Po povratku iz Južne Amerike gde su svirali u Brazilu, Paragvaju, Čileu, Peruu, Argentini i Kolumbiji, dvojac 2CELLOS, Stjepan i Luka, su ovih dana snimali spot za prvi singl sa njihovog četvrtog albuma.
Album koji će biti posvećen filmskoj muzici snimaju u Londonu sa čuvenim Londonskim simfonijskim orkestrom, a premijerno će ga predstaviti beogradskoj publici 25.marta 2017. godine u Kombank Areni.
Spot je sniman na više lokacija u Podgorici, na Durmitoru i u Pulskoj Areni, a o samom radu “na terenu” luka je izjavio:
– Smrzli smo se tokom snimanja spota, ali kad pomislimo na konačni rezultat onda nam ništa nije teško. Jedva čekamo da vam se predstavimo u novom svetlu. Nosimo i divne kostime, o svemu smo vodili računa.
Photo: Promo
– I ovom prilikom pozivamo sve na naš veliki koncert, mogu slobodno reći spektakl. Nije isto kad nas ljudi gledaju i slušaju preko Youtube. Uživo je to znatno jače, energičnije. Mi smo perfekcionisti, uvek dajemo svoj maksimum, predajemo se publici i volimo da ih iznenadimo nečim novim – dodao je uvek raspoloženi Stjepan.
Karte za beogradski koncert su u prodaji na svim Eventim prodajnim mestima i na blagajni Kombank Arene po ceni od 1300 do 100 dinara.
Snimanje filma “Nebeska tema”, režisera i scenariste Mladena Matičevića, o životu i radu muzičara Vlade Divljana, privodi se kraju. Poslednja faza, tokom jeseni i zime, snimaće se u zatvorenom prostoru, dok su za proleće planirane scene na otvorenom koje zahtevaju lepo vreme. Montaža filma počela je 15. novembra, a premijera se očekuje početkom leta.
– Pretposlednji blok filma snimili smo u septembru i oktobru u Beogradu, Zagrebu, Beču, Rovinju i na Braču – kaže Matičević. – Imam velika očekivanja i nadam se da će publici biti zanimljivo da gleda film bar onoliko koliko je nama bilo uzbudljivo na snimanju.
Idoli/ Photo: wikipedia.org
“Nebeska tema” sa autentičnom kombinacijom dokumentarnih i igranih elemenata, uz Zdenka Kolara, Darka Rundeka, Momčila Bajagića Bajage, Srđana Gojkovića Gileta, Srđana Šapera, Mladena Juričića Maksa…, koji će u filmu pevati nove verzije čuvenih pesama Vlade Divljana, čini projekat jedinstvenim. Učestvuju i Svetozar Cvetković, Aleksandar Šandorov, Dušan Strajnić, Goranka Matić, Momčilo Moma Rajin, Dušan Kojić Koja i porodica nekadašnjeg frontmena beogradskih “Idola” – supruga Dina i sinovi Stevan i Pavle.
Film je posveta jednom od predvodnika jugoslovenskog novog talasa, koji je preminuo prošle godine u Beču. Kao hibrid dokumentarnog i igranog filma, “Nebeska tema” po formi i narativnoj strukturi biće slična glavnom junaku – istovremeno i dokument i bajka, urban, emotivan i romantičan.
Mlada umetnica Abra je proglašena od strane uglednog britanskog časopisa The Guardian za najuzbudljiviju nezavisnu umetnicu u usponu na svetu. U svojoj listi Future Top 50 “The most exciting independent artist”, The Guardian je ovu pevačicu stavio na prvu poziciju predstavljajući detaljno njen rad a o značaju koji su joj ukazali, govori i to da se Abra našla na njihovoj naslovnoj strani.
Ona je nedavno objavila video za svoju pesmu “Pull Up” koji je sama režirala, montirala a i glumila u njemu.
Njene pesme su inspiracija za brojne producente i di – džejeve pa je tako “Crybaby” dobila još jedan remix. Producent Dedboj koji već dugo važi za jednog od inovatora u svetu dens muzike, dao je svoje viđenje Abrine pesme. On je poznat po instant hitovima “If U Want Me” i “U Cheated” zahvaljujući kojima je izgradio jedinstven brend R&B klupske muzike
Svaku notu na EP-u “Princess” Abra je sama pisala, producirala i izvela. Kao povučena tinejdžerka, ona je na internetu tražila društvo i inspiraciju. Postavljanje akustičnih obrada pesama “Gucci Mane”, “Waka Flocka Flame” i “2 Chainz” na Jutjub, doveli su je do izdavačke kuće Awful Records koja je njen talenat predstavila celom svetu.
