Posle Novog Sada, pioniri grčke stoner rok metal scene Nightstalker, sviraju i u Beogradu i to 4. maja u Domu omladine sa početkom u 21:00 čas.
Nightstalker/ Photo: Facebook @nightstalkerband
Nightstalker je svoj put započeo 1989. godine, bazu fanova učvrstio širom sveta, ali i postao bend koji je grčkoj sceni udario prve temelje na kojima su se izgradila sada već jaka imena kao što su: Planet of Zeus, 1000mods, Tuber i mnogi drugi…
Nightstalker donosi ništa drugo nego najiskrenije sirove heavy rok emocije i neobuzdanu stoner energiju koja kulminira na nihovim živim nastupima.
Ulaznice za koncert u Domu omladine po ceni od 700 dinara (pretprodaja) i 1000 dinara (na dan koncerta) možetre kupiti na prodajnim mestima: Eventim, Felix.
Pozorišna predstava “JAMI DISTRIKT” u režiji Kokana Mladenovića i po tekstu Milene Bogavac biće izvedena u Bitef teatru 26. i 28. aprila.
Photo: Facebook @naciJAnacija
“JAMI DISTRIKT” je pozorišna predstava koja problematizuje pitanja nacije i nacionalnih država, u hi-tech svetu 21. veka. Polazeći od činjenice da je nacija konstrukt i pojam izmišljen u 19. veku, ova predstava postavlja pitanje: kako je devetnaestovekovnom izumu pošlo za rukom da izgleda kao da bio tu oduvek?
Da li su nam, u eri interneta, veštačke inteligencije i savremene medicine, još uvek potrebne stare, “dobre” nacije? Šta će smeniti nacije i nacionalne države? I ko je gori: nacije ili korporacije?
Photo: Facebook @naciJAnacija
Do kraja 21. veka, očekuje se da će većinu intelektualnih i fizičkih poslova obavljati roboti. Da li će roboti imati nacionalnu svest? Da li će biti robo-rodoljubi i robo-patriote? Da li će ideja nacije završiti na smetlištu istorije, ili će tamo završiti oni koji u nju veruju? Da li ćemo u 22. vek ući u cipelama iz 19. veka? I da li nas žuljaju te razgažene cipele? One odavno nisu lepe. A da li su udobne?
U predstavi glume Isidora Simijonović, Jelena Graovac i Nina Nešković. Narator: Nemanja Dragaš. Muziku je komponovao Marko Grubić, a izvode je Džemal al Kisvani, Marko Grubi’ (VROOOM).
Bivši gitarista Oasis Gem Arčer najverovatnije će se pridružili Noelu Galageru i njegovom High Flying Birds.
Njih dvojica svirali su zajedno u Oasis 1999. godine, kada je Arčer zamenio Boneheada na mestu gitariste. Kada se bend konačno raspao, Arčer je nastavio da svira sa frontmenom Liamom Galagerom u njegovom Beady Eye sve do njihovog raspada.
Sada, kako navodi The List, kruže glasine da se Arčer je pridružio rivalskom bendu kao gitarista na turneji Noela Galagera sa High Flying Birds, istovremeno ne zanemarujući svoje obaveze dugogodišnjeg člana benda Tima Smita. Priča je krenula kada su na Wikipedia stranici benda ažurirani podaci i Arčer dodat kao član od 2017. pa nadalje.
Liam i Noel Galager/ Facebook: @NoelEtLiamGallagher
Noel i Gem zajedno su poslednji put nastupili 2015. Na malom festivalu u Linkolnu, na kojem su odsvirali nekoliko stvari Oasisa kao što su ‘Listen Up’, ‘Cast No Shadow’, ‘Slide Away’ and ‘Wonderwall’.
Predstavnici Noela Galagera rekli su da “nemaju komentar” na ova saznanja.
Reditelj Džejms Kameron je na zvaničnoj Fejsbuk stranici konačno objavio datume premijera četiri nastavaka “Avatara”.
Nažalost, prvi nastavak stiže tek 18. decembra 2020. godine, drugi 17. decembra 2021, treći 20. decembra 2024, a premijeru četvrtog nastavka imaćemo priliku da pogledamo 19. decembra 2025. godine.
