Jedinstvena Rošin Marfi, jedna od najautentičnijih muzičkih umetnica današnjice, održala je ekskluzivni OpenAir koncert u subotu, 7. juna, u prostoru OpenAir Corner u Luci Beograd.
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Publika je imala priliku da bude svedok jednh od najzapaženijih muzičkih dešavanja godine koje je donelo spoj elektronike, art popa i vizuelnog performansa pod otvorenim nebom prestonice, a Marfi se pobrinula da i ovaj njen nastup ne bude samo koncert već – nezabravno iskustvo.
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi, bivša članica kultnog britanskog dua Moloko, poznata je po svojim nepredvidivim scenskim transformacijama i harizmi, a to je priredila i beogradskoj publici, prikazujući svoja tri lica dok je izvodila bezvremenske hitove poput “Sing It Back”, “The Time Is Now” i “Ramalama (Bang Bang)”, kao i pesme sa njenog aktuelnog i kritički hvaljenog albuma “Hit Parade” (2023).
Pogledajte sve fotografije sa koncerta Rošin Marfi u Beogradu:
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Rošin Marfi u Luci Beograd 2025/Photo: Bojan Nikolić
Glumica Tanja Bošković dobila je nagradu “Zlatni pečat”.
Nagrada joj je uručena danas u Jugoslovenskoj kinoteci, a ona je tim povodom rekla da je nije očekivala ali i da je celo svoje srce dala filmu “Balkan ekspres”.
Pre uručenja priznanja za doprinos filmskoj umetnosti, Bošković je istakla da je radosna, jer u publici sede njena porodica, kolege i prijatelji, koji je čine “najsrećnijom ženom na svetu”.
– Pre nekoliko dana proslavila sam 50 godina od diplomiranja, a 52 godine od filma koji ćete videti danas. Nisam verovala da ću preživeti i to u ovakvom zdravlju sve ove godine. Smatram da je najveći glumački uspeh – moje zdravlje – izjavila je Bošković za Tanjug.
Gledajući na prethodnih pet decenija svoje karijere, Boškovićeva je navela da ništa ne bi promenila, jer je, kako kaže, uživala dok je učila kroz pozorište i film.
– Pripadam generaciji koja je mogla sebi da dozvoli grešku. Hiljadu puta sam rekla da sam u deset najgorih filmova na svetu, ja igrala u devet. Onda su prošle godine pa sam neke od tih filmova ponovo videla i shvatila koliko nisam bila u pravu – moje procene bile su ishitrene, žurne, možda zbog sopstvene uobraženosti, ali i to prođe – prisetila se glumica, koja je odigrala više od 80 uloga u igranim i televizijskim filmovima i serijama.
Tanja Bošković 1975/Photo: Juan Carlos Ferro at Serbian Wikipedia
Najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke “Zlatni pečat” glumici je uručio direktor te ustanove kulture, Jugoslav Pantelić, koji je ocenio da je Bošković kroz dugogodišnju karijeru ostvarila autentičnost i prepoznatljivost.
– Imala je sposobnost da se kreće kroz različite žanrove i da kreira upečatljive uloge. Samo neki od naslova u kojima je igrala su ‘Okupacija u 26 slika’ Lordana Zafranovića, ‘Čovek koga treba ubiti’ Veljka Bulajića, ‘Šesta brzina’ Zdravka Šotre, ‘Čovek sa četiri noge’ Radivoja Lole Đukića, ‘Manifesto’ Dušana Makavejeva i drugi – naveo je, između ostalog, Pantelić.
Svečanosti su prisustvovali Radoslav Zelenović, Zlata Numanagić, Miodrag Miki Krstović, Ljiljana Stjepanović, Gordan Kičić, Nina Janković i druge kolege i prijatelji, kao i članovi porodice nagrađene glumice.
Više od 50.000 posetilaca prošetalo je knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji i regionu, ili je posetilo sajtove laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs.
