Mario Puzo je prodao priču o Kumu producentima za 12.500 dolara. Nije uzeo ni centa više jer mu je toliko trebalo da vrati kockarski dug. A ostalo je istorija.
Ove godine navršilo se 45 godina od snimanja kultnog filma “Kum” (The Godfather), u režiji Frenisa Forda Kopole. Za mnoge, ovo je najbolji film svih vremena.
Ova činjenica je sve ove godine skrivana od javnosti. Kao i još neki detalji…
Naime, Mario Puzo, autor istoimenog romana, producentu Robertu Evansu prodao je priču za 12.500 dolara, kako bi vratio svoj kockarski dug.
Niko nije očekivao da će “Kum” postati najgledaniji film o mafiji koji je ikada snimljen. Pored toga, svi su pokušavali da Kopolu odvrate od sulude ideje govoreći mu da će bankrotirati.
Kopola je iza sebe imao nekoliko neuspeha i na neki način “Kum” je trebalo da mu omogući ili svetsku slavu ili propast.
Ovaj film, kao i svi njegovi nastavci, uvršten je među najbolje filmove svih vremena.
– Mnogi misle da sam ja promijenio zvuk benda. Ali nisam. Stvari su u njihovim glavama već bile promijenjene kada smo se upoznali – kazao je producent Bob Rok o “Black” albumu Metallice, objavljenom 12. avgusta 1991. godine.
Metallica/The Black Album
Kraj prethodne decenije Metallica je dočekala kao vladajući thrash metal bend, ali umesto da spava na lovorikama, za svoj peti album su isplanirali značajno drugačiji smer. On ih je, pak, doveo do mainstream uspeha o kojem mnogi bendovi mogu samo da sanjaju, a eponimni album, od milja nazvan “The Black Album”, postavio kao mjrilo svih budućih heavy metal izdanja.
Snimanje albuma započelo je u jesen 1990. s Bobom Rocom u producentskoj stolici. Nije da Metallica do te saradnje nije imala nekoliko velikih hitova, ali angažovanje Roka na neki je način značilo da je bend svesno i ciljano zacrtao put mainstreama; bez obzira što novi album još nije bio ni objavljen.
– Mnogi će govoriti da zbog Boba zvučimo kao Bon Jovi – proročanski je pričao Džejms Hetfield. – Ali ono što ljudi ne shvataju da se s nama niko ne zajebava. Bob tačno odgovara onome što smo zamislili i smeru kojem smo krenuli.
Kirk Hamet dodao je da su hteli da publici ponude nešto novo:
– Mrzim bendove koji se klone izazova i rizika. Ima bendova koji tri ili četiri puta objave identičan album, a mi nismo želeli da upadnemo u tu zamku.
Kad je album konačno ugledao svetlo dana, kao prvi singl odabran je “Enter Sandman”. Iako je odmah bilo vidljivo da Metallica nije izgubila ništa od svoje prepoznatljivosti, neke su se stvari ipak promijenile: zvuk je bio ispoliraniji i moćniji, pesme su zvučale životnije, ali bile su kraće i raznovrsnije. Produkcijski gledano, pristup je bio znatno dinamičniji, instrumenti su dobili dovoljno prostora da “dišu”’ što je najvidljivije u odnosu gitare i basa koji je kod Metallice sve dotad bio nekako “zagušen”.
Mnogi su primetili i način na koji je Lars Ulrih svirao bubnjeve:
– Meni se čini da je pratio Džejmsovu gitaru slično kao što je Kit Mun pratio Pita Tauzenda – analizira Rok.
Nisu samo bas Džejsona Njustenda i Ulrihovi bubnjevi dobili novu dimenziju; Rok je ohrabrio bend da počnu da istražuju i eksperimentišu s različitim zvukovima (sitar, čelo…) što je na kraju dovelo do znatno melodičnijeg materijala. Ne treba podsećati koliki je hit bila “Nothing Else Matters” u kojoj je Hetfild propevao na način na koji se malo ko nadao. I on sam nekoliko je puta rekao da mu je procena po pitanju “Nothing Else Matters”” bila pogrešna:
– Mislio sam da će to biti zadnja stvar koju bi iko ikada hteo da čuje od nas.