Beogradski bend Deca loših muzičara singlom “Ludi pas korupcija” razdrmao je publiku, makar preko video servisa YouTube tokom prethodne dve nedjelje.
Iz različitih razloga i brojnih promena u bendu, na peti album DLM publika čeka punih 12 godina, a ovo bi mogao da bude znak da će on uskoro i biti gotov.
Šest pesama je snimljeno u studiju, rade na još četiri, a singlom “Ludi pas” iznenadili su zvukom sa jednim od najstarijih instrumenata – drombuljama. Ipak fanki ritam, prepoznatljiv za DLM, tu je, kao i rokerski bunt kojim često opisuju društvene okolnosti.
O planovima, kadrovskim promjenama i novom singlu/albumu DN su razgovarale sa pevačem Nenadom Petrovićem i nekadašnjim saksofonistom, ali i dalje autorom tekstova benda Vladanom Miljkovićem.
Posle pauze bend se vratio singlom “Ludi pas korupcija”, koja ima jednu vrlo jasnu poruku, da Srbija, ali i ceo Balkan živi/doživljava deja vu? Vidite li svetlo u ovom našem tunelu? Zašto baš takav naslov pesme? – U Srbiji taj deja vu živi dugo i dobro, bez velikog napora. Jedino svetlo u tunelu dolazi od šibica koje prodaju isti ljudi koji su nas i uputili u tunel. Kombinacije počinju kad se šibica ugasi. Umesto odgovora odakle je došao “Ludi pas korupcija”: Diktatura društvenih nauka Predsednik ti štajaznam biolog Premijer ti štajaznam astronom I ti možeš da budeš štajaznam šta hoćeš.
Planirate li i spot za ovu numeru? Radi li bend na novom materijalu osim ove numere, da li će uskoro biti novih singlova i albuma na koji se slabo ko od muzičara usuđuje? – Trudimo se. Nije lako. Na našim prostorima umetnost je potcenjena. Biće singlova i radimo na albumu, naravno.
Koje su sve “kadrovske” promene u bendu bile u poslednjih nekoliko godina i kako se to odrazilo na stvaranje i žanrovsko usmerenje benda? – Mnogo dobrih ljudi koji su imali šta da kažu i urade je prošlo kroz bend i ostavilo neki pečat. Bend je sada kompaktan i uigran za prepoznatljivi, energični lajv nastup.
Kako vidite trenutnu situaciju kada je muzička scena u pitanju? Da li novi bendovi, a i stari mogu da dođu do izražaja i šta je sa podrškom koja je bila velika od institucija devedesetih, ali i dvehiljaditih? – Trendovi se menjaju, ali prave vrednosti streme ka opstanku u svakom vremenu. Živimo u “ludim desetim”. Bitno je vredno raditi, biti uporan i strpljiv. Dobra pesma plasirana u pravom trenutku uvek dođe do izražaja i ostaje zapamćena.
DLM/Photo: Dušan Mirković,,facebook@dlmdlm.bgd
Jedan muzičar je nedavno rekao da je situacija kada je broj mesta za nastup bendova u Beogradu bolja neko ikad (60+ lokacija). Da li je stvarno tako kad su u pitanju bendovi koji rade samo autorsku muziku na nastupima? – Taj muzičar verovatno svira u tezga bendu, poštovanje za kolegu! (smeh). Ima dosta dobrih mesta za svirke u Beogradu i super je što u poslednje vreme ima i dosta festivala na kojima i mlađi autorski bendovi mogu da pokažu svoje umeće i iskažu mišljenje kroz svoju muziku, ali ipak mislim da kao autorski bend ne možeš baš da sviraš svako veče u istom gradu.
DLM će sledeće godine proslaviti 30 godina postojanja. Razlika u pogledu na muziku uopšteno kada ste počeli i na današnji dan? – Normalno je da se stilovi i pristup kreiranju muzike menjaju u toku sazrevanja jednog benda kroz tako dugačak period rada. Ipak, kroz ceo taj proces takođe je bitno da se sačuva prepoznatljivi senzibilitet koji bend čuva toliko dugo, u čemu smo i uspeli.
