Milan Petrović Quartet predstavio je drugi singl i video spot za numeru “Coming back after living in a dream” sa albuma “Happiness”.
Posle izuzetnog uspeha prvog singla “Big mess after reaching happiness” i najbolje gledanosti od svih njegovih dosadašnjih spotova, autor kaže da je naredni singl za probrane ljubitelje muzike i ljude koji prolaze i traže izlaz kroz poteškoće u emotivnom životu.
– Svako ko je na određenom raskršću u svom životu, ko se nalazi na kraju veze, ko je sam, svako kome je “overthinking” način života, ko suviše brine i ko je trenutno zaglavljen u svojim brigama, moći će da se pronađe u ovom spotu – kaže autor.
Happiness – cover (via KNOW HOW PRODUCTION)
U kompoziciji i u spotu, govori se o čoveku koji je živeo u snu. Posledica tog sna i nerealnog očekivanja je preterano razmišljanje, gubitak fokusa, nedostatak vremena i strpljenja za potrebne životne akcije, što vidimo već u prvim kadrovima.
Zamišljeni lik ne zna ni gde je, ni kada je negde krenuo, ni kojim putem ide, a ponekad šeta i unazad, što nam dočaravaju kadrovi u ogledalu. Pokušava da pronađe svoj mir u prirodi uz podršku ljubimca haskija. Ugledavši avion iza sebe u ogledalu, zamišlja želju a to je prekid ovog stanja. Njegov san je, iako lep i kolosalan, završen jedinstvenim kadrom pada drona u reku Dunav. Buđenje ga zatiče na obali, radeći ono što najbolje i zna i vraćajući se na svoja lična početna podešavanja ojačan iskustvom kroz koje je prošao.
Autor i aranžer kompozicije je Milan R. Petrović, a izdavač Metropolis music. Pogledajte spot za “Coming back after living in a dream”:
Student Tomas Hinde iz Portlanda u Britaniji, koji za sebe kaže da je “navučen” na Pink Floyd otkako je imao 14 godina, uradio je zanimljivu analizu činjenice da je Rodžer Voters daleko bogatiji od svog kolege iz kultnog benda Dejvida Gilmura, iako su praktično zajedno uradili sve.
Prvi razlog je način na koji se dodeljuju autorske naknade za pesme.
Uzmimo album “Animals”. On traje 42 minuta, a 17 minuta čini pesma pod nazivom “Dogs”. Prema rečima Gilmura, 90% muzike te pesme napisao je on, dok su tekstovi u potpunosti napisani od strane Votersa. Voters ima dve pesme dužine po jedan i po minut na tom albumu, koje su deo “Pigs On The Wing”.
Prema rečima Nika Mejsona iz knjige “Inside Out”, svaki muzičar dobija 5 centi po prodatom albumu za svaku autorsku zaslugu, pored onoga što dobijaju samo kao muzičari koji sviraju na njemu. To znači da iako je Gilmur napisao 40% muzike za album, dobiće samo pet centi po prodatom albumu. Međutim, Voters će dobiti 25 centi.
Drugi razlog su stavovi prema turnejama.
Godine 2010. Rodžer Voters krenuo je u ono što će postati ogromna trogodišnja turneja. Svirao je “The Wall” i učinio ga teatralno sličnim originalnoj turneji iz 1980–81. godine, ali sa značajno boljim (i bogattijim) animacijama koje su se projektovale na bini.
Do kraja turneje ona je postala najuspešnija turneja solo izvođača ikada (što nije baš fer, jer je imao jedanaest muzičara koji sviraju s njim, naspram osam koliko ih je bilo tokom originalne turneje). To se dogodilo zbog mesta održavanja koncerata.
“Najveća” lokacija na kojoj je Voters svirao tokom te turneje imala je kapacitet od 75.000 ljudi. Ukupna poseta toj turneji bila je neverovatnih 4.129.863 ljudi. Zaradio je 458,673,798 dolara.
