U hrvatskoj javnosti podigla se velika prašina zbog toga što je član popularne grupe Dubioza kolektiv na koncertu u Šibeniku podigao tri prsta.
Zato je Brano Jakubović, član regionalno popularnog benda, seo za kompjuter kako bi objasnio svima zašto je na koncertu, tačnije posle nastupa u Šibeniku podigao tri prsta.
Mnogi su se zbog toga uzbudili u Hrvatskoj, a Jakubović, inače jedan od osnivača grupe, im je odgovorio da tu uopšte nije reč o isticanju bilo kakve ideologije ili stavova.
Evo njegovog odgovora koji je objavljen na zvaničnoj Facebook stranici Dubioze kolektiva…
Režiser Ridli Skot već ima ideju za novi nastavak filma “Blade Runner” i nada se da će uspeti da ga realizuje.
Iako je nedavno pričao o razlozima zašto drugi nastavak, “Blade Runner 2049” (čiji je on producent), nije ostvarilo dobru zaradu u bioskopima (njegov argument je da je film spor i predugačak, što jeste u saglasnosti sa mišljenjima mnogih gledalaca i kritičara), željan je da se vrati ovom serijalu.
Nedavno je u razgovoru za Digital Spy rekao da se nada da će se vratiti ovoj sagi i da smatra da ima bar još jednu dobru priču koja je spremna da evoluira i napreduje.
Ridli Skot/Photo: facebook@RidleyScott.Director
Osim toga, opisao je proces stvaranja scenarija za prošlogodišnji nastavak, navodeći da je proveo nebrojeno sati sa scenaristima dok nisu dobili verziju scenarija sa kojom je bio zadovoljan.
– Veći dio scenarija je moj. Sedeo sam sa piscima mnogo vremena, ali neću preuzeti zasluge – rekao je Skot.
Fanovima ovog filma preostaje da se nadaju da će režiser požuriti sa snimanjem nastavka i da na njega neće čekati 35 godina, koliko je prošlo od snimanja prvog filma.
Gledajući situaciju na svetskoj muzičkoj sceni po pitanju strimovanja, prošla godina je bila izuzetno uspešna za Luisa Fonsija, Kendrika Lamara, Eda Širana, Drejka i Tejlor Svift.
Na primer, Americi je “Despacito” Luisa Fonsija i Dedi Jenkija bila najstrimovanija pesma u 2017. i prva koja je prešla jednu milijardu strimova, a posle nje je “Shape Of You” Eda Širana s 973.3 miliona. “Humble” Kendrika Lamara (u nizu koji isključuje preuzimanje video sadržaja) bila je najstrimovanija u audio obliku (555.2 miliona), dok su Drejk i Fjučr dva najstrimovanija izvođača u 2017.
A što se tiče regiona… U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji Ed Širan je uverljivi predvodnik na svim listama, kako za najstrimovanijeg izvođača, tako i za pesmu.
Ko se još nalazi na listi možete da pogledate na ovom linku.
Dejvid Brn najavio je novi album “American Utopia” (Todomundo/Nonesuch) čije je pojavljivanje na tržištu planirano za 9. marta ove godine. Todomundo/Nonesuch.
Dejvid Brn/ Photo: Facebook @DBtodomundo
Album je rađen u saradnji sa producentima Brajanom Inoom i Rodaidom Mekdonaldsom (The xx, King Krule).
Poslednji solo album “Grown Backwards”, Brn je objavio još 2004. godine. Kako će zvučati novi materijal možete da naslutite ako preslušate najavni singl “Everybody’s Coming to My House” koji je Brn napisao u saradnji sa Inoom.
Nedavni gargantuanski skandal, osim sto odzvanja po društvenim mrezama, veoma snažno pomera unutrašnje organe svih onih koji, barem delom, mogu da osveste epsku dimenziju sranja u koje smo se uvalili.
