansu na jubilarnom EXIT festivalu. “EXIT festival, Srbijo – ovo nam je šesti put da sviramo ovde. Sviramo jer vas volimo, volimo ove ljude. Vi ste uvek ta energija, ta buka!” izjavili su nakon energičnog nastupa na svom Instagramu ostavivši srce još jednom na bini.
The Prodigy/Photo: Exit Photo Team
Nakon The Prodigy, Glavnu binu preuzeo je naslednik novog talasa rave i techno pokreta I Hate Models i isporučio beskompomisan set kojim je redefinisao granice elektronske muzike.
I Hate Models /Photo: Exit Photo Team
Poznat po nepristajanju na žanrovske obrasce, ovaj francuski buntovnik još jednom je pokazao da njegovi nastupi predstavljaju manifest umetničke pobune. Usledio je set jednog od najperspektivnijih izvođača nove generacije, Tryma, a spektakularnu noć na glavnoj festivalskoj bini zatvorili su italijanski techno-metal duo Paolo Ferrara i Lorenzo Raganzini svojim poslednjim zajedničkim b2b nastupom, koji je predstavljao svojevrstan omaž rave kulturi i elektronskoj muzici.
I Hate Models /Photo: Exit Photo Team
Na prepunoj Dance Areni, Eric Prydz je još jednom potvrdio svoj status globalne zvezde elektronske muzike, dok je Hot Since 82 priredio svitanje za pamćenje. Visa Fusion binu osvojili su Oxajo, Kanda Kodža i Nebojša, Sunshine, Luke Black, Kendi i BigRu & Paja Kratak.
Trećeg dana EXIT festivala na Tesla Universe binu stižu Hurts, Burak Yeter, Mystic Marley, One People, Marko Louis zajedno sa Marčelom i Nensi, iLEE, Divolly & Markward i Maktub.
ERIC PRYDZ /Photo: Exit Photo Team
Na Dance Arenu, Solomun donosi Diynamic Take-over zajedno sa Mau P-jem, DJ Gigolom u zajedničkom setu sa Tijanom T, Ogazón, Lannom i Hobin Rude-om, dok na NSNS Stage Refreshed by Heineken binu stižu Lorenzo Raganzini, Paolo Ferrara, BIIA, Assari b2b Katalina, Balša b2b Dažbog i Juno.
Na Visa Fusion bini nastupiće Partibrejkersi, Pekinška patka, Coby, Naked, Novski i Rouzi x TNG, a celokupan program i satnica mogu se naći na sajtu EXIT festivala.
Jednodnevne ulaznice su dostupne na prodajnim mestima Gigs Tixa, onlajn, kao i na festivalskim kapijama.
Robi Vilijams je objavio pesmu “Desire”, svoju prvu zvaničnu FIFA himnu ikada.
Reč je o duetu sa italijanskom pevačicom Laurom Pausini.
Prošlog meseca, pevač je zvanično potvrđen kao novi muzički ambasador globalnog fudbalskog saveza, a novu pesmu će uživo izvesti prvi put pred početak finala FIFA Svetskog klupskog prvenstva između Čelsija i Pari Sen Žermena na stadionu MetLife u Nju Džerziju, u nedelju (13. jula).
“Desire” je prvi rezultat Vilijamsove uloge muzičkog ambasadora – pesmu je napisao zajedno sa Karlom Brazilom, Ovenom Parkerom i Erikom Janom Grobom, a snimio ju je sa italijanskom umetnicom Laurom Pausini.
Govoreći o pesmi, Vilijams je rekao:
– Muzika i fudbal spajaju ljude kao ništa drugo, zato sam neizmerno počastvovan što sam zvanični muzički ambasador FIFA. Nastupiti sa Laurom na finalu FIFA Svetskog klupskog prvenstva i podeliti taj trenutak sa navijačima na stadionu i svim navijačima koji gledaju kod kuće širom sveta biće zaista poseban trenutak. A to je tek početak – jako sam uzbuđen što će moja pesma biti deo nekih od mojih omiljenih FIFA turnira u godinama koje dolaze.