Sada da pogledamo poslednju turneju Dejvida Gilmura “Rattle That Lock”. Nažalost, ne postoje podaci o ukupnoj poseti toj turneji. Ipak, Gilmur se odlučio da svira u starim amfiteatrima i dvorcima kao i istorijskim gradskim trgovima i drugim specijalnim mestima poput Hollywood Bowla. Samo 2.000 ljudi moglo je da stane u amfiteatar Pompeii istovremeno, a Gilmurova namera bila je da svaki nastup učini vrlo nezaboravnim umesto da se fokusira na prihode. Jedini stadioni na kojima se pojavio bili su u Južnoj Americi gde su mnogi bili rasprodati.
Ako bi Gilmur stvarno hteo mogao bi bez sumnje da bude bogat kao Voters. Ali on “ne želi da ide na turneje bez novog materijala”, dok je Votersova najnovija turneja “Us + Them” obuhvatila samo četiri pesme sa njegovih solo albuma; Gilmurove turneje imale su i po deset takvih pesama. Turneja “The Wall”, Votersova mašinerija za zarađivanje novca nije imala nijednu takvu.
Gilmur bi mogao da krene na turneju sa “Dark Side of the Moon” ili “Wish You Were Here” i organizuje to poput PULSE turneje i rasproda stadione. Ali, on želi malo bližu ličnu povezanost sa svojom publikom, pa će rado žrtvovati i zaradu kako bi to ostvario.
Beogradski kolektiv Hali Gali, koji čini nekoliko alternativnih bendova, saopštio je da pruža podršku studentima u njihovim zahtevima.
Šajzerbiterlemon, Sitzpinker, proto tip, Vizelj, Gazorpazorp, sv. Pseta, KOIKOI, Daze, Cactus Fileds i Ubili su Batlera – su bendovi koji čine kolektiv Hali Gali i koji su uputili bezrezevnu podršku mladima u Srbiji.
“Podrška za studente od svih Hali Gali bendova i Kišobrana”, piše u njihovom saopštenju na društvenim mrežama u kojem su pozvali i muzičku industriju da javno podrži studentsku inicijativu.
Podsetimo, od momenta kada je Srbiju zadesila nezapamćena tragedija 1. novembra, kada je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 15 osoba, brojni građani izašli su na ulice tražeći pravdu.
Čini se da poslednjih nedelja situacija kulminira s obzirom na to da studenti svakog dana protestuju, a zvanično su svi fakulteti Beogradskog univerziteta u blokadi. Buka studenata čula se i tokom obraćanja predsednika Aleksandra Vučića u Predsedništvu, praveći dodatan pritisak i tražeći objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, političku i krivičnu odgovornost za tragediju, procesuiranje napadača na studente, profesore, đake, i ostale građane na protestima.
Britanska muzičarka Kejt Buš poslednja je u nizu mnogih svojih kolega, kao i slikara i glumaca koja je potpisala peticiju protiv toga da tehnološke kompanije koriste njihov rad za razvoj veštačke inteligencije (VI).
U peticiji se navodi da je “nezakonita upotreba umetničkih dela za razvoj generativne veštačke inteligencije nepravedna i velika je pretnja egzistenciji ljudi koji stoje iza tih dela i ne sme se dozvoliti”.
Problem je nastao nakon sukoba umetnika raznih profila i tehnoloških kompanija koje koriste njihov rad za razvoj raznih varijanti veštačke inteligencije kao što je ChatGPT.
Kampanja je od oktobra dobila više zamaha jer su i Tom Jork iz Radioheada i Björn Ulvaeus iz ABBA potpisali peticiju. Potpisale su je i mnoge javne osobe kao što su Bili Brag, Kevin Bejkon, Robert Smit, Džulijen Mur, Kazuo Išiguro, En Pečet i Rosario Dason.
Tako se Kejt Buš pridružila spisku od 36.000 osoba koje se protive korišćenju njihovih dela zaštićenih autorskim pravima za razvoj VI.
Tvrde da je bez intervencije vlada u mnogim državama i novih zakona ta praksa nepravedna i “velika je pretnja egzistenciji ljudi koji su autori tih dela”.
