Čast da zapeva američku himnu na Super Bowlu 52, ove godine pripala je pevačici Pink. Njen nastup u Mineapolisu 4. februara potvrdili su NFL i NBC, a ovo će biti njeno prvo pojavljivanje na pozornici Super Bowla.
Super Bowl je najgledaniji televizijski program u godini, a na male ekrane ga donosi NBC.
P!nk je prošle godine objavila novi i mnogohvaljeni album “Beautiful Trauma”, a singl “What About Us” nominovan je za Grammy u kategoriji Najbolji pop solo nastup. Nominovani spot je do sada na YouTubeu pregledan više od 190 miliona puta. Uz sve to, Pink 1. marta kreće i na novu turneju.
Američka muzičarka do sada je objavila sedam studijskih albuma i jedno izdanje s najvećim hitovima. Prodala je više od 50 miliona albuma i 75 miliona singlova.
Malo je vesti koje globalno mogu da prodrmaju čitav svet kao što je bila ona od 10. januara 2016, da je posle osamnaest meseci borbe sa teškom bolešću preminuo slavni britanski muzičar Dejvid Bouvi.
I baš kao što je od svog života napravio umetnost, isto je uradio i sa smrću – dan pre 69. rođendana i tri dana pre smrti objavio je spot za pesmu “Lazarus”, a pošto skoro niko nije znao za njegovu bolest, malo ko je shvatio da je u pitanju svojevrsno opraštanje od fanova, porodice, prijatelja i života.
Stihove “Look up here, I’m in heaven” niko nije video kao “zbogom”, a sumnju nisu izazvale ni silne zajedničke fotografije koje je njegova supruga Iman danima postavljala na društvenim mrežama.
Dejvid Bouvi/Photo: facebook@davidbowie
Kad je saznao za dijagnozu sredinom 2015, Bouvi je ušao u borbu sa bolešću, ali i sa vremenom. Samo oni njemu najbliži znali su kroz šta prolazi, a on je uložio svu energiju kako bi završio muziku za mjuzikl “Lazarus” i album “Blackstar”, objavljen na njegov rođendan 8. januara 2016.
Ne želeći da oko svoje bolesti pravi bilo kakvu pompu, inkognito je još jednom posetio rodni London, i potom tiho, u svom domu na Menhetnu, okružen članovima porodice i najbližim prijateljima, 10. januara zauvek nas napustio.
– Uvek je radio ono šta je želeo. A uvek je želeo da sve uradi na svoj i najbolji način. Njegova smrt nije bila drugačija od njegovog života – bila je umetničko delo. “Blackstar” je napravio za nas kao oproštajni poklon. Godinu dana sam znao šta će se desiti, ali, ipak, nisam bio spreman za to. Bio je neverovatan čovek, pun ljubavi i života. Sada je prikladno da zaplačemo – napisao je tada na facebooku njegov producent Toni Viskonti.
Dan kasnije, 11. januara, ceo svet je primio vest sa nevericom i šokom, i gotovo da nije bilo poznate ličnosti koja nije izrazila svoju.
U isto vreme, milioni fanova pohodili su mesta za koja je bio vezan Dejvidov život, palili sveće, ostavljali cveće i poruke, a u Italiji je čak bila pokrenuta inicijativa za slanje peticije Bogu da vrati velikog umetnika.
Takav odjek u javnosti ne bi trebalo nikoga da začudi jer je Bouvi tokom pet decenija karijere uticao na transformaciju ne samo muziku, već celokupne umetnosti uopšte.
Dejvid Bouvi/ Photo: Facebook @Mariah Carey
Otkad se pojavio na muzičkoj sceni krajem šezdesetih godina prošlog veka, gotovo da nije bilo pravca koji su usledili – pank, novi talas, hip-hop, elektornika, gotika, grandž, industrijal – a da nisu na neki način nosili neki njegov pečat.
Pored Bouvija, njegove kolege i savremenici izgledali su uvek staro i nebitno, dok je on, sa svom tom neustrašivom inovativnošću uvek sijao neumanjenim sjajem, a godine su samo učinile da se njegov uticaj na muziku postane još veći i vidljiviji.
