Kompanija Dizni objavila je prvi trejler za novi igrani film “Lepotica i zver”, urađen po motivima popularne bajke, u kojem glavnu ulogu igra Ema Votson.
Glumici, koja je popularnost stekla u filmovima o čarobnjaku Hariju Poteru, u filmskom ostvarenju o začaranom princu i devojci koja će ga spasiti kletve, društvo će praviti Den Stiven koji je poznat po ulozi u seriji “Downton Abbey”.
Lepotica i zver/ Photo: youtube.com printscreen
Film “Lepotica i zver” režirao je Bil Condon (Bill Condon), a u epizodnim ulogama pojavljuju se Luk Evans kao Gaston, Juan Mekgregor kao Lumie, Ema Tompson kao Mis Pots, kao i Kevin Klajn, Gugu Mbata-Rou, Odra Mekdonald, Ijan Mekelen.
U Dvorani Kulturnog centra održana je prva konferencija za medije na kojoj je predstavljen kompletan program 22. Festivala autorskog filma, koji se ove godine održava od 25. novembra do 3. decembra.
Novinarima su se obratili članovi saveta Srdan Golubović (predsednik saveta), Stefan Arsenijević (kopredsednik saveta), umetnički direktor Srđan Vučinić, ateše za kulturu Francuskog instituta An-Loren Viguru, kao i direktor festivala Igor Stanković.
Program ove godine čine 81. filmsko ostvarenje, dok će u glavnom, takmičarskom delu programa biti prikazana 22 ostvarenja od kojih će se 12 takmiči za Gran pri festivala “Aleksandar Saša Petrović”. Filmovi koji se takmiče su: “Sijeranevada”, “Akvarijus”, “Album”, “Svi severni gradovi”, “Sirovo”, “Ornitolog”, “Srca sa ožiljcima”, “Između”, “Ostani uspravan”, “Sudar”, “Zovem se Nero” i “Boris bez Beatris”.
Photo: Promo
– Glavni takmičarski program sadrži i debitantske filmove, jer od početka festivala pokušavamo da domaćoj publici otkrijemo neka nova autorska imena. Ono što ovogodišnji festival izdvaja od prošlih izdanja jeste što i u okviru pratećeg programa Bande à parte imamo venecijanskog pobednika, film Lava Dijaza „Žena koja je otišla“ – rekao je Srđan Golubović, predsednik saveta Festivala autorskog filma.
Među filmovima u glavnom programu je i novo ostvarenje Kena Louča, “Ja, Danijel Blejk” pobednik Kanskog festivala, čija je prva projekcija zakazana za 25. novembar u 19:30 časova. Takođe, jedno od najiščekivanijih ostvarenja je i “Toni Erdman”, dobitnik nagrade Fipresci na ovogodišnjem Kanskom festivalu, koji će svečano zatvoriti ovogodišnji festival.
Umetnički direktor Srđan Vučinić, podsetio je publiku na definiciju autorskog filma – Jedna je ona školska, svima poznata definicija, da je to film koji ostavlja svom autoru nezavisnost i slobodu od prve zamisli do poslednjeg montažnog reza. Druga je da nije dostupan na internetu, a treća da ostavlja dubok utisak na gledaoca.
Pored glavnog programa, festival je ove godine bogatiji za još veći broj pratećih programa, koji pored filmskih ubraja i predstave, edukativne programe i radionice.
An-Loren Viguru izrazila je veliku zahvalnost na saradnji sa Festivalom autorskog filma. Takođe je govorilla o ACID-u (Asocijaciji nezavisnog filma) koji u okviru festivala prikazuju dva filma “Swagger” i “Vili prvi”.
– Razmišljam kako je festival započeo svoj put sloganom „Pogled u svet“ i kako je u tamnim vremenima bio prozor kroz koji smo mogli da vidimo isti taj svet. Tako se ispunila naša misija i želja. Kroz poslednjih nekoliko godina , ne da je prozor samo otvoren već smo i širom otvorili vrata – izjavio je Stefan Arsenijević osvrćući se na dvadesetdvogodišnji razvojni put festivala.