I muzičar i basista Pol Makartni iz Beatlesa takođe je nedavno izjavio da treba da se donesu zakoni kako bi se sprečila masovna krađa autorskih prava koju sprovode tehnološke kompanije tvrtke koje razvijaju VI.
Kejt Buš rekla je da želi ograniči korištenje veštačke inteligencije u muzici i zato što piše nove pesme.
Pre nekoliko dana Međunarodna konfederacija društava autora i kompozitora, koja predstavlja više od 5 miliona ljudi širom sveta, na konferenciju u Parizu objavila je zabrinjavajuću statistiku da će ljudi koji se bave muzikom verovatno izgubiti četvrtinu svojih prihoda zbog razvoja veštačke inteligencije u sledeće četiri godine.
Oni koji rade u audiovizualnom sektoru takođe će doživeti pad prihoda za više od 20 posto. Vrednost tržišta veštačke inteligencije trenutno iznosi 3 milijarde evra godišnje, a predviđa se da će do 2028. porasti na 64 milijarde evra.
Globalna ikona hip hop kulture Snoop Dogg objavio je dugoočekivani album “Missionary”, svoje 20. studijsko izdanje, čiju produkciju potpisuje Dr. Dre.
Iako su Snoop Dogg i Dr. Dre tokom godina ostvarili mnoštvo kultnih saradnji, “Missionary” je drugi zajednički projekat ovog legendarnog dvojca, nakon Snoopovog debi albuma “Doggystyle” iz 1994. godine.
– Mi smo i dalje zaljubljeni u ono što radimo. Sada sam na vrhuncu i Dr. Dre to vidi – izjavio je Snoop Dogg o albumu i dodao:
Snoop Dogg, Dr. Dre_press shot (via Universa Music Serbia)
– On izvlači ono najbolje iz mene jer se posebno brine o svakom elementu albuma, o načinu na koji izgovaram tekst, o muzici i celokupnom konceptu pesama.
“Missionary” je više od albuma i predstavlja trenutak za kulturu koji ne samo da učvršćuje nasleđe koje su Snoop Dogg i Dr. Dre izgradili u rep i pop kulturi, već označava i novi početak za jedan od najvažnijih i najuticajnijih muzičkih dvojaca u istoriji muzike.
Delić onoga što se može očekivati od novog albuma, Snoop Dogg i Dr. Dre pružili su fanovima kroz singlove “Outta Da Blue” u saradnji sa Alusom, zatim “Another Part of Me”“ na kojem se pridružio Sting, kao i “Gorgeous” snimljen u saradnji sa Jhené Aiko. Singl “Gorgeous” dostigao je 29. mesto na Billboardovoj R&B/Hip-Hop Airplay listi, označivši Snoopov povratak na ovu listu nakon 13. godina.
Snoop Dogg_press shot (via Universa Music Serbia)
Album “Missionary” uključuje zavidnu listu saradnika, među kojima su Eminem, 50 Cent, Jelly Roll, Method Man, Jhené Aiko i mnogi drugi i predstavlja najnovije, ali ne i poslednje poglavlje u Snoopovoj muzičkoj karijeri.
Izdanje “Missionary” je u Srbiji dostupno na servisima Spotify, Apple Music, Deezer, Tidal i YouTube Music, kao i širom sveta u svim digitalnim prodavnicama: https://umrs.lnk.to/SnoopDoggMissionary
Na konkurs za NIN-ovu nagradu za roman godine stiglo je 179 naslova, objavio je nedeljnik u novom broju navodeći da je svečano uručenje nagrada planirano za 3. februar, u Kolarčevnoj zadužbini.
Kako je navedeno, stići će još nekoliko, a konačan broj će se znati do sledećeg izdanja.
Spisak svih naslova biće objavljivan u NIN-u od 19. decembra.
Odluka žirija – koji čine Aleksandar Jerkov (predsednik), Adriana Marčetić, Vladimir Gvozden, Tamara Mitrović i Mladen Vesković – o širem izboru biće objavljena u broju od 26. decembra, slede uži i najuži izbor.
