U galeriji Štab, 11. novembra je otpočeo multimedijalni umetničko-istraživački projekat Jasmine Holbus – Hajde da razgovaramo (Let’s talk) koji kao proces, serija događaja, izložba i konačno performans ispituje odnos umetnika različitih senzibiliteta i interesa, odnos reči, zvuka i forme, ali i prirodu komunikacije umetnika, publike i dela.
U okviru projekta Let’s Talk, a u cilju daljeg istraživanja osnovne teme 18. novembra u 20:00 svečano će biti prezentovan novi rad dva umetnika, koji je sastvani deo ove izložbe: Jelena Janković i Vladimir Končar posetiocima će se predstaviti radom pod nazivom Prostor između misli.
Posetioci galerije Štab imaće priliku i da prisustvuju prezentaciji integralnog kataloga, kao finalnog zapisa ove izložbe.
Pozorište za decu “Više od igre” 20.novembra u 12:00 časova, gostuje na sceni Kulturnog centra Čukarica sa baletskom predstavom “Crvenkapa“.
Svima dobro poznata bajka ovoga puta je ispričana kroz balet, pokret i glumu.
Photo: Facebook @VISE OD IGRE
Predstava “Crvenkapa” ne odstupa od osnovne poruke , ali je puna iznenađenja i predstavlja savremenu priču o odrastanju.
Na muziku “Četiri godišnja doba” Antonia Vivaldija koreografiju je uradila Božin Pavlovski, a igraju: Tara Tomašić, Margareta Bata i Božin Pavlovski. Cena ulaznice je 400 dinara.
Novi Sad je proglašen za Omladinsku prestonicu Evrope, a odluka o tome doneta je u sredu u Varni u Bugarskoj.
– Posle pobede na izboru za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine Novi Sad je u Varni u Bugarskoj odneo još jednu pobedu i izabrani smo za Evropsku prestonicu madih 2019. godine. Dupla kruna za Novi Sad – rekao je Vučević.
Novi Sad je pre mesec dana u Briselu proglašen Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu, pa tako sada kao jedini u Evropi u isto vreme ima dve prestižne titule i Evropsku prestonicu kulture i Omladinsku prestonicu Evrope.
<>
EXIT Fondacija čestitala je svim mladima Novog Sada, ali i cele zemlje i regiona titulu Omladinske prestonice Evrope za 2019. Godinu.
“Ovo je veliki uspeh za naš grad da u samo jednoj godini postane Evropska prestonica kulture 2021. godine i Omladinska prestonica Evrope 2019. godine. Time se Novi Sad, uz to što je domaćin jednog od vodećih evropskih festivala, i definitivno pozicionirao kao nezaobilazna destinacija u Evropi.
Ponosni smo na činjenicu da je EXIT Fondacija inicirala i vodila kandidaturu za Omladinsku prestonicu Evrope, ali još ponosniji na omladinske organizacije Novog Sada, koje su nastavile započet proces i doneli nam svima još jednu veliku pobedu. Posebne čestitke zato idu organizacionom timu OPENS-a koji je upornošću, inovativnošću i kreativnošću pokazao kako se bori za svoj grad”, saopštila je EXIT fondacija.
Autorka brojnih hitova za Kajli Minog i moge druge Emiliana Torrini, objavila je spot za pesmu “When We Dance” koja će se naći na njenom novom albumu rađenom u saradnji sa The Colorist Orchestra. Album će biti objavljen 9. decembra za Rough Trade.
The Colorist Orchestra je belgijski ansambl čiji repertoar obuhvata muziku različitih žanrova a pored tradicionalnih muzičkih instrumenata i aranžmana, služe se i inovacijama kombinujući nove zvukove i ritmove.
Dve nove pesme koje će biti na albumu – “Nightfall” i “When We Dance”, Emiliana je pisala u saradnji sa osnivačima The Colorist Orchestra.
Glas Emiliane Torini više od 20 godina zaokuplja muzičke prostore iako mnogi toga nisu svesni. Bila je članica benda GusGus a pisala je i producirala hitove za brojne svetski poznate izvođače. Sa pesmom “Jungle Drum” našla se na prvom mestu pojedinih lista slušanosti. Pisala je i pesmu za film “Lord of the Rings: The Two Towers” a komponovala je numere i za brojne TV serije.