U prepunom Domu sindikata odigrana je predstava “Dame biraju” sarajevskog Altteatra.
Sudeći prema reakcijama, većinom ženske publike, ovi momci su u potpunosti opravdali epitet jedne od najzabavnijih predstava regiona.
Dame biraju. Altteatar/Photo: Promo
Priča o petorici mladića koji pokušavaju da reše svoje egzistencijalne probleme kroz posao stripera publiku je nasmejala do suza. Atmosfera je dovedena do usijanja kada su se ovi izuzetni mladi glumci okupljeni oko Udruženja dramskih umetnika Altteatra za kraj izveli i pravi striptiz.
S obzirom na to da je bez ulaznica ostao veliki broj gledalaca, ostaje nada da ćemo ih uskoro ponovo videti u Beogradu. Jer, jedno je sigurno, dame u Beogradu ih željno iščekuju.
U maju 1969. godine fank soul grupa “The Winstons” izbacila je singl naslovljen “Color Him Father”. Ploča je prodata u preko milion primeraka a noseća pesma našla se na sedmom mestu Bilbordove liste 100 najvećih hitova.
Uprkos popularnosti glavnog hita, pravo blago se krilo na B strani singla, u pesmi “Amen brother“. U ovoj pesmi nalazi se jedna sekvenca koja je proglašena za najslušaniji muzički deo prošlog veka.
Bubnjarski solo od sedam sekundi Gregorija Kilvestera Kolmana semplovan je iznova i iznova širom sveta, čitavi žanrovi zasnovani su na njemu, a procenjeno je da je segment inspirisao preko 2.000 pesama.
The Winstons/ Photo: wikipedia.org
Solo je postao poznat pod nazivom “Amen Break” i najveću popularnost je stekao osamdesetih zahvaljujući procvatu hip hopa. Forma soloa omogućavala je producentima da seckaju i razmeštaju delove tako da stvore nove bitove na kojima se baziraju pesme.
Iako nikada nisu dobili priznanje od stotina muzičara koji su pozajmili njihovo delo, prošle godine je pokrenuta onlajn kampanja u kojoj je skupljeno preko 35 hiljada dolara za Ričarda Spensera, frontmena i jedinog živog člana grupe.
U videu ispod možete poslušati pesmu, a ukoliko želite odmah da čujete čuveni deo, premotajte na 1:26. Čak i ako ga nikada niste čuli u originalu, odmah ćete ga prepoznati…
Kompanija Dizni objavila je prvi trejler za novi igrani film “Lepotica i zver”, urađen po motivima popularne bajke, u kojem glavnu ulogu igra Ema Votson.
Glumici, koja je popularnost stekla u filmovima o čarobnjaku Hariju Poteru, u filmskom ostvarenju o začaranom princu i devojci koja će ga spasiti kletve, društvo će praviti Den Stiven koji je poznat po ulozi u seriji “Downton Abbey”.
Lepotica i zver/ Photo: youtube.com printscreen
Film “Lepotica i zver” režirao je Bil Condon (Bill Condon), a u epizodnim ulogama pojavljuju se Luk Evans kao Gaston, Juan Mekgregor kao Lumie, Ema Tompson kao Mis Pots, kao i Kevin Klajn, Gugu Mbata-Rou, Odra Mekdonald, Ijan Mekelen.
U Dvorani Kulturnog centra održana je prva konferencija za medije na kojoj je predstavljen kompletan program 22. Festivala autorskog filma, koji se ove godine održava od 25. novembra do 3. decembra.
Novinarima su se obratili članovi saveta Srdan Golubović (predsednik saveta), Stefan Arsenijević (kopredsednik saveta), umetnički direktor Srđan Vučinić, ateše za kulturu Francuskog instituta An-Loren Viguru, kao i direktor festivala Igor Stanković.
Program ove godine čine 81. filmsko ostvarenje, dok će u glavnom, takmičarskom delu programa biti prikazana 22 ostvarenja od kojih će se 12 takmiči za Gran pri festivala “Aleksandar Saša Petrović”. Filmovi koji se takmiče su: “Sijeranevada”, “Akvarijus”, “Album”, “Svi severni gradovi”, “Sirovo”, “Ornitolog”, “Srca sa ožiljcima”, “Između”, “Ostani uspravan”, “Sudar”, “Zovem se Nero” i “Boris bez Beatris”.
Photo: Promo
– Glavni takmičarski program sadrži i debitantske filmove, jer od početka festivala pokušavamo da domaćoj publici otkrijemo neka nova autorska imena. Ono što ovogodišnji festival izdvaja od prošlih izdanja jeste što i u okviru pratećeg programa Bande à parte imamo venecijanskog pobednika, film Lava Dijaza „Žena koja je otišla“ – rekao je Srđan Golubović, predsednik saveta Festivala autorskog filma.
