Grupa Galija održaće koncerte 9. novembra u beogradskom Sava Centru i 16. novembra u hali Čair u Nišu, na kojima će promovisati novi album “U raju iznad oblaka”.
– Pola života sam proveo u Nišu, pola u Beogradu. To su mi dva najvažnija grada i logično je što ćemo u njima premijerno izvesti uživo nekoliko pesama sa albuma “U raju iznad oblaka”. Biće naravno mnogo velikih hitova Galije, a sviraćemo i neke pesme koje dugo nismo svirali. Nama su bitne i zaslužuju da ih na ovim koncertima obučemo u neko novo odelo – najavljuje frontmen Nenad Milosavljević.
Galija koja je na prostoru bivše Jugoslavije ostavila neizbrisiv trag sa pesmama “Još uvek sanjam”, “Gospi”, “Burna pijana noć”, “Stare trube”, “Digni ruku” ili “Dodirni me”, četiri decenije dugu diskografsku karijeru nastavila je ovog proleća izdanjem “U raju iznad oblaka” (PGP RTS), albumom jakog umetničkog senzibiliteta koji kroz savremenu produkciju vraća grupu njenom starom progresivnom zvuku.
Galija/Photo: AleX
Posle optimistične “Nešto me goni” i raskošne naslovne “U raju iznad oblaka”, Galija se odlučila da sa novog albuma treći singl bude “Kad bi ti otišla iz ovoga grada”, za koju je Milosavljević muziku napisao na stihove pesnika Matije Bećkovića.
– Mislim da je danas važno obraćati se velikim pesnicima, a Bećković je gromada kao pisac i kao ličnost. Našao sam snimak gde Matija govori svoju pesmu, pa sam zamislio kako bi to izgledalo muzički. Dosta dobro recituje, to je ozbiljan bluz. Ali nisam hteo da odmah idemo u taj format, već smo sa ‘Kad bi ti otišla iz ovoga grada’ zvučno zaplovili kroz neke druge vode – objašnjava Neša Galija.
Ulaznice za koncert Galije u Beogradu u prodaji su na blagajni Sava Centra i preko mreže Eventim, dok će za koncert u Nišu biti u prodaji od 15. septembra preko Eventima.
Bluz bend Loup-Garou objavio je spot za novi singl “Red Light District”, koji će se naći na predstojećem albumu “Witchcraft and Spirits”.
Loup-Garou/ Photo: Promo
Ovaj beogradski sastav gaji tradiciju sirovog i prljavog južnjačkog bluza. Od bendova na domaćoj sceni prvenstveno ih razlikuje specifičan vokal, savremeno sviranje usne harmonike i naglasak na autorskom bluzu.
Slajd gitara dodaje na autentičnosti, dok se ritam sekcija bazira na masnim gruvovima. Inspirisani swamp blues-om, cajun kulturom i alternativnim pod-žanrovima bluza, domaćoj publici predstavljaju drugačiji i moderniji osvrt na bluz.
– Trenutno smo fokusirani na snimanje novih pesama i privođenje albuma kraju. Album će se zvati “Witchcraft and Spirits”, a još uvek ne znamo da li će biti objavljen od strane domaćih ili stranih izdavača. U međuvremenu smo počeli da gostujemo na lokalnim festivalima, a prva svirka u Beogradu se očekuje krajem oktobra u Jazz Bar Centru – poručili su iz benda.
I još da ih predstavimo… Loup-Garou su: Vladan Petrović “Dirty Vlad” (vokal, ritam gitara), Ivan Jovanović “Kobaja” (harmonika, perkusije), Vladimir Nedić (slajd gitara, bek vokali), Milutin Kažić (bas gitara) i Stefan Marković (bubnjevi).
