Jedan od najpopularnijih bendova u bivšoj Jugoslaviji, albume je na vrhuncu karijere snimao u Velikoj Britaniji.
Frontmen Kerbera, Goran Gale Šepa, prisetio se snimanja albuma u Mančesteru, svirki u Britaniji i Parizu, šansi za svetsku slavu…
Kako pamtite vreme snimanja albuma Kerbera u Engleskoj, u studiju u Mančesteru? – Moram da priznam da smo se osećali gordo u kolevci rokenrola. Tamo ljudi stvarno doživljavaju umetnike kao zvezde. Ako si došao do studija i snimaš album, ti si već neko ko zaslužuje njihovu pažnju. Nas su poštovali na svakom koraku i to nam je punilo baterije, stvaralo nove ideje i ulazilo u muziku koju smo snimali. Živeli smo u Stokportu, a snimali u Studio one – Saughall, Čester. Voleo bih da mogu da vratim to vreme i tu našu neponovljivu atmosferu. Moram da dodam da smo se, prošle godine, čuli sa našim tadašnjim producentom Gordonom Roulijem i da je taj razgovor bio neverovatno emotivan. Palo je i par suza sa druge strane telefona, a s druge strane, zna se da Kerber nikada ne plače, ha-ha-ha.
Kerber/ Photo: Gitarijada Zaječar
Da li je bilo ponuda za vašu inostranu karijeru? – Bilo je ponuda. Nas je poneo zanos novog albuma, tako da niko nije razmišljao o nekoj inostranoj karijeri. Bili smo suviše mladi da tako nešto prihvatimo. Meni je ponuđeno da odmah ostanem, a da za potrebe benda putujem u Jugu – da podsetim mlađe da se tako zvala naša velika, lepa zemlja. Moja teorija je bila “Sa bendom na kraj sveta”. I nikada se nisam pokajao.
Šta pamtite sa svirki po Britaniji? – Veliko je to iskustvo bilo za nas, da nastupimo uživo sa par pesama. Upoznali smo lokalne bendove, ali najvažnije je što smo videli sa kakvim profesionalizmom rade svoj posao. Nas su doživeli kao neke Mađare, jer samo sa tim bendovima su imali iskustva, a jezik ih je podsećao na mađarski. Neke naše pesme su puštane na radiju i izazvale pozitivne komentare. Čak je i neka “kinta” stigla na adresu našeg producenta. Ova rokerska avantura je nastavljena, pa smo posle urnebesne Engleske dali sebi oduška i ostali sedam dana u Parizu. Bilo lepo — vratilo se.
Slovenačka “bluz rok mašina” bend Stray Train objavio je drugi studijski album “Blues From Hell – The Legend Of The Courageous Five” sa 12 novih pesama.
Stray Train/ Photo: Facebook @StrayTrain
– S pisanjem pesama za “Blues From Hell – The Legend Of The Courageous Five” počeli smo ubrzo posle izlaska prvog albuma. Nove ideje su izvirale iz nas pa smo odučili da se “zatvorimo” u prostor u kome imamo probe i svi smo zajedno i neometano stvarali novu muziku na način, za koji verujemo da je danas postao jako redak – izjavio je Luka Lamut, pevač benda i dodao:
– “Blues From Hell – The Legend Of The Courageous Five” razlikuje se od našeg prvog albuma – mnogo je više fokusiran, usredsređen, ali i raznolikiji. Od samog početka znali smo tačno šta želimo i kuda idemo. Nismo odabrali prečace. Mislim da je glavni razlog to što smo zaista naučili u te dve godine. Mnogo nam se stvari dogodilo u relativno kratkom vremenu i postali smo jako dobri prijatelji – ta se hemija takođe čuje na albumu. A to je nešto što novac ne može da kupi.
Televizijska mreža HBO prikazaće u ponedeljak dokumentarni film o Benu Bredliju, čuvenom uredniku američkog lista Vašington post u vreme afere Votergejt.
Photo: yootube.com printscreen
Film “The Newspaperman: The Life and Times of Ben Bradlee” prati život američkog novinara od njegovog porekla iz Bostona, prijateljstva s jednim od predsednika SAD Džonom Kenedijem, preko afere Votergejt koja je uzdrmala tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona.
