My Dear Brakus… The Living Legend…
tvoje emotivno pismo ostavilo je snažan utisak na mene (i Melaniju). To što si probdeo čitavu noć zbog mene, velika je stvar.
Još je veća stvar (izvini, uzbuđen sam, pa ove reči tako često ponavljam) to što više ne pevaš “Prokleta je Amerika”. Pozdrav za Bobana i društvo u ćošku… ošku… ošku… šku… šku… Hvala na ponudi da i zvanično promenite ime te pesme, ali nema potrebe. Jer, ko zna ko će posle mene doći. Možda potop. Ili možda opet neki Klintoni. Pa ćete vi Slovenci (Slovenci, Slavonci, Srbi, Sibirci… to je isto je l’ da?) opet da pevate istu pesmu.
Ipak, posebno me je ganula činjenica da si votku zamenio viskijem. E to je za orden. Lično ću se za to pobrinuti čim se smestim u Belu kuću i pronađem gde ih je Obama posakrivao. I kad prođe audicija za sobarice i sekretarice. To je, ipak, najvažnije za funkcionisanje moje nove vlade, zar ne? Znam da me razumeš. I Boban sigurno kapira. On je bio u rijalitiju. Btw, što ti nisi?
Nemoj Brakuse (a ni ti Bobane), da brineš o boljem sutra koje je stiglo te noći kad sam razbucao vešticu Hilari. Ono sigurno dolazi. I to ne samo meni. Nego i Melaniji. A kad je Melaniji dobro, onda je dobro i vama Slovencima… Slovenima… Svima.
Ipak, My Dear Brakus, moram da ti saopštim i surovu istinu. Mada mnogi to misle, ja nisam zlatna ribica. Tačno je da ponekad plivam ukrug po svom bazenu u Majami biču i sav srećan vičem “vidi zamak, vidi zamak…”, ali želje uglavnom ispunjavam samo Melaniji. I Džesiki. I Rejčel. I Kristen. I Barbari. I Kejti. I… znaš već.
S druge strane, tvoje pismo je bilo prva iskrena čestitka koja mi je stigla iz Slovenije, Srbije, Sibira… bem li ga, nema veze… pa sam rešio da ti odgovorim i kažem zašto sa svojim željama možeš da se slikaš. Čak i za Playboy ako želiš. Imam tamo neke kontakte, a i promenili su koncepciju. A vaš reality guru mi je javio da nisi loš sa plavom perikom…
BRAKUSOVO PISMO PREDSEDNIKU TRAMPU
Nego, da ne skrećem s teme…
- Kako da vam vratim Kosovo u Srbiju, kad je već u Srbiji. Nisam mađioničar.
- Da se Đoković vrati na prvo mesto mogu da pomognu samo ćevapi i slaninica. A za taj Marejev gluteus ću još da vidim. Nisam dovoljno proučio slučaj.
- Aneksija San Marina, Luksemburga i Lihtenštajna ne može. Već sam ih obećao.
- Što mene pitaš za pobedu na Pesmi Evrovizije? Imaš Joksimovića. Dobar si valjda s njim? A Bijonse moram da pitam je l’ hoće. Daj bože da hoće.
- Tirana? Gde je to? U Arizoni?
- Ne može niko osim Radoša da režira “Selo gori…”! Tačka! Leonardo di Kaprio i Tom Kruz su zauzeti. Snimaju reality “Snajke in the White House”.
- A gde si ti to čuo za nepovratni zajam? U Srbiji, Sibiru… ?
- Da prestanemo da ulažemo u plaćeničke, nepatriotske, antivladine, izdajničke organizacije u Srbiji? A ko će onda da ulaže u njih? Kako da žive ti ljudi? Kako da se bave svojim poštenim izdajničnkim poslom… My Dear Brakus, samo na sebe misliš. Ja sam mislio da si čovek širokih shvatanja…
- Samo da ti kažem, Horejšo Kejn već zna šta se tačno desilo u Savamali. Ali neće ni meni da kaže.
- A za ovih deset miliona dolara u kešu sajtu headliner.rs… Hmmmm, koliki je PDV kod vas?
God bless You i ostaj mi zdravo… tu je i Melanija… u ćošku… maše…
P.S.
Uh, ode Melanija na kafu u Albukerki, sad mogu da pišem slobodno… Pozdravi mi onu Staniju… znaš je 100%. Boban je zna garantovano. Ona mala madonna with a big bobbies…
Ovaj odgovor našem kolumnisti Igoru Brakusu stigao je, na naše ogromno iznenađenje i oduševljenje, direktno sa adrese: belakućarealiyty@melanijaxxx.net, što znači da ga je napisao lično gospodin Donald. Zar ne?
