Kroz odnos glavne junakinje s različitim muškarcima, Vedrana Rudan u najnovijem delu bez dlake na jeziku otvara nekoliko tematskih okvira koje u svojoj prozi ranije nije doticala.
Muškarac u Grlu
U romanu pratimo jedan period života četrdesetšestogodišnje Ksenije koju mladi ljubavnik zavodi u novogodišnjoj noći. Dok su intimni, junakinja u mislima razgovara sa svojim bivšim suprugom.
Ispod pojavnog, spoljašnjeg sloja narativa lagano izbija opor utisak o nemogućnosti komunikacije, o teškoćama na koje nailazimo u nastojanjima da dosegnemo ideal istinske bliskosti između dvoje ljudi, o tome kako smo čak i u najbliskijim vezama koje u životu uspemo da ostvarimo ipak osuđeni na to da do kraja ostanemo zarobljeni u sebi samima.
Naracija je brza, duhovita, lucidna; radnja romana smešna i tužna ujedno. Reč je o jednoj od onih knjiga koje vam ne dozvoljavaju da ih ispustite iz ruku i koje će vas različitim putevima dovoditi do suza
– Ovo je mala knjiga o velikoj ljubavi – kratko je rekla Vedrana komentarišući svoje delo.
Tekstovi Vedrane Rudan su najčitaniji u regionu, a njena stranica pregledana više od 10 milona puta. Objavila je jedanaest knjiga, koje su prevedene na engleski, mađarski, slovenački, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik.
Osmodelna serija prati pevačicu koja započinje svoju “Sweet Sweet Fantasy” turneju u Velikoj Britaniji, Evropi i Africi, a uz sve to planira i svoje venčanje.
Maraja garantuje ekskluzivni pristup njenom životu iza mikrofona, uključujući porodicu, prijatelje i njen lični krug ljudi koji joj pomažu da bude na vrhu.
Mariah’s World (Marajin svet) biće premijerno prikazan u Evropi od 11. decembra. Seriju će moći da prate gledaoci E! međunarodnih kanala, dakle u 153 zemlje na 24 jezika.
Maraja Keri, Mariah’s World/Photo: Press
Ova najava dolazi neposredno nakon održavanja panela Asocijacije televizijskih kritičara (TCA) na kojem je Maraja imala centralno mesto govoreći o svojoj seriji. Pored toga, diva će početi drugi deo svog globalno hvaljenog programa u Las Vegasu “Mariah #1 to Infinity” u Cezar palati krajem avgusta.
Najprodavaniji ženski izvođač svih vremena sa više od 220 miliona prodatih albuma i 18 singlova koji su zauzimali prva mesta (najviše među svim solo izvođačima ikada), Maraja Keri poseduje talenat i harizmu koja oduševljava publiku već četvrt veka. Kao pevačica, tekstopisac i producent, Keri je osvojila 5 Gremi nagrada, 21 nagradu American Music Awards, 14 Billboard Music Awards i Icon Award, a proglašena je za najboljeg Billboard umetnika decenije i za najbolju pevačicu milenijuma od strane World Music Awards.
Mataja Keri, Mariah’s World/Photo: Press
Dobitnica nagrada za humanost, Maraja Keri je velikodušno posvetila svoje vreme i energiju u filantropske svrhe, uključujući akcije Save the Music, World Hunger Relief, fondacije Elton John AIDS Foundation i Make-A-Wish Foundation, a 2006. uspostavljena je Mariah Carey Wish Icon Award.
Krajem leta Maraja se vraća u Las Vegas a zatim kreće za Južnu Ameriku na svoju “Sweet Sweet Fantasy” turneju u Argentini, Čileu, Brazilu i Meksiku.
Mariah’s World realizuju Bunim/Murray Productions u saradnji sa Magi zec Carpet Productions. Gil Goldschein, Jeff Jenkins, Farnaz Farjam i Chris Ray su izvršni producenti za Bunim/Murray Productions. Mariah Carey i Stella Bulochnikov su izvršni producenti.
Perfect Split kolekcija donosi autentične Classic Leather patike u muškoj i ženskoj varijanti atraktivnih boja. Zahvaljujući novoj saradnji nastala je patika od decentne kože sa antilop elementima i kontrasnim detaljima koji uspešno prikazuju svu posebnost po kojoj je Lamar poznat.
