U malom i skrivenom dorćolskom teatru Le Studio 14. i 15. oktobra možete da pogledate predstavu “Tom Vejtsov Vojcek”, pijuckajući piće, zavaljeni u kauč ili fotelju kao iz vaše devne sobe.
Photo: Promo
“Vojcek” je jedan od osnovnih komada svetske dramske baštine, pisan od, za istoriju pozorišta još značajnijeg pisca, Georga Bihnera. Inspirisani postavkom ovog dela od strane američkog muzičara Toma Vejtsa koji je Vojceka postavio kao mjuzikl 21. veka, oko srpske verzije ove drame okupila se ekipa teatra Le Studio i muzički sastav Rain Dogs, čuveni tribute bend ovog legendarnog muzičara.
“Vojcek” je ekspresivni komad koji se bavi ludilom, opsesijom i ubistvom, u kom je Bihner progovorio i precizno opisao sliku jednog duboko uzdrmanog sveta u kome je suprotstavio privatnu, pojedinačnu ljudsku patnju i cinični ravnodušni haos nasuprot njoj. Simptomi takve dijagnoze društva manifestuju se, ili kroz agresivno ispoljavanje moći, ili kroz suštinsku nemoć pojedinca. Zadatak umetnosti je da o tome priča, jer umetnost to i “oseća”. Zato su se oko Vojceka okupili muzičari koji šire glas, harizmu i poruku legendarnog Toma Vejtsa, sastav Rain Dogs i ekipa teatra Le Studio, čiji je glavni moto “pozorište živi” kako bi progovorili o svemu onome što je mučilo Bihnera, a što je ujedno i dijagnoza trenutka u kom živimo.
Photo: lestudio.rs
Muzički, ali i glumački doprinos predstavi daće poznati sastav Rain Dogs, verni sledbenici jedinstvene harizme i neverovatnog autorskog opusa legendarnog Toma Vejtsa, kralja zadimljenih pabova i intelektualne kabaretske atmosfere. Nazvani po jednom od najpoznatijih Vejtsovih albuma, kojim je definitivno zacementirao status žive legende, Rain Dogs vešto prizivaju duhove kalifornijske noći i protuva koje tumaraju naokolo sledeći izmaštani ili doživljeni scenario ovog velikog pesnika.
Glumci i muzičari: Bojana Simić, Nebojša Čavić, Nikola Krstić, Aleksandar Miša Mraović, Nina Mrđa, Маrko Radosavljević, Stevan Stančević, Aleksandar Stanković, Branko Stanišić, Nenad Vasić, Aleksandar Vujošević, Relja Pantić.
System Of A Down je kalifornijski bend osnovan 1994. godine, koji čine četvorica muzičara jermenskog porekla. Njihov specifičnost se ogleda u tome što sviraju hevi metal i rok pomešan sa elementima jermenske narodne muzike. Od samog osnivanja u bendu svira ista četvorka: pevač Serj Tankijan, gitarista Daron Malakijan, basista Šavo Odadjian i bubnjar Džon Dolmajan. Do sada su objavili pet studijskih albuma, a 2006. godine su osvojili Grammy za pesmu “B.Y.O.B.” u kategoriji za najbolje hard rok izvođenje.
Bend je poznat po izražavanju svojih političkih stavova, kritikovanju američke politike i uticaju medija na moderno društvo. Jedan od motiva u njihovim pesmama je i genocid nad Jermenima. System Of A Down je član neprofitne organizacije Axis of Justice, koju je osnovao Tankijan sa Tomom Morelom iz Rage Against The Machine, a čiji je cilj povezivanje muzičara, fanova i političkih organizacija u borbi za društvenu pravdu.
Photo: Facebook @systemofadown
Od 2006. do 2010. bend je privremeno prestao sa radom da bi se članovi posvetili sopstvenim projektima.Tankijan je objavio dva solo albuma, Malakijan i Dolmajan su osnovali grupu Scars on Broadway, a Odadjian bend Achozen. 29. novembra 2010. godine, službeno su najavili povratničku turneju na koju su krenuli u leto 2011.
