U odabrane bioskope širom sveta, 13. septembra stiže koncertni film “David Gilmour Live At Pompeii” koji možete ekskluzivno pogledati i u bioskopima CineStar u Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu 13. septembra u 20:00 časova.
U julu prošle godine Gilmur je održao dva koncerta u Pompeji. Bio je to povratak u isti amfiteatar prvi put posle 45 godina i filma “Pink Floyd Live At Pompeii” Adrijana Mabena.
Dejvid Gilmur/Photo: facebook@davidgilmour
Plej lista se sastojala od pesama sa Gilmorovih solo albuma “On An Island” i “Rattle That Lock”, ali našlo se mesta i za klasike Pink Floyda “Comfortably Numb”, “Wish You Were Here”, “Great Gig in the Sky” i “One Of These Days”.
Koncertni film “David Gilmour Live At Pompeii” je deo CineStar programa Rock Spektakli u bioskopima CineStar, a ulaznice možete kupiti na blagajnama bioskopa.
Jagodinski bend Vatrene kočije (Chariots of fire) objavio je prvi singl “Budi se svest” sa istoimenog debi albuma čije se pojavljivanje na tržištu očekuje do kraja 2017. godine.
Vatrene kočije (Chariots of fire)/ Photo: Facebook @vatrenekocije
Pesma “Budi se svest” nastala je kao odraz umetničke slobode autora, Jelene Miletić, i rezultat bunta na ceo degradirani sistem vrednosti u zemlji u kojoj živimo.
Kako kažu iz benda, napisana je spontano i slučajno jedne letnje noći za samo desetak minuta.
Puna buntovničkog duha i ritma, tužna i poletna, energična, sa emocijom koja tera ljude da razmisle o svojoj volji i nametnutom sistemu vrednosti, “Budi se svest”, jednostavno – budi svest.
Vatrene kočije (Chariots of fire)/ Photo: Facebook @vatrenekocije
Pesma je snimljena i miksovana u smederevskom studiju Paradox, a za audio i video produkcija bio je zadužen Srđan Branković (AlogiA).
Članovi benda Vatrene kočije (Chariots of fire) su: Nemanja Miletić (gitara/vokal), Jelena Miletić (vokal), Petar Dragović (bas gitara) i po stažu najmlađi član koji je zamenio dosadašnjeg bubnjara Borisa Gvozdenovića – Ilija Novaković.
I dok čekate premijeru filma Denisa Vilneva “Blade Runner 2049” (još manje od mesec dana ostalo je do 5. oktobra), kako bi je lakše dočekali, pogledajte scenu koje nema u samom filmu.
Po rečima reditelja, radi se o filmu pre filma, ili bolje rečeno, filmu između dva filma, o neprikazanim događajima koji povezuju dve vremenske faze ove filmske hronologije.
U ovih nekoliko minuta otputovaćete u 2036. godinu na sastanak koji će baciti novo svetlo na starog ali i novog Blejd Ranera.
Radnja filma odvija se 30 godina posle prvog filma, dakle 2049. godine. Mnogo stvari se promenilo od 2019. kada se Rik Dekard (Harison Ford) sukobio sa četiri odbegla androida. U nastavku Ford dobija pojačanje, a reč je o Rajanu Goslingu.
Odlična glumačka postava, specijalni efekti i napeta priča su samo neki od razloga da ove jeseni ne propustite spektakl “Blade Runner 2049” na velikom platnu.
Netflix je potvrdio da će snimiti prikvel kultnog Formanovog filma “Let iznad kukavičjeg gnezda”.
[accordion title=’Šta je prikvel’ open=’true’]Prikvel, ili prednastavak, je izraz koji se koristi za dela fikcije (književna dela, stripovi, filmovi, TV serije, video igre i sl.) čija je radnja smeštena u vreme pred radnju nekog drugog, ali s njim narativno povezanog dela.[/accordion]
Novo ostvarenje baviće se životom čuvene sestre Rečid, koju je u filmu Miloša Formana igrala Luiz Flečer i koja je tom ulogom osvojila Oskara za najbolju glumicu u sporednoj ulozi.
Iza cele ideje stoji Rajan Marfi, čovek čije je ime vezano za “Američku horor priču”, “Američku krimi priču” i “Svađu” (“Feude”).