U novoj kampanji portreti poznatog repera su u retro stilu, koji na nov i poseban način reflektuje različite strane njegove ličnosti. Zahvaljujući njegovoj autentičnosti i orginalnosti Perfect Split su deo urbane kulture i omogućavaju svakome da istakne svoj lični stil.
A može i ovako… Sa mnogo manje besa. Na prvi pogled…
Ove godine “montipajtonovci” slave 47 godina postojanja. Legendarna britanska grupa vrhunskih zajebanata, negujući tipičan ostrvski humor, uspela je da pređe sve granice i postane sveplanetarni hit iz jednog jedinog razloga.
Smisao života Montija Pajtona/Photo_ Promo
Bavila se sudbinama malih ljudi u “velikim” vremenima, na jednostavan, iskren i dozlaboga sarkastičan način. Sa jasnom porukom upućenom društvenom i političkom establišmentu – jebite se!
Smisao života Montija Pajtona/Photo_ Promo
Jedna od prvih stvari kojih se sećam iz osnovne škole je parola na zidu, ispisana ogromnim crvenim slovima: “Raditi, raditi i samo raditi”. U potpisu – Lenjin. Kasnije sam, kroz školski sistem, ali i na milion drugih načina, saznao da je “rad stvorio čoveka”, da “ko radi ne boji se gladi”, da “radiš da bi stekao”, da “rad sve pobeđuje”, da je “u radu spas”… Čak i zloglasna nacistička parola na konc logorima “Arbajt mah fraj”, u svom izvornom obliku i oslobođena naci konteksta, zapravo ima slično značenje – poruku da sopstvenim radom možemo sebi obezbediti normalan život. Samo… to se ne dešava baš često. Ovde, u Srbiji, skoro nikad.
Smisao života u Srbiji pretvoren je u preživljavanje. Ne juče. Ni prekjuče. Ali, najgore je, bez ikakvih naznaka da će se nešto promeniti. Ta magična reč plata, naknada u novcu za uloženi rad, od koje ljudi u normalnom svetu žive, izdržavaju porodice, kuće se, imaju društveni život, odlaze na letovanja… u Srbiji je sopstvena karikatura.
I kad stigne, s mene pa na uštap obično, služi da se pokriju minusi u banci, plati kirija za iznajmljen stan i pripadajući računi, obriše mesečna crta u lokalnom dućanu, uplati rata za knjige za dete koje je u sistemu besplatnog školovanja… Na kraju, ispada da je tačno ono da “rad oslobađa”. Od života.
Trebalo je da “montipajtonovci” nastanu na tlu Srbije. Ionako im je ime, prema urbanoj legendi, “pozajmio” britanski pilot koji je tokom Drugog svetskog rata nad Jugoslavijom oborio najviše savezničkih (sopstvenih) aviona. To bi bila kosmička pravda. A kad već nije tako, podsetite se još jednom njihovog legendarnog dela “Smisao života Montija Pajtona”. Mnogo toga će vam biti jasnije.
Nisam imao prilike da pročitam knjigu, ali jesam nekoliko dugometražnih prikaza iz uglednih engleskih dnevnih novina, što je sasvim dovoljno da se provali o čemu je ovde reč i u kom pravcu Browne vodi priču. Browne ne otkriva udubljenje na pupku već pokušava da dokumentuje poznatu tezu kako je Bono najveći prevarant današnjice kada je šoubiznis u pitanju. On optužuje Bona da je iskoristio svoju muzičku slavu i stav kul Irca kako bi od sebe napravio humanitarnog superheroja, obilazeći ratna žarišta i ljudsku bedu od Bosne do afričkih zemalja, pritom zastupajući zapravo interese velikih korporacija i supersila. Browne Bona „tereti“, između ostalog, da je „prao“ Tony Blaira nakon nameštenog povoda za invaziju na Irak, za druženje s ekonomskim arhitektom neuspelih trancizija JeffreySachsom, dodvoravanje britanskoj kraljici, pajtanje s Pentagonom, nameštanje unosnih poslova svojoj supruzi Ali Hewson, ulizivanje Izraelcima, saradnju s kompanijama koje trguju oružjem… Ima toga iha-haj. Pritom ga je uporedio s idejnim tvorcem koncepta „Live Aid“ Sir Bobom Geldofom, a na koricu knjige stavio Bonovu fotku s George Bushom mlađim.