Ceo projekat je televizijskoj mreži HBO-u predložio Bredlikjev stariji sin Kvin koji je ujedno i koproducent ovog dokumentarnog filma.
– Teško je ne zaljubiti se u čoveka kao što je Ben – rekao je režiser filma Džon Magio i dodao da je Bredli “živeo život u trenutku” i da je bio svedok najbitnijih dogadjaju u 20. veku.
Film o dugogodišnjem uredniku imaće savršenog naratora samog Bredlija koji je umro 2014, ali su producenti pronašli njegovu audio knjigu koju je snimio 1994. i ona je iskorišćena u dokumentarcu.
– Čim sam čuo taj baršunasti glas znao sam da ga želim u filmu – rekao je Magio i dodao da je snimak uneo mnogo više Bredlijeve ličnosti.
Photo: imdb.com
Bredli je bio na mestu urednika Vašington posta više od 20 godina i predvodio je preobražaj tog lista od uspavanih lokalnih novina do velikog nacionalnog dnevnika. On je u redakciju doveo grupu talentovanih novinara i postavio je uredničke standarde koji su Vašington postu doneli novo poštovanje.
Rano je dobio priliku da se istakne kao novinar zahvaljujući svom prijateljstvu s jednim predsednikom SAD Džonom Kenedijem i ulozi u svrgavanju drugog, Ričarda Niksona kroz aferu Votergejt. Bredli je pomogao novinarima Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu da objave podatke o toj aferi, koja je dobila Pulicerovu nagradu.
Bio je borac za slobodu štampe, za šta ga je bivši američki predsednik Barak Obama 2013. odlikovao Predsedničkom medaljom za slobodu.
Ivana Mladenović, proglašena je za najboljeg reditelja 23. Festivala autorskog filma, na svečanom zatvaranju koje je održano sinoć u Domu omladine Beograda.
Ivana, poreklom iz Srbije, koja već 13 godina živi i radi u Rumuniji, na Festivalu autorskog filma prikazala je svoj prvi dugometražni igrani film “Vojnici. Priča iz Ferentarija” (Rumunija/Srbija/Belgija), ostvarenje, prema oceni žirija, “izuzetno živog mizanscena koji otkriva mladu rediteljku velikog talenta”.
– Dok sam živela u Beogradu radila sam lažne propusnice samo da bih ušla i gledala filmove na Festivalu autorskog filma, od jutra do mraka. Ne mogu da verujem da sam sada deo tog festivala i da sam dobila nagradu – istakla je mlada rediteljka u razgovoru za Tanjug nakon dodele nagrada.
Film je snimljen po romanu rumunskog pisca Adrijana Šljopa koji i igra jednu od glavnih uloga – antropolog koji se seli u geto, u najsiromašniju oblast Bukurešta, kako bi proučavao muziku manele – “pop muziku romske zejednice” gde upoznaje bivšeg zatvorenika Alberta sa kojim se upušta u vezu.
– Najvažnije mi je bilo da pokažem da je ovakva priča moguća, uprkos suprotnostima između njih dvojice. To što je najlepše bilo je i najteže – pokazati te dve suprostnosti i ljubav koja se razvila među njima. Ljubavna priča je ono što me je interesovalo – objasnila je Mladenović.
Film, prema njenim rečima, pokazuje odnos većine rumunske zajednice s jedne strane i romske zajednice s druge kroz ljubavnu priču.
– Želela sam da pokažem kakvi su odnosi među njima. Nije mi bila namera da pokažem sve te političke i socijalne razlike koliko mi je bilo bitno da pokažem da je moguća ljubav između njih i neka bolja budućnost – dodala je rediteljka, koja je dosta vremena provela u Ferentariju gde autor knjige i živi.
Photo: Facebook @AuteurFilmFestival
Mladenović je upravo završila novi scenario i otkriva da je reč o muzičaru u izgnanstvu, u Londonu.
– Želela bih da snimim film tamo, ali reč je o migrantima, Srbima, Rumunima, Romima, svi smo tamo zajedno. Volela bih da snimam i u Srbiji i to na Dunavu, jednu lakšu ljubavnu priču u Ðerdapskoj klisuri odakle sam rodom – rekla je ona.
