Hrvatska džez/pop pevačica Natali Dizdar iznenadila je sve novim golišavim fotografijama na društvenim mrežama, pogotovo zbog toga što je ranije u takvom izdanju nismo viđali.
Pevačica koju i danas po glasovnim mogućnostima poreda sa Aretom Frenkin i Ališom Kiz, očigledno je zaklučila da su obnažene fotografije danas najbolji način da se skrene pažnja medija, ali je u svom postupku našla i umetničko opravdanje.
PROČITAJTE OVDE šta o takvim umetničkim ekscesima kaže Massimo Savić
Natali je fotografije kojima je nemoguće osporiti umetničku vrednost, objasnila:
– Fotograf Boris Poljičanin i ja smo hteli da eksperimentišemo, mislim da su fotografije senzualne i ženstvene – rekla je Natali. Ona je tom prilikom najavila i svoj novi album “Iluzija”.
Kada je Robert Gajno počeo da igra flipere u lokalnom kafiću, mnogi su ga posmatrali s nevericom. Kanađanin, koji živi nedaleko od Vankuvera, ima toliku kontrolu da lopte drži u igri i po čitav sat.
Svaki dobar potez ima propratne zvučne i svetlosne efekte koje ljudi sa autizmom pojačano doživljavaju. Robert je, bez obzira na to, veoma dobar u tome što radi i ističe da su mu takve igre veoma privlačne.
Njegov otac Maurisio prisetio se dana kada je sve počelo.
– Izveo sam ga na hamburger kada je imao pet godina. Bio je fasciniran pokretnim efektima. Za autizam smo prvi put saznali kada je imao tri godine – priča njegov otac.
Robertu je trebalo nešto više vremena da nauči da govori. Počeo je da ispoljava frustracije kada je shvatio da ga ljudi ne razumeju, već je osećao da se ne uklapa u sredinu.
– Bio je slatko i zabavno dete, ali mu je bio neophodan nadzor – priča otac.
U fliperu je našao utočište, što je mnoge zbunjivalo. Njegovi roditelji kupili su mu aparat kada je imao deset godina i svakim danom je bivao sve bolji u toj igri. Sada u svojoj garaži imaju nekoliko mašina.
Počeo je potom da igra i na drugim mestima. Počeo je da se takmiči kada mu je bilo 19 godina, a sada je među deset najboljih igrača na svetu.
– Otkrio sam da mogu da ostanem fokusiran na jednu stvar dugo vremena i imam neverovatno dobro vizuelno pamćenje. Takođe imam mogućnost da mnogo stvari primetim istovremeno i da procenim gde će lopta otići – kaže Robert.
Robert Gejno/Photo; YouTube printscreen
Ipak, mnoge druge stvari padaju mu teško, poput komunikacije i razmenjivanja emocija s ljudima. U dokumentarcu koji je o njemu snimljen upitan je šta bi želeo da budući poslodavac zna o njemu, a Robert je odgovorio: “Da sam nežan”.
– Mislim da si hteo da kažeš da si prijateljski nastrojen i da možeš da funkcionišeš sa ljudima – dodala je njegova majka.
Autizam može i negativno da utiče na njegovu igru.
– Mogu da postanem nervozan, pa mi postaje teško da se usredsredim na igru ako se uznemirim. Kada se to desi, ne igram dobro – kaže Robert.
Robert Gejno/Photo; YouTube printscreen
Ovaj šampion dnevno vežba po nekoliko sati, a u tome mu pomaže otac.
– Osećaj je neverovatan kada sam u igri. Volim da dokažem ljudima da greše u odnosu sa mnom. Takođe, voleo bih jednog dana da imam devojku i da se oženim.
Da li vas ova priča podseća na jedan legendarni film i još legendarniju pesmu…
Privatne stvari iz stana gitariste Roling stonsa Kita Ričardsa i njegove supruge Pati Hasen biće ponuđene na prodaju na humanitarnoj aukciji za decu sa autizmom, javili su američki mediji.
Na aukcijama se neće naći instrumenti ni koloritni kostimi koje je čuveni muzičar nosio na koncertima, već privatne stvari iz njegovog stana na njujorškom Menhetnu.
Kit Ričards/Photo: facebook@KeithRichards
Obožavaoci će moći da kupe komade italijanskog, francuskog i engleskog nameštaja, persijske tepihe, slike, kristal, pa čak i set za čaj od kineskog porcelana sa nacrtanim lobanjama.
Aukcija će biti održana 24. juna u galeriji Hadson u Njujorku.
Mlada zagrebačka dizajnerka Miranda Vukasović živi u Pekingu, gde je 2015. okupila indie rock bend The Radiance. Njeni stihovi koje peva propraćeni su na nastupima uživo vizuelnim projekcijama i umetničkim performansom.
Ovaj muzički projekat iza kojeg stoje Miranda i njeni saradnici dosad je objavio EP “Soft Machine” na kojem se nalazi pet pesama među kojima je posebno zapažen naslovni singl, kao i “Paper Airplane” i “BAM”, singl koji je emitovan na radio stanicama u SAD, Kanadi, Aziji i Europi, a sada su potpisali i saradnju s hrvatskom diskografskom kućom Menart.
