Višestruka dobitnica BRIT nagrade, Lana Del Rej, objavila je novi album “Lust For Life”, izdanje koje su fanovi sa nestrpljenjem čekali još od februara kada su čuli prvi singl “Love” .
Na albumu se susreću i mešaju različiti muzički stilovi, ali motivi koji karakterišu Lanu Del Rej, poput melanholije, usporenog tempa i “flertovanja” sa hip-hopom, su prisutni i na novom izdanju.
Photo: Promo
Naslednik ” Honeymoona” (2015) sadrži 16 pesama, a neki od izvođača sa kojima je sarađivala na albumu su The Weeknd, A$AP Rocky, Playboi Carti i Stivi Niks.
Pesme koje se na prvo slušanje izdvajaju su definitivno “Lust For Life” (nastala u saradnji sa The Weeekndom), “Summer Bummer” (na kojoj gostuju A$AP Rocky i Plaiboi Carti), kao i singl “Love” koji je najavio album i za koji je snimljen i prateći video spot.
Lana je putem društvenih mreža najavila za kraj jula koncert u Brikston Akademiji u Londonu kako bi i uživo promovisala novo izdanje “Lust For Love”.
Dodelom nagrada i projekcijom filma “Rekvijem za gospođu J” Bojana Vuletića, sinoć je na Letnjoj pozornici završen 24. Festival evropskog filma Palić.
Tom prilikom je direktor festivala Radoslav Zelenović uručio britanskom scenaristi, dramskom piscu i reditelju Kristoferu Hemptonu nagradu “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Kristofer Hampton/ Photo: palicfilmfestival.com
Hempton je, zahvaljujući na nagradi, rekao da je to divan način da provede prvo veče u novoj zemlji.
-Život scenariste nije uvek posut ružama. Često se čini kao da ste u podrumu zatvora okruženi sadističkim čuvarima, ali u tada kroz rešetke se provuče zrak svetslosti. Ovaj trenutak i ova nagrada su takav zrak – rekao je Hempton koji je zvanicno i zatvorio festival.
Nagrada “Zlatni toranj” za najbolji film dodeljena je filmu “Park” Sofije Egzarhu (Grčka/Poljska), a “Palićki toranj” za najbolju režju pripao je Heleni Hegeman iz Nemačke za “Preterani aksolotl”, dok je Specijalno priznanje dobio je hrvatski autor Igor Bezinović za “Kratki izlet”.
Odluku o nagradama doneo je žiri u sastavu rumunski reditelj Kristi Puju (predsednik), srpski glumac Nikola Ðuričko, reditelj Gust Van Den Berge, selektorka i producentkinja Luiz H. Johansen iz Danske i hrvatska glumica Tihana Lazović.
Međunarodni žiri kritike, koji su činili Marta Balaga iz Helsinkija, Janka Požonj iz Budimpešte i Ivan Velisavljević iz Beograda, odlučo je da je najbolji film u takmičarskom programu “Paralele i sudari”ostvarenje hrvatske rediteljke Hane Jušić – “Ne gledaj mi u tanjir”.
Specijalno priznanje isti žiri dodelio je poljskom filmu “Poslednja porodica” Jana P. Matušinskog.
Svi laureati su video porukama zahvalili na nagradama i prilici da prikažu svoje filmove na Paliću, dok je “Zlatni toranj” iz ruku programskog direktora festivala Miroslava Mogorovića primila producentkinja Amanda Livano.
Livano je zahvalila organizatorima festivala i žiriju posebno Pujuu čiji su filmovi bili njihova inspiracija.
Mira Banjac/ Photo: Facebook/ European Film Festival Palić
Na kraju festivala prikazan je film “Rekvijem za gospođu J”, a publici su se poklonile glumice Mira Banjac, Jelena Gavrilović i Danica Nedeljković.
Na ovogodišnjem Festivalu evropskog filma Palić od 15. jula prikazano je oko 80 filmova u 11 selekcija.
Poslednjeg dana stigla je i vest da se Festival evropskog filma Palić našao među 26 najboljih festivala u Evropi koji imaju etiketu EFFE (Europe for festivals, festivals for Europe), koju dodeljuje Asocijacija evropskih festivala i to kao jedini iz regiona.