E, sad, iz naše perspektive, Browne ne može biti više u pravu. Decenijama smo svedoci kako nas Bono ponižava i izbegava. U vreme SFRJ nije želeo da održi koncert kod nas zbog ugroženih prava Albanaca na Kosovu (kao da je već tada znao šta će biti s Kosovom, ha?). Tokom raspada bivše nam države stao je na stranu Alije Izetbegovića i otvoreno podržavao muslimane tokom krvavog sukoba. Svirao je u Sarajevu, slavio tamo Novu godinu, napisao pesmu „Miss Sarajevo“ i ljubio se Alijinim ministrom inostranih poslova Muhamedom Šaćirbegovićem, poznatijim kao Sacirbey, kasnije optuženim da je pokrao skoro milion dolara tokom svog ministrovanja i uhapšenim 2003. u SAD. Logika kaže, ako ti je ortak lopov, onda ni ti ne možeš biti čist.
[tabs]
[tab title=”HEROJ PUKA” icon=”iconic-info”]Dobar muzičar, šta god radio, uvek će biti heroj puka i uvek će njegovi stihovi nadjačati antagonizam prema njegovim delima[/tab]
[/tabs]
Međutim, ako za trenutak sve ovo gurnemo sa strane i fokusiramo se na muziku, onda Brownejeva priča gubi na težini. Nisam bio neki fan U2 sve do 1991. godine i izlaska albuma „Achtung Baby“. Ovaj projekat sniman u Berlinu i Dablinu, koji su producirali Daniel Lanois i Brian Eno, pojavio se baš u vreme raspada SFRJ i oduševio me. Tokom svojih putešestvija i bežanja od poziva u jedinicu „topovsko meso“, skitanja po kontinentima i presedanja u avione u gradovima od kojih sam upoznao samo aerodrome, na vokmenu (da, to je bilo analogno vreme) sam slušao ovaj album, iznova i iznova, sve dok praktično nisam znao sve pesme napamet. Bio je to jedan od onih albuma koji kao da su došli iz budućnosti, baš kao i Wendersov film „Until the End of the World“, u kojem naslovnu numeru izvode U2. Ispostaviće se da to i jeste bio album iz budućnosti, baš onakve kakvu sada živimo, sa prepoznatljivim zvucima, bojama, porukama, potkama i lažnim luksuzom liberalnog kapitalizma.
Zametnuo sam negde ovaj album, pa i samog Bona. Nisam slušao ništa, osim ponekad na radiju hit „One“, niti sam obraćao pažnju na nove projekte Voxa od Dablina i njegove ekipice. Ponovo su me našli nedavno, kad sam igrom slučaja pogledao odličnu komediju „Killing Bono“. Reč je o priči novinara Neil McCormicka, koji je odrastao s Bonom u Dablinu i čiji je mlađi brat mogao da bude gitarista U2 da se nije desio splet događaja koji ga je odveo u suprotnom pravcu. U ovom filmu, za koji upućeni kažu da je prilično fikcionalan iako se reklamira kao istinita priča (snimljen je prema McCormickovoj knjizi „I Was Bono’s Doppelganger“), neuspeli dablinski roker, uporedo sa svojim posrnućem u svetu rokenrola prati uspeće školskog druga Bona i predstavlja ga u veoma pozitivnom svetlu. Bono jeste zvezda, ali je i ortak – čovek koji ne zaboravlja stare drugare, rado pomaže onima koji su imali manje sreće od njega i veoma je srećan kad se vrati u rodni grad. Ukratko, još jedna priča iz pera Irca, još jedna priča o Paul David Hewsonu zvanom Bono, ali drugačije intonirana.
Elem, možda je red da konačno poentiram. Zato, vratimo se na naslov teksta. Da li je Bono muzički mafijaš, vojnik korporatokratije, ili još jedan heroj, poput Jaggera recimo?