Udruženje ljubitelja bluza i roka “Glas iskustva” (Vox experience) iz Užica već petnaest godina zaredom organizuje bluz i rok festival “IN WIRES” (U-žicama). Miloš Milojević, poznatiji u užičkim muzičkim krugovima kao Šomi Boj, jedan od organizatora, najavio je da će festival trajati dva dana, 7. i 8. septembra, i biće održan u Gradskom kulturnom centru.
– Program festivala i lista učesnika garantuje dostizanje vrhunskih umetničkih i edukativnih dometa zbog kojih Udruženje ljubitelja bluza i roka “Glas iskustva” postoji već 17 godina. U okviru pratećeg programa organizovana je izložba rok fotografija Marine Pašić iz Užica, a zatim i radionice bluz gitare, perfomansi i slično – rekao je Miloš.
Miloš Milojević/Photo: Z.G.
U petak, u 21 sat, festival će otvoriti koncert benda Ed Philips and Memphis Patrol (Budimpešta, Mađarska), a zatim će nastupiti MT Blues Band (Šabac) i Hadži prodane duše (Užice).
Narednog dana ovog festivala, već u podnevnim časovima, radionicu bluz gitare održaće Aleksandar Tomović – Tomke (Goodwill), a zatim će biti predstavljena knjiga “Enciklopedija rok muzike u Vojvodini”, autora Bogomira Bogice Mijatovića i predstavljanje fanzina “Infinitum” a gost će biti Živko Ivković.
U večernjim satima koncert će održati grupa Godwill (Kraljevo), Pilot Blues Band (Valjevo) i The Highlanders (Užice).
Fotograf Marina Pašić izložiće svoje rok fotografije pod imenom “Potpisano izvan vremena”, u četvrtak od 19 časova.
Marina Pašić/Photo: Z.G.
– Sve te fotografije su nastale u poslednjih godinu dana i na njima su bendovi, koji su nastali šezdeseth, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Posebna karakteristika ove izložbe je što su sve fotografije potpisali muzičari, koji se nalaze na njima. To je čini jedinstvenom i nešto tako do sada nije viđeno kod nas. Biće izloženo oko 40 fotografija i na njima su domaći regionalni bendovi – Yu grupa, Kerber, Goblini, Riblja čorba, Neverne bebe i drugi poznati bendovi. Iako živim u u Novom Sadu, ovu izložbu sam htela da podelim sa građanima mog rodnog grada, jer je sve počelo ovde – rekla je Marina.
Grupa austrijskih, čeških i švedskih naučnika sprovela je istraživanje, koje je objavljeno u “Logopedics Phoniatrics Vocology” i na osnovu koga je Fred Merkjuri, pokojni pevač grupe Queen, najbolji pevač svih vremena.
Iako nisu testirali urbani mit prema kome je Merkjuri imao raspon glasa od pune četiri oktave, otkrili su neke više nego zanimljive činjenice o vokalnim sposobnostima legendarnog pevača.
Frontmen kultnog britanskog benda bio je poznat kao tenor, a zapravo je bio bliži baritonu.
Tim naučnika to je bazirao na šest intervjua koje je Fredi dao, a koji su otkrili da je prosečna frekvencija njegovog glasa 117.3 Hz, piše Unilad.
Njegove glasne žice snimili su u čak 4.132 sličice u sekundi kako bi mogli tačno da vide kako je Frediju uspevalo to što mu je uspevalo.
Zaključak – njegove glasne žice brže su se kretale nego kod drugih ljudi.
– Kvantitativna analiza koja je koristila novouvedeni parametar za procenu pravilnosti vokalnih vibracija, uz njegovu perceptivnu nepravilnu prirodu, sugeriše da je pravilnost vibrata glavno obeležje glasa ovog pevača – piše između ostalog u studiji.