U svojim tekstovima pisanim na engleskom jeziku Miranda priča o iskustvu slobode i čežnji za slobodnim životom u granicama koje dozvoljava kontrolom opsednuto društvo. Njena muzika spoj je klasičnog rocka, post grungea, elektronike, bluesa i psihodeličnog rocka, a utiecaje crpi od izvođača kao što su Dženid Džoplin, Portishead, Alabama Shakes, Led Zeppelin i drugi.
The Radiance je nedavno objavio i novi materijal “The Fragile Strength”.
– Pesme koje “The Fragile Strenght” donosi govore priču o ljudskim emocijama i krhkoj stvarnosti za koju grčevito pokušavamo da se uhvatmo. Istovremeno, konstantno ispitujemo svoje granice oslanjajući se na neku unutrašnju, gotovo animalnu intuiciju. To je mesto u nama na kojem nadilazimo ljudsko iskustvo i gde snaga dolazi upravo od te krhkosti, ranjivosti ljudskog duha. Upravo zato i naziv “The Fragile Strength” – kaže Miranda.
The Radiance/Photo_ facebook@musicofradiance
Album “Soft machine” The Radiance je snimio u Forbidden City studiju u Pekingu tokom 2016, a iste godine bend je nastupio na jednoj od najimpresivnijih pekinških lokacija, u budističkom hramu starom 600 godina.
Muzika ovog benda može da se pronađe na digitalnim servisima Spotify, iTunes, Deezer i Amazon.
Šezdeset klavira koje su ofarbali i oslikali umetnici, muzičari, glumci, ali i učenici i profesori osnovnih i srednjih škola biće postavljeno od 5. juna širom grada Njujorka i svako ko želi moći će da svira na njima.
Klaviri će biti postavljeni najpre na ulicama Menhetna, a u ostalim delovima Njujorka do 25. juna.
Photo: Facebook @sing4hope
Photo: Facebook @sing4hope
Inicijativa je deo je projekta Sing For Hope, a ovog leta biće obeležena šesta godišnjica te neprofitne organizacije čiji članovi veruju da umetnost ima snagu da unapredi, poboljša i transformiše naše živote i da svi ljudi imaju pravo na nju.
Subota ume da bude problematična kad je reč o izlascima, jer je ponuda ogromna i ponekad je stvarno teško odabrati, ali od kada Vukašin Brajić i njegov bend redovno sviraju subotom u klubu Wurst Platz, odluka je daleko lakša.
Već “mali milion” puta dokazano, Vukašin i njegova ekipa prave najbolju ronekrol zabavu u gradu, koja se več, doduše nezvanično, ali s punim pravom, zove “groznica subotnje večeri”.
Vukašin Brajić, Wurst/Photo: Marko Popović Wurst
S obzirom na to da je danas subota, sasvim vam je jasno šta večeras treba činiti. Rezervisati mesto na poznati broj 063 1111 929 i pripremiti se za najbolju rokenrol svirku u gradu.
Renovirana i proširena bašta, 160 vrsta piva i najlepše devojke koje subotom mogu da se sretnu u Wurstu samo su šlag na torti. Da li ste već počeli da se spremate…
Hrvatski muzičar Masimo Savić izrevoltiran je današnjim stanjem na muzičkoj sceni, a u intervjuu za Nezavisne novine rekao je da današnje društvo ide u Sodomu i Gomoru.
– Sećam se kada smo mi kao grupa Dorijan Grej bili pred izlaskom prvog albuma, tada je muzička kritika bila nešto što se jako cenilo. Novinari su tada bili veoma cenjeni i jako smo bili u strahu šta će to oni da napišu o nama, a pogotovo smo bili u strahu od intervjua. Imao sam strah da dam intervju nekom ko je možda mnogo pametniji od mene i pročitao više knjiga od mene. Dakle, osamdesetih je ipak bilo primarno imati neku rečenicu koju ćeš izgovoriti i stati iza svojih dela. Nisu bili dovoljni eksces, seks i droga, bilo je bitno da imaš identitet. Danas su popularni ljudi od kojih ne bih žvakaću gumu kupio. Ne bih im dao da mi poprave vodoinstalacije u stanu, a kamoli im dozvolio da se bave umetnošću. Međutim, publika odlučuje šta želi da troši od toga – navodi poznati umetnik.
Prema njegovim rečima, društvo koje usmerava publiku je glavni krivac za to.
– Tu mislim na publiku koja se zadovoljava pornografijom, a ne beletristikom. Ja znam da zadovoljavam, recimo, otprilike jedan odsto slušalačke publike. Generalno od svih ljudi koji ovde žive, moja publika je jedan odsto ljudi i meni se to jako sviđa i ja ne tražim više – ističe Masimo.
Smatra da je danas lako izazvati pažnju medija nekim ekscesom.
– Dakle, popneš se na šank i mokriš po gostima i odmah si na naslovnicama svih novina narednog dana. Meni je draže da izazovem medijsku pažnju dobrom pesmom, dobrim umetničkim rezultatom, savršenom produkcijom, a eksces je nešto što mora iskreno da se desi. Nažalost, medijski eksces i ekscesne osobe smo počeli da izjednačavamo – zaključuje Savić.
