Hornsman Coyote soundsystem 17. novembra, sa početkom od 21:00 čas, nastupa na marini Sveti Nikola (šetalište kod hotela Jugoslavija).
Na ovom koncertu publika će imati priliku da premijerno uživo čuje pesme sa desetog Hornsmanovog albuma “Sevengreen”, koji se na tržištu pojavio u avgustu ove godine.
Izdanje koji je objavila diskografska kuća Ammonite Records iz Beograda, ima deset numera i nastavlja da neguje roots reggae zvuk, koji je Hornsman Coyote gajio tokom čitave karijere.
Hornsman Coyote/Photo: facebook@HornsmanCoyote
“Sevengreen” je realizovan u saradnji sa produkcijskom kućom House of Riddim iz Austrije, sa kojom je Nemanja i u prošlosti uspešno sarađivao.
Kao najavu albuma, najpoznatiji domaći reggae muzičar objavio je dva singla, “Modern Age Slavery” i “I belive”, dok je na dan objavljivanja albuma, predstavljen i spot za numeru “Bells of Hate”.
Krajem oktobra predstavljen je i četvrti spot i to za pesmu “Tone of Your Voice”,
Cena ulaznice za Hornsmanov koncert iznosi 350 dinara, a ulaznica + CD “Sevengreen” 700 dinara.
Na ovoj fotografiji nastaloj u Trstu davne 1972. godine sigurno su svi prepoznali Zdravka Čolića i Davorina Popovića, ali malo teže ide sa dečakom u sredini, zar ne?
Verovali ili ne, taj dečak je Zvonimir Đukić – Đule, frontmen grupe Van Gogh.
Pred koncert koji je grupa Van Gogh održala u Sarajevu prošle godine, Đule se za Radiosarajevo.ba prisetio kako je nastala ova fotografija.
– To mi je jedna od najdražih slika, pored slike sina. To je bilo veoma davno, a tada je nekako i počelo da se odmotava to klupko, da sam shvatio da je putovanje moj život i da ću stolicu u nekoj kancelariji da zamijenim sa četiri točka. Mnogo posle nastanka slike, susreli smo se Davorin, Zdravko i ja i tada mi je Davorin potpisao tu sliku. Sve je bilo veoma emotivno, lamentirali smo nad godinama koje su prošle, a onda je Maksa Ćatović, da bi prekinuo tu situaciju rekao “Ajde, bre, nije to Đule, to je Čobi kad je bio mali”. Tad sam bio mali i okrugao – kazao je Đule.
Da li ste znali zašto ponekad slušamo “tužnu” muziku i pritom uživamo? Naučnici su pronašli nove odgovore na ovo pitanje.
“Hallelujah” je neverovatno “tužna” pesma, ali je i jedna od najčešće prerađenih pesama. Naime, postoji više od sto različitih verzija ove pesme koju je napisao Leonard Koen, a možda najtužniju napravio je Džef Bakli.
Muzičar stoji sam na bini sa svojom gitarom i nežnim glasom peva melodiju, a na pojačivaču gore sveće. Koga to ne “dotakne”, taj ima kameno srce. Ako se zna da se Bakli suviše mlad utopio, sve postaje još žalosnije. Iako ova pesma ne može da popravi bilo čije raspoloženje, postala je izuzetno slušana. Zašto?
Dva muzikologa iz Velike Britanije i Finske vrednovala su tri studije koje su se bavile ovim pitanjem i u kojima je učestvovalo preko 2.400 ljudi. Oni su došli do rezultata da su tri osećanja prvenstveno povezane sa slušanjem “tužne” muzike: uteha, radost i bol. Istraživači su otkrili da kod pojedinih osoba zvuci izazivaju osećaj ugodnosti. Kada ljudi “tužnu” muziku smatraju prijatnom, najčešće su sa ovim užitkom povezana sećanja i asocijacije. Međutim, jedan deo ispitanika pokazivao je znake bolnih osećanja, koja su imala veze sa ličnim iskustvima kao što je smrt bliske osobe ili raskid.
– Postoje i ljudi koji ne vole “tužnu” muziku i izbegavaju je – ističe Tomas Erola sa Darham univerziteta.