Svet je totalno poludeo. Dokaz je latino pesma budalastog teksta “Despacito” koja ima milijarde pregleda na Jutjubu i koja je proglašena za najstrimovaniju, najslušaniju, naj-pitaj-boga-šta-već…
E, lepo… Samo, mi nećemo da pišemo o njoj. Zanimljivije su nam parodije kojijh je sve više na internetu.
Najpopularnija je “I wear speedos”, izvodi je Majki Bustos (kanadski pevač i komičar) koji peva o spido kupaćim gaćama, a tu je i spot koji će vas slatko nasmejati…
U četvrtak, 20. jula, počeo je deseti banjalučki Demofest. Sa dve festivalske bine u finale demo takmičenja plasiralo se pet mladih bendova, dok je nastupilo isto toliko revijalnih izvođača.
Fed Horses/ Photo: Deofest
Program na centralnoj, Basstion bini otvorilo je 15 neafirmisanih bendova iz šest zemalja okruženja. Odlukom žirija, u finale su prošli beogradski sastav Stepa, Fed Horses iz slovenačkog Logateca, zagrebački metal bend Pale Origins i novosadski Wolfram.
Iz benda Stepa kažu da su veoma zadovoljni, te da od finala nemaju nikakvih očekivanja.
– Zadovoljni smo prvenstveno time što smo prošli u finale, ali i zato što uopšte imamo priliku da učestvujemo na ovakvom festivalu – naveli su oni.
Stepa/ Photo: Demofest
Wolfram je i ranije nastupao na Demofestu, što im je znatno olakšalo ovogodišnje takmičenje, jer su im mnoge stvari poznate od ranije.
– Atmosfera je ovaj put mnogo opuštenija i zbog toga nam je sve lakše. Ljudi su zaista divni, osećamo se kao da smo kod kuće – rekli su nam iz Wolframa, a njihovo mišljenje dele i članovi bendova Fed Horses i Pale Origin.
U takmičenju na Beton bini nastupilo je devet bendova, a dalje je prošao, po oceni žirija, alternativni bend Slonz iz Šapca. Članovi benda izjavili su da ne znaju da li će i u finalu svirati istu pesmu, ali da će se definitivno potruditi da se drugom žiriju predstave u najboljem svetlu.
Čast da prvi nastupe na novoj Demofestovoj bini imali su prethodno članovi Važnog obavještenja, banjalučke rok grupe koja je polučasovnom revijalnom svirkom promovisala svoj novi studijski album.
Letarg/ Photo: Demofest
U isto vreme, trećeplasirani bend prošlogodišnjeg Demofesta, Letarg iz Koprivnice, predstavio je na Basstionu sav muzički potencijal koji je prepoznao prošlogodišnji žiri.
Zoran Predin, član žirija na Basstion bini i frontmen benda Lačni Franz, kaže da je veoma zadovoljan onim što je čuo tokom prve večeri Demofesta.
– Kada uživo slušate neki bend to menja utisak koji ste stekli slušajući ga kod kuće. Zvučna slika se promeni i krene neki potpuno drugi film, pa se i ti moraš resetovati. Podseća me na 1979. godinu kada sam u Subotici sa svojim bendom bio u istoj situaciji kao ove mlade kolege. Vrlo sam zadovoljan kvalitetom sviranja. U moje vreme su ljudi učili svirati gitaru posebno za festival pa su onda više trenirali poze nego svirali – naveo je on.
Marki Ramon/ Photo: Demofest
Marki Ramon, jedini živi član zlatne postave kultnog benda The Ramones, priredio je prisutnima pravu pank žurku. Bez pauze Marki i njegov hiperenergični sastav Blitzkrieg stvorili su jedinstvenu atmosferu svojstvenu Ramonesima i beskompromisnom svirkom njen intenzitet postepeno podizali do maksimuma.
To je prepoznala i publika, koja od početnih “Psycho Therapy” i “Do You Wanna Dance”, preko “Sheena Is a Punk Rocker”, “Pet Sematary” i “I Wanna Be Sedated”, pa sve do dva bisa nije ni na trenutak stala, reagujući na svaki žestok ton i energičan pokret sa Basstiona.
Skoro istovremeno, Edo Maajka je na Beton bini demonstrirao snagu spajanja žanrova, prvi put u Banjaluci nastupivši u pratnji benda.