Uostalom, slobodno možemo da kažemo da bi muzičari poput Prinsa, Madone ili Ledi Gage ne bi postali to što jesu da nije bilo Bouvija. A da bi “menjao” muziku, Dejvid je morao da menja sebe.
Photo: Facebook @iman
Kao dečak, bio je nesiguran, bojažljiv i beskrajno usamljen. Stidljivi i izuzetno povučen, odrastao je u Brikstonu, južnom, radničkom delu Londona, gde je 1947. rođen kao Dejvid Robert Džons.
Bio je prvo zajedničko dete Hejvuda Džonsa, radnika zaposlenog u humanitarnom udruženju za nezbrinutu decu, i konobarice Margaret Barns, koji su se upoznali pošto su oboje prošli kroz mukotrpne bračne brodolome.
U novu vezu ušli su ona sa sinom Terijem, on s kćerkicom Anetom, a venčali su se u proleće 1947, što je za ono vreme bilo prilično skandalozno, pa je porodica često bila predmet komšijskih ogovaranja.
Dejvid zbog toga nije toliko patio koliko zbog strogosti oca i odsustva majke koja je jedva stizala da obavi sve poslove.
Nedostatak bliskosti sa roditeljima ostavio je psihičke posledice i Dejvid je kasnije nekoliko puta pričao kako je dugo bio “nesiguran, bojažljiv i beskrajno usamljen”.
Spas je stigao u vidu televizora koji su njegovi roditelji kupili kako bi mogli da gledaju krunisanje kraljice Elizabete II, a vrlo brzo u dom Džonsovih stigao je i gramofon. Slušanje muzike, prvenstveno The Plettersa i Fetsa Domina, iz korena je promenilo Dejvidov život. A kad je prvi put čuo pesmu “Tutti Frutti” Litl Ričarda, mislio je da će eksplodirati od uzbuđenja.
– Mislio sam da slušam samog Boga – priznao je pošto je i sam postao velika zvezda.
Dejvid Bouvi/Photo: facebook@davidbowie
Nezainteresovanost roditelja, koji su se posvetili Teriju pošto mu je dijagnostifikovana šizofrenija, naterala je Dejvida da upiše tehničku školu, u kojoj se sprijateljio sa Džordžom Andervudom.
Iako su se 1962. žestoko potukli zbog devojke, posle čega je Dejvid išao na nekoliko operacija oka (i pored toga ostala mu je proširena zenica levog oka, zbog čega je izgledalo kao da su mu oči različitih boja), ostali su prijatelji do kraja života.
Uostalom, zajedno su osnovali nekoliko bendova. Iako je uspeh izostao, Dejvid se nije gubio nadu, pa je tako napravio prvu transformaciju u karijeri – postao je Dejvid Bouvi, kako ga ne bi mešali sa Dejvijem Džonsom iz The Monkeesa, a 1967 pod tim imenom objavio je i prvi album, koji baš i nije naišao na oduševljenje publike.
Da bi preživeo, Bouvi je nastupao u kabareima i klubovima, i paralelno studirao ples i pantomimu, što je uticalo na novu promenu – počeo je da nosi ekscentričnu odeću i uvek bio upadljivo našminkan.
Photo: pinterest.com
Drugi album, “Space Oddity”, objavio je 1969, a već sledeće godine izdao je “The Man Who Sold the World”, za čiji je omot Bouvi pozirao u haljini, i tako označio početak jedne od najvećih muzičkih karijera 20. veka, koju nije određivala samo muzika nego i androgini, seksualno provokativan, ponekad čak i šokantan imidž.
Sa objavljivanjem albuma “The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars”, Bouvijeva karijera još više je napredovala, a svet je upoznao jedan od njegovih alter-ega – Zigija Stardasta. A kad je Zigi odslužio svoje, “rođen je” Aladin Sejn, koga je nasledio “Thin White Duke”.