Među filmovima u glavnom programu je i novo ostvarenje Kena Louča, “Ja, Danijel Blejk” pobednik Kanskog festivala, čija je prva projekcija zakazana za 25. novembar u 19:30 časova. Takođe, jedno od najiščekivanijih ostvarenja je i “Toni Erdman”, dobitnik nagrade Fipresci na ovogodišnjem Kanskom festivalu, koji će svečano zatvoriti ovogodišnji festival.
Umetnički direktor Srđan Vučinić, podsetio je publiku na definiciju autorskog filma – Jedna je ona školska, svima poznata definicija, da je to film koji ostavlja svom autoru nezavisnost i slobodu od prve zamisli do poslednjeg montažnog reza. Druga je da nije dostupan na internetu, a treća da ostavlja dubok utisak na gledaoca.
Pored glavnog programa, festival je ove godine bogatiji za još veći broj pratećih programa, koji pored filmskih ubraja i predstave, edukativne programe i radionice.
An-Loren Viguru izrazila je veliku zahvalnost na saradnji sa Festivalom autorskog filma. Takođe je govorilla o ACID-u (Asocijaciji nezavisnog filma) koji u okviru festivala prikazuju dva filma “Swagger” i “Vili prvi”.
– Razmišljam kako je festival započeo svoj put sloganom „Pogled u svet“ i kako je u tamnim vremenima bio prozor kroz koji smo mogli da vidimo isti taj svet. Tako se ispunila naša misija i želja. Kroz poslednjih nekoliko godina , ne da je prozor samo otvoren već smo i širom otvorili vrata – izjavio je Stefan Arsenijević osvrćući se na dvadesetdvogodišnji razvojni put festivala.
Photo: Promo
Glavna sala festivala i ove godine biće Dom omladine Beograda, dok će se filmovi prikazivati i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, staroj i novoj zgradi Muzeja Jugoslovenske kinoteke, bioskopu Fontana, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu – Kolarčeva zadužbina i UK Palilula.
Prodaja karata je već počela, a cene u zavisnosti od vremena projekcije iznose, kao i prethodnih godina, od 150 do 300 dinara. Festival već tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture i Grad Beograd.
Kompletan program, kao i sve dodatne informacije u vezi sa Festivalom autorskog filma objavljene su na zvaničnom sajtu www.faf.rs.
Smrt ti se prikrada tiho dok u supermarketu kupuješ svakodnevne potrepštine. Nisi ni svestan toga. Prikrada ti se dok razmišljaš, sa mnogo magle u glavi, kako je pred tobom još jedan dan koji treba da odradiš, pre nego što se mrtav umoran strovališ ispred televizora i nakon par minuta zahrčeš kao medved oboleo od upale pluća. Stanje uma ti je nalik slici klošara koji na vrlo niskoj temperaturi sedi u podzemnom prolazu na hladnom betonu i čeka da mu neko udeli koju kovanicu. Uhćeš, puhćeš, gutaš šlajmaru, pun si suvišnog šećera, a telo ti je svezano anksioznošću kao lancima. Sve filozofije koje si nekad praktikovao u cilju podizanja vlastite svesti i ostavljanja kul utiska sada ti se čine besmisleno. Prosto se vučeš u garderobi koju si sanjivo i bez razmišljanja navukao na sebe tog jutra kao bes vozača kojeg si nehotice isekao probijajući se kroz jutarnji špic. A u tebi više nema ni besa. Ti si spisak svega onoga što si nekada bio i što više nikad nećeš biti. Jer ti se, ako nisi odmah ukapirao, smrt prikrada tiho, pa čak i dok čitaš ove redove.
Zato je krajnje vreme da nagaziš na gas, čak iako ti papučica propada i skazaljka nikako neće da se pomeri sa pedeset. Nemaš još mnogo. Isuviše gluposti je opoganilo tvoj život i tvoj um, tako da možeš slobodno izbrisati sve te suviše foldere iz svog mozga i zagnjuriti glavu u prazninu praznih obećanja sutrašnjice. Možeš, bez imalo stida, iz sveg glasa, dok u kolima čekaš da se izvučeš iz tunela, zapevati: „Ona dolazi, jednostavno osjetim, možda mi šapne snijeg sa grana, šta mi donosi, kusur od ljubavi il’ malo sreće minulih dana?“ I dok pojačavaš ka krešendu, dok ti napukli glas sa mukom izvlači: „Tuuuugooo, tugo nesrećo, nikoga niiisam tako volio“, biće ti jasno da se smrt prikrada tiho i da si odavno izgubljen u prevodu.