Bono je sjajan primer kako se funkcioniše u današnjim vremenima. Čovek je fenomenalno unovčio svoj muzički i marketinški talenat, postavši zastupnik bogatih, onih batica što se okupljaju u Davosu da nam odrede budućnost, kod sirotinje raje koju zabavlja svojim ljubavnim i protestnim pesmama – odnosno, rokenrolom 21. veka. Svašta mu se može prigovoriti, svašta staviti na teret, oblepiti ga silnim etiketama, ali opet bi iza njega ostali hitovi koje će ljudi pevati bez obzira na sve. Dobar muzičar, šta god radio, uvek će biti heroj puka i uvek će njegovi stihovi nadjačati antagonizam prema njegovim (ne)delima.
Tako je i u književnosti. Norveški nobelovac Knut Hamsun podržavao je naciste tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga je ostatak života proveo u kućnom pritvoru, a njegove knjige 0d 1945. nisu prevođene u mnogim zemljama, pa ni kod nas. Danas, Hamsun, moderan u izražaju i čovek ispred svog vremena, ponovo je čitan i slavljen. Njegove sjajne knjige su sve što se od njega pamti.
Ovih dana se navrašava devet godina od kada je ovaj svet napustio legendarni Toni Vilson.
U nebesku diskoteku Gospodin Mančester, kako su ga zvali, otišao je 10. avgusta 2007. i bio je to dan kada je rokenrol izgubio jednog istinskog heroja. Ovekovečen u filmu “24 Party People” Majkla Vinterbotoma,
Toni će ostati upamćen i po rečenici “Ako se dvoumiš da ispričaš legendu ili istinu – izaberi legendu”. Upravo zbog toga mnogo legendi okružuje ovog muzičkog producenta, TV voditelja, osnivača “Factory Records”, suvlasnika čuvenog kluba “Hacijenda”, vatrenog navijača Mančester Junajteda, čoveka koji je otkrio Joy Division i Happy Mondays i podario muzici i svetu autentični pokret “Madchester”. A legende kažu da je svoj prvi ugovor sa Joy Division potpisao krvlju, da je morao da otkupi master-traku albuma Happy Mondays od furioznog Šona Rajdera koji je na njega vitlao revolverom, te da mu je najveća žal ostala to što nije uspeo da potpiše ugovor sa The Smiths.
Od ranih početaka, tokom sedamdesetih, kada je na Granada televiziji vodio emisiju “So It Goes”, gde je tada još uvek konzervativna britanksa publika mogla da vidi začetke panka, pa preko legendarnog mančesterskog koncerta Sex Pistolsa u junu 1976. sve do osnivanja izdavačke kuće “Factory”, Vilson je bio vođen idejama koje su mnogi u to vreme smatrali sumanutim. Ipak, osećaj koji je imao za novo i drugačije doneo je potpunu revoluciju na muzičkoj sceni. Tonijevo ludilo, iako ponekad grandomansko, davalo je konkretne rezultate. Liberalni pristup koji je Factory imao u odnosu sa svojim bendovima danas izgleda kao bajka, princip sadržan u rečenici: “Muzičari su vlasnici svih autorskih prava i mogu da odjebu ka god im je volja” u eri kapitalizma gde muzički magnati i menadžeri vode glavnu reč u bespoštednoj trci za novcem, deluje kao čist SF.
Dizajni omota koje je radio Piter Sevil gde se ponekad nije videlo čak ni ime benda bio je jasna poruka koju je iz Madchestera slao Factory na čelu sa Vilsonom. I pored toga, “Blue Monday”, trejdmark pesma New Ordera i dalje drži rekord kao najprodavaniji dvanaestoinčni singl svih vremena. Kuriozitet vezan za ovu ploču leži u tome da je Factory gubio pet penija na svakom prodatom primerku zbog skupog omota, jer niko u kući nije očekivao toliki uspeh singla. Osnivanje kluba “Hacijenda” svakako jeste jedan od prelomnih trenutaka za Vilsona i ova rupa bez dna o kojoj je kasnije Piter Huk, basista New Ordera, napisao knjigu, odnela je ogroman deo profita Factory Recordsa i bila direktan uzrok njenog bankrota. Opet, “Hacijenda” je ostala ugaoni kamen savremene pop kulture i simbol Mančestara do dana današnjeg.
Kada je Toni Vilson preminuo pre devet godina, zastava na gradskoj većnici grada Mančestera spuštena je na pola koplja u njegovu čast. Kovčeg u kome je sahranjen nosio je kataloški broj Factory Recordsa – FAC 501.