Debi solo album objavila je 1999. godine a za njim još tri albuma.
Lingvisti koji sastavljaju britanski Oksfordski rečnik izabrali su reč godine i to je -“post-truth” (naknadna istina).
Ta reč odražava stanje u kojem su činjenice manje važne od emocija, kao što je sada, posle odluke Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije (EU) i posle pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, koju mnogi nisu očekivali.
“Post-truth” se koristi kao pridev i odnosi se “na okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja nego emocije i reakcije u društvu, ili lični i pojedinačni stavovi”.
Da bi reči bile unete u Oksfordski rečnik, moraju da se koriste najmanje 10 godina u medijima ili u književnosti, a u slučaju termina “naknadna istina” dodatni kriterijum je bilo “jačanje društvenih mreža kao izvora informacija i sve veće nepoverenje prema činjenicama koje iznosi establišment”, saopštila je redakcija.
Izraz “naknadna istina” je 2016. godine postao “glavna reč u političkim komentarima i koršćena je 2.000 odsto više nego prethodnih godina, u kontekstu Bregzita i Trampove pobede”, naveli su lingvisti.
Prema Oksfordskom rečniku, termin “postistina” je prvi upotrebio pokojni srpsko-američki dramski pisac, scenarista i romansijer, dobitnik Oskara Stiv Tešić (1942-1996).
Stiv Tešić/Photo: wikipedia.org
U članku u časopisu “Nejšn” (The Nation) o američkom skandalu Iran – Kontra i o ratu u Persijskom zalivu, Tešić je napisao: “Mi, kao slobodni ljudi, slobodno smo odlučili da hoćemo da živimo u nekakvom postistinskom svetu”.
Ima dokaza da je taj izraz korišćen i ranije, pre Tešićevog članka, ukazuje Oksfordski rečnik, “ali je tada značenje izgleda bilo jasno: ‘pošto se istina saznala’, a ne kakvo je sada: da je istina sama po sebi postala nevažna”.
Oksfordski rečnik dodaje da je novije, šire značenje prefiksa “post-“, to što on “ne samo da se jednostavno odnosi na neko vreme posle neke situacije ili događaja – kao u složenici ‘post-war’ (posleratni), već u terminu ‘postistinski’ dobija značenje ‘pripadanja vremenu u kojem je neki koncept postao nevažan’ “.
Ta nijansa potiče iz druge polovine 20. veka, iz složenica kao što su “postnacionalni” (post-national, 1945) i “postrasni” (post-racial, 1971), naveo je Oksfordski rečnik.
Svetski hit Džastina Timberlejka “Can’t Stop The Feeling”, pesme napravljene za novi animirani film “Trolovi”, dobio je i srpsku verziju, koju izvode Ana Štajdohar i Marko Mandić.
Kako je saopšteno iz distributerske kuće MCF MegaCom Film, “zarazna” Timberlejkova pesma pripremila je teren za najnoviji animirani film studija DreamWorks (“Šrek”, “Kung Fu Panda”, “Madagaskar”) nekoliko meseci pre njegove bioskopske distribucije.
Pesma je velikom brzinom postal popularna u svetu, a pozitivna energija koju refren pesme širi, na najbolji mogući način opisuje temu ovog animiranog filma za koji je i napisana – sreća, ljubav i zagrljaji koji mame na ples.
Trolovi/ Photo: youtube,com printscreen
Trolovi su luckasta stvorenja, sa velikim očima, koja se razlikuju po boji kose, a inspiracija za film su bile popularne figurice koje je davnih ’60-ih kreirao danski umetnik Tomas Dam. Trolove povezuje zajednički pogled na svet, vezuju ih zagrljaji, boje, muzika, djuskanje i druženje. Sreća Trolova je toliko velika, da postaju meta velikim, strašnim i pesimističnim Bergenima koji žele tu sreću da im ukradu i osete ukus “istinske sreće”.
Film je sinhronizovan na srpski, pa su tako i glavne uloge i prepeve sjajnih hitova (“I’m Coming Out” Dajane Ros, “September” Earth Wind & Fire, “Move Your Feet” Džuniora Seniora, balada “True Colors” Sindi Loper) sinhronizovali naši poznati pevači Ana Štajdohar i Marko Mandić, a tekstove pesama preveo je Vladimir Marković Looney.