Photo: Promo
Glavna sala festivala i ove godine biće Dom omladine Beograda, dok će se filmovi prikazivati i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, staroj i novoj zgradi Muzeja Jugoslovenske kinoteke, bioskopu Fontana, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu – Kolarčeva zadužbina i UK Palilula.
Prodaja karata je već počela, a cene u zavisnosti od vremena projekcije iznose, kao i prethodnih godina, od 150 do 300 dinara. Festival već tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture i Grad Beograd.
Kompletan program, kao i sve dodatne informacije u vezi sa Festivalom autorskog filma objavljene su na zvaničnom sajtu www.faf.rs.
Smrt ti se prikrada tiho dok u supermarketu kupuješ svakodnevne potrepštine. Nisi ni svestan toga. Prikrada ti se dok razmišljaš, sa mnogo magle u glavi, kako je pred tobom još jedan dan koji treba da odradiš, pre nego što se mrtav umoran strovališ ispred televizora i nakon par minuta zahrčeš kao medved oboleo od upale pluća. Stanje uma ti je nalik slici klošara koji na vrlo niskoj temperaturi sedi u podzemnom prolazu na hladnom betonu i čeka da mu neko udeli koju kovanicu. Uhćeš, puhćeš, gutaš šlajmaru, pun si suvišnog šećera, a telo ti je svezano anksioznošću kao lancima. Sve filozofije koje si nekad praktikovao u cilju podizanja vlastite svesti i ostavljanja kul utiska sada ti se čine besmisleno. Prosto se vučeš u garderobi koju si sanjivo i bez razmišljanja navukao na sebe tog jutra kao bes vozača kojeg si nehotice isekao probijajući se kroz jutarnji špic. A u tebi više nema ni besa. Ti si spisak svega onoga što si nekada bio i što više nikad nećeš biti. Jer ti se, ako nisi odmah ukapirao, smrt prikrada tiho, pa čak i dok čitaš ove redove.
Zato je krajnje vreme da nagaziš na gas, čak iako ti papučica propada i skazaljka nikako neće da se pomeri sa pedeset. Nemaš još mnogo. Isuviše gluposti je opoganilo tvoj život i tvoj um, tako da možeš slobodno izbrisati sve te suviše foldere iz svog mozga i zagnjuriti glavu u prazninu praznih obećanja sutrašnjice. Možeš, bez imalo stida, iz sveg glasa, dok u kolima čekaš da se izvučeš iz tunela, zapevati: „Ona dolazi, jednostavno osjetim, možda mi šapne snijeg sa grana, šta mi donosi, kusur od ljubavi il’ malo sreće minulih dana?“ I dok pojačavaš ka krešendu, dok ti napukli glas sa mukom izvlači: „Tuuuugooo, tugo nesrećo, nikoga niiisam tako volio“, biće ti jasno da se smrt prikrada tiho i da si odavno izgubljen u prevodu.
Starci imaju pravo na rokenrol. Ma koliko to patetično i komično izgledalo. Oni starci koji nisu uspeli da se okupaju u kadi punoj stodolarki i koji nisu hteli ili umeli da svoje dukserice sa kapuljačom zamene uštirkanim košuljama i kravatama koje su više nalik omči a manje statusnom simbolu.
Jer, prijatelji moji, „kad suze govore, istina razvaljuje i svaka reč te obori s nogu“. A sve je manje reči… Potrošene su, izlizane, ofucane, suvišne, besmislene, deplasirane, pristaju nam baš onako debilno kao uske farmerice koje više nalikuju helankama nego pantalonama. Ne, nemamo više vremena da pratimo modu jer jedva da možemo pratiti svoju senku. Mi smo tek bivši ljudi koji se svakodnevno rvaju sa toksinima što su nam zaposeli organizam. Nama se tiho, sasvim tiho prikrada smrt i moramo naučiti da joj se smejemo u lice. Kao što je to uradio Lenard Koen. Kao što je to uradio Bouvi. Kao što je to uradio Hanter S. Tompson kad je uzeo gan i sam sebi prosvirao mozak. Ne sme nas zbuniti i pokolebati činjenica da šabani preuzimaju vlast na planeti. Mi ionako nismo sanjali njihove, šabanske snove. Mi smo hteli da otvorimo kafanu na putu za Ajdaho i da u njoj, ne izdajući fiskalne račune, služimo domaće kobasice i hladno pivo bez etikete, dok se njome razležu zvuci muzike Brusa Springstina, a pijani gosti recituju poeziju bit pesnika pre nego što se strovale pod sto da tamo dočekaju svitanje. Mi smo hteli da u zoru odemo na plažu i goli se brčkamo u hladnim talasima okeana… Mi smo hteli… Šta smo no hteli? A, da!