Veliki popusti na izdanja Lagune i knjige drugih izdavača, kao i susreti sa omiljenim autorima, učinili su da knjižare budu pune tokom tri dana trajanja manifestacije.
Noć knjige, jun 2025/Photo: Laguna promo
Više od 20 pisaca potpisivalo je svoje knjige tokom Noći knjige u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Valjevu, a u knjižari u SKC-u održan je još jedan književni maraton koji je trajao više od četiri sata.
Najraženiji naslovi 32. Noći knjige su novi romani Jelene Bačić Alimpić i Dejana Stojiljkovića “Krojač” i “Dorćolski rekvijem”. Najtraženiji naslov za decu su “Bajke: Četvrtih sedam” Uroša Petrovića.
Top-lista 20 najtraženijih naslova Noći knjige:
“Krojač”, Jelena Bačić Alimpić
Noć knjige, jun 2025/Photo: Laguna promo
“Dorćolski rekvijem”, Dejan Stojiljković
“Minesota”, Ju Nesbe
“Suđenje”, Vuk Drašković
“Nebeske reke”, Elif Šafak
“Buket žutih ruža”, Ljiljana Šarac
“Ukus straha”, Zoran Petrović
“Bajke: Četvrtih sedam”, Uroš Petrović
Noć knjige, jun 2025/Photo: Laguna promo
“Semper idem”, Đorđe Lebović
“Ovaj put biram sebe”, Dizgram
“Znam jednu tajnu”, Tes Geritsen
“Maca na recept”, Šo Išida
“Turski zavet 1: Putinova klopka”, Dejan Lučić
“Skrivena devojka”, Lusinda Rajli
“Bele noći / Jadni ljudi”, Fjodor Dostojevski
“Prolećna oluja”, Dženi Kolgan
“Pisma Mileni”, Franc Kafka
“1984”, Džordž Orvel
“Glad bogova”, Džon Gvin
“Kuća u Ulici Đemito”, Domeniko Starnone
Brojne fotografije zabeležilie su sjajnu atmosferu, ali jedna se posebno izdvojila.
Noć knjige, jun 2025/Photo: Laguna promo
Noć knjige u Laguninoj knjižari “Borislav Pekić” u Knez Mihailovoj ulici posetio je poznati britanski glumav Šon Bin, zvezda “Gospodara prstenova” i serije “Igra prestola” i fotografisao se sa knjigom knjigom Džordža R. R. Martina.
Novi album Kralja Čačka spreman je, sedam godina posle izlaska kultnog albuma “Spusti svetlost na put” i devet godina od objavljivanja debija “Zemlja snova”.
Kako kod Kralja Čačka ništa nije uobičajeno i stanje nikada nije redovno, treći studijski album “Dobro jutro ljudi!” je dupli, sa 25 pesama i mnoštvom različitih suptilnih osećanja, priča iz života, bitnih i manje bitnih trenutaka, misli i snova.
Queens of the Stone Age objavili su Alive in the Catacombs i prateći dokumentarni film iza kulisa, Alive in Paris and Before. Oba filma sada su dostupna za kupnju ili iznajmljivanje putem stranice qotsa.com.
Tokom sledećih 48 sati, obožavaoci koji kupe Alive in the Catacombs za preuzimanje ili streaming također će dobiti i Alive in Paris and Before: ekskluzivnu hroniku iza kulisa koja prikazuje burne dane koji su prethodili nastupu u Katakombama. Reč je o iskrenom dokumentu emocionalno nabijenog razdoblja koje je uključivalo i tešku odluku o odgađanju preostalih koncerata turneje The End is Nero zbog hitnog medicinskog stanja Joshue Hommea. Alive in Paris and Before je nezaobilazan sadržaj koji pruža dublji kontekst trijumfu koji je Alive in the Catacombs.