Muztički zaokret odrazio se i na samu naslovnu stranu albuma. Zbog jednostavnog, gotovo jednoličnog crnog omota morali ste da slušate pesme, nije moglo da se dogodi da vam omot odvuče pažnju.
Što se čegrtuše u donjem desnom uglu tiče, ona je preuzeta s američke istorijske zastave Gadsden. Nju je tokom Američkog rata za nezavisnost dizajnirao general Kristofer Gadsden i krasila je brod prvog komandanta američke ratne mornarice, Eseka Hopkinsa. U pesmi “Don’t Tread on Me” možete da čujete kratku referencu na zastavu i njeno geslo, ali više od svega zmija je u ovom slučaju simbol nezavisnosti i želje da se – bez obzira na rezultat – pođe svojim putem.
Evolucija se ipak nije dopala svima:
– Ima fanova koji misle da je album sranje – objašnjavao je Hamet. – Neki nam kažu da više nismo “teškaši” kakvi smo bili, nismo dovoljno “heavy”’. A ja ih pitam da li žele da kažu “Sad But True” nije “heavy”? “Holier Than Thou” isto nije “heavy”? Kako uopšte definisati pojam “heavy”?
– Klinci me pitaju zašto nismo napravili nešto kao “Kill ‘Em Again”? Volim taj album, ali muzika nudi puno više od toga. Te će pesme uvek biti na našoj playlisti. Ako se zamarate hoće li se nekome svideti novi album i zato krenete da pišete pesme kakve se od vas očekuju – zapravo pišete za nekog drugog, ne više za sebe – dodaje Hetfild.
Kada je album završio svoj pohod po listama, ništa više nije bilo isto. Stigli su novi fanovi, a s više od 15 platinastih priznanja, “The Black Album” postao je najprodavaniji album Metallice.
Zauvek je promenio i njihov status: nekadašnji ljuti outsideri postali su veliki, značajan i uticajan bend čitave pop kulture. Iako će reći da su to samo brojke, Ulrih ipak priznaje da ne može da sakrije ponos što je član benda koji je jedan muzički underground stil doveo do mainstreama:
– Znam da smo najbolji i da smo sve to postigli sami. Postoji zadovoljstvo što smo odigrali igru na svoj način i celokupnoj industriji – koja očekuje igranje po njihovim pravilima – pokazali srednji prst.
“Real Deal” novi je singl Džesi Džej, prvi posle “Flashlighta” iz 2015.
On takođe označava njen povratak na muzičku scenu posle kratke paouze koju je iskoristila da bude sudija i mentor u australijskom talent šou programu The Voice. Singl nije deo novog albuma, izjavila je u intervjuu za Forbes.
Novo studijsko delo je, naime, još u samom začetku.
Pesmu možete da preslušate na servisima kao što su Deezer ili Spotify.
Nil Jang otvoriće uskoro digitalnu arhivu sa svime što je do sada snimio, interaktivnom vremenskom crtom i planira da ga nadopunjuje budućim radovima.
– Tamo ćete pronaći svaki singl, svaku snimljena pesmu ili album koji sam napravio. Moći ćete da pretražiujete sve od danas do 1963. kada sam objavio prvi singl – kaže Jang u uvodu Neil Young Archives.
Pre osam godina objavio je kolosalni boxset “The Archives Vol. 1 1963–1972”, a kako su fizička izdanja ipak ograničena veličinom i težinom, digitalna tu poteškoću lako zaobiđu.
U digitalnoj arhivi Nila Janga, uz službene i objavljene albume, naći će se neobjavljene pesme, napušteni projekti, podaci o snimanju, a biće mesta i za video snimke, filmove, press materijale i druge memorabilije povezane s izdanjima.
Posle odlične prve večeri, Lake Fest nastavljen je sjajnim nastupima Galije, Natali Dizdar i dvojca Bad Copy pred više od 7.000 ljudi.
Već od 19 časova, uz podgorički Parampaščad uživao je ne tako mali broj fanova koji je ispod krupačkih topola našao svoje utočište u oazi odlične muzike. Njih su na bini nasledili dubrovčani OPG koji su svojim zanimljivim nastupom prodrmali ljude.
