Marčelo i njegov bend su krajem prošle sedmice, u zagrebačkom Vintage Industrial Baru priredili koncert za pamćenje, veče ispunjeno snažnim emocijama, izuzetnom muzikom i fantastičnom atmosferom.
Već od prvih taktova bilo je jasno da publiku očekuje nesvakidašnje muzičko iskustvo, koje nadilazi uobičajene koncerte i prerasta u pravo umetničko putovanje kroz zvuk, reči i energiju.
Na scenu je stupio Marko Šelić Marčelo, čiji stihovi godinama oblikuju generacije, zajedno sa svojim izuzetnim muzičarima: Nevenom Glibetić Nensi (vokal), Radetom Sklopićem Raid Kyujem (gramofon, klavijature), Aleksanrdrom Jovanovićem Šljukom (klavijature, vokal), Filipom Krumesom (violina), Aleksandrom Cvetkovićem Dramom (bubanj), Markom Cvetkovićem Cveletom (bas) i Milošem “Ministar Lingvista” Borovnjakom (MC).
Marčelo i bend vodili su publiku kroz niz pesama koje su snažne poruke, priče koje bude emocije i podsećaju na sve one unutrašnje borbe, dileme i nade koje nosimo sa sobom. Najviše od svega, tokom večeri Marčelo i bend snažno su preneli atmosferu sa srpskih ulica koju već mesecima nezaustavljivo nosi studentska snaga.
Set-lista je bila skrojena tako da prenese široki spektar emocija, pa su se nizale pesme poput “Udahni”, “Muk”, “Marčelo me traži”, “Flešbek”, “Dvadeset”, “Fernweh”, “Otok mržnje” i neizostavna “JBG”. Kako je koncert odmicao, atmosfera je dostizala vrhunac uz energične izvedbe “Pegle”, “Reseta” i aktuelne “Vatre u mraku”, nastale u saradnji s poznatim beogradskim muzičarem Markom Louisom, koja je postala jedna od nezvaničnih himni studentskih protesta.
Nakon oficijalnog kraja publika je jasno dala do znanja kako bez bisa koncert neće biti gotov, na šta su Marčelo i bend odgovorili na najbolji mogući način, desetiminutnom izvedbom “Tunela”, a finalni trenutak obasjan je “Suncem”.
Uz sjajnu muziku, poseban deo svakog Marčelovog koncerta je i njegov neposredan odnos s publikom pa ni ovoga puta nije izostalo druženje sa fanovima, svima koji su želeli stisak ruke, zagrljaj, potpis ili fotografiju. Takav pristup samo potvrđuje koliko su mu svi verni i novi slušaoci važni, i koliko je njegova umetnost neraskidivo povezana sa ljudima koji je doživljavaju.