Let iznad kukavičjeg gnezda/ Photo: imdb.com
Pošto se radi o Marfiju, sestru Račid će igrati Sara Polson, koja se i proslavila zahvaljujući njegovim serijama “Američka horor priča” i “Američka krimi priča”.
Marfi već dugo planira snimanje ovog prikvela i proveo je godine boreći se za prava na lik sestre Rečid, koju će predstaviti u njenoj mladosti i pratiti razvoj njenog lika do onog nemilosrdnog stanja u kojem je zatičemo u trenutku kada Džek Nikolson ulazi u njenu veselu ustanovu.
The RollingStones/Photo: Facebook.com@DesertTripIndio
The Rolling Stones počeli su europsku turneju nastupom pred 82.000 fanova u hamburškom Festwiese am Stadtpark, gde su prvi put nastupili posle 28 godina.
Legendarni rokeri publiku su oduševili setlistom svojih najvećih hitova “It’s Only Rock And Roll”, “Paint It Black” i “Start Me Up”.
Najveći fanovi iz regiona odavno su rezervisali ulaznice za koncerte u Minhenu (12. septembra) i austrijskom Spielbergu (16. septembra), što su najbliži nastupi slavnih rokera u ovom delu Europe.
A ovih dana, u susret reizdanju albuma “Their Satanic Majesties Request” povodom njegove 50. godišnjice, The Rolling Stones su već predstavili lyric video za pesmu “2000 Light Years From Home”, a sada je obljavljen i animirani video za “She’s A Rainbow”.
Uz ranije spomenuti novi album, The Rolling Stones će objaviti i retrospektivnu hroniku, knjigu naslova The Rolling Stones: On Air in the Sixties – TV and Radio History As It Happened, koja se bavi njihovim javnim istupanjima u prvim danima slave britanskog benda.
Showtime je objavio prvi trejler dokumentarnog filma “Eric Clapton: Life in 12 Bars” koji će svoju premijeru imati na međunarodnom Toronto Film Festivalu, a na Showtimeu u februaru 2018. godine.
Trejler počinje snimkom B. B. Kinga koji hvali svog prijatelja i kolegu. “Znao sam da sam drugačiji, ali nisam znao zašto”, čuje se zatim Claptonov glas u pozadini, pre diskusije o tome kako je izveo revoluciju u pristupu i sviranju gitare.
Erik Klepton/Photo: YouTube printscreen
Dokumentarac “Eric Clapton: Life in 12 Bars” zaviriće i u mračnije delove Kleptonovog života, uključujući zavisnosti od alkohola i narkotika, kao i tragičnu smrt njegova četvorogodišnjeg sina Konora 1991. godine.
Reditelj je Lili Fini Zanuck, a sam film obiluje snimcima brojnih dokumentovanih nastupa, fotografijama, koncertnim plakatima, pismima, skicama i ilustracijama.
Lebanski punk sastav Razočarenje objavio je spot za pesmu “Budućnost ni u čemu” sa aktuelnog albuma “Bez pardona” objavljenog krajem juna ove godine za izdavačku kuću Take It Or Leave It.
Ovo je njihov drugi videospot, pesma “Easy come, easy go” predstavljena je već uz obaveštenje o albumu prvencu u potrunosti stvoreno rukama i maštom (snimao, montirao i režirao) Saše Miljkovića.
Razočarenje/ Photo: Facebook/ Razočarenje
O svom novom audio-vizuelnom delu Razočarenje zajednički komentariše: – Spot smo snimali sami, Gagi nam je radio osnovne bend kadrove, a Johan, Pejke i Aca Dinamit pružili dodatnu pomoć oko zombi kadrova. Poruka je više nego eksplicitna – preko bombi i sankcija, uz pomoć političkih elita i tajkuna, do ekonomske okupacije od strane krupnog kapitala. Moderne izrabljivačnice, nalik na nekakve fabrike, u kojima poreski obveznici plaćaju modernog roba i te njihove dohotke koji su minimalni, kao i prava i slobode ponižene i porobljene radničke klase. A uz put nas sve vreme formatiraju na ćutanje, zatvaraju nam oči pred surovom realnošću, šalju jasnu poruku time što najgore malograđane nagrađuju i privileguju.
Veći deo albuma “Bez pardona” snimljen je u niškom studiju Psycho therapy u novembru i decembru 2016. godine, pod producentskom palicom Nenada Pejčića i uz asistiranje legendarnog Gorana Kostića – Koste iz Novembra.
