Poznati muzičar Darko Rundek održaće 23. i 24. marta 2025. u beogradskoj MTS dvorani, u organizaciji producentske kuće Long Play, dva koncerta sa Big Bendom RTS kojim će dirigovati maestro Ivan Ilić.
Rundek će prvi put da nastupa u Srbiji sa uglednim orkestrom i uživo da predstavi album “Darko Rundek i Jazz orkestar HRT-a – za vašu posljepodnevnu razonodu“ (2022).
Proslavljeni autor, gitarista i pevač je istakao da je ovo izdanje veoma dobro primljeno: – Bio sam ugodno iznenađen pažnjom i priznanjima koje je album dobio, jer je džez obično manje primećen žanr. Nisam nešto lud za nagradama, ali mi je drago da povremeno dobijem neku. One su znak da neko ceni to što radim.
Darko Rundek, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
U susret beogradskim koncertima Rundek je kazao: – Vrlo sam radoznao i veselim se saradnji sa Big Bendom RTS. To je izvrstan orkestar sa mnogo dobrih solista. Veselim se takođe novoj vrsti susreta sa jedinstvenom beogradskom publikom. Naravno da je izazov svirati sa tako velikim muzičkim formacijama. Pri tome mi puno pomaže dobra saradnja sa dirigentom.
Koncerti Darka Rundeka sa Big Bendom RTS 23. i 24. marta 2025. u MTS dvorani jedinstvena su prilika da publika u novom ruhu i u raskošnim aranžmanima čuje njegove velike hitove iz perioda Haustora, kao i solo karijere: “Bi mog’o da mogu”, “Ruke”, “Apokalipso”, “Ena”, “Šejn”, “Šal od svile”…
Rundek će se na taj način, ali sada uz drugačiju muzičku postavku, vratiti u Beograd samo tri meseca posle serije od pet rasprodatih koncerata sa Ekipom u Domu omladine.
U prostoru Galerije Artget Kulturnog centra Beograda održana je promocija monografije Slobodne zone, “Dodir budućnosti”, objavljene povodom 20 godina postojanja festivala.
Na promociji su govorili Rajko Petrović, direktor Slobodne zone, Miroljub Miki Stojanović, filmski i književni kritičar, urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije i Ivan Milenković, urednik govornog programa Kompas Slobodne zone.
Rajko Petrović izjavio je da je insistirao na izdavanju knjige povodom ovog jubileja kao zabeleške o festivalu koja će ostati “na papiru”, jer “da nema tog pisanog traga bilo bi kao da nismo ni postojali”.
Ova monografija je pokušaj da se sačuva i otrgne od zaborava sve ono što je urađeno za ove dve decenije, da se predstavi razvoj festivala koji je krenuo iz DKC sa petnaestak filmova, a dočekao svoje 20. izdanje sa skoro 80 filmova u 14 sala i u četiri grada u Srbiji.
– Želja nam je bila da to ne bude monografija koja bi sadržala samo neku vrstu faktografije i dokumentacije, već da bude knjiga koja se čita i koja, svojim različitim vrstama tekstova, na neki način, provocira čitaoca – otkrio je Petrović.
Rajko Petrović/ Photo: Tanja Drobnjak
Monografija se sastoji od autorskih tekstova, intervjua, izjava – utisaka bivših i sadašnjih saradnika festivala, kraćih predstavljanja Slobodne zone junior i ostalih pratećih programa, te hronoloških pregleda vizuelnih identiteta i svih filmova prikazanih na festivalu od 2005. do 2024, uz pregršt fotografija iz arhive.
Autori tekstova, koji su dali svoj odgovor na široko zahvaćenu temu “Prostori slobode: Beograd, Srbija, Balkan, Evropa 2024” su književnica Ivana Bodrožić, filozofi Adriana Zaharijević, Đorđe Pavićević, Jovan Čekić i Ivan Milenković, psiholog Oliver Tošković, esejista i prevodilac Zoran Paunović, sociolog Jovo Bakić, novinar Jaroslav Pecnik i filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović.