U to vreme, muzičar je uveliko bio u braku sa Endži, s kojom je 1971. dobio sina Dankana, sada uspešnog reditelja. Njihov porodični život bio je daleko od onog konvencionalnog jer su njime dominirali potoci alkohola, brda droge i, naravno, seksa bez granica.
Sam muzičar je tokom karijere davao kontradiktorne izjave o svojoj seksualnosti što je dovelo do toga da ga neki vide kao gej, drugi kao biseksualnu, a treći kao strejt osobu.
Dekadentan život imao je svoju cenu – Bouvi je postao zavisnik od raznih droga, a brak sa Endži sve brže išao je ka ponoru.
Sve je kulminiralo njenom depresijom i pokušajem samoubistva 1978. Iz braka je izašla 1980, s relativno skromnom “otpremninom” od 750.000 dolara.
Bračni brodolom nije mnogo uticao na Bouvija – otkrio je ljubav prema pozorištu, pa je 1981. glumio u komadu “Čovek-slon”, a 1983. objavio je komercijalno najuspešniji album “Let’s Dance”.
I tokom osamdesetih godina prošlog veka nastavio je sa “seks-droga-rokenrol” životom, ali sve se promenilo 14. oktobra 1990. kad je upoznao somalijsku manekenku Iman Mohamed Abdulmahid. Zbog nje se odrekao većine poroka i kasnije je uživao u tek ponekom piću i Malborou.
Iako su se mnogi čudili kako je Bouvi, poznat po turbulentnom i poročnom ljubavnom životu (pripisivale su mu se romanse i veze sa Elizabet Tejlor, Marijanom Fejtful, Bjankom Džeger, Suzan Sarandon, Amandom Lir), muzičar je još davno izjavio da je sa Iman bila ljubav na prvi pogled: – Čim sam je ugledao, odmah sam počeo da smišljm imena za našu decu.
– Nisam bila spremna na vezu. Ali, zaljubila sam se u Dejvida Džonsa, ne u Dejvida Bouvija. Bouvi je samo medijska ličnost. Pevač. Zabavljač. Dejvid Džons je čovek kog sam upoznala – ispričala je Iman pošto su se 1992. venčali i dodala: – Ko god da misli da je brak rok zvezde i supermodela nešto najbolje na svetu, u pravu je. Moj brak je fantastičan baš onako kako ga zamišljate, jer je Dejvid zabavan, radoznao čovek i mnogo sam naučila od njega.
Bračnu sreću konačno su krunisali 2000. rođenjem kćerke Aleksandrije Zare Džons.
Par se uvek klonio medija, posebno tabloida, a Iman je jednom prilikom priznala kako nikada nije zvala novinare u njihov dom.
– Dom je dom. Mora da se napravi razlika između medijske ličnosti i ličnosti. A ako želiš, možeš da imaš privatan život.
Čuvanje privatnosti ostalo je do samog kraja, a Iman se od supruga oprostila porukama na instagramu: “Borba je stvarna, kao i Bog”, “Ponekad niste svesni istinske vrednosti trenutka dok ne postane sećanje…” i “Voleću te do smrti i videću te na nebu”.
Poslednjeg ispraćaja nije bilo. Po Dejvidovoj želji, kremiran je 14. januara, bez prisustva javnosti.
– Nije vam potrebna komemoracija da bi se sećali Dejvida. Umesto toga, ostaje vam njegova muzika – zaključio je britanski Mirror.
Povodom 70. rođendana Dejvida Bouvija, 7. januara 2017. objavljen je video-spot za pesmu “No Plan”…
Frontmen Električnog orgazma, Srđan Gojković-Gile i bend Magic Bush održaće koncert pod nazivom “Retko svirane pesme” 9. marta od 21:00 čas u Domu omladine Beograda.
– Sviraćemo pesme iz moje karijere koje su retko izvođene uživo. Biće pesama iz filmova, koje sam radio za “Kako je propao rokenrol” i “Crni bombarder”, iz saradnje sa Vladom Divljanom, nekih mojih solo pesama, ali i pesama Električnog orgazma koje retko sviramo, a neke čak nikad nismo svirali uživo! – najavljuje Gile.