[accordion title=’NEMANJA JOVANOV’]
Nemanja Jovanov je filmski umetnik i pisac, sa više od petnaest godina aktivnog snimateljskog iskustva. Od 2015. aktivno se bavi pisanjem. Objavio je roman Belina, za koji je dobio nagradu Zlatni Pegaz 2017, na Sajmu knjiga u Beogradu. Profesor je kamere i fotografije u stručnoj školi ArtiMedia u Beogradu i jedan od osnivača udruženja Foto Zavod 9, osnovanog radi negovanja vizuelne kulture.[/accordion]
Ova dešavanja će gromoglasno odjekivati u godinama koje su ispred nas. Kada se deca naše dece budu dohvatila citiranja lošeg teksta, slepo uvereni da je sve bilo baš tako i nikako drugačije, a hoće jer po svemu sudeći uskoro će bilo koji oblik čitalačkog učenja definitivno pasti pod pokrov. Kome uopšte trebaju te stare kupusare? Žutih korica i bez slika, ispisane mnoštvom slova bez reda i rasporeda. Bez fantazmičnih erotskih zahvata ili vampirskih zuba. One debele o istoriji, gde je zapisano kako je šta bilo i kako se ko zvao! Ko će to uopšte da čita i da li možda može negde da se pronađe neka skraćena verzija? Neki film ili serija snimana po tim knjižurinama, da se uz kokice pogleda, a sutra istorija odgovara? Može! Snimljena je serija! Služiće budućim naraštajima, kao što je ovim prethodnim služila serija Vuk Karadžić.
Dame i gospodo, moramo biti pažljiviji, mnogo pažljiviji. Moramo uzeti u obzir sve što nam se zbog te pažnje dogodilo i to nedavno. Devedesetih smo oslonjeni na golu pravdu nasuprot dobro smišljenog plana skoro izgubili sliku o svom narodu i svemu što je bio, jeste. Najvažnije, izgubili smo sliku šta naš narod može i treba da bude! Sada, deluje da radimo istu stvar, ali to još strašnije zvuči, jer iz prethodnog iskustva nismo izvukli pouku. Dame i gospodo, gospodari digitalnog stvaralačkog alata, tog mača sačinjenog od nula i jedinica kojim se kroji i prekraja svest današnjih i budućih naraštaja, moramo ga sa pažnjom koristiti. Sa svešću da nam je u rukama sečivo, koje seče u oba smera i to vrlo lako.
Nekada to beše crkva, jer mnogo sveta beše nepismeno. Freske i prikazi velikih dela, velikih ljudi, uz reč svešteničku, behu autoriteti, koji su se kasnije uz vatru prepričavali i ulepšavali s kolena na koleno. Tako preživesmo Turke i sačuvasmo svoje epove i legende, priče onih ljudi koji su nekada ovuda hodali. Ispostavilo se kasnije, kada su stručnjaci otvorili knjige, da su ti, usnama šaputani epovi, nadasve tačni i osim ponekog preteranog ukrasa, istorijski utemeljeni. Pop zdrave pameti, dobra freska i čestit narodni pesnik -pripovedač vrede kao protivmera za okupaciju od skoro četiri veka. A šta bi sa guslarima danas? Slepi Filip Višnjić ispade svevideći i nedostižan i za ovo današnje digitalno doba javnog servisiranja?
Danas prosvetiteljsku ulogu igra televizija. Šta uopšte ima mi tu da priznajemo ili ne. Tako je. Bolje bi bilo da se dohvatimo pameti i ozbiljno pripazimo šta na tu digitalnu kupolu, koju mnoštvo gleda otvorenih usta, oslikavamo i koga puštamo da drži k(r)ist i mač digitalnog nacionalnog integriteta. Ne treba napominjati da je presudno da i onaj ko vlada mačem mora imati i znanje o digitalnom, zatim i nacionalnom. Pomalo bi trebalo da poznaje i integritet, čisto da ne posrne negde uz put.
Kada na scenu izađe stvaralaštvo za mase, iluzorno je cepidlačiti sa činjenicama preko činjenica i praviti obrazovni program (postoji termin i za to, ali o njemu se može još šire diskutovati). Važno je ostati na tragu utiska i opšte odrednice, biti zabavan i u modernom maniru. E, tu nastupa poluga umetničkog i znalačkog stvaralaštva, u sprezi sa pravom količinom tačnih informacija, gde kao rezultujuća sila izlazi propaganda. Nista loše u staroj dobroj propagandi, samo ako namerimo da je izvedemo sebi u korist, a ne obrnuto.
