Džon Ledžend ispunio je obećanje koje je dao fanovima na Fejsbuku. Oskarom nagrađeni autor i pevač singlom je najavio album “Darkness And Light” koji bi trebalo da se pojavi do kraja godine.
Nestrpljivo išćekivana pesma ima naziv “Love Me Now”, energična je i emotivna u isto vreme, i uči nas da treba da uživamo u svakom trenutku života i veze sa pravom osobom:
“Ne znam ko će te ljubiti kada odem/Zato ću te sada voleti kao da si ti sve što imam…”
[accordion title=’Ne radi mnogo, ali radi mnogo dobro’]
Džon Ledžend/Photo: Facebook.com@johnlegend
“Darkness And Light” biće prvi Ledžendov album od “Love In The Future” iz 2013. na kome je njegov za sada najuspešniji singl “All Of Me”. 2014. zaslužio je Zlatni globus i Oskara za pesmu “Glory” koju je napisao i snimio za film “Selma”. Prošle godine pravio je autorsku pauzu, ali se pojavio kao gost na albumima koje su objavile Megan Trejnor i Keli Klarkson.[/accordion]
U “obećanju” pratiocima na Fejsbuk stranici Ledžend nije bio nimalo skroman:
– Muzika je stvarno, stvarno dobra – rekao je. – Mislim da mi je to najbolji materijal do sada.
Treba mu verovati, jer su i gosti na albumu stvarno, stvarno dobri – Chance the Rapper, Britani Hauard, Migel, Blejk Mils i saksofonista Kamasi Vošington.
Glumac Vlasta Velisavljević (90) dobitnik je “Zlatnog ćurana”, nagrade za životno delo 46. festivala “Dani komedije”, koji će biti održan iduće godine, od 20. do 27. marta u Jagodini.
Kako je umetnički direktor festivala Dobrica Milićević rekao na konferenciji za novinare, odluka o dobitniku doneta je ranije da bi se “izbegli razni pritisci mnogih koji imaju ideje ko bi trebalo da ponese to najznačajnije priznanje festivala”.
[accordion title=’Verovali ili ne…’]Vlasta Velisavljević ostvario je oko 350 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji zbog čega je istinski rekorder srpskog glumišta. Glumom je počeo da se bavi 1938. godine. Posle Drugog svetskog rata je završio Pozorišnu akademiju u klasi Mate Miloševića.[/accordion]
Popularna crna komedija braće Presnjakov, Olega i Vladimira, “Terorizam” u režiji Snežane Trišić, premijerno će biti izvedena 10. oktobra na Sceni “Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.
Tekst braće Presnjakov na prefinjen crnohumorni način govori o bolesti “novog doba” – terorizmu – ali ne kao pošasti savremene civilizacije na globalnom nivou, već o pojavi koju svi, gotovo svakodnevno, doživljamo od naših bližnjih.
Igraju: Bojan Žirović, Zijah Sokolović, Petar Benčina, Pavle Pekić, Milan Čučilović, Daniel Sič, Nataša Marković, Ivana Nikolić, Paulina Manov, Milorad Damjanović, Danica Ristovski, Vesna Čipčić, Vladan Milić, Andrija Kuzmanović, Jovo Maksić, Aleksandra Anja Alač i Dorijan Dialo.
Koncertom Vampira počinje “pod program” koji će se ove godine održavati u okviru “Vračar Rocks” Festivala pod nazivom “1,2,3 iz kućice svi” osmišljenom tako da bendovi koji postoje više od 15 godina sviraju isključivo materijale sa svoja prva tri albuma. Ideja organizatora je da aktiviraju stere fanove i privuku ih da ponovo dolaze na koncerte, ali i da mlađa publika čuje kako su zvučali danas iskusni bendovi u prvim godinama postojanja.