Sad je trenutak. Danas. Vreme je ionako izmišljotina otmenih švajcarskih sajdžija. Imamo ga na pretek, samo ga moramo uzjahati kao režeći harli i odmetnuti se od sise konformizma. Te sise konformizma ionako nisu bujne, one su uvele šljive koje je plastična hirurgija naduvala do nivoa grotesknih balona i kupljene su prljavim kešom CIA-nih narko dilera. Nemojte da vam šabanolike starlete čupaju srce iz grudi i da vas vijagra laže kako ste napaljeni. Odvrnite taj tandrkavi radio do daske, nek’ zabruje električni rifovi u transu, jer…
Ma, znate već, smrt se prikrada tiho dok čekate da vam legne plata i stigne poruka o tome na vaš mobilni telefon. Život nije poruka na koju se čeka, život su karaoke, a pesme birate sami. I bog nema telefon, on samo pošalje pozivnicu…
Niko od nas nema pojma kad će biti pozvan na njegovu žurku. Zato je bolje napraviti svoju, dok se još može. A može se, može.
U galeriji Štab, 11. novembra je otpočeo multimedijalni umetničko-istraživački projekat Jasmine Holbus – Hajde da razgovaramo (Let’s talk) koji kao proces, serija događaja, izložba i konačno performans ispituje odnos umetnika različitih senzibiliteta i interesa, odnos reči, zvuka i forme, ali i prirodu komunikacije umetnika, publike i dela.
U okviru projekta Let’s Talk, a u cilju daljeg istraživanja osnovne teme 18. novembra u 20:00 svečano će biti prezentovan novi rad dva umetnika, koji je sastvani deo ove izložbe: Jelena Janković i Vladimir Končar posetiocima će se predstaviti radom pod nazivom Prostor između misli.
Posetioci galerije Štab imaće priliku i da prisustvuju prezentaciji integralnog kataloga, kao finalnog zapisa ove izložbe.
Pozorište za decu “Više od igre” 20.novembra u 12:00 časova, gostuje na sceni Kulturnog centra Čukarica sa baletskom predstavom “Crvenkapa“.
Svima dobro poznata bajka ovoga puta je ispričana kroz balet, pokret i glumu.
Photo: Facebook @VISE OD IGRE
Predstava “Crvenkapa” ne odstupa od osnovne poruke , ali je puna iznenađenja i predstavlja savremenu priču o odrastanju.
Na muziku “Četiri godišnja doba” Antonia Vivaldija koreografiju je uradila Božin Pavlovski, a igraju: Tara Tomašić, Margareta Bata i Božin Pavlovski. Cena ulaznice je 400 dinara.
Novi Sad je proglašen za Omladinsku prestonicu Evrope, a odluka o tome doneta je u sredu u Varni u Bugarskoj.
– Posle pobede na izboru za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine Novi Sad je u Varni u Bugarskoj odneo još jednu pobedu i izabrani smo za Evropsku prestonicu madih 2019. godine. Dupla kruna za Novi Sad – rekao je Vučević.
Novi Sad je pre mesec dana u Briselu proglašen Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu, pa tako sada kao jedini u Evropi u isto vreme ima dve prestižne titule i Evropsku prestonicu kulture i Omladinsku prestonicu Evrope.
<>
EXIT Fondacija čestitala je svim mladima Novog Sada, ali i cele zemlje i regiona titulu Omladinske prestonice Evrope za 2019. Godinu.