Film je svetsku premijeru imao u Londonu 8. oktobra ove godine na Londonskom filmskom festival, a ovde možete da poslušate kako zvuči “Ples, ples, ples” .
Regionalna manifestacija Noć knjige biće održana 16. decembra od 17 do 24 sata, najavila je izdavačka kuća Laguna
Manifestacija se održava pod pokroviteljstvom Eurobank Srbija, a svojevrsni festival knjige, 15. po redu, organizuju izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi.
Laguna sa produkcijom od tri stotine pedeset objavljenih naslova godišnje s pravom se naziva jednom od najvećih izdavačkih kuća u zemlji i regionu.
Kao potvrda kvaliteta, Laguni je pripala i nagrada za izdavača godine na nedavno završenom Sajmu knjiga, a nakon Londonskog sajma knjiga, gde se našla u najužem izboru za najboljeg izdavaca, visoko se pozicionirala i na svetskoj mapi izdavaca. U okviru knjižarskog lanca Delfi posluje 39 knjižara, kao i najveća internet prodavnica u regionu (www.delfi.rs.)
Noć knjige ce se održati u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca koji se nalaze u Beogradu i u još 20 gradova u Srbiji.
Regionalni karakter ovoj manifestaciji daju Lagunini klubovi čitalaca u Banjaluci, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću, što u zbiru daje 26 gradova učesnica. Klubovi čitalaca okupljaju oko 450.000 članova.
Noć knjige, pokrenuta 2009. godine, postala je najposećenija manifestacija koja promoviše knjigu i čitanje posle Beogradskog sajma knjiga, koju za samo sedam sati poseti više od 40.000 ljubitelja dobre knjige.
Pored ponude (više od 50.000 naslova) i ove godine organizatori pripremaju popuste, poklone, promocije, druženja sa najpoznatijim domaćim autorima.
Još od vremena Rubinsa i Daltona, igranki i prvih singl-ploča, Niš je važio za grad u kome rokenrol ima jaku bazu i jedan zanimljiv i turbulentan život. Prosto nema muzičkog pravca koji nije bio makar na neko vreme zastupljen među niškim bendovima, od simfo-roka, preko gotika, sve do hip-hopa i ded-metala.
Galija/Photo:facebook@grupa galija
Bendovi su se pojavljivali, albumi izdavali, organizovale svirke… Ali evo nas, mnogo godina kasnije, a Niš je nekako i dalje na muzičkoj mapi ove sada skraćene državice ostao široj publici ponajviše poznat po Galiji i Kerberu u čijoj senci su ostali mnogi sjajni bendovi. A tako je bilo i pre više od dvadeset godina, stvari se, naizgled nisu pomerile sa mrtve tačke. Ponekad neko zasija i ima hit za koji su čule i prestoničke radio-stanice, kao što je to bio primer sa reperima D-Fence koji su napravili odličnu stvar “Pozorištance” ili post grandž bendom Gospodin Piniokio koji je u dva navrata imao hit-nedelje na radiju 202, ali sve su to sporadične stvari… Jedan od nedavnih uspeha niških rokera svakako je bio nastup grupe Plastic Sunday kao neka vrste predgrupe Depeche Mode na Ušću. A tu su i džezeri Eyot koji karijeru grade i van matičnog grada, pa i države, prvi album izdat u Americi, drugi u Nemačkoj, treći sniman u Bristolu pod producentskim nadzorom Džima Bara, basiste Portisheda. A četvrti – ni manje ni više nego u Čikagu, u studiju “Electrical audio” Stiva Albinija. Stereo Banana su postali prave regionalne zvezde. I tako redom…
Stereo banana/Photo: facebook@sterobanana
Dakle, šta je problem niških rokera? Nedostatak ambicije? Nedostatak talenta?
Ne bi se reklo.