Autori dugo najavljivanog i epski dimenzioniranog serijskog/dramskog/igranog programa u produkciji javnog servisa evropske Srbije, to uputstvo nisu pročitali. Bacili su ga poput standardnog Srbina, koji prvo zafrljači uputstvo i garantni list novokupljenog uređaja. Još im negde usput promakne osnova da je za propagandne svrhe presudno da se postigne efekat afirmativne prirode, a ne efekat potpunog sprdanja svih koji su to gledali i drugima preneli da gledaju kako bi se još više sprdali.
Na tviteru se ljudi prepucavaju o tome kako Nemanjiće nećemo prodati ni da ih džabe damo Republici Srpskoj. Verovatna istina, mada previše materijalno orijentisana. Na ovu tačnu i neprijatnu opasku nekog dečka iz Hrvatske, stigao je odgovor da je istina da je serija loša, ali da je barem snimana po istinitim motivima, dok Hrvati snimaju seriju o svojim kraljevima, čija su postojanja pod istorijskim znacima pitanja. Dok se talentovani vatikanski scenaristi i producenti, dobro snalaze angažujući moderne i profesionalne stručnjake koji gledaju strane serije, kod nas je mutna voda, pa uz enormno veliku i bogatu istorijsku podlogu, prirodno ide skrnavljenje u izvedbi. Oslonjeno se na ogroman budžet pretplatnika, ali i na suvu esenciju kosmičke pravde, koja nas nije baš milovala prethodnih godina.
Istorijske istine i kosmičke pravde može biti u našem ubeđenju i to samo onih koji istoriju iole poznaju. Javno postoji samo ona istina i pravda oslikana na zidovima crkava koje uspemo da odbranimo ili na ekranima televizora na koje smo je smestili. Valjda smo naučili prethodnih dekada. Nije stvar u istini. Nema je. Hrvati pažljivo proizvode sliku o sebi i na tome im treba skinuti kapu.
A mi? Mi ne pravimo sliku o sebi, već dopuštamo da ona nakazno nastane iz spontanih lopovluka, tender demokratije za projekte od kulturnog i istorijskog značaja. Sve ovo liči na nekakvu volšebnu kolektivnu dijalizu. Na pročišćenje krvi koje stiže brzo, efikasno i po enormnoj ceni, a prečišćena krv se ispušta u blatnjavi slivnik umesto da ide nazad u pacijenta (pretplatom obavezanu publiku), šta će biti kada krvi nestane, videćemo.
Možda mi i nismo za bolje nego da pretresamo mrtvačke događaje iz neke selendre. Selo gori dok psi laju za vetrom, a mi Srbi, ni sebi, a ni drugima ne umemo ili nećemo da predstavimo neku ozbiljniju sliku o sebi. Dopuštamo da vatra epa ugasne i da shvatimo da su guslari i pripovedači ipak mnogo veće face od javnog servisa evropske Srbije.
Četiri veka su očuvali ono što Servis razjebe za par epizoda i par miliona evra, naravno pretplatničkih.
Aktuelno studijsko izdanje, album “Antimajka”, vlasotinačkog fuzz rock benda Fluid Underground, godinu dana posle objavljivanja konačno je dostupan i na CD-u.
Peti album benda sniman je u u zimskom periodu 2016. i 2017. godine (studio Psychotherapy u Nišu) i na njemu se nalaze 10 novih autorskih pesama.
Photo: Promo
Celokupan materijal snimljen je za nedelju dana, ali je sam proces miksa i masteringa trajao malo duže, sve dok pesme nisu sazrele i bile spremne da ugledaju svetlost dana.
Snimanje, miks, produkciju i mastering albuma radio je Nenad Pejčić, za artwork albuma/fotografija, pobrinuo se Nemanja Đorđević, a Vanja Marković je bila model pri realizaciji naslovne fotografije.
Članovi britanskog benda Radiohead podigli su tužbu protiv Lane Del Rej zbog sličnosti između njene pesme “Get Free” s “Lust For Lif” albuma i njihovog hita “Creep” iz 1992. godine.
Lana je potvrdila vest na Twitteru, uz negiranje da je njena pesma inspirisana s “Creep”. Mlada pevačica je dodala i da Radiohead želi 100% od izdavanja pa iako je ponudila 40% proteklih nekoliko meseci, bend pristaje isključivo na 100%.