Proglašenje laureata je planirano krajem januara 2025. godine, a svečano uručenje 3. februara pod svodom Kolarčeve zadužbine, saopštio je NIN.
Promocija monografije posvećene grupi Smak biće održana u četvrtak, 16. januara 2025. u 19:00 časova u Klubu SKCNS koji se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5.
Monografiju je priredila Ksenija Đerković, a objavilo je Udruženje “Smakovci“ iz Kragujevca, 2024. Pored autorke, na promociji će govoriti i Branimir Bane Lokner, rok kritičar.
Promocija monografije o grupi Smak/ Photo: AleX
Slobodan Kepa Stojanović (promocija monografije o grupi Smak)/ Photo: AleX
– Monografija grupe “Smak“ nastala je sa ciljem da stavim akcenat na značaj muzike koju je dala jedna od najpopularnijih rok grupa na nekadašnjoj jugoslovenskoj, balkanskoj i srpskoj rok sceni. S obzirom na to da je ova neponovljiva grupa sa ovih prostora 2022. godine obeležila pola veka postojanja i da je ovoj monografiji prethodila retrospektivna izložba arhivske građe grupe Smak pod nazivom “Smak50“, bilo je logično da posle izložbe radim na monografiji i njenoj objavi. Kao urednik-priređivač želela sam da prikažem kakav je bio put grupe Smak. Monografija se sastoji od sakupljene arhivske građe, autentičnih svedočenja aktera, koncerata, plakata, izdatih ploča i singlova, fotografija koje opisuju određeni period njihovih života, novinskih članaka, intervjua. Moja ideja vodilja bila je da se grupa „Smak“ sačuva od zaborava i promoviše autentična rok kultura sa prostora grada Kragujevca, koja je bila dominantan način izražavanja života generacija sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina HH veka. Ali moram priznati ne samo Kragujevca već i nekadašnje Jugoslavije – kazala je o izdanju autorka, Ksenija Đerković.
Ksenija Đerković (promocija monografije o grupi Smak)/ Photo: AleX
Dugo se već priča o novom albumu Nenada Marića, poznatijem po svom umetničkom imenu Kralj Čačka, a juče je stigao novi singl “Hej, hej mama, hej, hej tata”, prva najava albuma broj tri koji će objaviti Croatia Records.
Uskoro, dakle, izlazi treći po redu album Kralja Čačka, a večerašnji koncert u sali Amerikana, koji organizuje Dom omladine Beograda povodom 60 godina od svog osnivanja, biće tako prilika da po prvi put uživo čujemo i njegov novi opus.
Malo je umetnika koji od jednako privlače pažnju i unisono odobravanje i publike i kritike. Jedan od njih je jedinstveni kantautor Kralj Čačka, rođen pod imenom Nenad Marić u Čačku 1979. godine.
Diplomirao je slikarstvo 2006. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gradu u kome već nekoliko decenija živi i radi. Od 2001. bavi se radom i u oblasti muzike. U javnosti se od 2004. pojavljuje pod pseudonimom Kralj Čačka. Novembra 2014. godine objavljuje prvi singl “Moj avatar”, dok se početkom 2016. godine pojavljuje i drugi, pesma “Deda Mraz je švorc”. Obe numere su postale kultne, privlačeći pažnju na njegovu nesvakidašnju pojavu na marginama pop muzičke scene. Koncertni počeci bili su mu vezani za razne beogradske klubove, a u bendu sa kojim nastupa uvek je prisutan i njegov rođeni brat Marko Marić.
Kralj Čačka/ Photo: AleX (BBF)
Godine 2016. objavljuje dugoočekivano debitantsko izdanje “Zemlja Snova” (Pop depresija), a paralelno mu u okviru izdavačke kuće Lom izlazi i zbirka pesama “Na margini”. Dobitnik je nagrade Struna od svetla za 2017. godinu, koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Krajem 2018. objavljuje drugi album “Spusti svetlost na put” (Pop depresija), koji je po izboru slušalaca Radija Beograd 202 proglašen za Album godine.