Trailer za Alive in Paris and Before možete pogledati OVDE
Queens of the Stone Age: Alive in the Catacombs filmska je realizacija sna koji je bio u nastajanju 18 godina — audiovizualni dokument dugo nagađanog nastupa benda u legendarnim tunelima pariskih katakombi.
Snimljen u julu 2024., Alive in the Catacombs prikazuje QOTSA na način na koji ih još niste videli niti čuli. Ovo jedinstveno, neponovljivo iskustvo sadrži pažljivo odabran popis pesama koji obuhvata ceo opus benda, pri čemu je svaka pesma posebno odabrana i monumentalno reinterpretirana za prostor Katakombi. Rezultat je neviđena inkarnacija QOTSA u njihovom najintimnijem izdanju, okruženi doslovno milionima ljudskih ostataka — “najveća publika za koju smo ikad svirali,” kaže Joshua Homme.
Queens of the Stone Age: Alive in Paris and Before i Alive in the Catacombs zajedno čine jedinstvenu celinu: dokumentarac prikazuje bend u najintimnijem izdanju, dok nastup beleži jedan od najslavnijih trenutaka u bogatoj istoriji QOTSA.
Katakombe u Parizu prostiru se na 320 km ispod površine grada. Sa milionima tela pokopanih još u 18. veku, kosti i lobanje jasno su izložene i često čine same zidove.
Homme je sanjao o nastupu QOTSA u katakombama još od svoje prve posete istom, pre gotovo 20 godina. Ali grad Pariz nikad ranije nije dopustio nijednom umetniku da nastupi u tim svetim tunelima. QOTSA su, kao zakoniti građani, strpljivo čekali dok njihova vizija nije dobila službeno odobrenje.
Hélène Furminieux (Les Catacombes de Paris) izjavila je:
“Pariske katakombe plodno su tlo za maštu. Važno nam je da ih umetnici interpretiraju sa osećajem i osetljivošću. Spuštanje pod zemlju i suočavanje sa temama smrti može biti duboko intenzivno iskustvo. Čini se da je Josh u telu i duši osjetio puni potencijal tog mesta. Snimci savršeno rezonuju sa misterijom, istorijom i introspekcijom, posebno kroz suptilnu upotrebu tišine u Katakombama.”
Svaka estetska odluka, svaki izbor pesme, svaki raspored instrumenata… sve je pomno planirano u skladu sa Katakombama – od akustike i ambijentalnih zvukova (kapljanje vode, jeka, prirodna rezonanca) do tamne, atmosferične rasvete koja pojačava muziku. Daleko od sigurnosti studija ili udobnosti bine, Alive in the Catacombs prikazuje bend koji ne samo da se nosi sa izazovom, nego ga i prihvata.
Homme se priseća:
„Mi smo toliko ogoljeni jer je i to mesto toliko ogoljeno, što muziku čini ogoljenom, što reči čini ogoljenima… Bilo bi smiješno pokušavati ‘rokati’ tamo. Sve odluke donelo je to mesto. To mesto diktira sve, ono je glavno. Kad si tamo, radiš kako ti se kaže “
Rezultat je QOTSA sveden na svoju najosnovniju formu — Homme, Troy Van Leeuwen, Michael Shuman, Dean Fertita i Jon Theodore, uz tročlanu gudačku sekciju, koristeći lance, štapiće za jelo kao improvizovane udaraljke i ne samo. Alive in the Catacombs je Queens of the Stone Age u svom najogoljenijem obliku, svedeni na nužnost (ne možeš to zvati “unplugged” jer ni nema utikača gde bi eventualno mogli da se uključe instrumenti), napajajući električni klavir uz pomoć akumulatora iz auta i bez filtera — svaka pesma snimljena je uživo, iz jednog pokušaja, bez naknadnog uređivanja ili presnimavanja.
Reči ne mogu da opišu veličanstvenost Queens of the Stone Age: Alive in the Catacombs. Njegova zadivljujuća ravnoteža suptilnosti i veličine mora da se doživi da bi se shvatila. Lepota leži u borbi – i unutrašnjoj i spoljašnjoj. Ovo je Joshua Homme u svom – fizički – najranjivijem, ali i najtrijumfalnijem izdanju.
