Britanski bend Depeche Mode osnovao su Dejvid Gahan (glavni vokal), Martin Gor (klavijature, gitara, vokal, tekstopisac), Endrju Flečer (klavijature) i Vins Klark (klavijature, tekstopisac) još davne 1980. godine. Klark je otišao iz benda posle njihovog prvog albuma “Speak And Spell” (1981.) a zamenio ga je Alan Vajlder (klavijature, bubnjevi, prateći vokali), koji je svirao sa bendom od 1982. do 1995. Posle Vajlderovog odlaska, Gahan, Gor i Flčer nastavili su da nastupaju kao trio.
Od nastanka grupe do danas stil im se postepeno menjao, od pop disko zvuka novog talasa osamdesetih, na prva četiri albuma, do mračnog talasa i za njih karakterističnog zvuka koji se svrstava u alternativnu muziku. Međutim, elektronski zvuk je deo identiteta grupe od nastanka do danas, i mnogi ih i dalje svrstavaju u elektronsku muziku. Trenutno su jedna od najduže aktivnih grupa na muzičkoj sceni još od vremena novog talasa i novog romantizma.
Ivana Vukmirović Manivi, kompozitorka i pevačica iz Beograda, objavila je svoj debi autorski album pod nazivom “Manivi” za Lampshade Media.
Ivana potiče iz porodice sa bogatim muzičkim nasleđem, ceo život se bavila muzikom pa je sasvim prirodno da je ona postala njena profesija. Trenutno je na završnoj godini Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, na odseku džez pevanje. Pored džeza, bavi se i drugim vrstama muzike među kojima su pop, soul, elektronska muzika, world music kao i fuzije navedenih žanrova.
Photo: Promo
I tako, 2014. godine, Ivana je okupila vrsne muzičare i snimila svoj prvi, autorski album koji ima devet pesama sa ličnim i iskrenim tekstovima pisanim na engleskom jeziku. Album je pretežno pop/soul karaktera. Ivana svira klavir i gitaru i komponuje muziku za oba instrumenta.
Novosadski bend “Azil 5” objavio je svoj novi EP pod nazivom “Ancora Qui” (Još uvek tu) na kome se nalaze tri pesme u akustičnim aranžmanima koje su se prvi put pojavile na prethodnom studijskom izdanju.
[accordion title=’Ako niste znali…’]
Photo: Facebook/ Azil 5
“Azil 5” je novosadski muzički sastav, osnovan 2005. godine. Od samog početka se bave isključivo autorskom muzikom. Do sada su objavili tri studijska albuma: “Strastan, go i bos” (2008), “Nema čoveka danima” (2011) i “Ako čuješ Istinu, znaš li šta ćeš s njom?” (2014) kao i dva lajv albuma: “IzLiveNo u tišinu” (2009) i “Živi Azil” (2013). Kritičari ih opisuju kao autentičan spoj teksta i ritma na balkanskom podneblju bez stega užih žanrovskih odrednica, dok sami članovi benda za svoju muziku kažu da je spoj rok, pop, fusion i od skoro world music uticaja.[/accordion]
Produkciju potpisuje klavijaturista benda Vladimir Vojnović, dok je mastering urađen u studiju “Sage Audio” u Nešvilu (SAD). Naslovnu stranu albuma takođe potpisuje Vladimir Vojnović. Pesme se mogu čuti na servisima za streaming (YouTube, Deezer, Spotify) ili download (Amazon, iTunes, GooglePlay).
Na albumu su svirali Nenad Kojić (kahon, perkusije, prateći vokal), Vladimir Vojnović (klavir), Borko Basarić (fretless bas), Sava Nikić (vokal/tekst) i Dušan Kolarski (akustična gitara). Pored standardne petorke, na albumu su gostovali na akustičnoj gitari i Milan Milanović na violini u pesmi “Ancora Qui”.
Photo: Facebook/ Azil 5
– Ovog puta smo pokušali na traku da prenesemo akustične aranžmane naših pesama i osećaj koji smo imali na nastupima u Berlinu, Budimpešti, Sloveniji u periodu 2011. – 2012. jer smo tada zapravo prvi put pokušali da izvedemo reportoar na ovaj način. U međuvremenu se Vlada Vojnović bavio muzičkom produkcijom i ove godine je cela stvar sazrela da se kvalitetno snimi i to je nešto čime bend može da se pohvali – ističe Borko Basarić, basista benda.