1 Ala je lep ovaj svet 2 Četiri prsta 3 Starost nece nikoga da čeka 4 Došla si kasno 5 Oj, duledu 6 Ja nisam mrava zgazio 7 Slika pokojnog druga 8 Kad sam na svet ovaj pao 9 Sad je već velika 10 Land of Hope 11 Ožalošćena 12 Nema me bez nje 13 Nebitno 14 Život je san 15 Može malo sutra 16 Ubio sam ženu koju volim 17 Svaku noć je isti mrak 18 Januarska 19 Uzmi ovu pesmu
[accordion title=’MARIJA M. KARAN’]
Marija M. Karan
Marija M. Karan – Music & Masmedia Multitasker nekadašnji je muzički urednik nacionalnog komercijalnog radija Roadstar (Hit music fm), radijski autor i voditelj, voice-over, muzički PR, koncertni promoter, urednik i organizator programa u Muzičkoj omladini Beograd, a trenutno je asistent direktora velike inostrane korporacije. Marija je školovani muzički i masmedijski kritičar. Završila je muzičku školu”Josip Slavenski”, diplomirala etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti, a doktorske studije finalizovala je na odseku Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bila je muzički i odgovorni urednik na radiju, a glas je, osim sjajnim radio emisijama, pozajmjivala i za brojne reklame. Kao novinar napisala je mnoge britke tekstove, posebno na muzičke teme, a kao PR sarađivala je sa nekim od najtalentovanijih muzičara sa ovih prostora. Od samog starta portala Headliner.rs na našoj je strani.[/accordion]
Nikola Pejaković Kolja za mene je dugo bio pre svega glumac, reditelj, scenarista…, a njegov muzički put pratila sam sporadično.
Znala sam za kultnu “Haljinicu boje lila”, te se tokom godina spontano upoznala i sa sadržajem albuma: “Kolja i Smak Belog Dugmeta” (2001 – “Pedofilija”, “Užički heroin”, “Spao remen”, “Rajko”…); “Kolja” (2009 – “Da li venem ili zrim”, “Maršala Birjuzova 8”, “I eto udade se ti za konja”…) i “Grobovlasnici” (2013 – “Mladoženja”; “Ono što želim”, “I kad umrem meni neće biti lako”…). I iskreno, potpuno je izazivao kod mene opozitne reakcije – čas sam ga obožavala, čas bila užasnuta svim tim na momente previše surovim i eksplicitnim tekstovima koji su bili vešto upakovani u savršen muzički izraz i znalačku interpretaciju. I mislila sam – ok, umetnici imaju svoj kružok poštovaoca, te i Kolja, to što radi jeste kvalitetno i sigurno ima neku svoju publiku.
Oh, ne da ima svoju publiku – ima istinske pratioce svog muzičkog lika i dela, koji njegove svirke obeležavaju crvenim slovom u kalendaru. Upravo u ovo uverila sam se u Domu Sindikata (i dalje teško prihvatam naziv Kombank Dvorana, izvinite) u proleće 2015. godine kada sam mislila da će od broja ljudi i reakcije na zaista izuzetnu svirku otpasti krov. Od tog trenutka mnogo pažljivije pratila sam i taj – muzički segment Koljine intenzivne, plodonosne umetničke karijere.
Kada sam letos preslušala album u društvu onih koji su učestvovali na snimanju četvrtog albuma “Četiri prsta” i deo su Koljinog tima, ostala sam bez teksta. Sve što sam i ako sam ikada imala kao primedbu apsolutno je – nestalo. A utisak od prvog slušanja nadalje – ne popušta.