Publika, ga je verno pratila, kako kroz nove aranžmane dobro poznatih hip hop himni kao što je “Saletova osveta“, tako i kroz novije hitove kao “No Pasaran”.
Prvo veče Demofesta na banjalučkoj tvržavi u svom ritmu zatvorio je svetski poznati
DJ Funkerman/ Photo: Demofest
Druge večeri festivala nastupiće sledeći demo bendovi:
Basstion bina: Tyger Lamb, Zagreb
Jall Aux Yeux, Bihać
Nemesis, Beograd
Kalaia, Kamnik
Disco Occulto, Zagreb
2 Totems, Kruševac
Džej Džej Okoča, Podgorica
Gift, Novi Sad
Čvrge, Požarevac
Bad Mushrooms, Zagreb
Ischariotzcky, Brela
Neće to na dobro, Split
Two Fingers, Novi Sad
Slow Motion Suicide, Zagreb
Statement Of Hate, Banjaluka
Beton bina:
Barrel Row, Ohrid
Drum, Požega
Mamurlook, Varaždin/Beograd
Silazna Putanja, Herceg Novi
Zašto Kafka?, Pančevo
Zerostring, Niš
White Rabbit Band, Beograd
Good Vibrations, Ljubljana
Larska, Kragujevac
Irska rok grupa U2 platiće 90.000 evra zamenu travnatog terena Olimpijskog stadiona u Berlinu oštećenog tokom njihovog koncerta 12. jula u okviru svetske The Joshua Tree turneje.
Stadion je bio ispunjen do poslednjeg mesta, ali travnata podloga nije izdražala desetine hiljada nogu koje su igrale u ritmu najvećih hitova benda koji se smatra jednim od najboljih u istoriji rok muzike.
Nemački list Bild preneo je da je kompetna zamena podloge, koja će koštati 130.000 evra, neophodna pred utakmicu koju Herta 29. jula igra protiv Liverpula, povodom 125. godišnjice osnivanja ta dva kluba.
A za prave fanove, evo i kompletnog snimka koncerta u Bberlinu:
Zbog određenih logističkh problema Hammercult je otkazao nastupe na predstojećoj turneji gde su trebali da budu specijalni gosti američkim death metal legendama bendu Suffocation na koncertu u Novom Sadu.
Umesto njih, čast da nastupe kao specijalni gosti i domaćini jednom od najbrutalnijih bendova današnjice imaće novosadski thrash metal trojac War Engine.
Photo: Promo
Bend je počeo sa radom 2009. godine i kako kažu, nemaju nameru da prestanu. War Engine su upravo objavili novi album “Verdict”, pa će koncert u klubu SKCNS Fabrika biti sjajna prilika za live promociju.
I kako poručuje Serbian Hellbangers, organizator koncerta : – Sada finalno odbrojavanje može da počne… A najvreliji dan u avgustu definitivno će biti nedelja 13.
Drugi “Suvača demo fest”, rok maraton koji je održan 19. jula u Kikindi, okupio je veliki broj muzičara svih generacija, a sjajna atmosfera i uživanje mnogobrojne publike najbolji su dokaz da je ovaj letnji rokenrol festival pravi muzički događaj.
Praznik rokenrola na otvorenom spojio je mnogobrojne zaljubljenike rok svirke svih generacija – i na bini, i u publici i tako potvrdio da je Kikinda ipak grad rok zvuka.
– Teško je jako, ali uz pomoć prijatelja svaki problem je rešiv. Nije lako i nije jednostavno, ali mnogo ljudi dobre volje koji nisu želeli da ih ovog puta spominjemo, zaista su nam pomogli u svakom segmentu. Evo, komšije su nam dale da stanemo ispred njihove kuće i niko ne pravi problem. Kažu: “Ovo je super”. – izjavio je bubnjar Vojislav Đukić , jedan od pokretača Suvača demo festa.
Program je počeo u 17:00 časova nastupom hora “Čuperak” i njihovim obradama ex-Yu rok hitova. Zatim se na binu popeo bend Devil’s, a posle njih koncert su održali specijalni gosti, veliki orkestar iz Bečeja “Bubamare”.