34. Internacionalni niški jazz festival Nišville 2017 održaće se od 10. do 13.avgusta 2017 na niškoj Tvrđavi. Oko 700 izvođača izvešće 130 koncerata na 12 stejdževa
A već od ponedeljka, 10. oktobra 2016, tačno 10 meseci pre početka novog Nišvila, moćiće da se kupe kompleti ulaznica po promo ceni od 1.500 dinara. Ova cena važiće samo za prvih 500 kompleta ulaznica.
To znači da će verni posetioci Nišvila koji kupe komplete sa specijalnim popustom od 50% moći da prate 25 koncerata u glavnom programu festivala za samo 60 dinara po koncertu!
Cena kompleta neposredno pred održavanje festivala festivala iznosiće 4.000 dinara, a pojedinačna ulaznica će koštati 1.500 dinara, tako da će najvernija publika kupovinom promo kompleta u prvoj fazi pretprodaje moći da prati sve programe Nišvila po ceni jedne pojedinačne ulaznice.
Ulaznice se mogu kupiti na svim prodajnim mestima u mreži CS Eventim u Srbiji i inostranstvu, kao i putem online prodaje na www.eventim.rs Organizatori naglašavaju da komplet ulaznica važi za jednu osobu. Karta se na ulazu poništava i umesto nje se dobija narukvica.
U jednom od odgovora svojim fanovima dodala je i to da ne zna da li će se vratiti, da joj se bavljenje muzikom više ne isplati i da će se radije baviti humanitarnim radom.
Posle izjave da nije otišao u penziju, stiže još dobrih vesti od frontmena čuvenog australijskog benda AC/DC, 69. godišnjeg Brajana Džonsona.
Stručnjaci iz kompanije Asius, koja se bavi proizvodnjom slušnih aparata, osmislili su novo rešenje kako bi zaštitili njegov sluh tokom živih nastupa, a sam prototip će uskoro da testiraju na Brajanu. Sudeći po njima, on bi sa bendom mogao ponovo da nastupa za nekih 6 do 12 meseci.
Posle nekoliko godina kantautorskog staža, pevajući uz akustičnu gitaru i usnu harmoniku, Nenad Milosavljević je okupio rok grupu za potrebe jedne amaterske pozorišne predstave. Dogovor o osnivanju grupe pao je u kafani “Galija”, poznatom okupljalištu gradskih umetnika i boema, po kojem je bend i dobio ime. Prva proba je održana 4. januara 1976. godine u Domu kulture Niša.
– Uopšte nismo razmišljali koliko će to da traje. Gledali smo na to kao na druženje i mnogo nam je lepo bilo. Bila je to priča iz ljubavi prema muzici. Jedini razlog zašto smo se skupili je što smo voleli da sviramo – priseća se Neša.
[accordion title=’Koncert u čast jubileja’]
Photo: Ivan Grlić
Legendarna rok grupa Galija obeležiće 40 godina postojanja velikim koncertom 29. decembra u Hali sportova u Beogradu – Prvi put za četiri decenije Galije radimo koncert u Hali sportova! Svirali smo Pionir i Pinki ali nikada ovde. Što je sjajno, jer se vraćamo u rok ambijent gde i pripada naša muzika. Naš slavljenički koncert ne bi imao potrebnu energiju u nekoj dvorani sa pozorišnim ambijentom. Hala sportova je kompatibilna sa svime što smo radili 40 godina – kaže frontmen Nenad Milosavljević. Galija je osnovana 1976. godine u Nišu, a publiku je brzo pridobila pesmama kao što su “Gospi”, “Decimen”, “Burna pijana noć”, “Još uvek sanjam”… Jednu od najupečatljvijih karijera na muzičkoj sceni Jugoslavije i Srbije, Galija je nastavila nižući hitove kakvi su “Skadarska”, “Trube”, “Da li si spavala”, “Da me nisi”… – Slavimo 40 godina rada i prirodno je da koncert bude retrospektiva. To znači da ćemo pored velikih hitova svirati i značajne pesme Galije koje su obeležile neki album ili fazu u radu grupe. Ako je prvi album bio simfo rok, normalno je da se svira “Decimen” – objašnjava Neša Galija. U Hali sportova Galija će nastupiti u postavi: pevač i akustična gitara Nenad Milosavljevic, pevač Predrag Milosavljević-Peca, bubnjar Boban Pavlović-Čarlton, gitarista Dragutin Jakovljević-Guta, basista Slaviša Pavlović-Stenli, i klavijaturisti Ivan Ilić-Ilke i Goran Antović.[/accordion]
Posle pobede na Gitarijadi u Zaječaru, Galija je objavila niz progresivnih simfo-rok albuma “Prva plovidba” (1979), “Druga plovidba” (1980) i “Ipak verujem u sebe” (1982), pridobivši publiku u Jugoslaviji pesmama kao što su “Gospi”, “Decimen”, “Burna pijana noć”, “Još uvek sanjam”… Slede albumi “Bez naglih skokova” (1983), “Digni ruku” (1986), i trilogija “Daleko je sunce” (1988), “Korak do slobode” (1989) i “Istorija, ti i ja” (1991). Galija se osamdesetih sve više pomera ka srednjestrujaškom zvuku i ulazi u ligu najpopularnijih rok grupa Jugoslavije zahvaljujući hitovima kao što su “Skadarska”, “Stare trube”, “Da li si spavala”, “Da me nisi”…
Photo: Facebook @grupa.galija
– Možemo da promenimo ne znam koje instrumente, ali isti smo zahvaljući Neši. Ne zvučimo drugačije, jer je tu Nešin glas – objašnjava Galijin stihopisac Peca Milosavljević.