U decembru 2022. predstavio je video-singl “Zemlja nije moj dom”. Pesma je nastala još krajem 2019. i naslovljena je isto kao i izložba Marićevih crteža, koja je u leto te godine bila postavljena u Galeriji Doma omladine Beograda. Isti naslov ponela je i druga zbirka Marićeve poezije, koju je početkom 2023. objavila izdavačka kuća Liberland art. U proizvodnji Radio-televizije Srbije snimljen je te godine i istoimeni dokumentarni film, koji govori o ovom kantautoru i članovima njegove grupe.
Čest je autor namenske muzike za različite dramske produkcije. U saradnji sa Radio Teatrom iz Zagreba, 2020. učestvovao je u radu na radio-drami “Soundtrack za film koji nije snimljen”, a 2021. radi na songovima za predstavu “Halo, Halo, ovdje Radio Zagreb”. Zajedno sa bratom, koautor je muzike za filmove “Poslednji povratak Kaktus Bate” i “Realna priča”, kao i za TV seriju “Mama i tata se igraju rata”. Krajem 2022. objavljuje singl za pesmu “Zemlja nije moj dom”. Autor je muzike i učesnik u predstavi “Mihael Kolhas”, u produkciji JDP-a, 2024.
U subotu, 14. decembra sa početkom u 21h u sali Amerikana, Kralj Čačka će održati koncert u Amerikani, a poslednja, ograničena količina ulaznica po ceni od 1.800 dinarase nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.
Basista Black Sabbath Gizer Batler otkrio je da je u svakodnevnom kontaktu sa Ozijem Ozbornom i tvrdi da se pevač nada da će ponovo okupiti bend makar za još jedan koncert.
– Ozi mi stalno priča o tome, želi da održi svoj oproštajni koncert, umire od želje da ipak izađe i svira – rekao je Batler tokom nedavnog razgovora za Lifeminute i dodao:
– I predložio je, da na tom poslednjem koncertu, nas četvorica izađemo na binu i možda zajedno odradimo tri ili četiri pesme. I to bi bilo to, gotovo.
Poslednji zvanični koncert Black Sabbatha održan je 2017. godine, iako su neki od članova od tada delili binu, kao kada su Ozborn i Toni Ajomi izveli “Paranoid” na Igrama Komonvelta 2022, ali morali bismo da se vratimo čak u 2005. da bismo pronašli poslednji put kada su Ozborn, Ajomi, Batler i Bil Vord svirali zajedno.
Poslednjih godina, Ozbornovi zdravstveni problemi su ga sprečili da izađe na scenu. Legendarni frontmen – koji nastavlja da trpi komplikacije od operacija leđa, a istovremeno se bori i sa Parkinsonovom bolešću – prvobitno je bio deo postave za muzički festival Power Trip 2023, ali je morao da se povuče sa događaja. Nadao se da će ove godine svirati na ceremoniji uvođenja u Kuću slavnih rokenrola, gde je uveden kao solo umetnik, međutim Ozi je umesto toga samo uživao u nastupu poznatih prijatelja koji su izvodili njegovo delo.
Legendarni originalni mjuzikl “Notre Dame de Paris” dolazi u Srbiju po prvi put, od 14. do 17. februara 2025, u Sava centar u Beogradu sa pet izvođenja (četiri izvođenja su u 20.00, a izvođenje 15. februara ima dodatni termin u 15.00).
Na dugo očekivanoj svečanoj ceremoniji ponovnog otvaranja čuvene pariske katedrale Notr Dam 7. decembra 2024, umetnica Hiba Tavadži izvela je pesme Esmeralde iz mjuzikla “Notre Dame de Paris”, koji će srpska publika imati prilike da čuje u februaru.
Publika u našoj zemlji moći će da uživa u čuvenim pesmama “Belle”, “Danse mon Esmeralda”, “Le temps des cathédrales” u ovom originalnom francuskom mjuziklu.