Posle najmlađih rokera nastupili su bendovi Blues berry i Antidepresiv iz Kikinde, Skladište iz Novog Bečeja, Ledene oči iz Zrenjanina, Kovač trio, Varvarogenija iz Novog Miloševa, The Gang iz Sarajeva…
Po ocenama posetioca i publike, festival je u odnosu na prošlu godinu uznapredovao, a tog mišljenja je i Puniša Billy King Zeljković, nekadašnji član Nevernih beba, sada radijski voditelj i voditelj Suvača demo festa:
– Mnogo više mlađih izvođača. Mnogo više poklonika rokenrola, ljudi koji su nekad odrastali uz ovu muziku i koji su prve velike i najznačajnije priče u životu napravili i velike ljubavi sticali na ovakvim koncertina, ovakvim svirkama. Oni su rado posetili ovaj festival i raduju se što ovo prerasta u, nadamo se, tradicionalni festival koji će se svake godine održavati na ovom istom mestu i koji će iz godine u godinu imati više posetilaca, više poklonika i više izvođača.
Johnny Ranković & The Churlians/ Photo: Wood
Kao zvezda večeri, što je i potvrdio tokom svirke ko ja je trajala skoro sat i po, nastupio je naš najmlađi roker Nikola Johnny Ranković sa svojim bendom The Churlians i prisutnima pokazao šta znači kada je rok način života.
Ako je suditi po atmosferi koja je vladala na drugom kikindskom Suvača demo festu, rokenrol u Srbiji je itekako živ.
Kris Kornel i Čester Benington/ Photo: yputube.com printscreen
Jedno od najvećih muzičkih prijateljstava završilo je jednom od najtragičnijih muzičkih priča. Iako još nema zvaničnih informacija i internetom kruže samo teorije, malo je onih koji veruju da je samoubistvo Čestera Beningtona na rođendan Krisa Kornela, i to na isti način, slučajnost.
Kornel i Benington nisu podelili samo smrt, već i mnoge životne uspone i padove.
Kris Kornel i Čester Benington/ Photo: yputube.com printscreen
– Taman kada sam pomislila da mi se srce ne može više slomiti – napisala je na svom Tviteru Viki Kornel, Krisova udovica i Beningtonova kuma.
Naime, frontmen grupe Linkin Park bio je kum 11-godišnjeg Krisa Juniora, Kornelovog sina. To je bila kruna velikog prijateljstva, koje je trajalo punu deceniju.
Kornel je nastupao kao predizvođač na australijskoj turneji Linkin Parka 2007. godine, i tada su se dvojica harizmatičnih pevača čvrsto povezali.
Već sledeće godine, Kornel je ponovo krenuo na put uz Beningtona, na Projekt Revolution turneju. Iste godine, na nastupu tragičnog 20. jula, Benington je dirigovao publikom da zajedno otpevaju rođendansku pesmu za Krisa.
Mnogo puta su nastupali zajedno, gostujući jedan drugom tokom live izvođenja, a u javnosti su govorili i o drugim zajedničkim interesovanjima i aktivnostima, na primer, obostranoj ljubavi prema gitarskim video-igricama, kojom je Benington “zarazio” Kornela.
Kris Kornel i Čester Benington/ Photo: yputube.com printscreen
Međutim, nisu delili samo srećne, nego i teške trenutke. Obojica su se dugo borila sa bolestima zavisnosti, od alkohola i narkotika, a mnogi baš ove uzroke navode kao presudne za tužan završetak njihove priče o dva muzikom ispunjena života.
Kada je Kornel, pre samo dva meseca, izvršio samoubistvo vešanjem, Benington je na njegovoj sahrani otpevao pesmu “Hallelujah” Leonarda Koena. Pre toga je objavio otvoreno i potresno pismo, upućeno prijatelju koji je zauvek otišao.
– Ne mogu da zamislim svet bez tebe u njemu – napisao je tada.
Te reči, koje je svet tada smatrao vrlo dirljivima, juče su dobile zlokoban prizvuk.
Verujem u nas kao snalažljivo društvo koje je naviklo da bez ičega pravi nešto, ali moramo da gajimo ljude koji će da se bave filmom, ljude koje će to stvarno da zanima, moramo da im pružimo šansu da naprave i glupost i grešku i da izniknu u neke uspešne reditelje, pisce, smatra glumac Nikola Đuričko.
Đuričko je član žirija 24. Festivala evropskog filma Palić i kaže da su prethodnih dana imali priliku da vide neke skupe filmove koji koštaju dva-tri miliona evra, ali i jeftinije.