“Ovo je veliki uspeh za naš grad da u samo jednoj godini postane Evropska prestonica kulture 2021. godine i Omladinska prestonica Evrope 2019. godine. Time se Novi Sad, uz to što je domaćin jednog od vodećih evropskih festivala, i definitivno pozicionirao kao nezaobilazna destinacija u Evropi.
Ponosni smo na činjenicu da je EXIT Fondacija inicirala i vodila kandidaturu za Omladinsku prestonicu Evrope, ali još ponosniji na omladinske organizacije Novog Sada, koje su nastavile započet proces i doneli nam svima još jednu veliku pobedu. Posebne čestitke zato idu organizacionom timu OPENS-a koji je upornošću, inovativnošću i kreativnošću pokazao kako se bori za svoj grad”, saopštila je EXIT fondacija.
Autorka brojnih hitova za Kajli Minog i moge druge Emiliana Torrini, objavila je spot za pesmu “When We Dance” koja će se naći na njenom novom albumu rađenom u saradnji sa The Colorist Orchestra. Album će biti objavljen 9. decembra za Rough Trade.
The Colorist Orchestra je belgijski ansambl čiji repertoar obuhvata muziku različitih žanrova a pored tradicionalnih muzičkih instrumenata i aranžmana, služe se i inovacijama kombinujući nove zvukove i ritmove.
Dve nove pesme koje će biti na albumu – “Nightfall” i “When We Dance”, Emiliana je pisala u saradnji sa osnivačima The Colorist Orchestra.
Glas Emiliane Torini više od 20 godina zaokuplja muzičke prostore iako mnogi toga nisu svesni. Bila je članica benda GusGus a pisala je i producirala hitove za brojne svetski poznate izvođače. Sa pesmom “Jungle Drum” našla se na prvom mestu pojedinih lista slušanosti. Pisala je i pesmu za film “Lord of the Rings: The Two Towers” a komponovala je numere i za brojne TV serije.
Debi solo album objavila je 1999. godine a za njim još tri albuma.
Lingvisti koji sastavljaju britanski Oksfordski rečnik izabrali su reč godine i to je -“post-truth” (naknadna istina).
Ta reč odražava stanje u kojem su činjenice manje važne od emocija, kao što je sada, posle odluke Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije (EU) i posle pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, koju mnogi nisu očekivali.
“Post-truth” se koristi kao pridev i odnosi se “na okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja nego emocije i reakcije u društvu, ili lični i pojedinačni stavovi”.
Da bi reči bile unete u Oksfordski rečnik, moraju da se koriste najmanje 10 godina u medijima ili u književnosti, a u slučaju termina “naknadna istina” dodatni kriterijum je bilo “jačanje društvenih mreža kao izvora informacija i sve veće nepoverenje prema činjenicama koje iznosi establišment”, saopštila je redakcija.
Izraz “naknadna istina” je 2016. godine postao “glavna reč u političkim komentarima i koršćena je 2.000 odsto više nego prethodnih godina, u kontekstu Bregzita i Trampove pobede”, naveli su lingvisti.
Prema Oksfordskom rečniku, termin “postistina” je prvi upotrebio pokojni srpsko-američki dramski pisac, scenarista i romansijer, dobitnik Oskara Stiv Tešić (1942-1996).
Stiv Tešić/Photo: wikipedia.org
U članku u časopisu “Nejšn” (The Nation) o američkom skandalu Iran – Kontra i o ratu u Persijskom zalivu, Tešić je napisao: “Mi, kao slobodni ljudi, slobodno smo odlučili da hoćemo da živimo u nekakvom postistinskom svetu”.
Ima dokaza da je taj izraz korišćen i ranije, pre Tešićevog članka, ukazuje Oksfordski rečnik, “ali je tada značenje izgleda bilo jasno: ‘pošto se istina saznala’, a ne kakvo je sada: da je istina sama po sebi postala nevažna”.