Pet godina kasnije, System Of A Down su na Facebooku objavili detalje predstojeće evropske turneje zakazane za jun i jul 2017. godine. Članovi bend su fanovima nagovestili i da rade na novom materijalu nakon što su objavili svoje fotografije iz studija.
Trenutno potvrđeni datumi koncerata uglavnom su u sklopu evropskih festivala:
The RollingStones/Photo: Facebook.com@DesertTripIndio
Za mnoge rokere šezdesetih godina prošlog veka postojalo je samo jedno pitanje – Bitlsi ili Stonsi?
Prve večeri megafestivala rok velikana u kalifornijskoj pustinji Stnsi su na iznenađenje svih odali priznanje svojim nekadašnjim navodnim rivalima.
Mik Džeger legendarni frontmen Rolling Stones, rekao je pred 75 hiljada ljudi da grupa sada želi da uradi “nešto čudno”, odnosno da izvede pesmu “jedne velike grupe”. Tada su krenuli u svirku “Come Together”‘, pesme s pretposlednjeg albuma Bitlsa, legendarnog “Abby Road”. Bio je to jedan od nezaboravnih trenutaka s prve večeri Desert Tripa, festivala koji je u tri dana u Empire Polo klubu u mestu Indio u Kaliforniji okupio najuticajnije rokere u istoriji – The Rolling Stones, Pola Mekartnija, Rodžera Votersa, The Who, Boba Dilana i Nila Janga.
U organizaciji Ambasade Poljske i Doma omladine Beograda od 18. do 20. oktobra možete da uživate u projekcijijama filmova “Grad”, “Crveni pauk” i “Ekscentrici ili sunčana strana sunca” u okviru Poljske filmske jeseni.
U Poljskoj se godišnje snimi preko 50 filmova, Dom omladine vam predstavlja tri koja sadrže ono najbolje što poljska kinematografija nudi svetu – holivudski nivo produkcije, evropski duh umetničkog filma, istočnoevropski smisao za crni humor i slovensku dušu. Epska ratna drama, napeti horor i romantična komedija – tri sastojka koja garantuju tri dana kvalitetnih filmskih projekcija u bioskopu Doma omladine. Cena ulaznice je 200 dinara.
Utorak, 18. oktobar u 20:00 časova: “Grad 44” (Miasto 44), režija Jan Komasa (2014.). Dok sovjetska Crvena armija napreduje ka Varšavi, u gradu poljski pokret otpora započinje ustanak, a ilegalac Stefan razapet je između onoga što oseća prema dve saborkinje Ali i Kami. Jedan od najimpresivnijih ratnih filmova ikada snimljenih.
Sreda, 19. otobar u 20:00 časova: “Crveni pauk” (Czerwony pajak), režija Mihal Košalka (2015.). Karol opsesivno traga za masovnim ubicom koji teroriše Krakov. Ta opsesija ubrzo prerasta u opsesiju smrću. Najbolji poljski horor prethodne godine.
Četvrtak, 20. oktobar u 20:00 časova: “Ekscentrici ili sunčana strana sunca” (Ekscentrycy czyli po slonecznej stronie slonca), režija Januš Majevski (2015.). Fabijan se vraća iz egzila u Poljsku i osniva džez bend. Zaljubljuje se u devojku koja ubrzo misteriozno nestaje.
Nova zbirka poezije Bojana Marjanovića “Između dva rata” unekoliko se tematski naslanja na njegovu prethodnu pesničku knjigu “Politika, pornografija, poezija”, međutim, sa nešto pomerenim i drugačijim fokusom.
– Male ljudske drame uvijek se odvijaju u sobi, u nekom gradu, između dvoje ljudi koji pokušavaju sačuvati svoju ljubav od nezajažljivih, proždrljivih ekrana koji nas usisavaju u nepravdu. O pokušaju da se sačuva čistota ljubavi, da je se oguli od naslaga diktatorskih nakana svakog pojedinca, od sebičnosti, a sve to u svijetu koji se, tako se svakom poštenom biću čini, raspada po šavovima govore pjesme Bojana Marjanovića. Ako ih budete čitali uz neku lijepu glazbu koja nam razotkriva tužnu dušu svijeta u kojem živimo, uvjeren sam da ćete proći kroz melankolično čitateljsko iskustvo koje će vas, barem na trenutak, učiniti boljim ljudima – napisao je Marko Tomaš o novoj pesničkoj knjizi Bojana Marjanovića “Između dva rata” koja će biti predstavljena u holu Doma omladine (pored knjižare Beopolis) 19. oktobra u 19časova.
