Tog dana kada sam na društvenoj mreži videla objavu da Džesi Ver dolazi u Beograd da održi koncert isprva sam mislila da je neka šala. Prvo, ovde relativno mali broj ljudi za nju zna (ako uzmemo u obzir reciprocitet koliko ljudi je čulo za Bubu Korelija i Jala Brata), a drugo – upravo zbog prvog, delovalo mi je da se poduhvat organizacije njenog koncerta (izvan festivalskih okvira) nikome ne bi isplatio ni u tragovima. Oh, kako ponekad volim kada nisam u pravu!

Pored navedenog treba i dodati da, osim par domaćih radio stanica, hitove Džesi Ver, koji su itekako radio friendly i na evropskim i svetskim top listama, kao i na redovnom emitovanju BBC radio kanala, ne čujemo u domaćem etru.

Ipak, sve navedeno nije sprečilo organizaciju Strangefear da se upusti u poduhvat organizacije koncerta Džesi Ver te da beogradskoj, ali i regionalnoj publici (zaista me raduje to što sam čula i videla dosta ljudi iz celog regiona) priušti veče za pamćenje.

O samoj Džesi Ver detaljnije smo govorili kada je objavljen njen aktuelni album “Glasshouse” tokom 2017. godine, no ono o čemu u tom trenutku nismo mogli da sanjamo jeste da će Beograd biti značajna tačka na njenoj evropskoj turneji. Koncert je bio zakazan za 27. avgust, za lokaciju je izabran Rov kod Vojnog muzeja na Kalemegdanu.

U avgustovskoj noći koja je više delovala kao novembarska, imali smo sreće da nas kiša ipak zaobiđe, a publiku koja je došla pre zakazanog nastupa odličnim muzičkim introm, potpuno u skladu sa onim što će uslediti, zagrejao je iskusni Marko Milosavljević.

Očekivala sam ledenu Britanku, neospornog i besprekornog talenta, muzikalnošću koja je svojstvena samo odabranima, vokalom koji vas obuzima, uz vokalize koje su toliko perfektno izvedene tako da vam se od doživljaja na momente zavrti u glavi. Sa svim tim performansama, mislila sam da će se na sceni pojaviti neko ko ima držanje hladne dive. Jer kako drugačije kada si toooliko dobar u poslu koji radiš. Naravno, nadali smo se i da njen nastup neće baš mnogo kasniti…

I na sreću i oduševljenje prisutnih na sceni se samo nekoliko minuta posle zakazanog vremena, oko 21:40 pojavila neposredna, šarmantna, duhovita, komunikativna mlada žena praćena petočlanim bendom. Njen odnos sa našom publikom momentalno je “kliknuo”, videlo se da je iskreno srećna što nastupa po prvi put u Beogradu. Srbija joj nije strana jer je istakla da je po završenom fakultetu bila sa prijateljima na Exit festivalu. Potom je zamolila da joj iz publike kažu kako se na našem jeziku kaže “hvala”. I sve je ukazivalo da će nam prirediti koncert za pamćenje.

Od prvih taktova balade “Sam” posvećene njenoj porodici (tokom večeri istakla je da ona i suprug upravo tog dana slave godišnjicu braka) nastale u saradnji sa njenim prijateljem, čuvenim Ed Širanom, Džesi Ver nam je svima jednostavno – oduzela dah. Moć njene interpretacije je tolika da je bilo zanimljivo posmatrati publiku koja je bila apsolutno ponesena njenim muziciranjem. Užitak je prava reč.

Na samom početku komentarisano je kako bi bilo bolje da je koncert u nekom zatvorenom prostoru, ali bojazan da nećemo doživeti Džesi Ver i njen bend u punom sjaju ubrzo je nestala. Zvuk je bio perfektan, iako je bila reč o otvorenom prostoru koji nikako nije akustičan. Odnos benda, matrica pratećih vokala i Džesi Ver nivelisan je znalački tako da je publika imala zaista pun ugođaj.

Repetoar pesama na koncertu takođe je vešto osmišljen – nizali su se hitovi sa aktuelnog albuma Glasshouse: “Sam”, “Alone”, “Midnight”, “Selfish love”, “Your domino”, “Thinking about you, i dr,  prošarani najvećim hitovima Džesi Ver kao što su: “Running”, “No to love”, “Want your feeling” “Finally, “Wildest moments”; “Champagne kisses”…

Reakcija publike bila je adekvatna onome što nam je Džesi Ver pružila – iskrenost, srdačnost, naklonost, poštovanje, uz njenu muziku koja nas je sve povezala, oplemenila, usrećila, opčinila. I na momente kao da nije moglo da se razazna da li je sve uživo ili slušamo vrhunski producirani nosač zvuka.

Džesi Ver ne peva na bis. Posle poslednje numere momentalno je puštena muzika sa razglasa koja je znak da je koncert zvanično gotov. Ali Beograd je to… Posle dvadesetak minuta tvrdoglavog aplaudiranja prezadovoljne publike, Džesi se bosa vratila na scenu uz reči da ona ne izvodi bis, da se izula i pošla na spavanje… da ona zaista nije “diva” već da jednostavno ne svira bis. Potom je rekla da će uslediti još jedna pesma, no posle konsultacija sa menadžmentom usledilo je njeno šarmantno “Fuck it, maby we’ll do more“. E tog trenutka ona mirna, odmerena prezadovoljna publika svojom upornošću vriscima i aplauzom još jednom je pokazala ljubav i naklonost ovoj muzički vanserijskoj interpretatorki i autorki vrednoj poštovanja. Uz pratnju gitare prva pesma na bis bila je aktustična “What you won’t do for love”. Da se naježiš. Usledio je verovatno jedan od najpoznatijih hit singlova Džesi Ver – “Tough love” koji su svi uglas pevali. I za sam, stvarni, kraj – “Hearts”. I da,  puno srce.

Ne jedna, već tri numere na bis bili su poklon našoj publici, vidno prezadovoljne Džesi Ver. Kolege novinari i iskusni muzički pr-ovi imali su isti komentar – šteta je da se ovakva zvezda ne čuje više u domaćem radijskom etru. Jer ona je zaista autentična u svom muzičkom izrazu, ali itekako i komercijalna. Džesi Ver je, srećom, ime o kojem će se tek slušati u decenijama koje slede. I ne sumnjamo da ćemo je naredni put ugostiti u mooogo većem koncertnom prostoru. Tome se unapred radujemo. I savetujemo da ne propustite!

Bravo Džesi Ver. Hvala Strangefear, odlično odrađeno. Bilo je to veče za pamćenje. Izuzetan koncert.

Marija M. Karan za Headliner.rs