I u teškim devedesetim godinama bend opstaje i nastavlja svoj pop-rok kurs albumima “Karavan” (1994), “Trinaest” (1996), “Voleti, voleti” (1997) i “Južnjačka uteha” (1999), sa kojih za sva vremena ostaju pesme kao što su “Dodirni me”, “Uzalud se trudiš”, “Kotor”, “Pismo”, obrada tradicionala “Dimitrijo sine Mitre”…
– Kad podvučeš crtu i kažeš da si bio veliki u nekoliko sistema i zemalja, shvatiš da si već nešto ozbiljno postigao ako si preživeo sve to vreme… U periodu od 1990. do 2000. objavili smo čitavu seriju značajnih albuma i na taj deo priče smo veoma ponosni – osvrće se Neša.
Polovinom prve decenije 21. veka, Galija objavljuje album “Dobro jutro, to sam ja” (2005), koji donosi hitove “Možda sam lud”, “Ti možeš sve” i “Čujem te lepo kako dišeš”. Poslednjim albumom “Mesto pored prozora” (2010), Galija se vratila nešto čvršćem zvuku.
– Na samom početku Galija je bila simfo rok, pa je uplovila u neke pop-rok vode. “Dobro jutro, to sam ja” je nekako više ličio na samostalni album Neše i mene, tu nema gitara ili ih ima vrlo malo…Mističan je album, tekstovi i sve…Sa “Mestom pored prozora” se Galija vratila u nekom rokerskom izdanju gde zvučimo jednostavnije… To je jedna čista, jednostavna, prava rokerska ploča – kaže Peca Milosavljević.
Provesti 40 godina u jednom bendu nije malo ni jednostavno, ali Neša ističe da je Galija za njega bila i ostala pravi izbor. – Kad se osvrnem na tih 40 godina shvatim da nisam promašio život, da sam dobro izabrao i uradio. Ponekad razmišljam kako bi mi izgledao život da nije Galije. Sigurno ne bih bio zadovoljan kao što sam sada.
EXIT festival je i osme uzastopne godine nominovan za “Najbolji veliki evropski festival” a morsko poglavlje EXIT Avanture, Sea Dance festival, nominovan je po treći put uzastopno za “Najbolji festival do 40.000 posetilaca”. Glasanje za European Festival Awards počinje 6. i trajaće do 31. oktobra, a svi koji glasaju automatski učestvuju u nagradnoj igri u kojoj mogu da osvoje VIP ulaznice za festivale koji osvoje ovogodišnje festivalske “Oskare”. Glasa se izborom za EXIT u prvoj kategoriji, “Best Major Festival” i za Sea Dance festival u drugoj kategoriji, “Best Medium-Sized Festival” na ovom linku. I treći festival u okviru EXIT Avanture, Revolution u Temišvaru, nominovan je u čak dve kategorije, za najbolji mali festival, kao i za najbolji novi festival.
EXIT festival je u konkurenciji sa 32 festivala iz 16 zemalja, zajedno sa ostalim vodećim evropskim festivalima kao što su britanski Glastonbury, nemačka Lollapalooza, danski Roskilde i belgijski Tomorrowland! Sea Dance će se za titulu takmičiti sa 75 manifestacija iz 21 zemlje, u konkurenciji sa festivalima poput Best Kept Secret, Melt!, Volt, Sumer’s Tale, Electric Castle… Pored glasova stručnog žirija, koji čine istaknuti pojedinci u muzičkoj industriji, glasovi publike širom sveta odlučiće o finalnom plasmanu ovogodišnjih kandidata. Pobednici će biti proglašeni na ceremoniji dodele nagrada na otvaranju festivala Eurosonic Noorderslag u Groningenu u Holandiji 11. januara 2017.