Alive in the Catacombs producirali su La Blogothèque, režirao je Thomas Rames, a izdaju ga Queens of the Stone Age i Matador Records. Film će biti dostupan za najam ili kupovinu na qotsa.com, gde su već dostupne prednarudžbine. Fanovi koji kupe film do 7. juna dobiće ekskluzivan pristup snimcima iza kulisa, uz mogućnost streamovanja i preuzimanja celog izdanja. Audio verzija biće najavljena u bliskoj budućnosti.
Pred svoj prvi nastup, uskoro na Wind Rock festu u Vršcu, mladi beogradski punk rock bend Pepe Le Punk objavio je i svoj novi, drugi po redu singl “Ulice nas zovu”.
Bend je formiran 2024. godine, a u oktobru iste godine objavili su svoj prvi singl “Uniforma”, a sada je došao red i na “Ulice nas zovu”.
pesma šalje vrlo jasnu poruku o stanju u našem društvu i poziva da se svi probudimo, da jasno i glasno kažemo svoj stav i izađemo na ulice.
Spot je snimljen u, kako kažu, njihovom omiljenom rokenrol kutku na bulevaru, u Office Caffeu i u muzičkom studiju Studio Music Home.
Trenutnu postavu benda Pepe Le Punk čine Nikola Vuksanović Vuksa – vokal, Aleksandar Spirić – bubnjevi, Marko Mićanović – gitara i Miroljub Antić – bas.
Njihov prvi zvanični nastup uživo desiće se na Wind Rock Festu u Vršcu, 12. juna. Do tada, pogledajte spot za “Ulice nas zovu”:
Novi album grupe caroline počinje gitarom koja napada zveckavom, svetlucavom oštrinom. Zatim se druga pridružuje sporijim, dubljim tonovima, kasneći za prvom. Pa nastupa direktan, ali zveckavi ritam bubnjeva. Sva tri instrumenta su različitog ritma, ali se ipak isprepliću u prelepo neuravnoteženu petlju.
Džasper Levelin i Magdalena Meklin pevaju ujednačeno iznad te borbe, dok se kovitlajući zvuk ispod njih sve više pojačava – trombon, bas klarinet i elektronika – postepeno se uključuju u slojevima. I baš kada se činilo da će oštra uzlazna linija violine sve odneti u stratosferu, dolazi kolosalni kontraudar elektronske buke koji preseče sve na pola. Taj nadirući talas potpuno nadjača na nekoliko sekundi, pre nego što se početni napad gitara i bubnjeva ponovo vrati, zvuci se sudaraju i povlače, da bi se konačno spojili u nešto veličanstveno – više zvučnih svetova kreće se kao jedan. Uvodna pesma “caroline 2” nosi prikladan naziv: “Total euphoria”, a zaista to i isporučuje.
– Bilo nam je važno da ta pesma bude kako treba – kaže Makl O Majli, koji sa Levelinom i Kasperom Hjuzom čini autorsko jezgro osmočlane grupe. S jedne strane, kažu, njihov drugi album nastavlja tamo gde je prethodni stao – istoimeni debi iz 2022. godine završio se sa “Natural Death”, gde su takođe istraživali mogućnosti isprepletenih, pomerenih gitarskih šablona. Ali s druge strane, ovaj album donosi potpuno novi pravac.
Caroline – caroline2, cover
Dok se prvi album može smatrati kolažem materijala nastalog tokom dužeg perioda formiranja benda – uz promene članova i fokusa tokom godina – “caroline 2” predstavlja novo pronađeno jedinstvo i samopouzdanje.