Piše se onda kada nešto zaista valja, jer kada valja – treba istaći, skrenuti pažnju, pohvaliti. Kada ne valja – o tome se i ne piše. A o Kolji i albumu “Četiri prsta” trebalo bi pisati – i to u nastavcima. So, here it goes:
Album otvara optimistično obojena pesma u jazzy/blues prizvuku “Al je lep ovaj svet” – Jove Jovanovića Zmaja (1833-1904), gde Kolja uz naše najbolje džezere: Ivana Aleksijevića (klavir, hammond orgulje, prateći vokali), Milana Pavkovića (kontrabas, prateći vokali), Miloša Grbatinića (bubnjevi), Aleksandru Bjelić-Aleksijević (prateći vokali), ali i Vojislava Aralicu (koji je “duhovni otac” Koljine muzičke karijere, kao producent i muzičar) daje izuzetan muzički omaž jednom od najznačajnijih srpskih pesnika epohe romantizma. Pored prve numere na albumu su svoje intrigantno muzičko rešenje dobile još tri pesme čika Jove Zmaja: “Oj, duledu” u formaciji jazz trio (Kolja, Aralica, Aleksijević); “Kad sam na svet ovaj pao” (iz zbirke pesama Đulići uveoci XLV) – u funky maniru gde Kolju podržavaju i izvrsni prateći vokali: Ivana Vladović i Sanja Bogosavljević; kao i “Sad je već velika” u aranžmanu koji na samom početku pomalo podseća na čuveni hit “Everybody wants to be a cat” iz crtanog filma “Mačke iz visokog društva” (Aristocats). U popularnoj istoriji muzike pregršt je onih koji su komponovali na stihove respektabilniih pisaca. Malo je onih koji su taj posao odradili baš kako treba, uz rešpekt, ne odstupajući od svog specifičnog muzičkog izraza. Kolja je upravo jedan od njih.
Nikola Pejaković Kolja/Photo: Marijana Janković
Ono po čemu je album “Četiri prsta” Kolje i njegovog malog, ali odabranog muzičkog “saveza” specifičan, pored već navedenog, jeste i – instrumentalna muzika. U vreme kada se pažnja svodi na “imaš 30 sekundi”, kada je fokus misaona imenica, a vreme protiče brže nego ikada i predstavlja luksuz – instrumentalna muzika praktično je ustuknula pred kratkim i efektnim formama. Ipak, oni beskompromisni poput Kolje, Aralice i njihovog tima i ovog puta su se vodili isključivo – sopstvenom intuicijom, idejom, inspiracijom… te tako nastaju i naslovna numera “Četiri prsta”, “Ožalošćena” i “Januarska” u kojima nas gudački kvartet i klavir, kroz Koljinu muziku i znalački aranžman Ivana Aleksijevića (duboki naklon!), vraćaju atmosferom nanovo u epohu lirskog romantizma.
Kao svojevrsni kontrast instrumentalnom izletu, album “Četiri prsta” kreiran je kao zaokružena celina, poput nekog dramskog dela, sastavljen iz delova, činova, kratkih formi u jazz, blues, rock, pop-rock maniru. Pod veštom palicom jednog od najboljih producenata u regionu – Vojislava Aralice, muzičke numere se ređaju sliveno, uz tek poneki žanrovski kontrast zarad postizanja (i dostizanja) dinamike. Tako se na samom početku javlja stilski i žanrovski kontrast – posle upečatljivog instrumentala “Četiri prsta” skoro neprimetno se prikrada i savršeno nadovezuje bluz rock singl “Starost neće nikoga da čeka”. U bluz maniru je i pesma “Došla si kasno” koja donosi stari, dobri, moćni prepoznatljivi vajb i zvuk Koljine muzike, dok na bubnjevima gostuje Marko Kuzmanović.
Nadalje, ljubavni odnosi – kao nepresušni izvor Koljine inspiracije opevani su u još jednom potencijalnom hitu sa albuma “Četiri prsta”, numeri “Ja nisam mrava zgazio” gde dobijamo vešt spoj elemenata tanga, blues-a, ali i kafanskog tradicionala. Sve pomenuto spaja se u savršenu muzičku sliku kojom Kolja poručuje: “Ljubav je samo nedosanjan san, koji mi ljudi sanjamo često. Danas je divan, sunčan dan – tebi uz mene nije mesto”. Da, samo Kolja svojim šeretskim senzibilitetom može ono negativno da kaže i prikaže, a da to zapravo uopšte tako i ne zvuči.