Nakon njihovog nastupa, na bini se pojavio GRU. Nakon više godina hibernacije ponovo je vratio na veliku binu velike hitove koji su obeležili njegovu višedecenijsku karijeru. Potpomognut Banetom iz MVP-a izveo je svoje najveće hitove kao što su “Srce”, “Adrenalin Džanki”, “Petak”, “Biću tu” i napravio odličnu atmosferu.
Natali Dizdar je svojim romantičnim pristupom muzici naterala sve da horski pevaju i uživaju uz lagane note koje je ona izvela sa bendom. Numere sa poslednjeg studijskog albuma “Iluzije”, kao i hitovi “Mjesto za jedno” “Zamjeniću te gorim”, “Stranac” bili su odlično prihvaćeni od strane svih koji su se njihali ispred bine.
– Najbolje se stvari doživljavaju. Ne treba ništa da se čuje, već da se oseti i to se osetilo večeras, reči su suvišne. Meni je ovdje bilo jako lepo. Inače ja u Nikšiću kada gostujem, bilo sam ili sa bendom, nama je uvijek ovdje lepo. Mene za Nikšić vezuje mnogo stvari počev od privatne, pa do raznoraznih priča. Taj fluid se jednostavno oseća. Ja volim Nikšić – rekao je Nenad Milosavljević odmah nakon sjajnog nastupa benda Galija.
Iako je kiša počela na pola nastupa, 7.000 prisutnih je sve velike hitove ovog niškog benda pevala u glas i uživala u numerama kao što su “Dodirni me”, “Kotor”, “Digni ruku”, “Mnogo sam žena poželeo” i “Stare trube”.
Beogradski hip-hop dvojac Bad Copy je nastavio da podiže atmosferu. Ajs Nigrutin i Timbe su isprašili ono što najbolje znaju, a to je da naprave odilčnu žurku. “Esi mi dobar”, “Žurka”, “Ljubav ili pivo” samo su neke od pesama koje su apsolutno svi u glas repovali zajedno sa bendom.
Na samom kraju, intenzitet kiše se naglo povećao i nastup benda Talisco, uz sve napore benda i produkcije da se isti održi, morao je da bude otkazan.
A večeras pokraj Krupca, ludilo… Kiril Djaikovski, Neverne Bebe, Mortal Kombat, Samostalni Referenti, Pero Defformero, Porto Morto i Freedom.
Put do izdavača je trnovit, ima tu dosta vrata koje treba otvoriti, zidova koje treba preskočiti i puteva na koje se treba vratiti, ali najvažnije je ne odustajati. A ako kojim slučajem niste pročitali neku od knjiga sa liste u ovom tekstu koje su bile odbijene više puta pre nego su našle izdavača, nemojte da propustite da ih ipak pročitate, jer su postale internacionalni bestseleri.
Možda nekome scenario u kome direktori više izdavačkih kuća odbijaju Džoana K. Rouling i njen roman o doživljajima dečaka Harija Potera deluje nemoguće i apsurdno, ali to se realno dogodilo.
Posle dvanaest odbijanja, trebalo je da se pojavi jedna osmogodišnjakinja, Alis Njuton, ćerka osnivača danas čuvene izdavačke kuće Bloomsbury, koja je zahtevala od oca da joj omogući da pročita ostatak knjige, jer je autorka poslala samo prva poglavlja.
J. K. Rouling/facebook@@JKRowling
I tada je bilo poteškoća. Naime, stručnjaci iz oblasti marketinga su bili izričiti u uverenju da je knjiga pisana isključivo za dečake i ubedili su spisateljicu da se potpiše sa Dž. K. umesto sa Džoan.
Takođe, savetovali su je da pronađe dnevni posao kako se ne bi oslanjala samo na pisanje.
Svi znamo šta se desilo. Prodato je preko 450 miliona primeraka knjiga, snimljeno je osam blokbastera, dok su fanovi raspršeni po čitavom svetu i možemo reći da je dosta ljudi uživalo u ovoj dečačkoj knjizi, bez obzira na godine i pol.