Tako je otišao gospodin Mančester, ali su zato zvuci iz Fabrike ostali.
Dosadašnji stepen neistraženosti solarnih automobila kao alternative konvencionalnim automobilima ostavljao je prostora za toleranciju ka njihovom dizajnu koji je gotovo uvek karakterisala estetska i funkcionalna nerešenost kao posledica žrtvovanja funkcije solarnih ploča
AQOS Technologies
Aqos je pred sebe postavio kao vrhunski cilj suočavanje sa ova dva izazova tj. pomirenje estetskog, funkcionalnog sa tehnološkim aspektom gradnje automobila. Shodno tome, u saradnji sa dr Ivanom Validžić, razvijena je solarna folija čije karakteristike su ostavile prostora za dizajniranje tematski solarno-konvencionalnog vozila čija estetika neće biti kompromitovana solarnom ćelijom, šta više, teksturu i izgled ćelija ćemo iskoristiti kao autohtoni likovni motiv koji treba da da novi vizuelni – prepoznatljiv karakter vozilu i otvori novo tržišno poglavlje u auto biznisu.
[tabs]
[tab title=”Sve što treba da znate o Aqos Technologies” icon=”iconic-info”]AQOS je osnovan u Beogradu kao kompanija koja će biti uključena u međunarodno tržište visoko-tehnoloških proizvoda. Kompanija je rezultat rada grupe nezavisnih iskusnih profesionalaca iz različitih oblasti: projektovanja, inženjeringa, tehnologije, arhitekture… Glavna preokupacija kompanije je istraživanje u svim aspektima auto industrije, dizajn inovativnih delova automobila i dizajn (proizvodnja) ograničene serije visoko performantnih sportskih automobila.[/tab]
[/tabs]
Da bismo to ostvarili kreirana je solarna ćelija čije karakteristike savitljivosti po dve ose, a aktivno radimo na mogućnosti savijanja po sve 3 ose, uz povećanu efikasnost u svim uslovima osvetljenja, predstavlja potpuno novi nivo koji solarnom automobilu daje mogućnost realne upotrebe i tržišne eksploatacije.
AQOS automobilski projekat predstavlja izvanrednu osnovu i poligon (embrion) za naučno-tehničko-tehnološko primenjeno istraživanje najvišeg nivoa.
AQOS dizajn u svojoj suštini ima zadatak inicijatora i katalizatora novih inženjerskih rešenja, sa intencijom da ta inženjerskia rešenja zapravo predstavljaju pronalaske na nivou patentnih vrednosti.
Stoga AQOS automobili predstavljaju i naučnu test platformu sa inovativnim tehnologijama koje će biti implementirane kroz istraživanje i razvoj prototipova automobila.
Marti Misterija je istoričar, arheolog, antropolog, avanturista, pisac, TV producent i sakupljač neobičnih predmeta. On je predstavnik strip junaka „novog kursa“ koji su mnogim klincima objasnili da nije blam biti štreber i da znanje ne može naškoditi imidžu „divljeg momka“, naprotiv.
Strip junak Martin Mystere prekršten u Martija Misteriju ušao je na tržište bivše Jugoslavije na malena vrata. Za razliku od ostalih popularnih junaka iz famozne edicije Sergio Bonelli poput Komandanta Marka, Teksa Vilera ili Zagora, Misterija se ušunjao kao dodatak junaka kojeg čak ni mnogi zaluđenici za strip ne pamte – izvesnog Đila, u okviru vanrednog Lunovog magnus stripa, koji je imao dvostruko više strana od regularnih izdanja istog izdavača.
Marti Misterija/Promo
Bilo je to davne 1983. godine i niko nije ni slutio da će Detektiv Nemogućeg, koji je tada ličio na putnika namernika iz budućnosti, u svetu kojim su i dalje suvereno vladali kaubojci, supeheroji u tesnim trikoima i pokoji pijani detektiv, vremenom postati predvodnik novog talasa strip junaka daleko bližih ambijentu serije X-Files nego šumama Darkvuda i uvtrđenjima u Ontariju.