Photo: Promo
EXIT je ovu nagradu osvojio 2013. godine, dok je Sea Dance svog prvog festivalskog “Oskara” dobio 2014. godine. Ove godine, EXIT je dobio i priznanje za najbolji festival od European Best Destinations, vodeće turističke nagrade, ostavivši iza sebe Glastonbury, Sziget, Tomorrowland i druge, a u svoje top-liste najboljih festivala u 2016 godini uvrstili su ga još i New York Times, The Guardian, CNN, Vogue i brojni drugi. Posebno se ističe priznanje vodećeg časopisa elektronske muzike DJ Mag-a, koji je napisao u septembarskom broju: “EXIT je danas više od festivala, pokreta i brenda. Zajedno sa Sea Dance festivalom, EXIT je kultura za sebe”. Juče su objavljeni i nominovani za drugu prestižnu festivalsku nagradu “UK Festival Awards”, koja se dodeljuje za najbolje britanske festivale, a gde su se u kategoriji najboljeg festivala izvan Velike Britanije, našli i EXIT i Sea Dance, u konkurenciji sa festivalima kao što su Tomorrowland, Sziget, Roskilde i drugi.
Ovogodišnja, magična EXIT Avantura povela je preko 270.000 posetilaca iz više od 60 zemalja sveta na festivalsko letovanje od Petrovaradina do Jaza, gde su tokom četiri dana i noći na EXIT festivalu, te još tri na Sea Dance festivalu, nastupale neke od vodećih svetskih zvezda, kao što su Ellie Goulding, Bastille, David Guetta, George Clinton, Wiz Khalifa, The Vaccines, The Prodigy, Dimitri Vegas & Like Mike, Richie Hawtin, Nicky Romero, Maceo Plex, Skrillex, Hurts, Stereo MCs, Andy C, Black Coffee, Sister Bliss, Jeff Mills, Banco de Gaia, Zomboy, Goldie, Sub Focus, Shy FX i mnogi drugi.
Za naredni EXIT koji će biti održan od 6. do 9. jula 2017. godine na Petrovaradinskoj tvrđavi, za ulaznice se prijavilo čak 20.000 posetilaca iz više od 60 zemalja sveta, koji će prvi imati šansu da nabave ulaznice po prvoj, najpovoljnijoj ceni. Idućeg leta, EXIT će slaviti 50 godina od čuvenog “Leta ljubavi” (Summer of Love) iz 1967. kada je nastao revolucionarni hipi pokret koji je zauvek promenio svet, boreći se za mir, slobodu govora, ljudska prava, odnosno društvenu, rasnu i polnu ravopravnost.
Prateći pet mogućih životnih puteva i pet smrti jedne žene, čiji se životni vek proteže, ili ne uspeva da se protegne, tokom dvadesetog veka, maestralna Dženi Erpenbek otkriva mahinacije onoga što obično nazivamo “usudom”, onog neobjašnjivog i neodređenog, uzajamne isprepletenosti kulture i istorije, porodičnih i ličnih veza.
[accordion title=’Dženi Erpenbek’]
Photo: Promo
Dženi Erpenbek rođena je 1967. godine u Berlinu. Studirala je opersku produkciju i pozorište na Humbolt univerzitetu, kao i režiju na Muzičkoj akademiji, takođe u Berlinu. Učitelji su joj, pored ostalih, bili Verner Hercog i Hajner Miler. Godine 1995. radi kao asistent režije u Kući opere u Gracu, a od 1997. postavlja svoje produkcije. Posle toga započinje književnu karijeru romanom “Staro dete” (1999). Slede drama “Mačka ima sedam života” (2000), zbirka priča “Tričarije” (2001), novela “Knjiga reči” (2005), romani “Pohođenje” (2008), “Stvari koje nestaju” (2009) i “Noć bez svitanja” (2012). Knjige su joj prevedene na više od dvadeset jezika. Dobitnica je nagrada “Ingeborg Bahman” (2001), “Ledig Rovolt” (2002), GEDOK (2004), a za knjigu “Noć bez svitanja” dobila je cenjenu “Independent Foreign Fiction Prize” i jednu od najvećih književnih nagrada u Nemačkoj – “Hans Fallada prize”.[/accordion]
Erpenbekova nas vodi na putovanje kroz mnoge životne puteve koje bi mogao da sadrži jedan životni vek ‒ započevši ga u malom galicijskom gradu negde 1900. godine, a otisnuvši se u Beč, pa u Staljinovu Moskvu, da bi ga okončala u Berlinu današnjeg vremena. U preispitivanju uticaja političkog i ličnog, autorka daje tematski zamah jedinstvenom nemačkom narativu: toj večito živoj potrebi da se preispituje prošlost i uloga ove nacije u skorašnjoj istoriji.