Gile je uporedo sa radom u matičnom bendu, pored muzike za filmove, tokom karijere uradio nekoliko izuzetno zanimljivih projekata, kao što su solo album “Evo sada vidiš da može” (1989) ili saradnja sa Vladom Divljanom na albumima “Rokenrol za decu” (1989) i “Rokenrol bukvar” (1990) i odnosno “Lutka koja kaže ne” (1991) u supergrupi Vlada, Gile, Piko i Švaba.
Magic Bush/ Photo: Promo
Prilikom prošlogodišnjeg humanitarnog koncerta Eve Braun u DOB-u, Gojković je imao priliku da prvi put nastupi u pratnji benda Magic Bush, i kaže da mu se “jako dopala kombinacija sa njima, nešto je drugačije od onoga sa Električnim orgazmom”.
– Pošto mi se već neko vreme muvala po glavi ideja sa izvođenjem retko sviranih pesama, samo mi je kliknulo da je možda baš Magic Bush savršena kombinacija za tako nešto. Imaju zajedništvo unutar svog benda, a ja to jako volim i cenim. Samo smo sad ubacili mene i moje pesme u kombinaciju i desila se neka nova hemija, energija – objašnjava Gile.
Nastavši na temelju kultnog Beatles tribjut benda The Bestbeat, Magic Bush je prošle godine objavio debitantski album “First…”, a bend čine gitaristi Damjan Dašić i Marko Ćalić, bubnjar Vladimir Jevtić i basista Ivan Stanković.
Ulaznica za koncerta Gile & Magic Bush košta 1.000 dinara na i možete je nabaviti na blagajni DOB-a i preko mreže Eventim. Prodaja počinje 11. januara. Na dan koncerta, ako bude ulaznica, cena će iznositi 1.200 dinara.
Fotografija je u međuvremenu uklonjena sa sajta tog modnog brenda, a dve slične, tačnije sa sličnim natpisom, ali na beloj deci, su ostale. Kompanija je takođe uputila javno izvinjenje.
Američki alternativni rok bend The Breeders objavio je drugi najavni singl “All Nerve” sa istoimenog predstojećeg petog studijskog albuma koji će biti objavljen 2. marta 2018. godine.
Novo izdanje ujedinilo je klasičnu postavu ovog benda koja stoji iza platinastog albuma “Last Splash” objavljenog 1993. godine.
Postava koju čine Kim Dil, Keli Dil, Džozefin Vigs i Džim Mekferson ponovo se okupila 2013. godine, na dvadesetogodišnjicu svog najuspešnijeg izdanja koju je tom prilikom proslavila koncertom.
Od tada je bend u tajnosti radio na novom materijalu, dok su u međuvremenu bili i na američkoj i na evropskoj turneji.
The Breeders/ Photo: Marisa Gesualdi
Album je sniman širom Sjedinjenih Američkih Država u saradnji sa više producenata, dok se na mesto dizajnera vizuelnog identiteta vratio stari saradnik Kris Big.
Novo izdanje objaviće izdavačka kuća 4AD i to na ekskluzivnom narandžastom vinilu, CD-u i digitalnim servisima.
Četiri nepoznata demo-snimka Nirvane pojavila su se na internetu, pošto ih je na YouTube postavio muzičar koji tvrdi da mu je te snimke dao lično Kurt Kobejn.
Kako piše NME, među “sirovim” audio-snimcima, koje je objavio vašingtonski muzičar Džon Parki, nalaze se demo-snimci numera sa albuma “Bleach” koji su navodno snimljeni tokom Nirvanine prve probe u studiju “Reciprocal” u Sijetlu 1988. godine.
Snimci su nastali pre nego što se Nirvani priključio bubnjar Čad Čening, pa se na njima može čuti bubanj Dejla Krovera, bubnjara grupe Melvils, koji je sa Nirvanom svirao na njihovom debi-albumu.