U pesmama poput “Slika pokojnog druga” i “Život je san” tekst i poruka su u prvom planu, a međuljudski odnosi, promene, prijateljstvo, distanciranost između ljudi, te prolaznost i život u najširem kontekstu muzički su oslikani i producirani tako da se kroz finalni proizvod jasno očituju i razumevanje i jaka profesionalna veza između Kolje i Aralice. Na Koljin senzibilitet, trenutnu inspiraciju koja rezultira numerama kakva je i “Land of hope” (jedine na engleskom jeziku) Vojislav Aralica ume da prepozna i oblikuje u idealnu muzičku formu. Uz muzičku logistiku u vidu vrhunskih domaćih muzičara, Koljin talenat i delo dostupni su nam kao esencija muzičke umetnosti. Baš zato se njegova publika smatra itekako privilegovanom.
Za sve one koji preferiraju up-tempo numere, album “Četiri prsta” donosi apsolutne hitove kao što je soul pop pesma “Nema me bez nje” (jedan od favorita pisca ovih redova) – pitka, ljubavna minijatura koja je preporuka za osunčane jesenje dane i one trenutke kada se vozite autoputem u dalekom pravcu. Ovo je još jedna od onih pesama gde Kolja ljubavnu patnju idealno “pakuje” u vedru i prijemčivu muzičku formu. Nadalje, apsolutni hit ovog albuma, o čemu svedoči i njegova pozicija na radijskim top listama, jeste “Može malo sutra”. Zahvaljujući vrhunskoj duvačkoj sekciji (Miloš Nikolić – truba, Aleksandar Petković – saksofon), bendu u punom sastavu, te upečatljivim pratećim vokalima (Aralica, Aleksijević, Pavković, Bogosavljević, Vladović), uz tekst koji karakteriše igra reči i koji se veoma lako pamti – ova pesma jednostavno nema opciju stanja mirovanja.
Dva singla koja su nastala vremenski dosta pre objavljivanja albuma “Četiri prsta” zasluženo su se našla na ovom izdanju. Reč je o baladi “Ubio sam ženu koju volim”, koja očituje mračnu stranu Koljinog stvaralaštva uz tragi-komičnu, dramsku naraciju svojstvenu pozorišnim/filmskim piscima. Reč je o pomalo bizarnom tekstu, idealno “upakovanom” u još jedno besprekorno rokersko ruho. Za hit “Svaku noć je isti mrak” proteklog leta objavljen je video spot i kao i takođe je recidiv Koljinog prethodnog benda – “Grobovlasnici” koji su činili: Vojislav Aralica (gitara), Ivan Aleksijević (klavir), Dejan Momčilović (bubanj), Nikola Usanović (bas gitara), Dario Gajić (akustična gitara). Singl “Svaku noć je isti mrak” žanrovski je okarakterisan kao bluz rok, uz još jednom veoma upečatljiv tekst i jak refren: “…još se nadam svaki dan da mi jave da je đavo bolestan”.
Album “Četiri prsta” umetničkog multitaskera Nikole Pejakovića – Kolje sadrži čak 19 pesama (kao u stara, dobra vremena). Poslednja u nizu, čini se ni malo slučajno, je pesma simboličnog naziva “Uzmi ovu pesmu”. Kolja (i Aralica) album zaokružuju ličnom, emotivnom, jazz baladom kojom u samo tri minuta dobijamo esenciju Koljinog umetničkog umeća i senzibiliteta. I samo možemo da naslutimo nastavak Koljine muzičke priče…
Četvrti album Nikole Pejakovića Kolje čini se njegovim najzaokruženijim, najličnijim i najzrelijim izdanjem do sada. Podržan vanserijskim muzičarima koji je okarakterisao kao “ubice za instrumentima i dušama u grudima”, Kolja nam je podario, čini se, do sada najveći deo svoje duše, svojih promišljanja, svog humora, svetlog i tamnog sveta… Pulsirajući na istoj frekfrenciji sa Vojislavom Aralicom, dobili smo album produkcije svetskog kvaliteta koji ćemo još dugo, dugo preslušavati.