Ivana priznaje da je uvek teško napraviti prvi film i da je zapravo najteže odlučiti se koji će to film biti.
– Kada si početnik, želiš da ispričaš sve priče ođednom i to je bio najteži momenat kada je trebalo da odlučim i kažem: Stop, ne te priče, ovo želim da kažem. Sve ostalo, ako si uporan i želiš, moguće je. Meni je trebalo četiri godine da snimim ovaj film i istrajnost je jedna od najbitnijih stvari – smatra rediteljka.
Ona svojim kolegama poručuje da ako zaista žele da ispričaju neku priču, to ne moraju da radi kroz fikciju, mogu se okrenuti dokumentarcu za koji je potrebno manje sredstva.
– Ako te nešto muči i imaš potrebu nešto da kažeš, možeš to uraditi kroz različite forme, nije bitno da li kroz video art, igrani film ili dokumentarac. Važno je da kažeš šta misliš – istakla je Mladenović.
Mlada rediteljka nastavlja sa igranim filmovima, ali i dodaje da jedva čeka da se vrati dokumentarnom filmu.
Bunt je nerazdvojni deo rokenrola,a zahvaljujući tom buntu slavni muzičari ponekad završe ispred fotoaparata u policijskoj stanici.
Baš su fotogenični, zar ne…
Ozi Ozborn/ Photo: pinterest.com
Ozi Ozborn
Dve godine pošto je piškio po spomeniku-tvrđavi Alamo u Teksasu, Ozija je u Memfisu uhapsila policija. Dobri stari Ozi “bauljao” je slavnom ulicom Beale Street prilično pijan.
Mik Džeger/ Photo: pinterest.com
Mik Džeger Kada su 1967. policajci upali u kuću Kita Ričardsa u potrazi za narkoticima, priveli su i Mika Džegera. Pevač The Rolling Stonesa proveo je par noći u zatvoru pre nego što je uplaćena kaucija.
I Kit Ričards stao je 1972. ispred policijskog fotoaparata i to zato što se – ironično – na ulici potukao sa fotografom koji je hteo da ga fotografiše.
Džim Morison/ Photo: pinterest.com
Džim Morison Priča kaže da je u martu 1969. Džim Morison na koncertu The Doorsa u Majamiju pokazao više svog tela nego što pristojnost nalaže.
Sledeće godine su ga priveli i osudili za nedolično ponašanje. On sam, kao i članovi benda, tvrdili su da nikada nije napravio ništa pogrešno.
Džimi Hendriks/ Photo: pinterest.com
Džimi Hendriks Džimija Hendriksa policija je privela na aerodromu u Torontu. Kod njega je pronađena manja količina heroina i hašiša, a Džimi je objasnio da mu je to u prtljagu kao znak pažnje ili poklon ubacio neki dobronamerni obožavalac. Kanadska policija mu je poverovala i oslobođen je svih optužbi.
Dženis Džoplin/ Photo: pinterest.com
Dženis Džoplin Dženis Džoplin posvađala se sa policajcem na svom koncertu u Tampi 1969. Policajac je publici branio da ustanu sa svojih sedišta pozivajući megafonom one koji su to uradili da se vrate, na šta je u njihovu obranu stala Dženis.
Verbalni sukob između nje i policajca završen je kada mu je zapretila da će ga udariti, pa je posle koncerta uhapšena.
Dejvid Bouvi/ Photo: pinterest.com
Dejvid Bouvi Bouvija su uhapsili zbog posedovanja marihuane zajedno sa Igi Popom. Stari prijatelji održali su koncert u Ročesteru, povukli se sa društvom u apartman hotela, a onda im je oko pola tri noću na vrata zakucala policija.
Pronašli su oko 200 grama marihuane što je bilo dovoljno da ih optuže za posjedovanje narkotika, pa su Bouvi, Pop i još dvojica prijatelja odvedeni u stanicu.
Kurt Kobejn/ Photo: pinterest.com
Kurt Kobejn Sedam godina pre nego što je postao slavan, policija je budućeg frontmana Nirvane uhapsila u maju 1986. zbog pijanstva. Bio im je poznat još od godinu dana ranije kada su ga uhapsili zbog vandalizma.