– Ova knjiga govori o festivalu koji je, po svim svojim vrednostima, svetski festival i jedan od moja dva omiljena u Srbiji, a budući da Beograd ima više festivala dugometražnog filma nego Njujork, to puno govori o našoj festivalskoj klimi i konstalaciji konkurentskih i rivalitetskih odnosa u kojima je teško imati jedan ovako originalan, konceptualno sadržajan i “borben” festival kao što je Slobodna zona. Njen zadatak da se, rečima Mišela Uelbeka, bavi proširenjima područja borbe – ocenio je Miroljub Stojanović, istakavši da su potpisnici tekstova “izvrsna imena srpske i regionalne kulture”.
Miroljub Stojanović/ Photo: Tanja Drobnjak
Ivan Milenković je izjavio da je za njega čast što se našao u ovakvom društvu autora.
– Većina njih su prijatelji festivala, ali kad vas u takvom okruženju nekoliko puta iznenade kvalitetom tekstova i voljom da pišu, to govori da ova priča izlazi izvan okvira. Oliver Tošković pokazuje nam da, uprkos tome što živimo u očajnom trenutku, ako imamo dovoljno duha i sluha da se izmaknemo, možda i ovu sitaciju možemo drugačije da tumačimo; Jovan Čekić je napisao briljantan tekst uvodeći pojam veštačke inteligencije, a Ivana Bodrožić je za samo tri dana napisala jednu priču specijalno za Zonu.
Ivan Milenković i Miroljub Stojanović/ Photo: Tanja Drobnjak
Monografija počinje govorom Dubravke Ugrešić, gosta – selektora Slobodne zone, koji je održala na otvaranju festivala 2012. godine.
Zabeleženi su i razgovori sa svima koji su učestvovali u produkciji Slobodne zone: sa osnivačima festivala Markom Popovićem i Katarinom Živanović, nekadašnjom PR koordinatorkom Dušicom Parezanović, bivšim i sadašnjim selektorima Biljanom Tutorov, Jelenom Maksimović, Ivanom Bakračem, Brankom Pavlović i Rajkom Petrovićem, sa urednikom Kompasa Ivanom Milenkovićem, koordinatorima i saradnicima u Nišu i Novom Sadu, Draganom Đorđevićem i Đorđem Kaćanskim, kao i sa Majom Čečen i Veranom Matićem iz Fonda B92 u okviru koga je festival radio do 2016.
– Knjiga je samofinansirajući projekat i štampana je u 500 primeraka. Ideja nam je da je podelimo bibliotekama u Srbiji i po regionalnim filmskim centrima. Već 19 godina smo, kroz Turneju Slobodne zone, prisutni u preko 60 gradova, mesta i opština u Srbiji i pokušaćemo da, kao pioniri na polju decentralizacije kulture, i monografiju distribuiramo na taj način – poručio je Rajko Petrović.
Grupa Koprive nastavlja sa promovisanjem albuma“Povratak”, a posle “Nostalgije” ft. Dimma&Phoebe i “Gitara sve zna” ft. Dimma, objavila je spot za “Pošalji mi znak” koju peva Sanja Bogosavljević.
Kao i čitav album, pesma je snimljena u studiju Krokodil u Pančevu, a produkciju su radili članovi benda i Petar Stevanović iz benda Ljubičice.
– “Pošalji mi znak” je prva pesma na našem albumu “Povratak”, možda jedina prava, “ženska” pesma sa albuma, koju smo realizovali sa izvanrednom Sanjom Bogosavljević. Tek sa Sanjinim glasom kompozicija je dobila pravi oblik i zvučnu sliku kakvu sam zamišljao tokom komponovanja. Sanjino bogato muzičko iskustvo (članica je popularnog benda Bjuti Kvins, sarađuje i peva prateće vokale za mnoge poznate muzičare u okruženju, poput Marije Šerifović sa kojom je nastupala i na Evroviziji, Aleksandre Radović, Hari Mata Harija, Zdravka Čolića, Lepe Brene, Dina Merlina, Flamingosa i dr.) je donelo i neku posebnu “boju” pesmi “Pošalji mi znak”. Vrata grupe “Koprive” su uvek otvorena za dobre pevače kao što je Sanja…”, kaže Branko i dodaje: “Ovo je jedina pema koja je namenski rađena za ženski vokal, a kada je su žene u pitanju nezaobilazna tema je ljubav. Znaci ljubavi mogu biti različiti, osim znaka pitanja koji se skoro uvek javlja iz prikrajka… – kazao je autor pesme, Branko Milanović.