Istraživači su ustanovili da stariji ljudi češće osećaju prijatnost slušajući ovu vrstu muzike. Naučnici pak nisu otkrili neku razliku u opažanju iskusnih i neiskusnih muzičara. Oni veruju da bi ova saznanja mogla doprineti poboljšanju terapije muzikom.
Rezultati nam pokazuju kako ljudi putem muzike mogu da regulišu svoje raspoloženje. Terapeuti bi to mogli da iskoriste kako bi pomagali ljudima nakon smrtnih slučajeva bliskih osoba.
Leonard Koen/ Photo: Facebook
Prilikom analize dejstva “tužne” muzike istraživači su došli do sličnih rezultata kao i u aktuelnoj studiji. Naučnici sa Slobodnog univerziteta iz Berlina izjavili su da ljudi u stanju letargije radije slušaju “tužnu” muziku. Iznenađujuće je da, prema njihovoj studiji, tuga nije odlučujuće osećanje koje muzika izaziva, već je u pitanju nostalgija, svojevrsna mešavina radosti i tuge.
Psihomodo pop/Photo: facebook@Psihomodo Pop – official/Photo studio Katran.
Grupa Psihomodo Pop obradila je pesmu Miše Kovača “Proplakat će zora” za Narodni living room i oduševila slušaoce Narodnog radija.
– Meni su rekli da bi bilo dobro da za ovu emisiju odsviramo nešto što niko ne bi očekivao da sviramo. I onda smo se odlučili za kralja zabavne muzike Mišu Kovača – rekao je Davor Gobac pre nego što je otpevao punk verziju legendarnog hita.
Izvođenje je oduševilo i fanove Psihomodo Popa, ali i Miše Kovača, a ostaje još da se vidi da li će se i njemu svideti “punk Mišo”.
Beogradski bend Park objavio je spot za pesmu “Marina”, sa aktuelnog albuma “Novi život” (Lampshade Media), koji će danas biti premijerno emitovan na MTV Serbia.
Video je snimljen u Subotici u produkciji 84Frames i direktora fotografije Nemanje Pavlovića, uz podršku brenda DechkoTzar – Braća Burazeri.
Beogradski bend Park donosi novu energiju na domaću rok scenu, svojiom specifičniom muzikom koja objedinjuje tvrđi gitarski zvuk sa nežnijim notama akustične gitare.
Ponekad agresivan poput Foo Fightersa, a na momente emotivan kao Farside, Park uspešno miri svoja dva suprotstavljena lica ulivajući modernom rok zvuku na našim prostorima jedan novi život.
Park/ Photo: Facebook @ParkBandBg
“Novi život” je prvi album benda i na njemu se nalazi 14 pesama (12 autorskih, jedna bonus akustična verzija i jedna obrada).
Tekstovi su na srpskom jeziku, sa tematikom koja inspiraciju pronalazi u svetu oko nas, životu generalno, putu ka samospoznaji, prijateljstvu i ljubavi.
Ukratko, Park okuplja nekoliko zabavnih momaka koji žele da prodrmaju, probude raznovrsne emocije i nateraju da ih podelite glasno sa drugima.
Ekipa Parka je: Dušan Smiljanić Lumber (gitara i glavni vokal), Miloš Đurica (akustična gitara i prateći vokal), Damir Duraki (bubnjevi, vokal), Milen Zlatanović Zmolen (gitara, prateći vokal) i Miljan Đukić (bas gitara).
Najbolji i najnoviji filmovi o ekologiji i životnoj sredini biće i ove godine na repertoaru najznačajnije ekološke manifestacije u Srbiji – Međunarodnog festivala zelene kulture Green Fest, koji će biti održan od 14. do 17. novembra u Domu omladine Beograda.
U okviru osmog izdanja festivala biće prikazano osam najznačajnijih dugometražnih filmova koji su obeležili ovu i prethodnu godinu, od čega će šest imati premijeru u Srbiji, kao i najboljih 65 filmova kratkog i srednjeg metra od čak 1530 koji su učestvovali na konkursu festivala.