Koliko ste, priznajte, puta u životu pevušili: “Pretty woman, walkin’ down the street…”.
Te 1964. kada je objavljena “Pretty woman” bila je No. 1 na godišnjim Top listama u Velikoj Britaniji i SAD, a “zaradila” je još 70 prvih mesta na različitim listama.
Rokenrol i rokabili legenda iz Tenesija Roj Orbinson rođen je na današnji dan 1936. godine.
Rok legenda Mark Lanegan najavio je objavljivanje novog studijskog albuma “Gargoyle” za 28. april 2017. godine za izdavačku kuću Heavenly Recordings.
Mark Lanegan/ Photo Facebook @MarkLanegan
Nekoliko dana pre pojavljivanja albuma na tržištu obradovao je fanove spotom za pesmu “Beehive” koji je zamišljen kao metaforu o starenju u današnjem društvu.
“Gargoyle” ima deset novih pesama u čijem stvaranju su učestvovali Laneganovi dugogodišnji prijatelji i saradnici među kojima su Džoš Hom, Greg Duli i Djuk Garvud.
Photo: Promo
Engleski muzičar Rob Maršal je koautor na šest pesama, a ceo album je nastao za samo mesec dana, što je neubičajeno brzo za Lanegana.
Za razliku od dva studijska prethodnika, “Imitations” i “Phantom Radio” na albumu “Gargoyle” je prisutan značajan uzlet u melodiji pesama “Nocturne” i “Beehive”, dok su tekstovi raznovrsniji.
Pre tačno 41 godinu, 23. aprila 1976. Ramones su objavili svoj debi album, nazvan jednostavno, po imenu benda. I posle toga ništa više nije bilo isto…
Legendarnu fotografiju na omotu albuma, koja prikazuje članove benda kako stoje naslonjeni na zid, snimila je Roberta Bejli, a cover je rangiran na 58. mesto na Rolling Stone listi 100 najboljih omota albuma svih vremena.
Album američkog pank-rok benda objavila je kuća Sire Records, a na njemu je bilo 14 pesama.
Bend je zvanično prestao sa radom 1996. posle 14 studijskih albuma.
Druga sezona muzičkog takmičenja X faktor 2015. godine, između ostalih, iznedrila je i talentovanu Magdalenu Bogić, devojku koja je superfinalni nastup zaslužila moćnim glasom, zapaženim interpretacijama domaćih i inostranih hitova, kao i odličnim kritikama mentora.
Dve godine kasnije, Magdalena i dalje pokušava da izgradi regionalnu karijeru, prvijenac “Nije kraj” započeo je lepu priču, usledio je drugi singl “Više od sna”, a sada je pripremila pjesmu “Ne kucaj”.
Za tekst su bili zaduženi Dubravko Šimek i Robert Međurečan, dok je autor muzike Šimek. Aranžman i produkciju uradio je Miro Buljan, a pevačica je opet posvetila pesmu nesrećnim ljubavima.
– Nova pesma je ljubavne tematike, ali neopisivo jaka i moćna. Snimljena je za sve devojke, žene, koje su bar jednom bile prevarene ili na bilo koji način povređene od muškaraca. Svaka žena mora da ima stav i da bude odlučna u takvim situacijama – poručuje mlada pevačica.
Novu numeru “Ne kucaj” prati i spot koji je sniman u Rijeci i Puli.
– Ekipa koja je snimala bila je fantastična, koliko je bilo naporno toliko sam i uživala. Predivno iskustvo iz gradova koje ću dugo pamtiti – zaključuje Magdalena.
Širom sveta danas se obeležva Svetski dan knjige i autorskih prava, ustanovljen na Generalnoj konferenciji UNESCO-a u Parizu 1995. godine.
Različitim programima obeležava se dan kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir.
U Beogradu, u Čuburskom parku u toku je književni maraton u neprekidnom trajanju od 24 časa.