Spot za singl “Pošalji mi znak” potpisuje Milutin Mita Jovančić, koji je autor i prethodan dva spota Kopriva.
– Samo snimanje je proteklo u drugarskoj atmosferi najvećim delom na obalama beogradskih reka… Sanjin profesionalni odnos prema celoj priči je dozvolio da deo vremena predviđenog za snimanje provedemo i u lepom druženju uz kaficu…Boba Orlić i ja smo naš mali deo snimili naknadno – možda izgledamo stariji ali takav je scenario, mi samo dobro glumimo – našalio se Branko.
Grupa Koprive ne planira da stane na ovom spotu, već ima ideja za naredni sa albuma “Povratak”.
Mece sviraju autorski rok, rep rok, fank rok, hard rol i bluz. Nastali su 2013. godine, a pre ovog objavili su tri albuma, ali samo na digitalnim platformama.
Na albumu se nalazi 12 pesama i snimljen je u beogradskom studiju Bumerang tokom prošle i ove godine. Dosnimavanje, miks i produkcija su rađeni u Stavros design studiju, a potpisuje ih Rastko Stavrić.
Muziku i aranžman svih pesama potpisuju svi članovi benda (Peđa Milošević – vokal, Aleksandar Živanović – gitara, Nikola Milenković – bas gitara, Aleksa Noveski – bubnjevi), dok je autor svih tekstova frontmen benda Peđa Milošević, poznat i po radu grupi Kvart sa kojom je prošle godine objavio album, takođe u izdanju Fidboxa.
Sa ovog albuma su do sada objavljena četiri video spota, i to za pesme “Da se napijem”, “Komšije”, “Odlazim” i “U dupe na vašar”, a uskoro će biti objavljen i spot za pesmu po kojoj je album i nosi naziv.
Mece su nastupale na raznim festivalima, u klubovima i na moto skupovima u Srbiji (Zaječarska gitarijada, Belgrade Beer Fest, Moto skup Inđija).
Pesme sa ovog albuma bend je već svirao na zajedničkim nastupima sa kraljevačkim bendom Adam, a tokom sledeće godine će ga promovisati na brojnim koncertima i festivalima širom Srbije i regiona.
Dokumentarni film “Izbor za Miss zatvora“ reditelja Srđana Šarenca biće prikazan u sredu, 25. decembra u 20:00 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda, dok će projekcija u Centru za kulturu Valjevo (CZKV) biti održana u četvtak, 26. decembra.
Prikazivanje se organizuje u okviru platforme DokZima nastale sa ciljem promocije skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici. Nakon obe projekcije biće održan razgovor sa montažerkom filma.
U centru nesvakidašnje priče filmа “Izbor za Miss zatvora“ je mali grad Pirajui smešten u Brazilu. Ovaj grad broji samo 25.000 ljudi, ali i tri zatvora sa po 1.500 zatvorenika u svakom.
Graziella Fernanda Costa, direktorka jednog od zatvora, odlučuje da vrati samopoštovanje osuđenicama organizovanjem izbora za Miss zatvora.
Kadar iz filma Izbor za Miss zatvora/ Photo: DokZima promo
Srđan Šarenac, reditelj filma je objasnio radnju filma rečima: – Film prati tri glavne junakinje: Joyce koja se takmiči za Miss, Anđelo koji se takmiči za Mistera (kategorija transrodnih) i Sueli koja se takmiči za Miss Plus Size. Takmičenje lepote vratiće zatvorenicama ciljeve, ponos i korake ka poboljšanju njihovog samopoštovanja. Izbor za Miss zatvora mogao bi da se shvati kao neka vrsta revolta protiv zatvorske uniforme.
Srđan Šarenac je priznati reditelj sa bogatim iskustvom u domaćoj i međunarodnoj produkciji. Njegovi filmovi, poput nagrađivanog dokumentarca “Selo bez žena“ (2010) i filma “Dvije škole“ (2017), prikazani su na brojnim festivalima širom sveta, uključujući IDFA, Zagrebdox i Sarajevo Film Festival, osvojivši prestižne nagrade.