– Prvi album je bio kompilacija, ali ovaj je izjava – kaže Levelin. Tamo gde je debi imao naizmenično duge i kratke numere – razvučene kompozicije isprekidane eksperimentalnim trenucima – ovde su emocije svedene na osam pesama približno iste dužine, gde i dalje ima uspona i padova, ali su sada snažniji i direktniji.
– Ovo je više promišljen album – kaže O’Majli, što je delimično i rezultat vremena koje je bend proveo zajedno od izlaska prvenca. Tokom niza autorskih putovanja – od ruralne Škotsku, do južne Francuske i Margejta (Velika Britanija) – O’Majli, Levelin i Hjuz su razvijali pesme, da bi potom kao osmočlani bend snimali u Eseksu. Novi materijal su svesno testirali na posebnim koncertima. Vezanost članova se učvrstila, ne samo u centralnom triju, već i u široj grupi.
– Na prošlom albumu smo skoro bili osmočlani bend, ali sada smo zaista to – kaže Levelin, ističući da su svi članovi po prvi put doprineli pisanju pesama. –Sada smo tehnički daleko sposobniji, pa možemo da razmišljamo ambicioznije, sa više alata na raspolaganju – dodaje Llewellyn.
Kolosalni bas koji se probija kroz “Total euphoria”, na primer, pokazuje da se „manje plašimo elektronske muzike“, kaže Llewellyn, navodeći uticaje hyperpopa, eksperimentalnog hip hopa i avangardnih producenata. Osim što violinistkinja McLean više peva, a trubač Freddy Wordsworth prvi put preuzima vokal, glasovi su širom albuma procesuirani auto-tjunom, menjajući karakter i oblikujući se kroz haotičnu teksturu „Song two“ i tonući nisko u drugom delu “Two riders down”.
“Tell Me I Never Knew That” uvodi potpuno novi vokal – Kerolajn Polaček Bend joj je poslao poruku nakon što su primetili sličnost između akustičnog rifa pesme i melodija na kojima je ranije radila. Kao uzajamni fanovi, ne samo da je pristala da učestvuje, već je pesmu podigla na novi nivo.
– Bila je sila – kaže O’Malley. – Pevala je pet-šest sati, pisala nove harmonije. Mi smo stali oko pola dva ujutro, a ona je bila iznenađena. Mogla je da nastavi.
Raznolikost vokala, sudar pop estetike i akustične dubine, i prihvatanje eksperimentalne elektronike govore o cilju “caroline 2”: da kombinuje različite svetove, dopuštajući slučajnosti, kontraste i sinhronicitete. To ih odavno zanima, kažu. Kada su svirali pesme sa prvog albuma na festivalima, Llewellyn kaže da im je u početku smetala buka drugih bina i publike, “ali s vremenom smo shvatili da je to deo kompozicije“.
Hjuzse seća trenutka kad je zvuk aviona u niskom letu savršeno odgovarao tonu gitare koju je svirao – “kao savršen spoj slučajnog zvuka i namerne muzike”.
Na “caroline 2”, ono što je ranije bilo slučajno, postaje centralno. Tokom pisanja pesama u Škotskoj, pronašli su prostor sa dve potpuno različite akustike – soba sa odjekom i šumoviti eksterijer bez ikakvog – i snimali tako da su ti prostori prelazili jedan u drugi. U pesmi “Coldplay cover” (naziv koji je ostao iz šale), polovina benda svira u dnevnoj sobi, druga u kuhinji, dok inženjer zvuka Syd Kemp pomera mikrofon između prostorija – čuju se i koraci dok se jedan snimak stapa s drugim.
Pesma “When I Get Home” nastala je kao eksperiment uživo: gitaristi koji nikad nisu čuli pesmu dobijali su akorde, uživo tokom nastupa. Bend je te snimke zadržao i ponovo ih ugradio u finalnu verziju. Uz to, pozvali su prijatelje Danijela S. Evansa i Dženifer Valton da snime lažni klupski zvuk u pozadini – kao omaž YouTube videu “„u klubu si, ali u WC-u”.