Oksfordski rečnik dodaje da je novije, šire značenje prefiksa “post-“, to što on “ne samo da se jednostavno odnosi na neko vreme posle neke situacije ili događaja – kao u složenici ‘post-war’ (posleratni), već u terminu ‘postistinski’ dobija značenje ‘pripadanja vremenu u kojem je neki koncept postao nevažan’ “.
Ta nijansa potiče iz druge polovine 20. veka, iz složenica kao što su “postnacionalni” (post-national, 1945) i “postrasni” (post-racial, 1971), naveo je Oksfordski rečnik.
Svetski hit Džastina Timberlejka “Can’t Stop The Feeling”, pesme napravljene za novi animirani film “Trolovi”, dobio je i srpsku verziju, koju izvode Ana Štajdohar i Marko Mandić.
Kako je saopšteno iz distributerske kuće MCF MegaCom Film, “zarazna” Timberlejkova pesma pripremila je teren za najnoviji animirani film studija DreamWorks (“Šrek”, “Kung Fu Panda”, “Madagaskar”) nekoliko meseci pre njegove bioskopske distribucije.
Pesma je velikom brzinom postal popularna u svetu, a pozitivna energija koju refren pesme širi, na najbolji mogući način opisuje temu ovog animiranog filma za koji je i napisana – sreća, ljubav i zagrljaji koji mame na ples.
Trolovi/ Photo: youtube,com printscreen
Trolovi su luckasta stvorenja, sa velikim očima, koja se razlikuju po boji kose, a inspiracija za film su bile popularne figurice koje je davnih ’60-ih kreirao danski umetnik Tomas Dam. Trolove povezuje zajednički pogled na svet, vezuju ih zagrljaji, boje, muzika, djuskanje i druženje. Sreća Trolova je toliko velika, da postaju meta velikim, strašnim i pesimističnim Bergenima koji žele tu sreću da im ukradu i osete ukus “istinske sreće”.
Film je sinhronizovan na srpski, pa su tako i glavne uloge i prepeve sjajnih hitova (“I’m Coming Out” Dajane Ros, “September” Earth Wind & Fire, “Move Your Feet” Džuniora Seniora, balada “True Colors” Sindi Loper) sinhronizovali naši poznati pevači Ana Štajdohar i Marko Mandić, a tekstove pesama preveo je Vladimir Marković Looney.
Film je svetsku premijeru imao u Londonu 8. oktobra ove godine na Londonskom filmskom festival, a ovde možete da poslušate kako zvuči “Ples, ples, ples” .
Regionalna manifestacija Noć knjige biće održana 16. decembra od 17 do 24 sata, najavila je izdavačka kuća Laguna
Manifestacija se održava pod pokroviteljstvom Eurobank Srbija, a svojevrsni festival knjige, 15. po redu, organizuju izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi.
Laguna sa produkcijom od tri stotine pedeset objavljenih naslova godišnje s pravom se naziva jednom od najvećih izdavačkih kuća u zemlji i regionu.
Kao potvrda kvaliteta, Laguni je pripala i nagrada za izdavača godine na nedavno završenom Sajmu knjiga, a nakon Londonskog sajma knjiga, gde se našla u najužem izboru za najboljeg izdavaca, visoko se pozicionirala i na svetskoj mapi izdavaca. U okviru knjižarskog lanca Delfi posluje 39 knjižara, kao i najveća internet prodavnica u regionu (www.delfi.rs.)
Noć knjige ce se održati u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca koji se nalaze u Beogradu i u još 20 gradova u Srbiji.
Regionalni karakter ovoj manifestaciji daju Lagunini klubovi čitalaca u Banjaluci, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću, što u zbiru daje 26 gradova učesnica. Klubovi čitalaca okupljaju oko 450.000 članova.
Noć knjige, pokrenuta 2009. godine, postala je najposećenija manifestacija koja promoviše knjigu i čitanje posle Beogradskog sajma knjiga, koju za samo sedam sati poseti više od 40.000 ljubitelja dobre knjige.
Pored ponude (više od 50.000 naslova) i ove godine organizatori pripremaju popuste, poklone, promocije, druženja sa najpoznatijim domaćim autorima.