Džoni Keš/ Photo: pinterest.com
Džoni Keš Džoni Keš je pred policijski objektiv stao (u ovom slučaju seo) u oktobru 1965. godine kada su po povratku iz Meksika u njegovom prtljagu pronađene raznorazne tabletice.
Frenk Sinatra/ Photo: pinterest.com
Frenk Sinatra Plavooki je uhapšen u Nju Džerziju 1938. zbog druženja sa udatom ženom! Druga vremena, drugi zakoni. Optužba je kasnije preinačena u preljubu, a na kraju i odbačena.
Eksl Rouz/ Photo: pinterest.com
Eksl Rouz Eksl Rouz, inače Vilijam Brus Bejli, do 18. godine već bio “noćna mora svih policajaca” u gradiću Lafajetu u kome je odrastao, a u dosijeu je imao 20 hapšenja od kojih je, tvrdi frontmen Gansa, bio kriv u samo pet slučajeva.
Sudski spisi pokazuju da je od jula 1980. do maja 1982. proveo čak 10 dana u zatvoru, a radilo se o optužbama za tuče, delinkvenciju, opijanje u javnosti, ometanje poseda i vandalizam.
Međutim, čitajući o njegovom životu, nije teško pronaći korene ovog problematičnog ponašanja.
Šeron Lintner, Ekselova majka rodila ga je još u srednjoj školi, a njegov otac, Vilijam Rouz, bio je takođe na glasu kao “loš momak iz Lafajeta”.
Otac je napustio porodicu kada je Eksl imao dve godine, a samo godinu dana kasnije, njegova majka se preudala za sveštenika Stefena Bejlija pa je Rouz odrastao misleći da mu je Bejli pravi otac i koristio njegovo prezime.
Odlazili su u crkvu najmanje tri puta nedeljno, a Bejli je bio izuzetno strog i sklon kažnjavanju. Znao je da udara Vilijama samo zbog toga jer ga je zatekao kako gleda reklamu u kojoj su se pojavile žene u bikinijima. Čak je, nedugo posle toga, iz kuće je izbacio televizor.
Rouza je terao da čita Bibliju pa bi mu često pomagao kod propovijedi. Naučio je da drži govore pred većim brojem ljudi, a u crkvi je naučio i da svira klavir i peva.
Iako nikada nije imao podršku oca, u crkvi je kroz muziku pronašao sopstveni identitet.
Sve ovo kasnije je dovelo do problematičnog ponašanja, a Rouz je pobegao od kuće čim mu se za to pružila prilika.
Iako je puno godina i energije utrošio na borbu protiv MP3 pošasti, koja je po njemu ubila muziku, Nil Jang je sada iskoristio prednosti digitalizacije i, kao što je i obećao, na internet adresi neilyoungarhives.com objavio svoju savršenu i genijalnu audioteku i videoteku.
Jedan od velikana roka, Nil Jang (72), postavio je online sve albume iz svoje prebogate skoro 60-godišnje karijere, a propraćeni su tekstovima, video snimcima, informacijama o turnejama, bibliografskim podacima i sa još puno toga što vas može na stranici zadržati satima.
Nil Jang/printscreen
Jang je, kao što je poznato, audiofilski freak, pa prvu stvar koju čini, čim uđete na njegovu stranicu, jeste važno uputstvo: ceo audio možete da slušate u najkvalitetnijoj master rezuluciji i do 15 puta većoj od nesrrćnog MP3, a tek ako vam internet veza nije savršena, Nil je (sigurni smo, teška srca) ponudio da ga čujete kao 320 kbps.
Nil Jang/printscreen
Kad ste to rešili, na stranici možete da plovite kroz Timeline, redom od prvih njegovih izdanja iz 1960-ih ili kroz File cabinet, gde vas čekaju sve pesme, uz osnovne podatke i foto ilustracije izdanja.
Kako bi obeležio taj jedinstveni događaj, nešto što još niko pre njega nije uradio, Jang je istog dana sa rađanjem internete stranice priredio solo koncert u Omemeu, ruralnom gradiću u Ontariju gde je proveo deo detinjstva, u dvorani sa 225 mesta, a uživo je emitovan na društvenim mrežama.
I taj video je dostupan na stranici. Koja je savršenstvo i Nil Jang je, pomiren kako rekosmo sa digitalizacijom, predočio pokaznu vežbu kako se njene mogućnosti mogu iskoristiti na najbolji način.
