Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom, osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za londonsku akademiju.

Rođen bez jedne strane srca, posle druge operacije dobio je dijabetes i od tada je na insulinu, ali muzika mu je pokretač i daje mu snagu da se bori sa svakim problemom.

Sa šest godina Džoni je počeo da piše i komponuje, prošle godine je objavio prvi autorski album “Teram po svom”, a nakon što je proglašen herojem Beograda 2013. godine pošto je humanitarnom koncertom skupio novac za lečenje male Lane Nikolić, nedavno je dobio i specijalno priznanje “Youth heroes” EXIT fondacije.

– Svako od nas ima heroja u sebi. Heroji se rađaju i postaju. Svi se rodimo sa nekim malim herojem u sebi, možemo da ga razvijemo ili ne, zavisi od čoveka do čoveka – kaže Ranković u intervjuu Tanjugu.

Naglašava da je najbitnije naći unutrašnju snagu i time se boriti sa problemima.

– Svaki strah možemo da prevaziđemo ako se potrudimo. Neki ljudi se plaše i bezazlenih stvari, ali sve to može da se prevaziđe. Imao sam dve operacije, nisam ni znao šta me je snašlo. Kada su mi rekli ovo će biti malo strašno, ali posle će sve biti kako treba, shvatio sam šta ja sada imam da izmišljam. Ako će posle da mi bude dobro, hajde da to uradimo – priča Džoni.

[infobox title=’Jao, što je ovo dobar instrument…’]

Džoni je nedavno sa legendarnim Žikom Jelićem iz YU grupe snimio pesmu i spot “Harley, Les Paul & r”n”roll”.
– Na promociji novog albuma YU grupe video sam Žiku kako dve pesme svira na lapstilu i pomislio sam ”jao, što je ovo dobar instrument, kako bi bilo da ja napišem neku pesmu za to” i nastala je ova kompozicija – ispričao je Ranković.[/infobox]

Poručuje da ne treba zastajati pred preprekama.

– Treba reći: Hej, neću ja više tako, neću da se plašim, moram sad to da uradim. Heroji ne razmišljaju mnogo o tome šta je sledeće, nego uvek idu napred – rekao je on i dodao da mu priznanje Exit fondacije mnogo znači, ali samo kao opomena da nastavi dalje da radi.

Muzika mu je, kako kaže, dala dosta snage.

– Svi pričamo kako imamo ovaj ili onaj problem, a kada dođe ozbiljan zdravstveni problem, onda vidimo koliko su svi ti ”problemi” zapravo mali i tada shvatimo da je to trenutak da se borimo i idemo dalje.

Za Rankovića rokenrol nije samo muzika, već način života.

– Meni se ne sviđa mišljenje da su svi rokeri masni, prljavi i neuredni. Trudim se da izbacim rokenrol iz garaže, zato što kada pogledamo svetsku rok scenu, niko od tih rok muzičara nije ni masan, ni prljav, ni neuredan. Oni su gospoda, iako mnogi ljudi to ne razumeju – naglasio je on.

[infobox title=’Filip me podseća na mene, voleo bih da predstavlja Srbiju na Radosti Evrope’]

Sa svojim bendom The Churlians Džoni će 5. juna svirati na takmičenju škola za decu sa posebnim potrebama kako bi pomogao malom Filipu, koji ga svojom snagom i voljom podseća na njega.
– Ko pobedi predstavljaće Srbiju na Radosti Evrope. Filip je prošao u drugi krug, samo treba da pobedi. Dečak zaista ima talenta i voli to što radi, želi i svom snagom ide ka svom cilju uprkos problemima koje ima. To me je podsetilo na mene posle operacija kada sam počeo da se bavim rok muzikom – objasnio je Ranković.  [/infobox]

Rokenerolu ga je privukla pozitivna energija koja mu je bila potrebna nakon operacija.