It’s true about the lawsuit. Although I know my song wasn’t inspired by Creep, Radiohead feel it was and want 100% of the publishing – I offered up to 40 over the last few months but they will only accept 100. Their lawyers have been relentless, so we will deal with it in court.
Treba reći i da je posle objavljivanja pesme “Creep” protiv Radioheada bila podignuta tužba zbog sličnosti s numerom “The Air That I Breathe”, baladom grupe The Hollies iz 1972. koju su napisali Albert Hamond i Majk Hazlvud.
Obojica su tužili Radiohead zbog plagijata i dobili na sudu posle čega su dodati kao koautori pesme “Creep”.
Poslušajte sve tri pesme pa procenite koliko liče…
Dva trenutno najatraktivnija pank benda u Srbiji, Crveni Karton i Bolesne Štenad, nastupiće 19. januara u niškom klubu Feedback.
Crveni Karton/Photo: facebook@CrvenikartonKS
Pank rok ska sastav, jedan od predvodnika nove generacije srpskih bendova, Crveni Karton, oformljen je 2010. godine u Kruševcu.
Prvi Ep objavili su samostalno kao i prvi album pod nazivom “Bekstvo u realnost” (2011), drugi “Buđenje” (2015) za izdavačku kući Take It Or Leave It, a treći je u planu za ovu godinu. Pobednici su BARF 2017 festivala.
Crveni Karton je jedan od najaktivnijih, najsmelijih i najtraženijih mlađih bendova u Srbiji, a ovo će biti njihov drugi nastup u klubu Feedback.
Ekipu benda čine: Vladica Ristić (vokal), Stevan Pavlovic (gitara, vokal), Igor Mladenović (bas, vokal) i Ivica Lukovic (bubanj).
Bolesna Štenad/ Photo: Promo
Bolesna Štenad je beogradski sastav koji postoji više od pola decenije, a sebe nazivaju jednim od vizuelno najružnijih bendova u regionu.
Bend je neuobičajen u svakom smislu, pa i kada je reč o biografiji – nemaju je!
Ulaznice za koncert bendova Crveni Karton i Bolesna Štenad u klubu Feedback možete kupiti u Vintage Shopu po ceni od 300 dinara.
Najnovija, četvrta sezona briljantne serije “Black Mirror” ponovno oduševljava gledaoce, a otkad su se nove epizode pojavile, internet je prepun rasprava o tome šta je autor želeo da kaže, šta se krije ispod površine i šta vam je možda promaklo.
Tvorac serije, svestrani Čarli Bruker, ovih dana je tražena roba u medijima i premda je serija prisutna već godinama, tek je prošlogodišnji prelazak na Netflix pretvorio u apsolutni hit.
Ako ste tek otkrili “Zonu sumraka internet generacije” (a takvih je sve manje), ovo je nekoliko stvari koje biste trebali znati o svojoj novoj omiljenoj seriji.
Šta znači naziv serije?
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Iako postoji više mogućih objašnjenja za naslov “Black Mirror” (Crno ogledalo) Čarli Bruker je potvrdio da je inspiracija došla od izgleda koji dobija ekran nekog vašeg uređaja nakon što ga isključite. Iako je najlogičnije, ovo objašnjenje obožavaoce je iznenadilo jer ispada da skoro niko nije pomislio na to. – Svaki TV, svaki LCD, svaki iPhone, iPad ili nešto tog tipa, izgleda kao crno ogledalo kad se zagledate u njega, a u tome postoji nešto jezivo – objasnio je Bruker.
Prva epizoda mogla je da bude još bizarnija
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Mnogi koji su seriju počeli da gledaju još od prve sezone, šokirali su se prvom epizodom, a neki su zbog sadržaja i odustali. Naime, tema epizode “The National Anthem” vrti se oko britanskog premijera kojeg teroristi prisile da pred kamerama poševi svinju. I koliko god to bizarno zvučalo, epizoda je mogla da bude još bizarnija jer umesto svinje, autori su u jednom trenutku razmišljali o velikom kolutu sira.
Zanimljivo je spomenuti da su autori na neki način predvideli budućnost jer Dejvid Kameron se nekoliko godina kasnije našao usred skandala pošto je otkriveno da je kao student gurao penis u usta mrtve svinje. Bruker tvrdi da o ovome nije imao pojma.