Patolozi Okruga Vejn objavili su rezultate autopsije i toksikologije Krisa Kornela, kojima je utvrđeno da lekovi koji su pronađeni u njegovom telu, nisu doprineli smrti slavnog muzičara.
– Smrt je izazvana vešanjem – napisao je asistent patologa Teodor Braun u izvještaju, koji je došao do Rolling Stone magazina.
– Na osnovu okolnosti smrti i rezultata autopsije, smrt je izazvana samoubistvom.
Toksikološki nalazi pokazali su da je u telu Kornela bilo sedam različitih lekova, uključujući veliku dozu leka protiv anksioznosti. Međutim, prema mišljenju stručnjaka, ovi lekovi nesu doprinijeli smrti muzičara.
U Kornelovom “sistemu bili su butalbital, lorazepam, pseudoefedrin, njegov metabolit norpseudoefedrin, kofein i nalokson”.
Kornelova porodica ranije je krivila nuspojave “Ativana”, leka za anksioznost, koje uključuju i samoubilačke misli, kao katalizator pevačeve smrti. Međutim, lekari kažu da je nivo leka kod Kornela bio niži u odnosu na ranije slučajeve samoubistva izazvane nuspojavama leka.
Rodžer Voters i Najdžel Godrič/Photo: facebook@rogerwaters
Posle 25 godina, Rodžer Voters jedan od osnivača Pink Floyda, objavio je album pod nazivom “Is This the Life We Really Want?”.
Snimatelj i producent albuma je čuveni Najdžel Goldrič (Radiohead, Pol Makartni, Beck, U2, From the Basement), a na njemu se nalazi 12 novih pesama koje je Voters komponovao i odsvirao.
Rodžer Voters/ Photo: Facebook @rogerwaters
Pored Votersa (vokali, akustična i bas gitara) muzičari koji su učestvovali na stvaranju ovoga albuma su: Najdžel Goldrič (aranžmani, zvučni kolaži, klavijatire, gitara), Gas Sejfert (bas, gitara, klavijature), Džonatan Vilson (gitara, klavijature), Džoi Voronker (bubnjevi), Rodžer Mening (klavijature), Li Pardini (klavijature), Lucius, Džesika Vulf i Holi Proktor (vokali).
Dok su njegovi prethodni albumi imali bezvremenski šmek, “Is This the Life We Really Want?”sadrši i pesme sa aktuelnom tematikom i direktnim aluzijama na predsednika SAD Donalda Trampa čijoj se politici Voters žestoko protivi.
Među njima posebno se izdvaja numera “Picture That” u kojoj se pominje “ludo bolesni lider”.
Voters je početkom ove godine rekao da je proslavljeni album “The Wall” Pink Floyda sada ponovo aktuelan zahvaljujući politici novog američkog predsednika.
– Album “The Wall” je “aktuelniji više nego ikada, zbog Trampa i njegovih izjava o izgradnji zidova kojima samo želi da podeli narod po rasi i veri – rekao je tada Rodžers.
On nije isključio mogućnost da održi koncert negde duž meksičko-američke granice, gde je Tramp najavljvao da će izgraditi zid. Rodžers bi tamo izveo pesme s čuvenog albuma snimljenog 1979. godine.
Tri umetnika mlađe generacije, Ivana Živić, Marko Kusmuk i Marijan Muškinja, odabrani su da predstavljaju Srbiju na NordArtu, međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Nemačkoj.
Povodom odlaska na manifestaciju koja je neformalno okarakterisana kao “severno Venecijansko bijenale”, umetnici žele da otvore vrata svog ateljea i da prisutnima prikažu radove u opuštenoj i prijatnoj atmosferi na matineu “NordArt 2017” u ponedeljak, 5. juna, od 20:00 časova u umetničkom ateljeu u Dunavskoj 86 (zgrada Luke Beograd).
Cilj ovog događaja je da pokaže kako Srbija ne zaostaje za svetom po kvalitetu umetničkog stvaralaštva, ali i da inspiriše kolege umetnike i mlade profesionalce da veruju u sebe.
Marijan Muškinja (Soulbox)/ Photo: Promo
NordArt se održava svake godine tokom letnjih meseci, a stručnoj javnosti je poznata kao mesto okupljanja afirmisanih savremenih umetnika pa je obavezna destinacija brojnih kustosa, kolekcionara, galerista i ljubitelja umetnosti.
Ivana Živić, Marko Kusmuk i Marijan Muškinja su umetnici koji u svojim radovima pokazuju različitu poetiku i senzibilitet u vizuelnom istraživanju i izrazu, ali je cilj njihove umetnosti srodan – svako na svoj način želi da probudi posmatrača iz letargične usnulosti svakodnevnice i da ga navede da porazmisli o dubljim životnim pitanjima.
Ivana i Marijan to čine kroz hiper-realistični prikaz subjekata čije facijalne ekspresije prikazuju čitav spekatar emocija, dok Marko posmatrača šokira ekspresionističkim koloritom u radovima velikih formata.