KAKO JE POČELO
Lik Martija Misterije rodio se u glavi italijanskog crtača i scenariste Alfreda Castellija. On je još 1978. za magazin Supergulp pisao scenario za strip o avanturama Allana Quatermaina, istraživača specijalizovanog za arheološke misterije. Castelliju se ova tematika silno dopala, pa je narednih godina počeo da razvija varijacije na temu, iako mu je glavni posao bio rad na scenariju za Zagora i Mistera Noa, preko kojih je i počeo da sarađuje s izdavačkom kućom Sergija Bonellija. Tek 1982, nakon opsežnog istraživanja i formiranja priče o Martiju Misteriji, odvažio se da zakuca na vrata gazda Sergija i ponudi mu ideju na tacni. Iako je Bonelli važio za tradicionalistu koji voli da igra na sigurno i drži se izdavačke rutine koja je od njega i napravila maga u ovom poslu, Castellijeva ideja mu se svidelai odlučio je da joj pruži šansu.
Serijal koji je oživeo crtač Giancarlo Alessandrini napraviće prekretncu u istoriji italijanskog stripa, i to time što je uveo naučne i istorijske teme u štivo koje je prvenstveno bilo namenjeno pučkoj zabavi i relaksaciji. Neočekivani uspeh Martija Misterije otvorio je vrata mnogim potonjim likovima „novog kursa“ kod Bonellija, ali i drugih izdavača tog vremena.
[accordion title=’Neprijatelji’]Ljudi u crnom, Sergej Orloff, Mister Jinx, Algernon Mabus[/accordion]
[accordion title=’Prijatelji’]Java, supruga Diana Lombard, Chris Tower, Kut Humi Inspektor, Travis Vincent von Hansen, Philip Erickson[/accordion]
Kako glasi uvek prikladna misao: Ostalo je istorija.
KO JE USTVARI MARTI MISTERIJA
Martin Jacques Mystere iliti Marti Misterija rođen je u znaku Blizanaca 26. maja 1942. u Njujorku. Diplomirao je antropologiju na Univerzitetu Harvard 1964. Već naredne godine roditelji mu ginu u avionskoj nesreći pod misterioznim okolnostima. Njihova smrt učinila ga je bogatim naslednikom. Marti odlučuje da se preseli u Italiju na dve godine, gde je pohađao firentinsku školu za likovnu umetnost. Istovremeno počinje da se bavi proučavanjem neobjašnjivih događaja i mesta iz ljudske istorije.
Marti Misterija/Promo
Ova interesovanja odvešće ga, zajedno s prijateljem Sergejom Orlofom, u obilazak ruševina Mohendžo-dara u Indiji, gde je počeo da se bavi jogom i ezoteričnim naukama.
Po povratku u Ameriku napisao je knjigu Misterije prošlosti, koja je postigla veliki uspeh. Usledila su gostovanja na radiju i televiziji, kao i članci u novinama i magazinima. Misterija je postaomedijska zvezda.
Tokom jednog predavanja na njujorškom univerzitetu 1977. upoznao je prelepu plavušu Dajanu Lombard, građenu poputElle Macpherson, koja će ubrzo postati njegova verenica. Toga nije sprečilo da često bude u društvu lepih žena i da čak s nekima započnekraće ljubavne afere ili barem ozbiljno flertovanje.
Naredne godine naleteće na najboljeg prijatelja i vernog pratioca, mutavog i izuzetno snažnog neandertalca Javu, kojeg iz grada Lusid Šedouz u Mongoliji dovodi sa sobom u civilizaciju.
Vremenom, Misterija počinje da se bavi slučajevima koje arheologija i službena nauka nisu uspevale da objasne, pa je zbog toga i dobio nadimak – Detektiv Nemogućeg. Ako bi bilo potrebno definisati ga u jednoj rečenici, onda možemo reći da je Misterija istoričar, arheolog, antropolog, avanturista, pisac, TV producent i sakupljač neobičnih predmeta.
Od 1987. počeo je sarađivati s američkom tajnom službom Drugde. Upoznao je Dilana Doga i Mistera Noa, s kojima je proživeo nekoliko pustolovina.
Godine 1995. konačno se oženio Dajanom.