Laura Pauzini/ Photo: Alessandro Napoletano/ GenteMusic
Pausini je dodala:
– Velika mi je čast što sam pozvana da se pridružim Robiju Vilijamsu i što gostujem u pesmi ‘Desire’, koju je napisao Robi. Pesma je predivna, zaista dirljiva. San je biti sa njim na FIFA Svetskom klupskom prvenstvu. Još kao mala devojčica koja je odrastala u Italiji sećam se tog uzbuđenja i strasti prema fudbalu u mojoj zemlji. Mogućnost da nastupim uživo sa Robijem Vilijamsom pred strastvenim fudbalskim navijačima i da me čuju ljubitelji muzike širom sveta biće zaista neverovatna.
Pored nastupa na finalu Svetskog klupskog prvenstva, pesma će se ubuduće puštati na svim FIFA turnirima, uključujući i Svetsko prvenstvo 2026. godine.
Vilijams je odavno poznat kao ljubitelj fudbala, a prošle godine se čak navodno trudio da kupi svoj tim Port Vale, koji se nalazi u njegovom rodnom gradu Stouk-on-Trentu. Takođe je već 20 godina redovan učesnik Soccer Aida, godišnje humanitarne utakmice za UNICEF u kojoj igraju bivši profesionalci i poznate ličnosti.
Vilijams se sprema da objavi svoj prvi studijski album posle skoro decenije, pod nazivom “BRITPOP”.
Britanske rok ikone Skunk Anansie objavile su moćan video za svoj novi singl “Shame”, sa njihovog UK Top 10 albuma “The Painful Truth”. Pesma, duboko lična za pevačicu Skin, odražava njeno porodično poreklo i borbu sa osećajem odvojenosti, dok video služi kao katarzično suočavanje sa prošlim demonima.
– ‘Shame’ je jedna od najličnijih pesama koje smo ikada napisali – posvećujući je izopštenima koji pronalaze nove, podržavajuće zajednice. Pesma se uklapa u teme identiteta i otpornosti na albumu “The Painful Truth”, koji je od objavljivanja dobio oduševljene kritike.
Video, objavljen uz turneju, naglašava ovu priču upečatljivim vizualima, nadovezujući se na hipnotišući i emotivni ton albuma.
Još davne 1982. godine, kada je kablovska televizija bila novitet, mreža Home Box Office (HBO) prikazivala je specijalni koncert Bilija Džoela Live From Long Island. Ranije ove godine, HBO Max najavio je dvodelni dokumentarac o ovom autoru pod nazivom “And So It Goes”.
Prvi deo dokumentarca premijerno je prikazan prošle nedelje na Tribeca filmskom festivalu, a biće dostupan za strimovanje naredne nedelje. Navodno se bavi i vrlo mračnim trenucima iz Džoelove prošlosti.
Nakon premijere dokumentarca “And So It Goes” na Tribeci, magazin People je izvestio o jednom od najvećih otkrovenja u filmu. Na početku svoje karijere, Džoel je dva puta pokušao samoubistvo, a jedan od tih pokušaja ostavio ga je u komi na neko vreme. Film donosi i priče o ljubavi i prevari.
Novi trejler za “And So It Goes” ne otkriva te detalje. Umesto toga, dokumentarac koji je režirala kreatorka serijala “American Masters”, Suzan Lejsi, deluje kao klasični epski muzički film. Pored Džoela, u dokumentarcu se pojavljuju i druge velike muzičke zvezde, kao što su Pol Makartni, Pink i Brus Springstin, koji kaže:
Beogradski agro-metal bend Seljačka buna objavio je prvi singl sa svog četvrtog studijskog albuma “Agro Metal” koji je najavljen za ovu jesen.