– Majstorski… Noć bez svitanja upotpunjuje već impresivan opus Dženi Erpenbek. Njeno pisanje je moćno i poetski snažno, a pripovedanje vrlo fino iznijansirano. Erpenbekova ima da nam saopšti važne stvari, i čini to na predivan način – Independent on Sunday
Sve je počelo mesec dana pre 4. oktobra 2016, datuma kada se, kažu, dogodila istorija u sali “Amerikana” Doma omladine Beograda. Svratio mi crni čovek sa crnim šeširom sav u crnom u Muzičku kuću Metropolis. Tu ja radim inače.
“Dobar dan, ja sam Crnčević.”
Nisam ni za trenutak pomislio da bi mogao bilo kako drugačije da se preziva.
“Brakuse, brate moj…pomagaj…treba nam konferansje za koncertnu promociju albuma Point Blank.”
“Može gospodine Crnčeviću. To Vam dodje 500 evra. Pola odmah pola kad završim posao.”
“Ali mi sviramo blues. Nema tu para.”
“Bluz. Dobro. Onda je tarifa dupla. Bez ikakve potrebe zauzimate medijski prostor i koncertno mesto većini ljudi u Srbiji koji bi voleli da uživo pogledaju Staniju, Soraju, Zmaja od Šipova ili eventualno poslušaju dj set Nade Macure.”
“Gde ja da nadjem soma evra?”
“Šta ja znam. Pozajmi…prodaj stan…gitaru…ne zanima me…”
“Sve sam to već uradio da bih izdao album. Da li bi mogao da sačekaš da se završi koncert pa da ti isplatim od karata?”
Pogledao sam tog visokog, mračnog čoveka sa šeširom. Prezime Crnčević mu itekako odgovara. U svetu medijskog biznisa poznat sam kao surovi profesionalac koji radi isključivo za novac bez ikakvih skrupula i moralnih normi. Nekako sam slutio da matori bluzer neće nabaviti kintu. Ali, odlučio sam da mu pružim šansu. Uostalom, imam ja dva momka što ako ne platiš dođu da te posete. Rudi i Đole Felix. Opasni igrači…
Mesec dana kasnije, tog, kažu, istorijskog 4. oktobra (dan pre 5. oktobra, datuma kada se u Srbiji nije ništa dogodilo) stajao sam u punoj Amerikani sam na stejdžu ispred obožavalaca bluz muzike. To vam je užasan soj ljudi. Normalni, kulturni, muzikalni. Sve neki roditelji s decom. Zgrozio sam se…Gde su gola dupeta, dopičnjaci, uvučeni džemperi u trenerke, utoke? Šta je bre ovo??? Kako sa ovim finim svetom da ikada odemo u Evropsku uniju?
Ja sam brzo odradio svoj posao. Pročitao neka silna imena. Onda je počela svirka. Iskreno, ne razumem se ja ni u šta to ako nije Lukas, Ceca ili Karleuša. Snimala i televizija. Tražio sam po publici poznate face iz rijalitija ali ih nije bilo. Pa, šta snimaju onda, majku mu? Definitivno, ovde je bila neka druga Srbija. Srbija koja me plaši. Srećom pa nas ovih drugih ima mnogo više. Brate moj, ti koji ovo čitaš, šta bi bilo s nama da ovi pobede? Nek je nama Pinka i sličnih da uživamo u onome šta narod voli.
Kažu svi da je ovo bio istorijski bluz koncert. Da se još nije dogodilo, a više ni neće da je na jednom mestu neko skupio sve ove muzičke umetnike i napravio ovakav trosatni spektakl, te da je bilo nezaboravno iskustvo za sve koji su na bilo koji način učestvovali u projektu “Gitarologija: Povratak korenima” Dr. Project Point Blank.
Crnčeviću nisam uzeo ni dinara…
Samo mi to treba. Da me neko proziva kad budem gostovao na Pinku ili u tabloidima kada me budu intervjuisali.