Vampiri neguju rokabili tradiciju i kulturu još od davne 1990. godine kada su oformljeni i od toga nikada nisu odustali. Kako bi upotpunili ovo veče posvećeno muzici pedesetih i šezdesetih godina kao goste su pozvali mladi beogradski bend Hunting Souls i iskusnu novosadsku rokabili ekipu Moonshine Aligators. Koncert će se održati u Centru za kulturu Božidarac u subota 22. oktobra 2016. od 20 časova.
Reditelj Darko Bajić priprema dokumentarac “Mathauzen 106621” o svom ocu profesoru i akademskom slikaru Milošu Bajiću (1915-1995), jednom od najznačajnijih predstavnika visokog modernizma u srpskom posleratnom slikarstvu.
– To je broj koji je nosio moj otac u logoru Mathauzen. Iz tog logora i potiče priča. On je kao ilegalac bio uhapšen od strane specijalne policije, prvo odveden na Banjicu, a onda transportovan u Mathauzen gde je sa svojim prijateljem Ljubomirom Zečevićem pronalazio ugalj i crtao svoje impresije o tom logoru i svim strahotama koje su se tamo dešavale, ali i životu koji se tamo odvijao – objasnio je reditelj.
[infobox title=’Filmovi koji menjali sve(s)t’]
Crni bombarder, plakat
Darko Bajić je rođen 1955. u Beogradu, a karijeru je počeo filmom “Trag”, 1981. godine, a potom su usledili brojni filmovi i TV serije od kojih su neki, poput “Crnog bombardera” i “Sivog doma” kreirali svet čitave jedne generacije. Pored njih, Bajić je režirao i “Direktan prenos”, “Zaboravljene”, “Početni udarac”, “Balkanska pravila”… Kada je reč o radu u pozorištu, Bajić je režirao tri predstave u „Zvezdara teatru”: „Mala“, „Život Jovanov“ i „Brod ljubavi“.[/infobox]
On je ispričao da je njegov otac crteže stavljao u ispražnjeni požarni aparat i zakopavao u zemlju.
– Oni su i preživeli logor, jer ih je stalno terala ta ideja da stvaraju, da ostave dokumente o tom periodu i kako su ti dokumenti preživeli, preživeli su i njih dvojica – ističe Bajić.
Kada su se vratili u Beograd, nastavlja dalje Bajić, pitali su ih kako su preživeli Mathauzen, iz jednog okruženja došli su u drugo i to je bila borba i jedna zanimljiva priča.
– Tu priču je moj otac preživljavao sa osmehom na licu i sa entuzijazmom, jer se rat završio i krenula je ideja o jednom humanijem društvu, humanijem životu, sve dok 60-tih i 70-ih godina nisu ponovo krenuli ratovi i ponovo počeli da se otvaraju logori. Tada je moj Miloš napravio veliku sliku da se ta zla ponovo vraćaju na lice planete – istakao je Bajić i podseća da je iz toga proizašao ciklus “Mathauzen” po kome je Miloš Bajić poznat u celom svetu.
Reditelj je pojasnio da priču pokušava da napravi uz pomoć materijala koji je kao 20-godišnji amater snimao kamerom po Mathauzenu, sledeći priče svog oca.
– Austrijanci sve lepo čuvaju konzervirano i sve izgleda kao da je bilo juče. Zavlačio sam se u krematorijske peći gde su spaljivali ljude i kao klinac sam to preživeo i čak došao do nekih problema sa zdravljem, jer sam imao jak osećaj svega toga što je preživeo moj otac – otrkio je Bajić.
– U suštini film posmatram kao svoj pogled na biografiju svog oca i na sve ono što je jedna generacija preživela kako bi nam omogućila život danas, sreću i da sam život živimo punim plućima – dodao je reditelj.
Darko Bajić/Photo: printscreen
On je primetio da, kako vreme prolazi, postajemo nesvesni svega što je bilo i dodaje da mu je važno da osećaj koji ima prema svemu što je njegov otac preživeo ostavi za sledeću generaciju.