Starci imaju pravo na rokenrol. Ma koliko to patetično i komično izgledalo. Oni starci koji nisu uspeli da se okupaju u kadi punoj stodolarki i koji nisu hteli ili umeli da svoje dukserice sa kapuljačom zamene uštirkanim košuljama i kravatama koje su više nalik omči a manje statusnom simbolu.
Jer, prijatelji moji, „kad suze govore, istina razvaljuje i svaka reč te obori s nogu“. A sve je manje reči… Potrošene su, izlizane, ofucane, suvišne, besmislene, deplasirane, pristaju nam baš onako debilno kao uske farmerice koje više nalikuju helankama nego pantalonama. Ne, nemamo više vremena da pratimo modu jer jedva da možemo pratiti svoju senku. Mi smo tek bivši ljudi koji se svakodnevno rvaju sa toksinima što su nam zaposeli organizam. Nama se tiho, sasvim tiho prikrada smrt i moramo naučiti da joj se smejemo u lice. Kao što je to uradio Lenard Koen. Kao što je to uradio Bouvi. Kao što je to uradio Hanter S. Tompson kad je uzeo gan i sam sebi prosvirao mozak. Ne sme nas zbuniti i pokolebati činjenica da šabani preuzimaju vlast na planeti. Mi ionako nismo sanjali njihove, šabanske snove. Mi smo hteli da otvorimo kafanu na putu za Ajdaho i da u njoj, ne izdajući fiskalne račune, služimo domaće kobasice i hladno pivo bez etikete, dok se njome razležu zvuci muzike Brusa Springstina, a pijani gosti recituju poeziju bit pesnika pre nego što se strovale pod sto da tamo dočekaju svitanje. Mi smo hteli da u zoru odemo na plažu i goli se brčkamo u hladnim talasima okeana… Mi smo hteli… Šta smo no hteli? A, da!
Sad je trenutak. Danas. Vreme je ionako izmišljotina otmenih švajcarskih sajdžija. Imamo ga na pretek, samo ga moramo uzjahati kao režeći harli i odmetnuti se od sise konformizma. Te sise konformizma ionako nisu bujne, one su uvele šljive koje je plastična hirurgija naduvala do nivoa grotesknih balona i kupljene su prljavim kešom CIA-nih narko dilera. Nemojte da vam šabanolike starlete čupaju srce iz grudi i da vas vijagra laže kako ste napaljeni. Odvrnite taj tandrkavi radio do daske, nek’ zabruje električni rifovi u transu, jer…
Ma, znate već, smrt se prikrada tiho dok čekate da vam legne plata i stigne poruka o tome na vaš mobilni telefon. Život nije poruka na koju se čeka, život su karaoke, a pesme birate sami. I bog nema telefon, on samo pošalje pozivnicu…
Niko od nas nema pojma kad će biti pozvan na njegovu žurku. Zato je bolje napraviti svoju, dok se još može. A može se, može.
U galeriji Štab, 11. novembra je otpočeo multimedijalni umetničko-istraživački projekat Jasmine Holbus – Hajde da razgovaramo (Let’s talk) koji kao proces, serija događaja, izložba i konačno performans ispituje odnos umetnika različitih senzibiliteta i interesa, odnos reči, zvuka i forme, ali i prirodu komunikacije umetnika, publike i dela.
U okviru projekta Let’s Talk, a u cilju daljeg istraživanja osnovne teme 18. novembra u 20:00 svečano će biti prezentovan novi rad dva umetnika, koji je sastvani deo ove izložbe: Jelena Janković i Vladimir Končar posetiocima će se predstaviti radom pod nazivom Prostor između misli.
Posetioci galerije Štab imaće priliku i da prisustvuju prezentaciji integralnog kataloga, kao finalnog zapisa ove izložbe.
Pozorište za decu “Više od igre” 20.novembra u 12:00 časova, gostuje na sceni Kulturnog centra Čukarica sa baletskom predstavom “Crvenkapa“.
Svima dobro poznata bajka ovoga puta je ispričana kroz balet, pokret i glumu.
Photo: Facebook @VISE OD IGRE
Predstava “Crvenkapa” ne odstupa od osnovne poruke , ali je puna iznenađenja i predstavlja savremenu priču o odrastanju.
Na muziku “Četiri godišnja doba” Antonia Vivaldija koreografiju je uradila Božin Pavlovski, a igraju: Tara Tomašić, Margareta Bata i Božin Pavlovski. Cena ulaznice je 400 dinara.