Kod skulpture “Beogradski čitač” i u Centru za kulturu i obrazovanje “Božidarac 1947”, smenjuju se afirmisani pisci i poete, članovi brojnih udruženja i društava književnika, renomirani dramski umetnici svih generacija, mladi budući pisci, stranci koji žive u Beogradu, recitatori i članovi literarnih sekcija beogradskih osnovnih škola i gimnazija, stend ap komičari, aforističari i debitanti…
Beogradski čitač/Photo: Facebook
Oni čitaju ili govore svoju poeziju ili prozu, citiraju omiljene pesme ili delove proznih tekstova, a može se čuti i poezija i proza Miloša Crnjanskog, Danila Kiša, Isidore Sekulić i drugih čuvenih domaćih pisaca, ovekovečenih i u audio formatu.
Književna omladina Srbije organizuje književno veče u Kuli Nebojša, a izdavačka kuća Arhipelag kampanju za promociju čitanja – “Čitanje je prica za svaki dan”, omogućivši svim članovima javnih biblioteka popust od 30 odsto na svoja izdanja.
Polazeći od uverenja da su knjige naša svakodnevica i da je čitanje “priča za svaki dan”, Arhipelag kroz kampanju želi da pokaže da je knjiga prirodni deo svih dobronamernih aktivnostii da uz pomoć dobrih knjiga možemo da osmislimo i sopstvenu svakodnevicu i sopstvenu poziciju u njoj.
Povodom Svetskog dana knjige u Biblioteci grada Beograda sutra će biti organizovana akcija “Svi smo u biblioteci” i priređena izložba “Meni nije dano… (Lepota tužnog pesnika)”.
Beogradski čitač/Photo: Facebook
Od 12 do 13 časova kao bibliotekari radiće ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, pisci Ivana Dimić, Vladislav Bajac, Vule Žurić, Jasminka Petrović, Vladimir Kecmanović, muzičari Inspektor Blaža, Kiki Lesendrić, Ana Stanić, Milan Ðurđević.
U ulozi bibliotekara biće i glumci Nada Šargin, Svetislav Bule Goncić,Tamara Dragičević, Dejan Lutkić, Tihomir Stanić, novinari Zoran Stanojević i Marija Miljević, balerina i publicista Sonja Lapatanov.
U Pozajmnom odeljenju gradske biblioteke biće otvorena izložba “Meni nije dano… (Lepota tužnog pesnika)” povodom 100 godina od smrti Vladislava Petkovića Disa.
Publici će biti predstavljena prva i retka izdanja knjiga, periodika, rukopisi i fotografije i prvi put će biti prezentovana dosad neobjavljena pesma Vladislava Petkovića Disa.
Dan kasnije, 25. aprila, u Institutu Servantes biće organizovano javno čitanje “Don Kihota”, koje će započeti roboti Instituta “Mihajlo Pupin” – Nao i Migel de Servantes.
Knjiga/Shutterstock
Priču u slavu Svetskog dana knjige nastaviće ministar Vukosavljević, gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, muzičar Rambo Amadeus, glumac Slobodan Beštić, košarkašica Nataša Kovačević, pevač grupe S.A.R.S Žarko Kovačević, pevačica grupe Zemlja gruva Ana Jovanović, novinari Miloš Milovanović (N1), Maja Ðurić (N1), Žaklina Tatalović (TV Prva), Marija Ðorđević (Politika), predstavnici inostranih ambasada i kulturnih centara…
Španski će biti samo jedan od jezika koji će se 25. aprila čuti na javnom čitanju.
Servantesove rečenice, britke, duhovite i vekovima aktuelne, čuće se i na srpskom, engleskom, francuskom, nemačkom, hebrejskom, ali i na jeziku kečua, svahiliju…
Javnim čitanjem “Don Kihota” povodom Svetskog dana knjige, Beograd se pridružuje Madridu i drugim gradovima sveta, gde se ovakve manifestacije tradicionalno organizuju više od dve decenije.
Španija obeležava Svetski dan knjige od 1923. godine i na taj dan zaljubljenici u literaturu razmenjuju knjige i ruže, a samo u Kataloniji tokom 24 sata proda se oko 400.000 knjiga i čak četiri miliona ruža.