[tabs]
[tab title=”BROJKE SU NEPOBEDIVE” icon=”iconic-info”]31 godina prošla je od objavljivanja prvog stripa o Martiju Misteriji. 66 Epizoda imala je animirana serija Martin Misterija[/tab]
[/tabs]
Ne znamo da li je uspeo da nađe eliksir mladosti, ali koliko možemo da vidimo, od 1982. do danas Misterija i njegovi prijatelji nisu se nimalo fizički promenili. Marti je i dalje fit, Dajana je zadržala savršenu figuru, a Java nije izgubio snagu. Jedino je u duhu političke korektnosti i savremenih trendova profesor Misterija prestao da puši i batalio pisanje knjiga okrenuvši se modernim medijima poput televizije.
ŠTA JOŠ TREBA ZNATI
Naslov jugoslovenskog i srpskog izdanja ovog stripa je Marti Misterija, hrvatskog i italijanskog Martin Mistere. U SAD je nazvan MartinMystery, dok je u Nemačkoj i Turskoj potpuno promenjen – Nemci ga znaju kao Allana Darka, a Turci kao Atlantisa.
Marti Misterija/Promo
Marti Misterija nije ostao samo strip junak, već se, u skladu s vremenom, proširio i na druge medije.
Bio je glavni lik PC video-igrice Martin Mystere: OperationDorian Gray. Nisam imao priliku da je igram, ali oni koji jesu tvrde da je reč o rimejku istoimenog stripa koji kod Misterijinih okorelih fanova uživa kultni status.
Bolje od igrice prošla je animirana serija o Misterijinim mladalačkim dogodovštinama nazvana Martin Mystery, urađena u saradnji dve kompanije – francuske Marathon Production i čuvene japanske Tatsunoko Production. Serija je kompletno rađena u Tokiju, produkcijom su se bavili Parižani, a junaci govore na engleskom. U njoj su biografija lika, kao i prezime, promenjeni. Na primer, Dajana nije Martiju ni devojka ni verenica već polusestra, dok je Java veseliji nego u stripu. Urađeno je 66 epizoda tokom tri sezone emitovanja, uz jedan specijalni nastavak. Izgleda da je crtać dobro prošao, pa je najavljeno snimanje novih epizoda uz novog distributera – Paramount Pictures. Martiju je u seriji glas pozajmio kanadski glumac Samuel Vincent.
[infobox title=’Sergio Bonelli’]
Serđo Boneli, Marti Misterija/Promo
Čuveni italijanski autor i izdavač stripova. Umro je 2011.[/infobox]
Priča se već desetak godina da postoji mogućnost da se Misterijine avanture pretoče u film, ali do realizacije te ideje još nije došlo. Ako neko odluči da oskrnavi ovog junaka kao što su to Dilanu Dogu uradili kreatori filma Dylan Dog: Dead of Night (2010), bolje da nikad i ne bude snimljen.
[infobox title=’SDFSDFSD’]SDFSFS[/infobox]VRATIMO SE S MARTIJEM U REGION
Nakon nekoliko prilično neuspelih pokušaja, Marti Misterija se ozbiljnije u Srbiju vratio 2008. godine zahvaljujući izdavačkoj kući Veseličetvrtak. Pre toga Misterijine avanture mogli smo da pratimo zahvaljujući hrtvatskom izdanju.
Marti Misterija/Promo
Za razliku od prethodnih izdavača, Veseli četvrtak nije serijal počeo od početka, već od broja 279.
Zašto?
JUNACI BEZ BOLJE BUDUĆNOSTI Na srpskim trafikama strip junaci iz bolje prošlosti, a među njima i profesor Misterija, nemaju ni sadašnjost, a kamoli budućnost
Martijeve avanture su od 1982. u Italiji neprekidno u mesečnom tempu (12 epizoda godišnje, u svakoj svesci jedna avantura počinje, a druga se završava, što je izdavački trik da nateraju čitaoce da redovno prate izdanja) na 98 strana po epizodi izlazile do 2005. Tada, baš nabroju 279, serijal se menja i svaka naredna epizoda ima 160 strana i donosi kompletnu avanturu. Takođe, od tog broja posle 23 godine izlaženja svakog meseca Marti prelazi na dvomesečnu periodiku (šest avantura godišnje). Prva avantura koju je Veseli četvrtak objavio bila je Sudbina Atlantide. Do sada su izašle 24 sveske, a interesovanje na tržištu za Detektiva Nemogućeg daleko je ispod očekivanja, tako da u ovoj izdavačkoj kući muku muče kako da ga održe u životu.