Lična iskustva
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Ponekad je gotovo neverovatno da je tek šačica autora predvođena Brukerom u stanju da stvori toliku količinu vrhunski osmišljenih scenarija od kojih svaki bez problema može biti temelj za celovečernji film.
Ipak, inspiraciju za “Hated in the Nation” iz prošle sezone, crpeo je iz sopstvenog života. Naime, radeći kao kolumnista 2004. napisao je satiričan članak u kojem je prizivao atentat na tadašnjeg američkog predsednika Džordža V. Buša, a količina negativne kritike koje je primio, inspirisala ga je da se tom temom pozabavi i u epizodi.
Zona sumraka
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Iako je jedna od najoriginalnijih serija u trenutnoj ponudi u samoj srži ipak se radi o modernoj verziji kultne “Zone sumraka” od koje mnogo toga pozajmljuje.
U prvom redu govorimo o samom formatu u kojem svaka epizoda obrađuje drugu temu, a Bruker je na to rekao: – Svake sedmice uvukli bi vas u drugi svet. Ali, postojao je taj potpis, taj mračni čokoladni preliv, a punjenje je svakog puta bilo iznenađenje.
Komedija
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Reč je o jednoj od najmračnijih serija koja će vas s jednakim uspehom intrigirati, šokirati i uznemiriti. Međutim, Bruker dolazi iz sveta komedije što je mnoge iznenadilo (posebno u Americi gde su mnogi seriju otkrili tek pretprošle godine).
Karijeru je započeo na britanskim serijama kao što su “The 11 O’Clock Show” i “Nathan Barley”, a tokom godina gledali smo ga i u genijalnim “Sceeenwipe”, “Gameswipe”, “Newswipe” i “Weekly Wipe”.
Međutim, zanimljivo je da on seriju doživljava kao crnu komediju iako je svestan da je mnogi tako neće doživeti.
Jedna od najboljih epizoda imaće nastavak?
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Epizoda “San Junipero” oduševila je svet, a ova priča o ljubavi dve žene ubrzo je postala jedna od najomiljenijih epizoda čitave serije.
Iako je spominjao potencijalne nastavke za više epizoda, fanovi su ga posebno saletali oko “San Junipero”, a Bruker je više puta izjavio da nema nameru da snima nastavke jer je sasvim zadovoljan time gde je ostavio Keli i Jorki. Ipak, najavio je da će se kasnije pozvati na ovu epizodu (što je i učinio u četvrtoj sezoni), ali i da potencijalni nastavak neće biti u formi klasične TV epizode već možda kao strip ili “kao iskustvo”.
“Black Mirror” ćemo i čitati
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Jedna od opcija da se dokopate nastavka priče “San Junipera” je i knjiga koja bi uskoro trebalo da se pojavi.
Naime, Bruker je najavio seriju od čak tri knjige priča iz “Black Mirrora” koje bi trebalo da se pojave uskoro i koje će uređivati lično Bruker.
Potencijalni spinoff
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Nema ljubitelja SF-a koji nije uživao u novoj omiljenoj epizodi serije, Star Trekom inspirisanoj “USS Callister”. Neki su čak rekli da se radi o najboljoj pilot epizodi neke serije koju su pogledali.
Reditelj “USS Callistera” Tobi Hejnis deli njihovo mišljenje pa je nedavno izjavio da je već razgovarao s nekim ljudima o ideji da epizodu pretvore u potpuno novu seriju. Budući da Netflix prihvata više-manje sve ideje i ima suludi budžet koji iz godine u godinu raste, nemojte se iznenaditi ako se to i dogodi. Ipak, postoji i mogućnost da ćemo se ekipi vratiti u nekoj novoj epizodi “Black Mirrora”.
Kako gledati seriju
Black Mirror/Photo: YouTube printscreen
Ako tek nameravate da pogledate seriju, na internetu ćete pronaći hiljadu i jedan vodič koji vam sugeriše kojim redosledom da ih gledate.
Bruker se verovatno ne bi složio ni s jednom od sugestija jer tvrdi da ni sam ne zna kako ih rasporediti po sezoni. Ali, jedno je sigurno, poslednju epizodu četvrte sezone (Black Museum) ostavite za kraj.