Na albumu se kriju i drugi svetovi – na primer, “U R UR ONLY ACHING” sečena je između studijskog snimka i demo verzije iz groblja Nunhead. Ali umesto da ih sve pobrojimo, važnije je ono što bend radi s tim svetovima – muzika koju stvara kroz njihovo sudaranje i preplitanje. Poslednja pesma, “Beautiful ending”, baš kao i uvodna, nosi odgovarajući naslov. Sadrži teške elektronske slojeve i zemaljske gudače, iskrivljene vokale, duboke drone tonove i terenske snimke, sve u pokretu, ponekad s trenjem, ponekad u blagom skladu. Na neki način, ta pesma predstavlja “caroline 2” u malom – album koji je promišljen, ali ostavlja prostor za slučajno, u stalnom kretanju, koji se na kraju smiruje u nešto krajnje uzvišeno.
Slipknot se vraća 2025. godine sa pesmom “I See Myself Disintegrate” — brutalnim, neumoljivim istraživanjem slomljenog identiteta, unutrašnje patnje i polaganog gubitka razuma, objavljeno je na YouTube kanalu @DJetakMusic.
Podstaknuta razornim rifovima, industrijskim teksturama i visceralnim vokalima Korija Tejlora, ova numera je zvučni napad koji hvata sirovu, nestabilnu suštinu gubitka kontrole.
Autor kanala je uz video spot ostavio samo jednu, ali jasnu poruku:
Preminuo je džez muzičar Matija Dedić, sin Arsena i Gabi Novak.
Matija Dedić, sin Arsena Dedića i Gabi Novak, je hrvatski džez pijanista i kompozitor, rođen 1973. godine u Zagrebu, prenosi Jutarnji.hr. Poznat je po svom virtuoznom stilu i spoju džeza sa elementima klasične muzike i domaće muzičke tradicije.
Matija je studirao klavir u Gracu (Austrija), a tokom karijere je sarađivao s brojnim hrvatskim, regionalnim i inostranim muzičarima. Ističe se njegov rad na albumu “Matija svira Arsena”, gde je na dirljiv i umetnički snažan način obradio očevu muziku.
Matija Dedić/ Photo: AleX
Dobitnik je više nagrada, uključujući i Porin – najprestižniju hrvatsku muzičku nagradu.
Nastupao je u brojnim evropskim državama, kao i u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 2002. bio je finalista takmičenja mladih džez-pijanista na džez festivalu u Montreu.
Svoje kompozicije objavio je na albumima Octopussy (1998), Solo/Part 1 (2000), Sentiana (2012), Ligherian Rhapsody (2015), Dedicated (2017) i dr., dok je obrade kompozicija drugih autora objavio na albumima Tempera (2004; Zlatan Stipišić – Gibonni), Kontesa (2010; Dora Pejačević), Matija svira Arsena (2015; Arsen Dedić) i dr. Komponuje i za televiziju i pozorište
Dobitnik je nagrade Hrvatskog društva skladatelja za najboljeg džez-kompozitora, kao i višestruki dobitnik nagrada Status i Porin za najbolje džez albume, kompozicije i instrumentalne izvedbe.
Još kada je otkriven line up, očekivalo se da će drugo veče festivala Rockstrikcija biti posebno. I bilo je.
Jer, bilo je svega. I sarajevskih lovačkih priča, i beogradskog slenga, i bušenja betona na bini, i buke, i znoja, i piva, i policije, i masovnog pumpanja…
A sve je počelo, u vrelo subotnje podgoričko veče bez daška vetra, simbolično, nastupom Gradskih bitangi.
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Momci iz Valpova, prvi put u Crnoj Gori, nisu krili oduševljenje što otvaraju drugo veče Rockstrikcije, a publika je dobila žestoku i mračnu svirku, pa iako većina nije znala ni jednu jedinu pesmu s njihovog debi albuma “Grad”, skakanje je počelo, i nije prestalo sve do… (aha, o tome ćemo malo kasnije).