– Nije stvar ni nacija, ni toga ko je agresor, ko nije, već je stvar jednog mog osećaja da svet, koji je uspeo posleratnu euforiju okretanja ka nekom humanijem društvu i traganje za jednim načinom života koji će omogućiti da život proživite sa znakom ushićenja i punoće, a da ne budete samo ti koji će graditi život za one koji će to materijalno iskoristiti, ustvari doveo do nekih buntova i agresija – objasnio je Bajić.
On smatra da je “agresija stvorena u novom globalnom svetu dovela do toga da se ideja nacizma vraća nazad”.
– Agresija pobeđuje smirenost, pamet, inteligenciju, ljubav, sreću i ona počinje da gospodari ne samo na globalnom nivou i iz centara velesila, nego i na lokalnom nivou. Vi ste ugroženi samo zbog toga što slobodno razmišljate i mislite na drugi način, vi ste ugroženi od onih koji hoće da vam nametnu svoj način života i razmišljanja – upozorava Bajić.
Bajić priprema još dva projekta koje planira da realizuje tokom 2017. i 2018. godine u saradnji sa, kako kaže, dva sjajna autora sa kojima je dugo želeo da sarađuje.
Dokumentarni film oskarovca Leonarda Dikapria “Jesmo li mi istorija” (Before The Flood), emitovaće se na Nacionalnoj Geografiji u nedelju 30. oktobra od 20:55 časova.
Jesmo li mi istorija/ Photo: Promo
Kao novoimenovani ambasador mira Ujedinjenih Nacija, Leonardo Dikaprio otpočinje ulogu života. Putujući od udaljenih pustara Grenlanda, preko užarenih šuma Sumatre do dvorana Vatikana, Dikaprio istražuje razarajući uticaj klimatskih promena na planetu. Koristi mogućnost pristupa bez presedana kako bi razgovarao s aktivistima, naučnicima i svetskim vođama – uključujući Baraka Obamu, Ilona Maska i papu Franju. Istražujući do detalja uzroke krize i otkrivajući potencijalna rešenja, Dikapriotraga za odgovorom na pitanje: možemo li da delujemo pre nego što bude prekasno?
Muziku za film “Jesmo li mi istorija” napisao je Trent Reznor, frontmen grupe Nine Inch Nails, poznat po tome da voli da piše muziku za filmove i igrice. Pesmu “A Minute To Breathe” je radio sa dugogodišnjim saradnikom Atikusom Rosom.
Predstava “Snovi umiru prvi”, Narodnog pozorišta Republike Srpske, otvorila je 11. JoakimInter Fest u Kragujevcu. Ovaj komad, u režiji Marka Misirače a po tekstu Mate Matišića, premijerno je izveden početkom marta ove godine.
Snovi umiru prvi/ Photo: np.rs.ba
Radnja originalnog teksta se odvija u selu Ričice, kod Imotskog, u Dalmatinskoj Zagori 2002.godine, sedam godina posle rata i dve godine posle smrti Franje Tuđmana, dok je adaptirani komad smešten u selo Rekavice u blizini Banjaluke, 2008. godine. I u prvoj i u drugoj verziji, drama prati siromašno selo, očajne, besne i ostarele roditelje koji traže kosti ili bilokakve tragove svoje dece nestale u ratu. Tu su i ratni veterani, branitelji, borci u invalidskoj penziji, sa traumama, strahovima, krivicom idepresijom iz rata o kojima se ne sme govoriti.
Snovi umiru prvi/ Photo: np.rs.ba
Na JoakimInterFestu, do 15. oktobra, biće izvedeno ukupno devet predstava pozorišta iz Poljske, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Ulici u njujorškoj četvrti Queens će 23. oktobra biti promenjeno ime u Ramones Way. Radi se o ulici koja se nalazi na raskrsnici 67. avenije i 110. ulice i prolazi pored glavnog ulaza u srednju školu Forest Hills, koju su pohađala četvorica osnivača benda The Ramones – Džoni, Džoi, Di Di i Tomi Ramon.