Dobar deo velikana svetske književnosti je više puta bio odbijan. Džejms Džojs je, recimo, dobio jedno jednostavno “ne” za “Dablince”, isto kao i Džek Keruak za svoje putešestvije koje je kasnije postalo model za “roman na putovanju” (roadmovie).
Tu su još i “Knjiga o džungli” koja je Kiplingu donela besmrtnost, pa “Da Vinčijev kod” Dena Brauna koji se i posle dve decenije stalno doštampava.
U tu kategoriju spada čak i “Veliki Getsbi”, knjiga koja više puta ekranizovana i autora Skota Ficdžeralda stavila među kultne pisce anglosaksonske literature 20. veka.
Horor film Stivena Kinga “Keri” načinio je od istoimenog romana internacionalni hit i još važi za jedno od najboljih dela horor žanra. Pri tome treba imati u vidu da je doživeo više ekranizacija.
Stiven King/ Photo: Promo
Kingov prvi roman “Keri”, našao se u prodaji 1974, ali njegov put do slave nije bio nimalo lak. To je bio njegov četvrti roman i u početku ga je i on sam otpisao.
“Keri” je najpre trebalo da bude kratka priča, ali nakon napisane tri stranice, King ju je bacio u đubre. Na svu sreću, njegova žena Tabita je spasila priču i naterala ga da je proširi u roman. Ali ni tu nije bio kraj Kingovim mukama, jer je trideset izdavala odbilo “Keri”.
Jedan od izdavača je u obrazloženju naveo da nisu zainteresovani za naučnu fantastiku prožetu negativnim utopijama, jer se tako nešto uopšte ne prodaje.
Kada je Doubleday Publishing odlučio da izda roman u tvrdom povezu, King je bio oduševljen i iskoristio je novac koji je unapred dobio kako bi preselio porodicu iz prikolice u kojoj su živeli i kupio nova kola.
Ali sreća nije dugo trajala, jer je prodato samo 13.000 primeraka knjige. King je pomislio da je stigao do kraja. Ali nije bio u pravu. Prava na meko izdanje su uskoro prodata Sign Booksu i Kingu je uplaćeno 200 hiljada dolara.
U prvoj godini prodato je preko milion primeraka.
King je u svojoj dosadašnjoj karijeri prodao više od 350 miliona primeraka knjiga.
Iako se danas roman “Frankenštajn” Meri Šeli smatra pravim klasikom, kako na polju književnosti, tako i samog horora kao žanra, njegov put do slave bio je pun prepreka.
Meri Šeli je roman završila 1817, ali nije uspela da ga izda punih godinu dana. Tek je marta 1818. grupica izdavača pristala da objavi roman, ali uslov je bio da se ime autorke ne pojavi na koricama.
Kao i sa Kingovom “Keri”, odziv je u početku bio jako loš. Odštampano je 500 primeraka od kojih je prodato svega 25. Tek trinaest godina kasnije, 1831, Frankenštajn dobija pažnju kakvu zaslužuje. Danas je Frankenštajn, uz Drakulu, najpopularniji lik u svetu horora.
Roman “Lolita” Vladimira Nabokova smatra se jednim od najčuvenijih i najcenjenijih romana dvadesetog veka. Od kako je roman izdat, davne 1955, prodato je vioše od 50 miliona primeraka, čime se našao na listi najprodavanijih naslova svih vremena.
Ali izdavači su se isprva plašili mogućih pravnih posledica i javne osude. Jedan od izdavača koji se Nabokovu obratio, u svom pismu objašnjava:
– Sadržaj se čini odvratnim čak i prosvećenom Frojdovcu. Publici će biti gnusno i neće se prodavati, a i učiniće veliku štetu vašoj rastućoj popularnosti. Mislim da bi ovaj rukopis trebalo zakopati ispod stene i ostaviti tako hiljadu godina.
Nakon što su ga svi veliki izdavači odbili, Nabokov je otputovao u Francusku gde je sklopio ugovor sa izdavačem Oimpia Press da štampa samo 500 primeraka. U godinama koje su usledile, “Lolitu” su objavile sve izdavačke kuće koje su je posle prvog čitanje odbile.