– Film je skupa i komplikovana igračka. Od Emirovog (Kusturica) filma ”Underground” mi nismo imali film u konkurenciji nekog velikog festivala. Kada bi naši autori imali više šansi da snimaju, onda bi iznikao neko specifičan. Evo ja dajem taj izazov – rekao je Đuričko u intervjuu Tanjugu.
On je primetio da mnogo veće kinematografije od naše nemaju uspeh kakav je imao srpski film, da mi to zaslužujemo i da “moramo da gajimo autore da bismo jednog dana ponovo bili ponosni i srećni, uzbuđeni što je naš film stigao na neki veliki festival”.
[infobox title=’Čudne neke “Pijavice”‘]
Iva Mihalić i Nikola Đuričko u filmu “Pijavice”/Photo: Promo
Nikola Đuričko upravo je završio snimanje filma “Pijavice” Dragana Marinkovića, čija se premijera očekuje u februaru. –
To je priča o novinaru, piscu, koji hoće da izađe iz državne bezbednosti početkom devedesetih godina, ali to je nemoguće i onda primećuje da su svi ljudi oko njega namešteni, njegove žene su nameštene, njegovi prijatelji, sve su to pijavice koje mu sišu krv. Drugi nivo je estetski sloj priče, a to je da su ulice i kafane prazne, nema vozila ni žive duše, sve je noću, čudna atmosfera – ispričao je Đuričko.[/infobox]
On kaže da je lepo što se srpski filmovi prikazuju u pratećim programima velikih festivala, ali smatra da treba da podignemo svoje ambicije.
– Kao što u vaterpolu ne može niko da potopi ove naše dečake, tako bih voleo i u filmu da pravimo autore. To zahteva dosta vremena, novca i strpljenja, da gajimo ljude koji će snimiti čudesne filmove na koje ćemo biti ponosni i koje ćemo voleti da gledamo – istakao je poznati glumac.
On je primetio da su kod nas i autori sa 40 godina mladi reditelji i da je to ono što je “muka živa”.
– Nagomilali su se problemi i sada pokušavamo da nađemo izlaz iz svega toga. To je neka kuknjava, a ja se samo nadam da ćemo jednog dana prestati da kukamo i da ćemo naći neki model da funkcionišemo pa makar pravili i 20 loših filmova godišnje, neminovno u nekoj tački u vremenu to će biti možda i dobro – rekao je Đuričko.
On kaže da problem jeste novac, ali da je to odraz onoga što jedno društvo voli da finansira.
– Sto puta smo pričali o tome kako se finansira kultura kod nas, sada pokušavaju da se nađu neki modeli, ima neka Strategija kulturnog razvoja i ja se nadam da ćemo u demokratskoj proceduri uspeti da tu strategiju poboljšamo i da nađemo prave uglove, svako iz svojih oblasti – rekao je glumac.
Kaže da veruje u nas kao snalažljivo društvo koje je naviklo da bez ičega pravi nešto.
– Mislim da ćemo uspeti čak i sa manje sredstava, ali ono što je najvažnije jeste da mi moramo da gajimo ljude koji će da se bave filmom, ljude koje će to stvarno da zanima, moramo da im pružimo šansu da naprave i glupost i grešku i da izniknu u neke uspešne reditelje, pisce. Bio je ovde hrvatski film koji je snimljen fotoaparatom za pet dana. Moramo da budemo malo i lukavi u izboru tema i svega i da nađemo drugi način. Sada je tehnologija pristupačnija, čovek može da snimi film mobilnim telefonom, mada ne kažem da je to dobro – istakao je Đuričko.
Organizacija za turizam i kulturu Sokobanja organizuje drugi Green Heart Fest koji počinje 21. jula i trajaće do nedelje, 23. jula. A od ponoći svake večeri na maloj bini u centru – noćne DJ party.
Who See/ Photo: Facebook/ Who See
Evo konačnog rasporeda i satnice izvođača na glavnoj bini:
Petak, 21. jul:
1. Crveni karton 20:15 – 21:30
2. Art Football Serbia Bend – 22:45
3. Who See 22:45 – 00:15
The Bangcocks/Photo: Promo
Subota, 22. jul:
1. The Bangcocks 20:15 – 21:30
2. Ljubičice – 22:45
3. Akustični koncert Galija 22:45 – 00:15