[accordion title=’O autoru…’]Bojan Marjanović, rođen je u Užicu, 1990.godine. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Objavio je knjigu poezije “Politika, pornografija, poezija” 2015. Dobitnik je NIN stipendije za roman u nastajanju za 2015. godinu, kao i nagrade Laza Lazarević za neobjavljenu pripovetku za 2013. godinu.
Živi u Beogradu gde radi kao urednik u magazinu “Liceulice”, zajedno sa Tijanom Spasić uređuje književno-tribinske programe, a novinske tekstove i književnu kritiku objavljuje u medijima širom bivše Jugoslavije.[/accordion]
Na promociji će, pored autora,da govore i Saša Dragojlo (novinar), Stefan Slavković (novinar) i Aleksandra Rašić (izdavačka kuća “Književna radionica Rašić”).
“Max Steel” se prvi put pojavio na malim ekranima kao animirana serija 2013. godine, koja je imala tri sezone i oko 60 epizoda. Režiser Stjuart Hendler okupio je 2015. glumačku ekipu na čelu sa Benom Vincelom, i snimio dugometražni akcioni film čija je američka premijera zakazana za 14. oktobar 2016.
Photo: Promo
“Max Steel” je priča o tinejdžeru Maksvelu Mekgratu i njegovom drugu, vanzemaljcu Stilu, koji spajanjem svojih specijalno turbo-energičnih moći postaju moćan superheroj Max Steel. Ovaj film nas kroz lik pozitivnog i humanog heroja, podseća na važnost timskog rada, smeha i prijateljstva.
Photo: Promo
Uz Bena Vincela u filmu se pojavljuju i Endi Garsija, Maria Belo i Ana Viljafanje. “Max Steel” u naše bioskope stiže 27. oktobra.
Jedan od headlinera ovogodišnjeg Šumadija festa u Kragujevcu biće i Igor Garnier.
Muzički producent, DJ, kompozitor i aranžer ima 26 godina, armiju fanova i jedinstvenu životnu i profesionalnu priču. Jer, kako kaže, možda bi sve bilo drugačije da nije bilo njegovog – dede.
Igor Garnier/Photo: Privatna arhiva
Prvi kreativni susret sa muzikom Igor je imao u šestoj godini, kada je počeo da svira klavir u muzičkoj školi. Kao vrlo uspešan pijanista sa nizom međunarodnih nagrada, on je odlučio da dovede svoje muzičko znanje na viši nivo. U muzičkoj školi studirao je muzičku produkciju, teoriju i klavir, što mu je pružilo opšte znanje o muzici. Nakon što je završio srednju muzičku školu, upisao se na Novu Akademiju Umetnosti na Evropskom Univerzitetu – smer Kompjuterska muzika.
– Ljubav prema muzici je ono sto me pokreće i to prenosim na pesme koje radim. Mogao bih da kažem da je moj deda sigurno najzaslužniji za sve. Upisao me je u muzičku skolu i vodio me je na časove klavira od šeste godine. Rano ujutro, uveče, po kiši, snegu. Nije mu bilo teško da mi pomaže tokom čitavog školovanja, jer je i sam izvrstan muzičar. A za pravac sam se opredelio sasvim spontano, samo je došlo, taj zvuk mi se uvukao pod kožu.
[accordion title=’Jedva čekam Šumadija fest’ open=’true’]U noći između petka i subote (14/15. oktobar) nastupićeš na Šumadija festu? Šta publika treba da očekuje? – Kao i uvek, potrudiću se da dam sve od sebe. Sa sobom nosim pozitivnu energiju, mnogo dobre muzike i jedva čekam da stanem na binu. [/accordion]
Važiš za jednog od naših najpopularnijih DJ-eva. Kada si poželeo da baviš elektronskom muzikom? – Prvi put sam se sreo sa elektornskom muzikom u srednjoj školi. Išao sam u srednju muzičku školu – smer muzičke produkcije, i za ispit smo imali zadatak da napravimo neku pesmu. Tada sam napravio svoju prvu numeru u ovom stilu.