Orvelova “Životinjska farma” već odavno se smatra jednim od najpoznatijih dela svetske književnosti, ali izdavačka istorija ove knjige je definitivno jedna od najkontroverznijih.
Džordž Orvel, 1984/Photo: tumblr.com
Isprva su izdavači odbijali da je štampaju plašeći se da ne destabilizuje odnose između Britanije, SAD i SSSR-a, a Tomas Sterns Eliot je odbio ovo Orvelovo delo zbog njegove navodne “trockijevske politike”, iako je, prema njegovim rečima, to bilo dobro napisano.
Orvel se na kratko obradovao kada je Džonatan Kejp pristao da objavi “Životinjsku farmu”, ali je kasnije ipak morao da je odbije i to na predlog britanskog ministra informisanja.
Interesantno je što je kasnije otkriveno kako je isti ministar bio sovjetski špijun.
Tek nekoliko meseci posle Drugog svetskog rata izdavač Secker and Warburg odlučio je da objavi ovaj, sada već kultni, antiutopijski roman.
Aleksandar Danilović (Mr.Rabbit)/Photo: Promo, Boris Jovanović
Bend Mr. Rabbit ima novi spot. Reč je o još jednom “live” snimku sa koncerta koji je održan u martu u Domu omladine Beograda, na kome je bend promovisao album “Postmoderna Komedija”.
“Gospodin Zeka” je koncert iskoristio i za snimanje video materijala, koji sada redovno objavljuju u formi video spotova, a na njihovom YouTube kanalu upravo se pojavio i četvrti po redu.
Sada je reč o koncertnoj verziiji pesme “Novi Dan” sa njihovog prvog albuma “Noćna Luka Brodova”.
Lester Vilijam Polsfus, gitarista mnogo poznatiji kao Les Pol, umro je u noći između 12. i 13. avgusta 2009, u bolnici White Plains u Njujorku, u 94. godini od teške upale pluća.
Les Pol zaslužan je za stvaranje jedne od prvih električnih gitara sa čvrstim telom, koja je lansirana 1952. godine i u velikoj meri doprinela rađanju i razvoju rok muzike. Takođe je razvio i druge uticajne inovacije za snimanje, kao što su multi-track recording and overdubbing.
Početkom pedesetih, Pol i njegova supruga Mari Ford imali su niz hitova uključujući “Mockin’ Bird Hill”, “How High the Moon”, and “Vaya Con Dios”.
Pol je jedan od samo šačice umetnika koji ima samostalnu postavku Rock and Roll Hall of Fame muzeju. Takođe, jedina je osoba uvrštena u Rock and Roll Hall of Fame i National Inventors Hall of Fame.
Među najpoznatijim gitaristima kojima je Les Paul bio ili jeste omiljena gitara su i istinske legende kao što su Sleš, Džimi Pejdž, Rendi Rouds, Zak Vajld, Dan Alman, Erik Klepton, Džo Peri, Pit Tauzend, Pol Kosof, Geri Mur, Piter Grin, Bob Marli, Bili Džo Armstrong, Stiv Džons, Bili Gibons…
Riblja čorba za nekoliko dana kreće na turneju koja će trajati tačno godinu dana, čime će obeležiti jubilej – četiri decenije postojanja.
Bend je osnovan davne 1978. i za 40 godina snimio je više od 200 pesama, pa će muzičarima biti teško da se odluče za 35 numera koje će svirati u gradovima širom Evrope.
Riblja čorba/Photo: riblja-corba.com
– Turneju počinjemo nastupom na Beer festu, a završićemo je dogodine, tačno na datum kada je Riblja čorba počela s radom. To je najbolji način da proslavimo jubilej, s publikom koja je s nama sve ove godine – kaže Miša Aleksić, basista benda.
Riblja čorba zvanično je osnovana 15. avgusta 1978. u beogradskoj kafani Šumatovac, a kum je bio poznati novinar Zoran Predić.
Prvi singl, sa pesmama “Lutka s naslovne strane” i “On i njegov BMW” objavili su u decembru iste godine, a ostalo je – istorija.