DokZima se realizuje u produkciji filmske kuće Set Sail Filma uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, i ovogodišnjih Valjevskih filmskih susreta.
Pretpraznične dane u Beogradu dodatno će začiniti nepresušnom energijom i “hitovima za bolji život”, Bojana Vunturišević.
“Ljubav je svuda”, “Daljine su blizine”… to nas je naučila i upravo to karakteriše svaki njen susret sa publikom.
Novi beogradski koncert priprema za 27. decembar sa početkom u 21:00 čas u Dorćol Platzu, a u saradnji sa promoterskom kućom Odličan Hrčak.
Bojana Vunturišević/ Photo: AleX
Ako se Bojana pita, Nova godina stiže nešto ranije: – Radujem se što ću ovu godinu zatvoriti koncertom. Evo sad će Beograd! Evo sad će i Nova godina, a nju želim da započnem malo ranije sa svojim bendom i publikom, jer mi je sa tim ljudima najlepše.
Koncert u Novom Sadu, koji je bio najavljen za 28. decembar je odložen za 14. mart, zbog tragedije koja se dogodila u ovom gradu.
Ulaznice po pretprodajnoj ceni od 2.000 dinara dostupne su putem Ticket Vision prodajne mreže i na tickets.rs.
Crnogorska alt rock grupa Parampaščad novim video singlom pod nazivom “Za tebe i mene” (Lampshade Media), najavila je drugo studijsko izdanje.
Posle uspeha prvog albuma “Na putu ka suncu” i kreativne pauze tokom rada na projektu “Bubnjivi & Psi”, koji je ove godine objavio debi album “Stanje Svijesti” (Lampshade Media), Parampaščad su spremni da obraduju publiku novim materijalom.
Pesma “Za tebe i mene” odabrana je kao prvi singl koji najavljuje drugi album. Nastala gotovo spontano, odiše jednostavnošću i emotivnošću, sa pitkom melodijom koja spaja setne i optimistične tonove.
Za razliku od dubljih, psihodeličnih poruka sa prvog albuma, ovaj singl nosi iskrenost trenutka, uz stihove: “Prolaze mi godine, stojim tu i čekam te”, dok refren pesme dodatno oslikava duh predstojećeg albuma, sa stihovima koji pozivaju na povratak suštinskim vrednostima.
– Ova pesma je posebna jer se stvorila sama od sebe, bez pritiska i komplikacija. Želeli smo da njome prenesemo deo te jednostavne, iskrene energije i najavimo sve ono što dolazi na novom albumu – izjavio je Stefan Pantović, autor muzike i teksta.
Spot za pesmu dodatno pojačava atmosferu jednostavnosti – snimljen je u jednom kadru, u sobi gde bend stvara muziku. Vizuelni minimalizam prati emotivnu srž pesme, stvarajući autentičnu vezu sa publikom u režiji Mihaila Balindžića.
Parampaščad/ Photo: Nebojša Perković
Tokom godine koja je pred nama, Parampaščad će kroz drugi album istraživati razne stilove rokenrola, ostajući dosledni svom prepoznatljivom zvuku. Novi podmladak u bendu, basista Mihailo Šaranović, već je dao svoj doprinos u stvaranju.
– Imamo podmladak u bendu, Mihu(Mihailo Šaranović), basistu, koji je već odradio puno koncerta sa nama, radi na aranžmanima i kao studijski muzičar.Odlično je legao, pa će i to uticati na promjenu zvuka Paščadi – kazao je Pantović.
Parampaščad su: Stefan Pantović (vokal, solo gitara), Ivan Ivanović (ritam gitara, bek vokal), Mihailo Šaranović (bas gitara) i Marko Milonjić (bubnjevi). Pored Stefana Pantovića, koji je takođe radio i produkciju, iza aranžmana stoji ceo bend, a pesma je snimljena i miksovana u Studiju Stivi Spuž- Stefan Pantović.
Dugoočekivani koncert grupe Mizar konačno će se održati ove nedelje (29.12.) u beogradskom Dorćol Platzu. Pre njih će nastupiti sjajni world beat bend Romor.