Notre Dame de Paris vizual
U februaru 2016. godine najavljeno je da će autori oživeti originalnu verziju mjuzikla “Notre Dame de Paris”. Svetska premijera je održana na jesen te godine u Parizu. Predstava je doživela ogroman uspeh: mjuzikl se igrao osam nedelja uzastopno, a karte su bile rasprodate mesecima pre premijere. Trenutno, ovaj mjuzikl ima preko 15 miliona oduševljenih gledalaca.
“Notre Dame de Paris” je sjajan primer neviđenog uspeha francuskog mjuzikla u svetu. Po broju prodatih karata u prvoj godini izvođenja, ova francuska verzija mjuzikla je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, a legendarna “Belle” je proglašena za najbolju pesmu 20. veka u Francuskoj.
Notre Dame de Paris,/Photo: Concert Tours Eurasia
“Notre Dame de Paris” je čuveni franko-kanadski mjuzikl Rikarda Kočantea i Lika Plamondona, osmišljen prema romanu Viktora Igoa “Zvonar Bogorodičine crkve”. Premijera je održana u Parizu 1998. godine, nakon čega je predstavu videlo više miliona ljudi u raznim zemljama sveta. Tokom 20 godina postojanja mjuzikla, prodato je više od 11 miliona primeraka nosača zvuka, odigrano više od 5.000 predstava u 20 zemalja. Predstava je izvedena na 9 jezika. Originalna verzija mjuzikla obuhvata 200 tona scenografije, koja se prevozi u 7 šlepera.
Dugoočekivana francuska verzija mjuzikla biće predstavljena srpskoj publici, a najbolji umetnici i plesači odabrani su iz različitih zemalja sveta. Elaida Dani, zvezda u usponu, pobednica prve sezone takmičenja Glasa Italije (The Voice of Italy), tumači Esmeraldu. Ulogu Kvazimoda izveo je Anđelo Del Vekjo, koji je ranije igrao čuvenog grbavca na engleskom i italijanskom jeziku. U ulozi Frola zablistao je legendarni Daniel Lavoa, zvezda kanadske scene, poznat po izvođenju ove uloge u prvoj postavci. Reditelj i koreograf obnovljene verzije mjuzikla je Žil Mahju, poznat po svojim postavkama u Kanadi i inostranstvu.
Notre Dame de Paris,/Photo: Concert Tours Eurasia
Autor libreta, Lik Plamondon, jedan od najpoznatijih libretista i tekstopisaca na francuskom jeziku. Nakon što je video mjuzikl “Kosa” na Brodveju 1969. godine, Plamondon je shvatio da je njegov poziv muzičko pozorište. 1978. godine Lik Plamondon je izdao svoj prvi mjuzikl “Starmania,” koji mu je doneo četiri “Feliks” nagrade. Rad na predstavi “Sand i romantičari” imao je poseban značaj: upravo tokom njenog stvaranja nastao je kreativni duo Lik Plamondon i Rikardo Kočante, koji je 1998. godine oduševio Francusku, a zatim i ceo svet, mjuziklom “Notre Dame de Paris.” Lik Plamondon je nastavio da piše tekstove.
Kompozitor Rikardo Kočante u mladosti se zainteresovao za operu i klasičnu muziku. Ubrzo, Rikardo je predvodio svoju grupu “The Nations”, a u slobodno vreme počeo je samostalno da uči sviranje klavira. Nakon nekoliko godina eksperimentisanja, Kočante je počeo rad na svom prvom solo albumu, koji je snimljen 1972. godine u Italiji, a 1994. godine izdao je album “Greatest Hits” — zbirku više od dvadeset godina rada. Album “Instant present”, izdat 1995. godine, bio je kreacija Kočantea i Plamondona. Vrhunac njihove saradnje je nesumnjivo mjuzikl po romanu Viktora Igoa “Notre Dame de Paris / Zvonar Bogorodičine crkve”.
Ulaznice se mogu nabaviti na Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na sajtu tickets.rs.