Na drugoj objavljenoj kaseti nalaze se demo-snimci pesama sa legendarnog albuma “Nevermind”, na kojima je Čening bio za bubnjevima, a pre nego što je Dejv Grol postao član benda.
U video-materijalu, koji prati demo-snimke, Džon Parki objašnjava kako je sa članovima benda Nirvana ostvario blizak odnos posle njihovog nastupa u Vašingtonu.
Parki je kasete čuvao u metalnoj kutiji, da bi kasnije odlučio da proda dve, pošto mu je jedna ukradena iz kola.
Poznata hrvatska književnica i kolumnistkinja Vedrana Rudan uputila je na svom blogu rudan.info otvoreno pismo osnivaču društvene mreže Fejsbuk Marku Zakerbergu, a razlog je brisanje sa Fejsbuka njenog teksta “Otvoreno pismo šupcima”.
– Moje pismo navodno je govor mržnje, a mržnji na Fejsu nema mesta. Ha, ha, Mark, ovo zaista prvi put čujem. Moje pismo šupcima nije ”govor mržnje”, moje pismo je govor žrtve, a to je bitna razlika. Ja sam žena, dakle, žrtva. Za razliku od muškaraca, posebno belih Amera cije se bogatstvo meri milijardama dolara, ja nemam moć. Mogu samo da vrištim. To i činim – piše Rudan na svom blogu.
Kako kaže, “naravno da samo kretenu može pasti na pamet da sam pisala svim muškarcima”.
– Mark, jesi li čuo za hiperbolu? Sin mi je rekao, on mi uređuje tekstove i stavlja na Fejs, da si mu zabranio pristup Fejsu na dvadeset i četiri sata. Ako te ne posluša sledi oštrija kazna. Šta ćeš mu učiniti? Šta krivomislećoj sirotinji koja živi bogu iza nogu čine beli, bogati Ameri? Uvalićeš mu glavu u WC šolju dok ne prizna ili krepa? Gadaćeš ga tramblonom? Dronom? Bacićeš mu bombu sa osiromašenim uranom na garsonjeru kupljenu na kredit? – piše ona na svom blogu.
– Ej, Mark. Znaš ko si ti? Je**ni, bahati, beli, bogati Amer koji misli da se lovom može zabraniti pravo na mišljenje, pravo na stav, pravo na je**nu hiperbolu. Možda trenutno, ali ništa ne traje doveka pa neće ni američko divljaštvo – poručuje Rudan..
Kako kaže, jasno joj je da nekoliko napaljenih mužjaka pogođenih tekstom – nijedan muškarac iz njenog kruga prijatelja nije se prepoznao – može od njega da zatraži da skloni tekst.
– Zato jer si i ti šupak. Da nisi bio bi manje osetljiv. Ne, nisam ljuta. Uostalom, ko želi da pročita šta sam napisala neka posetim moj blog. Pišem ti jer imaš dve ćerke. Zapamti, i njima će život biti pakao samo zato jer su žene. Tvoja lova im neće pomoći da budu manje žene i manje žrtve. Kao što ovo pismo tebe neće prosvetliti. Eto, ja napisah, a ti briši – zaključuje Rudan.
Dom omladine Pančevo poziva sve zainteresovane mlade autore da pošalju radove na ovogodišnji, 41. po redu konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora ex-Yu – “Rukopisi 41”.
Konkurs će biti otvoren do 20. februara 2018. godine, a pravo učešća imaju devojke i mladići od 15 do 30 godina koji pišu na jezicima bivših ex-Zu republika i jezicima nacionalnih manjina.
Treba poslati do tri pesme i / ili tri kratke priče: pesme dužine do dve, a priče do tri kucane strane (dakle, do 7 000 karaktera, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom, brojem telefona i i-mejlom (u fajlu sa radovima i u “telu” e-mejla!) na: zbornikrukopisi@gmail.com ili Dom omladine Pančevo, Svetog Save 10, 26 000 Pančevo, Srbija (sa naznakom “za Rukopise 41”).