Na ovom izdanju nalazi se 10 novih pesama, kao i bonus od četiri teme sa maxi singla “Pro et contra” iz 2002. godine kada je i nastao bend.
Reditelj: Endi Mušeti Scenario: Čez Palmer, Kari Fukunaga, Geri Duberman (prema romanu Stivena Kinga) Uloge: Bil Skarsgard, Džeden Liberer, Džeremi Rej Tejlor, Sofija Lilis, Fin Volfhard, Vajat Olif, Nikolas Hamilton… Trajanje: 135 min. Budžet: 35 miliona dolara
Ništa, prirodno, ne može da se meri s uzbuđenjem koje sam, kao klinac, osetio okrećući poslednju od više od hiljadu stranica romana “To” Stivena Kinga, ali najava premijere novog istoimenog filma Endija Mušetija za momenat mi je vratila taj nenadmašni trip treperavog iščekivanja da se desi nešto strašno dobro. Strašno. I dobro.
It/Photo: Promo
Davnih 90-ih mini serija “It” nije izazvala takvu reakciju, valjda nam je stvarnost bila dovoljni horor (što ne znači da sada nije), ali realno solidna ekranizacija kultnog horor romana nekako nije potvrdila da je dostojna onih hiljadu i kusur stranica Kingovog jedinstvenog osećaja da vas usisa u svoju prilču i baš kao klovn Penivajz natera da plutate zajedno s njim kroz likove i događaje u gradiću Deri, Mejn. Delom je to, sigurno, bilo i zbog ipak tada nedovoljno moćne TV produkcije, starih televizora na kojima smo seriju gledali, ili u mašti još živih likova kakve smo sebi stvorili čitajući roman, tek “It” iz 2017. u holivudskoj produkciji sa praktično neograničenim budžetom i mladom rediteljskom zvezdom Endijem Mušetijem, izgledao je kao idealna prilika da klinci kojima je danas hiljadu stranica kao hiljadu šamara, ipak dožive delić Kingove horor magije.
Za one koji ipak nisu čitali, niti gledali neku od ekranizacija, ukratko… “It” se, kao i najveći broj Kingovih dela, odvija u gradiću Deri u Mejnu, personifikaciji klasičnog američkog idealizovanog provincijskog mesta, u kome ništa nije kao što izgleda. U atmosferi na prvi pogled lenjog i dosadnog leta grupa školaraca, pod nadinkom Gubitnici, sreće se sa iskonskim zlom kojim je gradić proklet, oličenom u bizarnoj figuri klovna Penivajza (Bil Skarsgard) koji svakih 27 godina izlazi na površinu kako bi se hranio dečjim strahom, I njihovim telima, naravno, tokom perioda hibernacije. Telima koja plutaju negde u hodnicima kanalizacije ispod idiličnog gradića.
I “It” se, kao i priličan broj Kingovih dela, odvija uglavnom u “školskom” okruženju, među tipski određenim likovima kao što su mucavac, astmatičar, starmali dečak, crnac, Jevrejin, cvikeraš i devojčica/devojka s etiketom lokalne drolje. Dakle, Drugačiji. A tu su, kao u “Keri” na primer, i standardni lokalni srednjoškolski nasilnici, kao i roditelji koji ne postoje ili su potpuni monstrumi. Naličje američke idile.
A kada Penivajz otme malog brata glavnog junaka Bila (Džeden Liberer) i odvuče ga u kanalizaciju dok jednog kišnog dana pušta brodić niz poplavljenu ulicu, Gubitnici odlučuju da prekinu vekovno prokletstvo.
Horor standard, rekli biste. Ali ne i kada ga napiše Stiven King. Posebno kada se zna koliki je uticaj ovaj roman, napisan 1986. imao na globalnu industriju horora. I baš zbog toga su kreatori ovog filma pred sobom imali takoreći nemoguću misiju. Kako da naprave film koji će biti sasvim drugačiji od drugih, a pritom ispuniti očekivanja Kingovih fanova. I u tome u velikoj meri – nisu uspeli.