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
– Najviše nam znači što smo izašli van Hrvatske, jer je svakome generalni cilj da se proširi po regionu, a jako je malo festivala koji zovu mlađe, neetablirane bendove na nastupe van njihove zemlje. Bilo je zanimljivo jer nam je ovo prvi put ovdje. Nadamo se da ćemo ponovo doći – ispričao je za Antenu M pevač i gitarista benda, Domagoj Ivić.
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Vizelj, koji se menja iz albuma u album, iz pesme u pesmu, takođe je prvi put nastupio u Podgorici. Jedni od “rodonačelnika” Hali Gali kolektiva već nisu imali problem s prepoznavanjem pesama. Jer je bilo očigledno da su crnogorski fanovi alternative dobro proučili njihov repertoar. Od, naravno, “Novčanica”, do “Ljubičast i plav”, “Olovo” i svih onih pesama koje možda nije lako pevati zajedno s bendom, ali zato su idealne za razmenu energije koja je na Stadionu malih sportova porasla taman toliko da se dočekaju Davor Sučić (Sejo Sekson) i njegovo Zabranjeno pušenje.
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Frontmen sarajevskog benda, koji je na binu izašao posle rođendanske torte u bekstejdžu (sad mu je tek 64), prošarao je set benda stvarima koje je snimio posle “velikog preloma”, kao što su, neizbežna za početak, “Poso kuća birtija”, “Karabaja” i “Jugo 45” , ali je fokus ipak bio na stvarima nastalim u “ono vreme”. Dakle, “Pišonja i Žuga”, “Dok čekam sabah sa šejtanom”, “Bos i hadžija”, sve do neizostavne “Zenice” za kraj.
Sejo Sekson, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Sejo, koji bi, inače, mogao dobro da počasti svoju ekipu muzičara i prateću pevačicu Endi koji su ga “vadili” kad je postajalo pevački gusto, imao je svoje standardne sarajevske monologe i dijaloge s publikom, koja je očigledno uživala u ovom “retro blokbasteru”.
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Sejo Sekson, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Sejo Sekson, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
A onda prvi šok… Tokom nestvarno dugog changeovera (koji su i inače bili malo preko standarda), lagana ambijentalna muzika koja je smirila i “najluđe u publici”.
“Rambo je tako tražio”, saznali smo. “On zna zašto”.
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
A Svjetski mega car svakako ne bi bio to što jeste da ne napravi neki pi*vajz: Ovog puta bila je to bušilica za beton nasred bine kojom je Rambo sa zadovoljstvom masakrirao betonsku kocku uz “FAP mašinu”, valjda kao kontrapunkt onim uvodnim laganim notama, ali i sa jasnom simbolikom ovog ekološkog performansa. Po meri. Pokazalo se.
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025 (Rambo Amadeus band)/ Photo: AleX
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025 (Rambo Amadeus band)/ Photo: AleX
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Jer, kada je kompletan festival trebalo da zatvore mlade niške rok snage Ego – policija je prekinula program. U 1.30, rekli su, vreme je da Podgorica ode na spavanje. To što u centru grada, istovremeno, trešti na sve strane od različitih zvukova nekih drugih muzičkih orijentacija, nema veze. Zabrana očigledno, važi samo za rokenrol.
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Tim povodom oglasio se na društvenim mrežama i organizator Janko Popović, koji se izvinio bendu Ego, ali i izrazio protest zbog ovakve odluke policije:
I tu nije bio kraj. Svetla su se pogasila, roudiji počeli da sklanjaju opremu s bine, a onda je Rambo dobacio još jednu svoju ideju. I kroz nekoliko minuta, reflektori na stadionu su upaljeni, a kompletna ekipa muzičara, organizatora i prijatelja Rockstrikcije popela se na binu za zajedničku fotografiju, dok se “uspavanom” Podgoricom zaorilo: Pumpaj!