Photo: Facebook @dom.pancevo
Radove nije obavezno slati na obe adrese, već po izboru, običnom poštom ili elektronskom, a prednost je na elektronskoj pošti.
“Rukopisi 41” će izaći iz štampe početkom maja tekuće godine, a krajem maja meseca planirana je i promocija u Pančevu, odnosno dvodnevni festival.
Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, primerci će biti poslati poštom.
Kolekcija grafika najznačajnijih američkih predstavnika pop arta – Endija Vorhola, Roja Lihtenštajna, Roberta Raušenberga, Džona Čemberlena, Džejmsa Rozenkvista i Toma Veselmana, biće predstavljena na izložbi “Američki pop art” od 12. januara do 12.marta u Kući legata.
Dela ikona američkog pop arta su reprezentativni i prepoznatljivi radovi nastali u periodu od 60-tih godina prošlog veka, kada su pop artisti dostigli vrhunac umetničkog izražavanja, pa sve do recentnih radova iz prve decenije 21. veka.
Endi Vorhol/ Photo: Facebook @thewarholmuseum
Postavku čini preko sto originalnih radova različitih tehnika, koja su u vlasništvu renomirane galerije “Visconti Fine Art”, osnovane u Milanu 1973. sa predstavništvom u Ljubljani.
Izložba u Beogradu realizuje se uz pomoć partnera iz Srbije, Srednjoevropskog kulturnog centra Novi Sad, a organizatori su Alina Mara Vujić I Mihajlo Nestorović.
Beogradskog kompozitora i pijanistu Vasila Hadžimanova (44), koji se bavi džez i etno muzikom, poslednjeg dana prošle godine obradovala je vest iz Los Anđelesa, da se našao na 39. godišnjoj listi najboljih muzičara i albuma u 2017. koju je priredio cenjeni džez kritičar i producent Arnaldo de Sotjero iz Los Anđelesa.
– Upali smo na listu u različitim kategorijama – rekao je za Novosti, Vasil Hadžimanov. – Ja sam se našao na trećem mestu u kategoriji najbolji električni klavir i klavijature, Dušan Jevtović je na listi za najboljeg gitaristu, Bojan Ivković za perkusije, Dejvid Bini, koji nam je gostovao na albumu, na listi je najboljih alt saksofonista, dok su se na listi najboljih albuma našli “Alive” od Vasil Hadžimanov benda i “No answer” od Trija Dušana Jevtovića, čiji sam član. Inače, gospodin De Sotjero je jedan od članova žirija za nagradu Gremi i čovek koji je uradio više od 830 snimajućih sešna. Njegova lista je priznata i jaka i čast je što smo uspeli da se nađemo na njoj.
Vasil ne krije koliko mu je ovo priznanje značajno…
– Nikada se dosad nije desilo da neko ko poslednjih 20 i kusur godina stvara i radi u Srbiji uspe da se plasira na američku top-listu. Zaista ne znam za takav slučaj, ne zato što želim da sebi dižem cenu, nego što ne postoji niko ko je isključivo živeo ovde i najviše radio na ovim prostorima a da je uspeo da bude prepoznat od svetske kritike i našao se na listi koja ukuljučuje najbolje džez muzičare iz celog sveta. U Americi i zapadnim zemljama mnogo više vode računa o svojim talentovanim muzičarima i potencijalnim talentima koji mogu da ostave neki trag na svetskoj sceni.
Praktično, ovo je rezultat našeg zajedničkog truda i rada, a naravno da je jedan od razloga to što smo album objavili za izdavačku kuću Mun džun rekords iz Njujorka, zahvaljujući kojoj smo dobili svojih pet minuta da nas neko posluša. Ali, to ne znači ništa ako sviranje i muzika na tom albumu nisu dobri. Na kraju je naša muzika pobedila i uspeli smo da se probijemo na listu najpoznatijih, na kojoj je vrlo malo onih koji na muzičkoj sceni nisu prisutni već nekoliko decenija.