[accordion title=’The Ramones’]
Photo: Facebook @theramones
The Ramones je bila američka pank rok grupa i po mišljenju mnogih, prvi bend koji je svirao ovakvu vrstu muzike. Nastali su 1974. godine u Njujorku, a raspali su se 1996. Snimili su 14 studijskih i živih albuma i održali 2 263 koncerta. The Ramones su ušli na listu 100 najvećih grupa svih vremena čuvenog muzičkog magazina Rolling Stone, a 2. marta 2002. godine ušli su i u Rokenrol kuću slavnih.[/accordion]
Ovo nije prvo obeležje u Njujorku koje je nazvano po bendu. Još 2003. je postavljen znak Joey Ramone Place na uglu Bowerya i istočne 2. ulice, blizu lokacije na kojoj se nekada nalazio kultni punk klub CBGB.
Piter Hernandez Junior, poznatiji po svom umetničkom imenu Bruno Mars, danas puni 31. godinu. Mladi američki kantautor i muzički producent postao je poznat posle pevanja vokala i pisanja teksta pesama “Nothin’ on You” repera B.o.B, i “Billionaire” pevača Trevi MekKoj. Bruno je i autor internacionalnog hita “Right Round” koju izvodi Flo Rida, i koautor pesme fudbalskog prvenstva u Južnoj Africi, “Wavin’ Flag” koju izvodi K’naan.
Rođen je i odrastao na Havajima kao jedno od šestoro dece porodice Hernandez. Otac Piter perkusionista i majka “Berni” pevačica, portorikanskog i filipinskog porekla, svoju decu su od malih nogu vodili na svoje nastupe. Još kao dete, Bruno je bio impresioniran Majklom Džeksonom i Elvisom Preslijem. Godine 1990. pojavio se u časopisu Midvik kao “Mali Elvis”. Glumio je Elvisa u mlađim godinama u filmu “Honeymoon in Vegas” (1992). Pohađao je školu Predsednika Teodora Ruzvelta, koju je završio 2003. godine i ubrzo zatim se preselio u Los Anđeles. Prvo muzičko pojavljivanje bilo je sa Far*East Movement, na njihovom drugom studijskom albumu “Animal”, gde je pevao u pesmi “3D”.
Photo: Facebook @brunomars
Pre nego što je postao uspešan solo muzičar, bio je poznat kao muzički producent radeći sa imenima kao što su Flo Rida, Alexandra Burke, Trevi MekKoj, Adam Levine, a pisao je i za Sugababes hit pesmu “Get Sexy” i davao bek vokale na njihovom albumu “Sweet 7”. Posle uspeha pesme “Nothin’ On You” izdao je svoj debitantski Extended Play, koji je nazvan “It’s Better If You Don’t Understand”. Njegov debi singl nazvan “Just the Way You Are”, je dostigao 20 mesto na Bilbord hot 100.
Bruno je osvojio mnoge nagrade i nominacije, uključujući i dve Grammy nagrade, a 2011. magazin Time ga je proglasio jednim od 100 najuticajnijih ljudi na svetu. 2014. godine proglašen je “umetnikom godine” na Billboard listi i rangiran na prvom mestu na Forbesovoj listi mladih ispod 30 godina.
Tokom svoje pevačke karijere, prodao je više od 11 miliona albuma i 68 miliona singlova, pa je tako postao jedan od najprodavanijih svetskih umetnika svih vremena. Međutim, kao izvođač, pisac i producent njegova ukupna prodaja premašuje 130 miliona singlova. Pet njegovih singlova ubrajaju se među najprodavanije singlove svih vremena.
U čast svog 31. rođendana, Bruno je objavio spot za prvi singl “24K Magic”, sa novog istoimenog albuma koji izlazi 18. novembra.
Jedan od najpoznatijih srpskih kompozitora Zoran Simjanović održao je u EU info centru predavanje u okviru akademskog ciklusa “Srbija i Evropa kroz vekove prožimanja”.
Sam naslov predavanja – Zoran Simjanović i Evropa – uputio je na “privatnu istoriju” kompozitora, njegove porodice i profesije vezane za Evropu, njenu kulturu, istoriju i vrednosti.