Bunaši kažu da je ideja za ovu pesmu bila da se dočara atmosfera onih poslednjih trenutaka izlaska kad se umor meša sa izmenjenim stanjem svesti, ali ipak prevladava želja da se noć ne završi. Spot pokušava da učini to isto, pričajući pojedinačne priče gostiju jedne nadrealne (ali ipak dovoljno bliske) kafane.
Pesmu je Seljačka buna snimila u januaru ove godine, u Studiju Agrodisk, pod producentskom palicom Buninog “domara” – Šarkija, dok je spot rađen u “kuhinji” Studio Whiskey koji je bio zadužen za snimanje, produkciju i montažu, dok je za režiju i scenario bio odgovaran Gazda Vuja iz Bune. Sve je snimano u toku jednog lepog martovskog dana u Kafani kod Pileta u Zemunu.
Opština Lučani i mala varoš, Guča, poznate su po tradicionalnom Dragačevskom saboru trubača, ali od pre 10 godina i po – rokenrolu.
Saboru RnR koji se od 2015. godine organizuje u Lučanima ove godine biće održan 18. i 19. jula, u svom jubilarnom, 10. izdanju. Sada već tradicionalni rokenrol festival okupiće najzvučnija imena iz različitih alternativnih muzičkih pravaca.
“Izuzetna atmosfera, vrhunski izvođači i dobri domaćini su razlog da i ove godine posetite Lučane i uživate u muzici najboljih bendova. Dođite da zajedno uz najbolji ritam i snažnu energiju proslavimo 10. rođendan Sabora”, pozvali su organizatori.
Sabor RnR održava se na sportskim terenima u blizini Osnovne škole u Lučanima u organizaciji opštine i Kulturnog centra. Ulaz za sve programske sadržaje je besplatan.
Posle emotivnog singla “Pity Party”, bugarska alt-pop umetnica Victoria se vraća sa novom introspektivnom pesmom “We Don’t Get Along”.
Numeru prati spoken-word uvod pod nazivom “Crumbs of a Modern Tragedy”.
Oba dela zajedno čine koherentnu emotivnu priču koja istražuje kompleksnost samopoštovanja, toksičnih očekivanja i tihog pritiska brzog života u hiperpovezanom svetu.
Singl “We Don’t Get Along” ispituje onu vrstu veze u kojoj se mnogi ljudi nalaze zaglavljeni, onu koja funkcionišu na navici i izbegavanju a ne na suštinskoj povezanosti. Sa diskretnom produkcijom i direktnim tekstom, Victoria opisuje osećaj emocionalne iscrpljenosti.
Victoria – We Don’t Get Along, cover
Interludij “Crumbs of a Modern Tragedy” je poetski monolog o jednoj od najvećih kriza modernog društva: gubitku ličnog identiteta u digitalnom dobu. On se osvrće na to koliko nas stalno poređenje, filtrirano savršenstvo i onlajn performans iskrivljuju i dodatno iscrpljuju.
– Projekat je nastalo iz potrebe da pokušam da se sredim jer sam osećala da se gubim u metežu i gomili. Bila je to jedna od onih misli koje se ne izgovaraju, ali odjekuju u vama sve glasnije i glasnije, dok ih konačno ne glasno ne izgovorite. Ovo nije priča u kojoj se žalim ili stavljam sebe u ulogu žrtve. To je sirova naracija, sa notom ironije o svetu u kojem živimo i pritisku da budemo savršeni. O osećaju da smo na sceni, ali nas niko zapravo ne vidi – izjavila je Victoria.
Victoria, promo photo (via Mascom)
Singl “We Don’t Get Along” muzički sledi talas indi-alt-pop fenomena kao što su Sabrina Karpenter ili Čapel Roan. Promišljenim i minimalističkim muzičkim i vizuelnim efektima, Victoria proširuje prostor namenjen za razmišljanje o svetu koji ne usporava.