Satnica: Vrata: 20:00 Romor: 20:30 Mizar: 21:15
– Izuzetno smo polaskani prilikom da nastupimo ispred grupe Mizar, koja je značajno uticala na zvučnu i idejnu koncepciju Romora. Prethodna godina prošla je u znaku predstavljanja tih zamisli, kao i samog projekta, kao povratka etno zvuka stvarnosnom delirijumu i svakodnevnim otkrovenjima. Album “Život nakon jutarnjeg” programa (KontraRights) objavljen je pre tačno godinu dana, imao je za sada lep odjek – predstavljali smo ga u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji, ali sama prilika da budemo na istoj bini s jednim od najhrabrijih alternativnih sastava na prostoru nekadašnje Jugoslavije (uz slovenački Laibach) čini se kao vrhunac našeg trenutnog putovanja. To je bila prva misao: Mira pre Romora i Romor pre Mizara. Za nas, ništa prirodnije i smislenije od toga. Sviraćemo naš najbolji set i mislimo da će to biti jedan “kompletan događaj” – novo otkrovenje Mizara i prvo veliko pojavljivanje Romora – izjavili su članovi benda povodom koncerta.
Romor, promo via Hangtime
Osnovana 1982. godine u Skoplju, grupa Mizar je od samog početka postala simbol darkwave, pa i gotik muzike na Balkanu. Naziv su preuzeli po Mizaru, zvezdi vodilji za orijentaciju putnika u pustinjama. Njihovi albumi ostavili su neizbrisiv trag u muzičkoj istoriji, a jedinstveni spoj rok zvuka i etno elemenata decenijama privlači generacije fanova. Grupa je posebno poznata po svom prvom albumu, takođe nazvanom “Mizar”, jer je to bio prvi album popularne muzike u bivšim jugoslovenskim zemljama na makedonskom jeziku. Album je doživeo veliki uspeh i svrstava se među deset najboljih rok albuma ikada izdatih u bivšim jugoslovenskim zemljama.
Zbog avangardnog zvuka i imidža benda, kao i njihovih hrišćanskih sklonosti i podrške makedonskoj samostalnosti, bili su posmatrani s izvesnom dozom sumnje od strane tadašnjih vlasti. Ipak, grupa je privukla veliku medijsku pažnju, uključujući brojne nastupe na nacionalnoj televiziji. Dokumentarni film iz 2014. godine “Mizar: Zvezda nade”, detaljno opisuje poreklo i priču benda. U svojoj dugoj istoriji, Mizar je imao pet takozvanih “Otkrivenja”, svako sa različitim pevačem.
Mizar (DOB)/ Photo: AleX
Romor je world-beat grupa iz Beograda koja istražuje fuziju tradicionalnih instrumenata (makedonska bas tambura, kaval, frule) i savremenih produkcijskih tehnika, kao što su semplovanje i beat-making. Aranžmani su jednostavni, snažni, mantrični i upotpunjeni karakterističnim haiku stihovima, koji razbijaju klasičnu muzičku, strofa-refren strukturu pop-pesama. Svojim nekonvencionalnim pristupom Romor stvara pesme za koje su neki kritičari primetili da lutaju od traume do zadovoljstva, noseći u sebi stvarne, neulepšane slike stvarnosti. Njihov prvi album “Život nakon jutarnjeg programa” (KontraRights 2023) inspirisan je šiatsu metodom lečenja lekovitim zvucima, a poetski cinizam i lucidna kritika svakodnevice, koje donose njihove pesme, nagoveštavaju da se neće sve završiti samo na jednom izdanju.
Ulaznice po pretprodajnoj ceni od 2.100 dinara mogu se kupiti putem Gigstix-a ili u Katakombe baru (Kneza Miletina 45). Na dan koncerta, ako ih ostane, cena će biti 2.500 dinara. Sve early bird ulaznice su već rasprodate. Organizatori poručuju da bi koncert mogao biti rasprodat, pa toplo preporučuju da svi zainteresovani obezbede svoje ulaznice na vreme.