Simjanović je, pokazujući fotografije svog porodičnog albuma, ispričao kako su se njegovi preci posle Prvog svetskog rata i prelaska Albanije, školovali u Francuskoj, a njegov učitelj u Škotskoj. Po povratku u Srbiju preneli su znanja koja su stekli.
Muzika kojom se bavio u mladosti bila je vezana za “zapadne” trendove. Od 1961. godine osnivao je i svirao u nekoliko najpoznatijih tadašnjih rok sastava – Siluete i Elipse sa kojima je osvajao domaće i medjunarodne nagrade nezaobilazne su u istoriji jugoslovenske rok muzike.
Elipse: Photo: euinfo.rs
Siluete su pobedile na prvoj Gitarijadi u Beogradu 1966.godine, a potom su pozvani da učestvuju u filmu Nemirni.
U svom obimnom opusu bavio se svim muzičkim stilovima, najviše se oslanjajući na narodne motive i elektronsku i rok muziku.
– Mi smo se uvek osećali Evropljanima – ispričao je Zoran Simjanović. – Nije ni Evropa tako idealna i ona pravi gluposti, ali je napravila sistem i stvari u tom sistemu funkcionišu. Mi treba da se potrudimo da te evropske kvalitete usadimo kod nas.
Dobitnik je dve Zlatne Arene, najveće jugoslovenske kinematografske nagrade, za filmove Miris poljskog cveća 1978. i Balkan Ekspres 1983. godine
Filmski festival u Valensiji otvoren je 1983. godine njegovom muzikom za koju je, uz Iv Montana dobio nagradu i postao je počasni građanin tog grada..
Predstavljajući publici svoj rad i puštajući snimke svojih popularnih melodija Simjanović je ispričao i niz detalja o tome kako su nastajale. Tako je, recimo, i danas popularne songove iz filma “Balkan ekspres” posvetio svom teči koji je svirao usnu harmoniku i tako ga inspirisao za muziku ovog proslavljenog filma.
[infobox title=’Da se podsetimo…’]
Nacionalna klasa, plakat/wikipedia.org
Do 2015. Zoran Simjanović napisao je muziku za preko šezdeset igranih filmova, preko pedeset TV filmova i serija, više desetina crtanih i kratkih filmova i više od pet stotina reklamnih spotova. Najpoznatije teme su svakako iz filmova “Grlom u jagode”, “Specijalno vaspitanje”, “Nacioanalna klasa”, “Petrijin venac”, “Sjećaš li se Doli Bel”, “Maratonci trče počasni krug”, “Balkan ekspres”, “Otac na službenom putu”, “Bal na vodi”, “Bure baruta”, “Kordon”…[/infobox]Godine 2016, u konkurenciji više od 1.400 ostvarenja, Zoran Simjanović bio je laureat nagrade za muziku u kratkometražnom filmu Mario je gledao more zaljubljenim očima, na festivalu Global short film u Njujorku.
Član je Evropske Filmske Akademije čije je sedište u Berlinu od njenog osnivanja, 2014.godine. Član je SACEM-a, francuskog udruženja kompozitora kao i ASIFE, svetskog udruženja za animirani film. Nosilac je velikog broja domaćih i međunarodnih strukovnih i državnih priznanja.
Svoja evropska iskustva pokušava, kako je ispričao i da prenese u Srbiju. Već godinama se se, kako je rekao, bori da Beograd i Srbija naprave medijateku, da se sve digitalizuje, jer postoji opasnost da mnoge stvari nestanu. Na sopstvenom primeru, tokom objavljivanja svojih starih snimaka otkrio je da mnoge stvari u arhivama nedostaju, da su izbrisane.
– Evropa je važna ne zato što ćemo nešto mi da ućarimo od nje, već da naučimo red, da na primer uredimo autorska prava, da bolje čuvamo stvari… – poručio je između ostalog Zoran Simjanović publici među kojima su bili i učenici muzičke škole ali i pripadnici generacija koja pamti muziku Silueta.