Pre toga još informacija da je 1. 12. izašao i Jangov 39. studijski album “The Visitors”, drugi koji je snimio u pratnji američke rok grupe Promise of the Real.
Album je letos najavljen singlom “Children of Destiny”, a pre mjesec dana i drugim “Already Great“, čiji je naslov aluzija na Trampov predizborni slogan Make America Great Again. Zapravo, celo ovo izdanje je politički obojeno i usmereno protiv politike novog američkog predsednika.
Digitalni umetnik Stiv Kats se proslavio ilustracijama stvarnosti, i to onim ilustracijama koje pokazuju najgoru, najprljaviju i najbolniju istinu današnjeg sveta.
Njegov novi animirani film “Sreća” govori upravo o tome – o sreći u modernom svetu i o tome na koje sve načine pokušavamo da dođemo do nje, zanemarujući stvari koje nam se nalaze pred nosem.
Glavni junak ove priče je pacov, klasičan konzument 21. veka koji pokušava na sve načine da kupi sreću. Stiv pametno primećuju kako se sve reklame oko nas baziraju upravo na tome – proizvođači odavno više ne pokušavaju da nam prodaju samo svoje proizvode, već onaj osećaj sreće koji imate kad kupite neku novu, blistavu stvarčicu.
Problem je samo što ta sreća traje čitavih 15 minuta, dok se ne pojavi sledeći proizvod koji će vam doneti još više sreće. I tako zauvek.
Možda dok jednog dana ne shvatimo da se sreća ne kupuje lovom.
Reper Eminem i britanska muzička legenda Elton Džon prijatelji su već 16 godina, tačnije otkad su nastupili zajedno na dodeli Grammy nagrada 2001. godine. Britanski vitez, koji već decenijama otvoreno živi kao gej, hteo je da podrži Eminema koga su optužili za homofobiju zbog njegovih pesama.
– Ja sam mislio da je to glupost pa sam hteo da ga podržim. Zajedno smo otpevali njegov hit “Stan” i od tada smo prijatelji. On je sjajan tip – rekao je Elton.
On je otkrio i kako je njemu i njegovom partneru Dejvidu Furnišu za venčanje, koje su imali 2014, poslao zanimljiv poklon.
– Na baršunastom jastučiću poslao nam je dva prstena za penis koji su bili obloženi dijamantima. Moram da kažem da ih nismo koristili – rekao je kroz smeh Elton.
Ser Elton Džon je s Dejvidom u vezi već 24 godine. U građanskom partnerstvu su od 2005, a venčali su se 2014, kad je to postalo legalno u Engleskoj.
Nešto kasnije nego što su očekivale, devojke iz beogradskog melodic death metal benda Nemesis pohvalile su se teaserom svog prvog visokobudžetnog spota za numeru “Uprising”.
– Ni mi ne znamo tačan datum premijere, ali će verovatno već tokom naredne sedmice spot biti na YouTubeu – kaže za Headliner.rs bubnjarka benda Selena Simić i dodaje:
Nemesis/Photo: printscreen
– Za sada je dovoljno da otkrijemo da se spot sastoji iz dva dela. Prvi deo je sniman na lokaciji Balkan helicopters, a u drugom delu, koji je dosta mračniji, imamo i specijalnog gosta.
Rade Šerbedžija/Photo: facebook@Rade Šeerbedžija official
Veče dobre muzike i romantičnih stihova obećava pred koncerte u Beogradu i Nišu čuveni umetnik Rade Šerbedžija, koji će beogradska publika gledati 26. decembra u Narodnom pozorištu, a 29. decembra u niškom Domu Vojske, zajedno sa orkestrom Zapadni kolodvor.
“Poslije kiše” je naslov i njegove nove knjige, koja je nastavak prvog autobiografskog zapisa “Do poslednjeg daha”.
Koncerti će, kako je to uobičajeno kad je reč o Šerbedžiji, trajati više od tri sata.
Rade Šerbedžija je rođen 1946. godine i po profesiji je filmski, televizijski i pozorišni glumac, ali i i pesnik i muzičar, koji je imao zapažene uloge i u Holivudu.