– Dopala mi se ta energija i počeo sam intenzivno da slušam rokenrol i da sviram. Shvatio sam da rokenrol nije bunt, to je iskrena muzika. Ima dosta emocija. Ima “to nešto” posebno – kazao je najmlađi srpski roker.

Tvrdi da rokenrol nije propao kao što mnogi misle.

– On se drži, samo se zagubio. To je kao kada nešto zagubimo u kući i pokušavamo da pronađemo. Samo mu treba malo više pažnje. Treba najviše pažnje posvetiti mladim ljudima, koji se time bave. Njih ima, ali im se ne daje mnogo medijske pažnje – smatra Ranković.

Producent Rankovićevog albuma Vojislav Aralica je jednom prilikom izjavio: “Učeći ga i radeći sa njim, na kraju sam shvatio koliko sam zapravo naučio od njega, pre svega o predanosti, hrabrosti, talentu i ljubavi, koja je svakog momenta bila pokretač svega”.

– Nezgodno je kada si mali, ali sam brzo naišao na razumevanje što starijih kolega, što vršnjaka. U školi ne misle da sam čudan, već su navikli da stalno imam neke akcije. Naišao sam na i dobru podršku od strane iskusnih muzičara koji me poštuju. Mislim da svi treba da uče od svih – istakao je Ranković.

Kaže da je svaki njegov dan vrlo brz i ima puno događaja – ide u školu što mu je primarna delatnost, odličan je đak, a uz to ima časove gitare, klavira, muzičke produkcije, engleskog jezika i teorije muzike po sistemu britanske akademije.

– Jeste teško sve to ispratiti, ali kada napravim dobru organizaciju, sve teče kako treba. Trudim se da svaki dan što bolje organizujem kako bih imao i malo slobodnog vremena – rekao je Džoni.

Od svoje druge godine vozi kvad, voli automobile i dosta čita o tome, bavi se i jedrenjem i tada uživa u tišini i odmara od muzike, ali stalno piše pesme i diktafon mu je pun raznih ideja, što za tekstove, što za muziku.

– Dešavalo mi se da napišem muziku i neki tekst nevezano za tu muziku i da ispadne da je dobro kada se uklope. Nekad počnem od ideje, dva akorda, pa se to razvije u čitavu pesmu. Najviše volim da pišem kada putujem, to me najviše inspiriše, najviše toga vidim, najviše mi se stvari dogodi, ima raznih angdota – rekao je Ranković i dodao da inspiracija može da mu bude sve – od nekog bitnog događaja do recimo – cipele.

Napravio je u kući i mali studio i već ima nekoliko pesama za sledeći album. Na koncertima vodi računa o najmanjim sitnicama i pred nastup proba sve – od gitare do trzalice kako bi bio siguran da će sve da funkcioniše.

Pored rokenrola, sluša i bluz, omiljena rok grupa mu je Led Zeppelin, Džimi Pejdž gitarski heroj, ali kako ističe, trudi se da nikog ne imitira i razvija sopstveni stil.

Na takmičenju UK Songwriting Contest, među više od 70.000 pesama, Ranković je sa svojom kompozicijom “Hot or Cold” ušao u polufinale.

– Prvo mi je stigao mejl da sam ušao u takmičenje, što je bilo fenomenalno, a kada sam video da sam polufinalista, bio sam iznenađen. Sve je moguće, ali nisam verovao da će tamo neki dečak iz Srbije da prođe tako dobro – rekao je Ranković.

Niko ga ne može zaustaviti u nameri da upiše Britansko-irsku akademiju moderne muzike i živi u Londonu.

– Govore mi stalno da je London skup. Ali neka je skup, ja ga volim. Zaista je muzički grad i pogodan za ovo čime se ja bavim – kaže Džoni i dodaje da bi voleo jednog dana da svira u O2 areni, a borbu za rokenrol u Srbiji prepustiće ostalim mladim muzičarima kojih, kako kaže, ima mnogo samo im treba posvetiti više pažnje.

HL/Izvor: Tanjug