Ono što fali Nišu jeste adekvatno mesto za koncerte i klupske svirke. Nekad davno to je bio Muzički klub na Paliluli čije se renoviranje oteglo kao gladna godina. Ovo mesto u kome su redovni gosti bili najbolji bendovi stare SFRJ, od Azre, EKV-a i Pankrta, pa sve do Orgazma i Leb i Sola, sada je u zvaničnom vlasništvu Niškog kulturnog centra čije rukovodstvo godinama bije bitku za uvek premala sredstva iz kulturnih fondova namenjenim kulturi. Dok se vrata ovog kluba ne otvore, niškim bendovima preostaje da okušaje sreću na ono malo mesta koja ne preferiraju tezgaroše sa klavijaturama što razgaljuju posetioce uz nove hitove Cece i Ace Lukasa. U Nišu takođe nema mesta za probe, što jeste veliki problem, pa se svako snalazi kako ume. Nema ni preterano kvalitetnih studija pa ko želi iole dobar tonski zapis mora da stavi pare u džep i otputuje u prestonicu ili inostranstvo. Nekada su se brojni snimci radili u studiju Radio Niša, ali ta vremena su prošla, radio je ugašen dekretom iz prestonice a uz svojsku podršku nekih niških “lokalpatriota”.
Plastic Sunday/Photo:facebook@Plastic Sunday
Nema, na kraju krajeva, ni izdavačke kuće. Makar i male, andergraund, kakve je bila DOM ili poluambiciozne kakva je bila Sorabia Disc. Lokalni kulturni centri ponekad pokušaju da se bave izdavaštvom, i zna se da je SKC stao iza izdanja Trivalie, Arnold Lejna i Alhemije, Ktichen Asemblea i drugih… Na sreću, u Nišu je odnedavno sa radom počela nezavisna izdavačka kuća Balkan Rock Records čije prvi izdanje je imalo simbolična naslov SOS, što jeste svojevrstan poziv u pomoć ali takođe simbolizuje bunt i nemirenje sa trenutnom situacijom, pa samim tim, u njihovoj interpretaciji ova skraćenica znači – “Sounds Of Struggle”. Ovaj izdavač je nakon toga izbacio EP grupa EGO i Stereolimit, te dugosvirajuće izdanje pank legendi Totalnih Klošara i album “Logos Express” grupe Metak za zlikovca.
Totalni klošari/Photo:facebook@Totalni Klosari
Zanimljivo je da je jednu kompilaciju niških bendova pre par godina izdao i Zdenko Franić u Zagrebu, pod svojom nezavisnom etiketom “Slušaj najglasnije!”. Nekolicina srećnih i upornih uspela je da svoja izdanja objavi u prestonici pa i dalje, ali to nikad nije imalo onog uspeha i efekta kao što je to osamdesetih polazilo za rukom Galiji i Kerberu. Naravno, bilo je to drugo vreme, veća država, organizovaniji i bolji grad u kome se više vodilo računa o kulturi i talentovanim pojedincima, i naravno, činjenica da jedno pojavljivanje na državnoj televiziji može da reši problem, donese i publiku i izdavača i sve što uz to ide. Neka starija imena su se ponovo reaktivirala i počela sa svirkama i izdavanjem novih nosača zvuka. Tu svakako treba pomenuti Fleke, koji su prema kritičaru Peri Janjatoviću najvažniji rokenrol bend u istoriji niške scene (što uopšte nije preterana ocena), i koji su se vratili albumom “Rock’n’roll is like Jesus”, uz stalno aktivne Novembar, to jeste dobar podsticaj za scenu. Naročito ako imamo u vidu da postoje bendovi koji stalno rade i nešto sviraju, komponuju, snimaju, objavljuju…
Novembar/Photo: Aleksandar Zec/facebook@Novembar
Snimljen je i dokumentarac o niškoj rokenrol sceni koji je dobio naslov “Mi plačemo iza tamnih naočara” po jednoj pesmi Dobrog Isaka, benda koji je osamdesetih doneo autentičan zvuk britanskog novog talasa u Niš i smatran za srpsku verziju legendarih Joy Division. Autori ovog dokumentarca su takođe muzičari, Velimir Stojanović (pevač benda Proces) i Marijan Cvetanović koji sarađuje sa mnogim niškim grupama i muzičarima. Film je naišao na podeljene ocene, neki su čak bili i otvoreno ogorčeni onim što su videli u njemu, ali s druge strane, on je ponudio i jednu realnu sliku grada i rokenrola stvaranog u njemu kao i deo odgovora zašto jedan dobar deo niških bendova nije uspeo da doživi punu afirmaciju.