“It” je zamišljen kao duologija, film iz dva dela u kojem se radnja prvog, koji je pred nama, događa 1989. Drugi deo baviće se periodom posle 27 godina, kada se ekipa Gubitnika vraća u Deri na konačni obračun sa zlim klovnom. Prvobitno, film je trebalo da režira Keri Fukunaga, režiser “True Detective”, ali je on napustio projekat zbog neslaganja sa studijom. U rediteljsku stolicu seo je mladi Argentinac Mušeti, proslavljen trominutnim You Tube hororom “Mama” koji je Giljermo del Toro proglasio najjezivijim filmom koji je ikada gledao. I studio je dobio ono što je hteo. Čoveka koji ume da vas uplaši jednom scenom, kratkim rezovima, upečatljivim kretanjem kamere, krupnjacima… I tako u krug. Uz nekoliko stvarno briljantnih scena, kao što je ona sa samog početka filma u kojoj mali Bilijev brat Džordži juri svoj papirni brodić niz poplavljenu ulicu, hteli to ili ne, zapitamo se kako bi sve “to” Fukunaga uradio. I da li bi bilo bolje. Jer, gotovo sve ostalo videli smo već stotine puta u visokobudžetnim, ali i onim drugim hororima. Kao pesma “We Are Young” benda Fun, s čijeg početka mislimo da nas čeka ozbiljna stvar, dostojna Foo Fightersa, a na kraju dobijemo njanjavu dečiju pesmicu.
It/Photo: Promo
Da ne ispadnemo totalni hejteri, Mušeti je uradio stvarno korektan posao. Ali ništa više od toga. Bil Skarsgard je odigrao Penivajza onako kako mu je rečeno, s nepotrebno iritantnim egzibicionizmom. I ništa više od toga. Gubitnici su redom nepamtljivi i neupečtaljivi, izuzev možda Sofije Lilis u ulozi Beverli Marš, dok briljantnu minijaturu ima Stiven Vilijams, kao deda jedinog crnog Gubitnika. I ništa više od toga.
Kad se zna kakvi su se filmski velikani do sada bavili Kingovim delima: Stenli Kjubrik (Isijavanje), Brajan de Palma (Keri), Džon Karpenter (Kristina), Rob Rejner (Mizeri)…, jasno je da Mušetijev “It” nije ni izbliza u tom rangu. Kao i da je pred producentima još jedna nemoguća misija. Da drugi deo nadoknadi izneverena očekivanja. A to je đavolski težak posao. Čak i kad imaš predložak kakav to je dao genije horora.
Konačno, nije “It” film koji treba preskočiti. Ne, nikako. Da nisam Kingov fan, kao što jesam, zbog vrhunske produkcije i profesionalizma ako ništa drugo, zaradio bi jaku četvorku. Ovako…
Kao da je vekovima daleko, a bila je 1991. I dok su na Balkanu kretale ratne igre, u Sijetlu je jedan bend stvarao istoriju rokenrola.
Tog 10. septembra 1991, zvanično je objavljen singl “Smells Like Teen Spirit” alternativnog benda Nirvana, skinut s hit-albuma “Nevermind”.
I taj dan se najčešče pominje kao trenutak kad je alternativni rok dostigao mainstream popularnost.
Singl je ubrzo dobio i kultni spot, jedan od najemitovanijih u istoriji MTV-a. Inače, naziv pesme potiče od natpisa koji je sprejem ispisala prijateljica grupe, Ketlin Hana iz Bikini Kill, kojim je htela da poruči da Kurt Kobejn miriše na ženski dezodorans ‘Teen Spirit’, čega lider Nirvane nije bio svestan.
Posle 17 godina u jednoj od dve prestonice svetskog rokenrola, onoj za*ebanijoj, Njujorku, posle živih nastupa sa brojnim svetskim zvezdama i u klubovima kakav je BB Kings Blues Club na Tajms skveru, Šon Joks (Sean Yox) može da kaže da istinski žestoko brani boje Srbije na svetskoj sceni.
Prvi album “Eastern Spirit” je sa bendom The Streamers objavio već posle dve godine u Velikoj jabuci, a nema značajnijeg muzičara njujorške scene s kojim nije delio binu.