Photo: Promo
Posetioci festivala će moći i da uživaju u velikom broju izlagačkih postavki, mladih i afirmisanih autora iz zemlje i inostranstva, a organizatori ističu i posebno zanimljiv deo obrazovnog programa – panel diskusija “Kako postati (zeleni) milioner?”, na kojoj će se razgovarati o rastućim mogućnostima razvoja zelenog i socijalnog preduzetništva u Srbiji.
Pored toga, biće održano i 20 radionica namenjenih učenicima osnovnih i srednjih škola na kojima će naši najmlađi sugrađani učiti kako da budu odgovorni stanovnici Zemlje.
Chasing Coral/ Photo: imdb.com
Festival će biti zvanično otvoren 14. novembra u 20:00 časova modnom revijom Green Fashion mladih dizajnera Milice Marinković i Jane Petrović, kao i studenata Fakulteta za modu iz Slovenije.
Posle revije sledi srpska premijera jednog od najvažnijih i najkompleksnijih filmova snimljen u prethodnim godinama – “U poteri za koralom” (Chasing Coral) reditelja Džefa Orlovskog, kandidata za nagradu Oskar sa prethodnim filmom “U poteri za ledom”, koji obiluje akcijom, dramom, izuzetnom fotografijom, ali i najnovijim naučnim saznanjima o izbeljivanju korala za koji se smatra da predstavlja šume okeana.
Film je osvojio brojne nagrade na festivalima širom sveta, od kojih je najznačajnija nagrada publike na Sandens filmskom festivalu.
Ulaznice za dugometražne filmove mogu se kupiti na svim prodajnim mestima Eventima po ceni od 150 dinara za pojedinačne i 120 dinara za grupne posete, dok je ulaz na sve ostale sadržaje besplatan.
Sve informacije o 8. Green Festu kao i program festivala možete da pronađete nawww.greenfest.rs
Madaona je na svom Twitteru objavila kratak video u kome svira gitaru i peva deo pesme Eliota Smita “Between the Bars” uz komentar – “sviranje najdraže pesme dok svi drugi spavaju”.
Ovo nije prvi put da je pevačica obradila pesmu pokojnog Eliota Smita. Na premijeri jednog od svojih kratkih filmova, 2013. godine ona je izvela numeru sa Smitovog trećeg albuma “Either/Or”.
Prošlo je četiri godine od poslednjeg izdanja Dubioze kolektiva, a tamo gde je “Apurdistan” stao, nastavlja novi album “Pjesmice za djecu i odrasle” sa devet novih pesama.
Album je najavljen singlovima “Himna generacije” i “Treba mi zraka” koji su za kratko vreme osvojili naklonost publike.
– Ovaj album uradili smo sa lakoćom, za svega četiri dana, zato što smo sve pesme ukrali sa YouTubea. Sada sa zebnjom očekujemo reakcije publike, a sa još većom strepnjom pratimo hoće li nas provaliti ovi iz udruženja za zaštitu autorskih prava. Na albumu imamo zanimljive goste kojima smo, nadamo se, bili dobri domaćini – komentariše bend u svom stilu izlazak novog albuma.
Photo: Promoa
Dubioza je na albumu “Pjesmice za djecu i odrasle” ugostila bosanski bend Helem Nejse na pesmi “Pionirska”, u pesmi “Autopilot” pridružili su im se Dino Šaran i Deaf Band Dlan, a već predstavljen singl “Treba mi zraka” je pesma koju je Dino Dvornik započeo, a Dubioza završila 15 godina kasnije.
Omot albuma ilustrovao je Dobrosav Bob Živković, na čijim crtežima simpatične životinje postaju tragikomični junaci Dubiozinih pesama.
CD će biti objavljen, osim u standardnom formatu, i kao slikovnica za decu i odrasle. Novi album u izdanju Menarta, takođe je dostupan i za besplatni download na dubioza.org
Dubioza kolektiv nastupa uskoro u Srbiji, na 18. Koncertu godine, 9. decembra u Novom Sadu, u dvorani SPENS.
U okviru “Akademskog ciklusa” u utorak, 14. novembra sa početkom u 19:00 časova, na maloj sceni Kulturnog centra Čukarica nastupiće pijanistkinja Danica Dujaković.
Na programu su kompozicije Baha, Betovena i Rahmanjinova, a ulaz je slobodan.