Konačno, tu je i famozna Nisomnia, pokušaj pravljanja EXIT-a na jugu, nesrećni festival čije agonija traje godinama. Svake godine novi koncept, novi ljudi u organizaciji, nove ideje i uvek ista traljava realizacija. Od festivala koji je na svojim počecima ugostio Kosheen i druga velika imena, Nisomnia se srozala do trećerazredne provincijske manifestacije na kojoj se repertoar krpi na brzinu i u poslednjim trenucima i koji publika svakog leta sve manje i manje posećuje. S druge strane, tu je džez festival Nišvil koji iz godine u godinu raste, i postaje sve ozbiljnija manifestacija, što svakako raduje, ali teško da može da bude adekvatna uteha za druge stvari koje idu nizbrdo.
Nišvil/facebook@Vanja Keser/NisvilleJazzFestival
Kada se povuče crta, grad na Nišavi ima šta da ponudi, ima tu i talenata, i dobrih muzičara, i nadahnutih autora… Ali nekako fali neki mali podsticaj, možda jedan jedini korak da bi jedna raznovrsna i kvalitetna scena eksplodirala. I tako, u iščekivanju tog jednog koraka, prolaze godine, mnogi talentovani ljudi su okačili gitaru o klin, mnogi su otišli iz grada, mnogi su počeli da se bave nekim drugim stvarima… A nama ostaje da se kao u pomenutom dokumentarcu pitamo šta bi bilo kad bi bilo…
Glumac Ivan Tomić vrhunskim glumačko-pevačkim nastupom “oduvao” je konkurenciju, oduševio žiri i zasluženo pobedio na takmičenju Humanitarne IMMO VIP karaoke koje je održano u Immo Centru na Novom Beogradu.
Pobednik je odlučio da donaciju od 50.000 dinara pokloni organizaciji Liceulice, koja realizuje praktične programe direktne podrške marginalizovanim grupama, sa ciljem njihove veće ekonomske, kulturne i socijalne uključenosti.
POGLEDAJTE POBEDNIČKI NASTUP IVANA TOMIĆA:
U ovom takmičenju, koje je mnogo više od obične zabave sa karaokama, ni ovog puta nije bilo pobednika i poraženih, dobrih i loših pevača, već samo ljudi dobre volje i velikog srca koji su došli da se dobro zabave, pruže dobar provod publici i pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Uz sjajni Blah Blah bend mikrofone su ukrstili glumci Nevena Šarčević i Ivan Tomić, TV lica Drina Pešić, Ksenija Bujisić, Filip Ivanjac i Jelena Petković (koja je, iako u podmakloj trudnoći, imala sjajan nastup uz podršku člana žirija Filipa Pata), promoter zdravog života Saša Plećević poznatiji kao Dr Filgud, ekipa TV emisiej Desetka predvožena Danijelom Boračev, kao i pisac Nina Rajković.
Sastav žirija bio je, u najmanju ruku, spektakularan. U pevačkim “akrobacijama” takmičara uživali su pevačice Ivana Jordan i Dragica Radosavljević Cakana, legendarni Neša Galija, kreatorka Suzana Perić sa ćerkom Tifani, glumica Marija Petronijević, pisac Branko Rosić, TV voditeljka Irina Kruška, radio voditelj Igor Brakus, TV lice Ivan Golušin, novinar Saša Jovanović, producent Petar Boračev sa ćerkom Nikol, muzičari Filip Pat i Veljko Kuzmančević, muzički producent Boris Nikolić, kao i neizbežna i sveprisutna Nada Macura.
Za kraj, pobednik i antipobednik, Ivan Tomić i Dr Filgud otpevali su sjajan duet “Jer ti se ljubiš…”, uz podršku najmlađih članica žirija.
Kao i uvek, uz Humanitarne VIP karaoke bio je i brend Dove Derma Spa, a program su vodili Marina Kotevski-Mandić i Aleksandar Saša Ignjatović.
Metallica je počela da obavljuje spotove za svaku pesmu sa novog albuma “Hardwired… to Self-Destruct” koji će zvanično biti objavljen 18. novembra.
Spotove objavljuju na svaka dva sata tako da se do sada može videti osam spotova od dvanaest pesama koliko će se naći na albumu. Među njima je i “Murder One”, posvećena Lemiju iz benda Motorhead.
“Dream No More” (Directed by Tom Kirk)
“Confusion” (Directed by Claire Marie Vogel)
“ManUNkind” (Directed by Jonas Akerlund)
“Now That We’re Dead” (Directed by Herring & Herring)