Valja se pripremiti za veče ispunjeno emocijama, uz posebne aranžmane i vrhunske izvedbe koje će vas vratiti u vreme kada je Mizar bio na vrhuncu popularnosti. Ovaj koncert će biti prilika da se zajedno proslavi bogata muzičku baštinu i uživa u atmosferi koja spaja generacije. Vidimo se u nedelju u Dorćol Platzu.
– U doba toksičnosti na svakom koraku, nekim stvarima se mora stati na put, nešto se mora “otpratiti”. U nadi da će se nekim stvarima ili ljudima videti leđa i samim tim stvoriti mogućnost da se rašire krila, ovu godinu želimo da otpratimo sa jednim “Unfollow” – kaže Nataša.
Nataša Guberinić – Unfollow, screenshot
Spot za pesmu “Unfollow” delo je Dragana Jereminova i njegove divne mračne estetike. Sama pesma doživela je razne verzije da bi finalni aranžman potpisali američki pijanista Julian Pollack i Jovan Šatrić. Muziku je pisala Nataša Guberinić, a tekst, pored nje, potpisuju i Predrag Vukčević i Ivan Kovačević.
Album „Humanlike“ je započet tokom epidemije korone singlom “Killed”, a uz mnogo drugih prepreka, završen je tokom ove godine. Svetlost dana ugledaće u februaru 2025. godine pod okriljem diskografske kuće Multimedia Music.
Spotify koristi “ghost artiste” kako bi minimizirao isplate tantijema, piše u novom izvještaju koji je objavio Harpers magazin.
Različite analize i izveštaji već mesecima pažljivo posmatraju Spotify u pokušaju da otkriju specifične nedostatke u isplatama tantijema, u širem kontekstu rasprava o lošem i nepravednom tretmanu muzičkih umetnika na platformi.
Najnoviji izveštaj, koji je objavila Liz Peli za Harper’s Magazine, tvrdi da Spotify koristi ghost artiste na raznim plejlistama za različita raspoloženja i žanrove, stvarajući iluziju “viralnih umetnika”. Međutim, dubljom analizom, njihove identitete nije moguće pronaći.
Iako Peli napominje da je Spotify ranije ove godine odgovorio na optužbe tvrdeći da je njihova upotreba ghost artista “kategorički netačna, bez izuzetka”, izveštaj nastavlja da posmatra mogućnost da možda nisu kreirali lažne profile, ali su ih i dalje uključivali u specifične plejliste.
Nekoliko drugih izveštaja podržalo je njene tvrdnje, uključujući analizu muzičkog pisca Dejvida Tarnera. Tarner je analizirao plejlistu “Ambient Chill” na Spotifyju i otkrio da je ista “očišćena” od “poznatih umetnika poput Brajana Ina, Bibia i Džona Hopkinsa”. Umesto njih, dodata je muzika kompanije Epidemic Sound, švedske firme koja pruža stock materijale često korišćene u reklamama, televizijskim programima i različitim vrstama video sadržaja.
Kao rezultat ovih radnji, manje tantijema se distribuira legitimnim umetnicima, a više odlazi partnerima Perfect Fit Content (PFC). Ova strategija vrši pritisak na urednike plejlista da je implementiraju, izazivajući zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti prema korisnicima o poreklu PFC muzike.
U 2023. godini, kreirano je više od 150 plejlista od strane onih koji su odgovorni za PFC, pri čemu su gotovo sve u potpunosti sadržavale PFC muziku.
“Mnogi urednici plejlista — koje je Spotify u javnosti predstavljao kao ljubitelje muzike s enciklopedijskim znanjem — nisu zainteresovani za učestvovanje u ovom sistemu”, stoji u izveštaju, i dodaje se: “Kompanija je počela da angažuje urednike koje PFC model ne uznemirava”.
Spotify se poslednjih mjeseci suočava s velikim negativnim reakcijama, posebno zbog sve veće nejasnoće u vezi s poslovnim modelom CEO-a Daniela Eka, koji uključuje plejliste i njegove nedavne komentare o tome da “sadržaj” košta “gotovo ništa” za proizvodnju. Takođe, nekoliko umetnika se u poslednjim godinama otvoreno protivilo platformi, što je dodatno pojačano nakon potpunog bojkota Nila Janga 2022. godine.