U SBIJI MU DANI ODBROJANI
Prema poslednjim najavama, plan Veselog četvrtka je da redovna izdanja podupru sa specijalnim. Najavili su pokretanje BibliotekeMarti Misterija, koja je zasnovana na ideji takozvanih kolekcionarskih izdanja. Planiraju da u mekim koricama, na oko 700 strana, počnu da objavljuju Martijeve avanture hronološkim redom, dakle – od prvih izdanja. Tako će potencijalni čitaoci biti u prilici da postanu vlasnici celokupnog opusa od 1982. do danas.
Da li ovo izdanje znači i smrt regularnog? Pa, čini se da na srpskim trafikama strip junaci iz bolje prošlosti, a među njima i profesor Misterija, nemaju ni sadašnjost, a kamoli budućnost. Zub vremena izgrišće ih dovoljno da zavrede samo opstajenje u privatnim kolekcijama „zaluđenika“ i sećanjima nas koji smo život učili kroz stripove. Biće to nešto poput Barija za Zvezdine navijače.
Yoko Ono, japanska umetnica, mirovna aktivistkinja poznata po braku s legendarnim Beatlesom Johnom Lennonom, ove godine je proslavila osamdeset treći rođendan.
U muziku, slikarstvo, film unosi dah posebnosti i avangardizma. Lennon ju je često nazivao „najpoznatijom nepoznatom umetnicom na svietu“.
[tabs]
[tab title=”On je najbolje znao koliko vredi” icon=”iconic-info”]Lennon ju je često nazivao “najpoznatijom nepoznatom umetnicom na svetu“[/tab]
[/tabs]
Žena koja je nepravedno optužena da je kriva za raspad Beatlesa i u svojoj osamdesetoj godini puna je stvaralačke energije. Sa sinom Shonom iz braka s Lennonom nedavno je otvorila retrospektivnu izložbu u Frankfurtu. Kaže da će se odmarati kada je polože u mrtvački sanduk. Rečenica koju najčešće izgovara je – samo vam je ljubav potrebna.
Joko Ono/Photo: Facebook@yokoonopage
Rođena je u bogatoj tokijskoj porodici. Još kao devojčica preselila se s porodicom u Njujork, gde je njen otac dobio posao. Međutim, već 1941. godine otac je prebačen u Hanoj, nakon čega se cela porodica vratila u Japan. Tada je pohađala ekskluzivnu hrišćansku školu, a za vreme velikog bombardovanja Japana ostala je u Tokiju, gde se sklonila s ostatkom porodice.
Nastupaju teška vremena za Yoko i njenu porodicu. Morali su se žestoko boriti da dobiju barem malo hrane. Po završetku Drugog svetskog rata vratili su se u Njujork, gde je Yoko nastavila s usavršavanjem i traženjem smisla života, koji se pre svega bazirao na umetnosti.
Tako je u jednoj od galerija, dok se pripremala za izložbu, upoznala Johna Lennona, koji je tada bio oženjen.Mnogi tvrde da je taj susret biofatalan i da njegov prvi brak više jednostavno nije imao šanse.
Lennon i Yoko su se odmah povezali, a tokom njegove poslednje dve godine boravka u bendu učestvovali su u brojnim protestima protiv rata u Vijetnamu. Njihova ljubavna priča do današnjih dana ima milione poklonika iako je Lennon ubijen daleke 1980. godine ispred njihovog stana u Njujorku.
Yoko je poznata feministkinja, podržava mlade stvaraoce, program borbe protiv AIDS-a, ekološke projekte i bori se za svetski mir isto kao što je to radila dok je Lennon bio živ.
Godine 1966. medeni mesec s Johnom provela je u krevetu, tvrdeći da je to njihov način podrške svetskom miru.
S ostatkom Beatlesa, posebno s Paulom McCartneyem, žestoko se svađala, upoređujući ga sa Salierijem, a Johna s Mozartom.
No to su prošla vremena.Paul je nedavno rekao daje njeno prisustvo na snimanjima bilo iritantno, ali da nije kriva za raspad liverpulske četvorke.