Publici si prepoznatljiv po pesmi “Milka Canić”, ta koju si snimio i spot u kojem se gospođa Milka Canić i pojavljuje. Otkud ideja za to? – Mislim da će me ta pesma pratiti uvek. Kada je izašla originalna numera sastava Duck Sauce, meni je glumica iz njihovog spota ličila na našu Milku Canić, i tako sam iz zabave samo za prijatelje i sebe napravio taj remiks. Nisam ni slutio da će postati toliko slušan. Vrlo brzo smo uradili i spot koji je rađen po uzoru na originalni i veoma sam ponosan što se gospođa Milka pojavljuje u njemu.
Tvoj prvi CD “Belgrade People” je naišao na veoma pozitivne reakcije. Koja pesma je po tvom mišljenju obeležila ovaj album? – To je definitivno numera “Biću tu” koju sam uradio u saradnji sa Minjom Samardžić.
Kada bi dobio izvrsnu ponudu za internacionalnu karijeru koja zahteva da odeš iz Srbije, da li bi prihvatio? – Sasvim sigurno. Mislim da svaki muzičar ima želju da svoj rad i znanje nadogradi i proširi na druge prostore.
Otkrij nam najneobičnije mesto na kojem si do sada nastupao? – To je definitivno moj studio, na snimanju spota za pesmu “Tako Dobro Je” koju sam uradio sa Gazda Pajom. Snimanje je trajalo 10 minuta, jer je video snimljen iz jednog kadra, a žurka je trajala oko 4-5 sati.
Pored brojnih gostovanja po klubovima nastupao si i na velikim muzičkim događajima kao što su Foam Fest u Beogradskoj Areni, koncert Fetboj Slima kao i nastup Bob Sinklera. Kakav je osećaj stajati iza mixpulta pred tako velikim brojem ljudi? – Fenomenalan! Pred svaki nastup jedva čekam da izađem pred publiku.
[tabs]
[tab title=”U nekoliko (kreativnih) reči” icon=”iconic-info”]Kako bi opisao sebe u nekoliko reči, na kreativan i neobičan način? – Malo je teško opisivati sebe, ali rekao bih ovako kako drugi kažu – spontan, pomalo blesav, uvek pozitivan, iskren i otvoren.[/tab]
[/tabs]
Nedavno je si objavio drugi CD pod naslovom “Love Is Taking Control”. Isplati li se danas objaviti ceo album? – Kao i inače, stvarao sam pesme i odlučio da napravim selekciju i izdam drugi album. Mislim da se isplati, jer tako nastaje tvoja lična diskografija. Obično svi teže da naprave hit, što kod mene nije slučaj. Pravim muziku onako kako osećam.
Igor Garnier/Photo: Privatna arhiva
Imaš svoj i record label. Tvoja izdavačka kuća nosi specifično ime “Watermelon”. Kako si se odlučio da pokreneš sopstvenu produkciju? – Želeo sam da svu svoju muziku stavim na jedno mesto gde će ljudi moći lako da je pronađu. Budući da mnogo volim lubenice, label sam nazvao Watermelon Recordings. Nisam očekivao da će postati jako praćen kako u našem regionu tako i u inostranstvu.
Snimaš pesme s mladim talentovanim ljudima i time im na neki način pomažeš u karijeri. Koliko je to uticalo na tvoju karijeru i da li si razmišljao o tome da i ti zapevaš? – Na neki način pomažem ja njima, ali i oni meni. Svako je specifican na svoj način, i uvek težim ka tome da pevač ili pevačica sa kojim sarađujem unesu nešto svoje u ceo projekat. Zapevati sigurno neću, više mi leži mix pult i producentska stolica.
U Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, 11. oktobra 2016. od 20 časova nastupaju: Aleksandra Bijelić-Aleksijević (vokal) i Ivan Aleksijević (klavir). Dvoje izvrsnih džez interpretatora u intimnoj atmosferi Umetničkog paviljon “Cvijeta Zuzorić” publici će se predstaviti nekim od najlepših i najpopularnijih melodija za ženski vokal i klavir – koje pripadaju žanrovima džez i popularne muzike.
Photo: Facebook/ Aleksandra Bijelić Aleksijević
Dama kristalnog, anđeoskog vokala Aleksandra Bijelić Aleksijević klasično muzičko obrazovanje stekla je u Beogradu u Muzičkoj školi “Mokranjac”, na klavirskom odseku, a paralelno je pohađala i odsek za džez pevanje u Muzičkoj školi “Stanković”. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na odseku za teoriju i muzičku pedagogiju. Svoju džez karijeru Aleksandra je započela još 2000. godine na beogradsakoj, ali i evropskoj džez sceni. Danas intenzivno sarađuje sa Big Bendom RTS, Beogradskim Diksilend orkestrom i predvodi kvintet Alex & the Fergusons. Kao prateći vokal sarađivala je sa brojnim imenima domaće pop-rok scene. Trenutno radi kao profesor džez pevanja u Muzičkoj školi “Josif Marinković” u Vršcu.
Photo: Facebook/ Ivan Aleksijević
Jedan od najboljih džez i pop pijanista današnjice, Ivan Aleksijević, je posle završene srednje muzičke škole “Stanković”, upisao Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, ali i započeo karijeru svirajući po džez klubovima i festivalima na domaćoj i inostranoj sceni. Član je Big Benda RTS. Nastupao je sa velikanima džez scene kao što su: Bred Lili, Klark Teri, Beni Golson, Roj Hargruv, Don Menza, Duško Gojković i Stjeplo Gut. Komponuje muziku za film, pozorište i televiziju. Kao kompozitor i aranžer učestvuje u mnogim džez i world music sastavima.
Najnoviji špansko-argentinski hit triler “Pokradi lopova”, nastao pod režiserskom palicom Daniela Kalparsora, a po scenariju dobitnika nagrade Goja – Horhea Gerikaečevarije (za “Ćeliju 211”, a pisao je i scenario za film “Živo meso” Pedra Almodovara iz 1997.).
Photo: Promo
Grupa lopova, predvođena čuvenim Urugvajcem, planira pljačku banke u Valensiji. Cilj im je da obiju što više sefova i pobegnu kroz iskopan tunel, koji banku povezuje sa napuštenom metro stanicom. Međutim, službenik za odnose sa javnošću predsednika španske vlade otkriva da su lopovi, u stvari, u potrazi za inkriminišućim podacima o bivšem članu kabineta Gonzalu Sorijanu, koji je pao u komu posle saobraćajne nesreće. Pravu istinu o cilju pljačke – sefu broj 314, u kome su sakrivena škakljiva dokumenta, zna samo Urugvajac. Tako je trebalo da ostane, da pljačka nije krenula po zlu. Tunel do metroa, planirana odstupnica pljačkaša, biva poplavljen usled obilnih padavina, zbog čega oni ostaju zarobljeni. Novonastala situacija izazvaće nepoverenje i sukob među članovima bande, što će dati odgovor na suštinsko pitanje: “Ko koga pljačka?”
Photo: Promo
“Pokradi lopova”stiže u domaće bioskope 13. oktobra 2016. Do sada, film je sa velikim uspehom prikazan u Argentini, Rusiji, Velikoj Britaniji, Urugvaju, Portugalu, Grčkoj i Čileu.
Mladi ženski bend iz Južnog Londona Goat Girl, objavio je dva nova singla: “Scum” i “Country Sleaze” za Rough Trade Records/Beggars. Obe pesme su pune zajedljivih komentara na račun Engleske u kojoj su odrasle.
Goat Girl je poseban bend. U pesmama koriste suptilnost kao glavni sastojak dok istovremeno deluju žestoko i razoružavajuće. Reči znače sve na uprošten, najjednostavniji i neagresivni način.