Da li je baš to perspektivni gitarista Nebojša Joksović planirao kada je 2000. pakovao kofere za odlazak preko bare i da li bi ponovo prešao isti put, pitali smo Šona koji upravo u Beogradu priprema svirku posvećenu svojoj večitoj inspiraciji, Beatlesima, u klubu Satchmo u Skadarliji. [accordion title=’Diskografija:’]
Sean Yox / The Streamers
Albumi: Eastern Spirit This Is Not Material World Singlovi: Fire in Your Eyes Hey Girl (All That’s in Your Mind) Strawberry Fileds Revisited Something Deep Inside
Sean Yox
Albumi: Liquid Fusion Kitchenrocks Blues (Feat. Annette Hollander, Jessica Braun & Sean Yox) Swinging Shades of Green Singlovi: Ram On Where’s the Revolution (feat. The Streamers) New York City (Swinging Shades of Green) Sunshine Baby (feat. Sean Yox) Liquid Fusion / The Kitchen – NYC Rock Vol 1 Come Tomorrow New York Xmas (Can You Tell Me It’s Christmas) Wonderwall Imagine Days of Innocence (Swinging Shades of Green) Dungeon of Love (Swinging Shades of Green) Different Worlds (Swinging Shades of Green) Mind Trip (Swinging Shades of Green)[/accordion] Da li se kaješ što si otišao u Ameriku? – Ne. Amerika je izuzetno iskustvo. Ako si muzičar onda je bolje da prođeš kroz tu školu.
Šta ti najviše nedostaje iz Srbije? – Srbija ima sjane talente u raznim oblastima. Tu postoji neka vrsta tribal komunikacije koji samo mi koji potičemo odavde razumemo.
Koje su najveće sličnosti Srbije i Amerike? – Stalno si na ledu. Stalno borba za opstanak. Nema nekih beneficija od strane države da ti olakša život. Uglavnom si upućen na prečice i trikove da živiš život kakav hoćeš.
A najveće razlike? – Kulturološka razlika. Tolerancija. Amerika je izgrađena kao spiralni sistem uspeha, dok je u Srbiji sve pod strogom partijskom kontrolom. Kako god se ta partija zvala.
Koji je tvoj savet za mlade muzičare koji bi sada da odu “preko bare”? – Get your shit togehther. Zaboravi da si Faca u svom gradu. Moraš da kreneš of nule. Niko ti neće priznati ništa što donosiš ne samo ako dolaziš iz Srbije, nego iz bilo kojeg dela Evrope.
Ko je od slavnih muzičara koje si upoznao ostavio najbolji utisak na tebe i zašto? – Ja nisam od onih celebrity huntera koji trče da se slikaju sa svakom rok zvezdom. Bio sam s Makartnijem u Njujorku. Svirao sam u jednom klubu. Pol je bio sa Nensi. Super je reagovao. Pohvalio je moju svirku, dok sam ja bio malo u šoku… Odmah sam počeo da sviram “Yetserday”… (smeh). Verovatno impulsna reakcija… Neki drugi muzičari su više kao lični prijatelji, kao sto je bio David Peel koji je preminuo u aprilu. Generalno, nema nešto mnogo ljudi koji su spremni da prenesu znanje novoj generciji i da budu neka vrsta trenera ili učitelja za nove rok bendove. Peel je bio jedan od njih.
[infobox title=’Holanđani su optimistična, a Englezi euforična publika’]
Sean Yox/Photo: Janko Đurić
U koliko si zemalja do sada svirao? – Oko 20… Gde je najbolja publika? – Hmmm… Svaka publika na svoj način. Holanđani su Upbeat, optimistična Party publika. Nemci su tolerantna i takođe party publika, dok su Englezi, na primer, euforična publika.[/infobox]
Da li sanjaš o tome da napuniš Arenu? – Javlja mi se… javlja mi se… A ti znaš da sam odrastao u Kremnima, na planini Tari…
Da li misliš da si mogao više da uradiš u autorskom segmentu karijere? – Definitivno. Kad pobedim Letnje Lenstvovanje… biće više Akcije u Studiju.
Pratiš li srprsku rok scenu i ima li na njoj neko ko ti se dopada i ko bi mogao da prođe na Zapadu? – Srbija je fantastičan rasadnik top muzičara. Ima tu dosta dobrih bendova kao što sam primetio. Samo treba da se scena malo bolje ispovezuje. I pogura. Onda se svašta može očekivati.
Gde vidiš sebe za 10 godina? – U sličnom aranžmanu kao danas.
Šta ćeš biti kad porasteš? – Bicu Kolos. Nisam još, moram da jedem domaću hranu, da porastem… ali ne GMO. Može i roštilj. Mada, thai je možda najbolja opcija.