Kolja i Voja Aralica/Photo: Nebojša Babić
I da, iz ovog opsežnog prikaza – jasno vam je da je stav da imamo album decenije pred nama? Pravac na preslušavanje, izdavačka kuća Long Play to je lepo sve posložila na Youtube kanalu.
I vidimo se u Domu Sindikata aka Kombank Dvorani 10. novembra ove godine! Nije za propuštanje!
Hour of Penance konačno stižu u Srbiju, tačnije Novi Sad gde će 25. septembra održati koncert u SKC Fabrika.
Bend je do sada objavio sedam studijskih albuma, a aktuelni “Cast the First Stone” i dalje dobija samo najbolje ocene zahvaljujuči čemu Hour of Penance čvrsto drži poziciju jednog od najboljih evropskih death metal sastava novije generacije.
Svoj stil izgradili su po uzoru na staru školu death metala vešto balansirajući između tradicionalnog zvuka i novog modernog brutal i technical detah metala.
Poseban pečat njihovom zvuku daje bubnjar Davide Billia (BrutalDave) koji je zbog svog superiornog vladanja instrumentom i sam stekao na hiljade fanova širom sveta.
Infest/ Photo: Facebook @infest.serbia
Kao specijalni gosti na koncertu u Novom Sadu nastupiće Infest, bend koji nema potrebe posebno predstavljati.
Beogradski deathrash metalci koji svake godine učvršćuju svoj status na međunarodnoj metal sceni posle kraće pauze ponovo će se poredstaviti domaćoj publici.
Ulaznice za koncert Hour of Penance u organizaciji MH Concerts i Serbian Hellbangers možete da nabavite na scim prodajnim mestima Eventima i Gigstixa po cenama: 1.000 dinara – specijalna akcija prvih 50 kom 1.300 dinara – pretprodaja 1.800 dinara – na dan koncerta
Oldschool štampane ulaznice biće u prodaji od 10. septembra samo u Mungos (NS) i Felix (Bg) šopovima.
Tom Jork, frontmen benda Radiohead, najavio je novi solo album koji je ujedno i muzička podloga za film “Suspiria”.
Album pod nazivom “Suspiria (Music for the Luca Guadagnino Film)” biće objavljen 26. oktobra za izdavačku kuću XL Recordings.
Na izdanju će se naći 25 kompozicija koje predstavljaju miks instrumentalnih komada i pesama nešto tradicionalnije strukture kao što su “Unmade”, “Has Ended” i “Suspirium” čija je osnovna muzička tema ujedno i glavna tema filma.
Muzički gledano, ovo izdanje predstavlja kombinaciju klavirskih balada, elektronske muzike u maniru nemačkog Krautrocka, slojevitih vokalnih deonica i melodija koje spajaju motive užasa, čežnje i melanholije.
Pored Toma, svoj doprinos su dali i Sem Pets-Dejvis kao koproducent, Noa Jork kao bubnjar, Paša Mansurov kao flautista, kao i Londonski savremeni orkestar i hor.
Tilda Svinton (Suspiria)/ Photo: imdb.com
Film “Suspiria” je rimejk istoimenog kultnog horor ostvarenja iz 1977. godine koje je originalno režirao Dario Argento.
Film će, kao i album, svoju svetsku premijeru doživeti 26. oktobra. Muzika iz filma biće dostupna na svim digitalnim streaming i download platformama, kao i na duplom CD-u i duplom ružičastom vinilu.
Album stiže tek krajem oktobra, ali je tu prvi singl…
Humanitarni koncert za Predraga Božića (30) koji je oboleo od teške i retke vrste karcinoma (Non hočkinov limfom) održaće se u nedelju, 9. septembra na teniskim terenima na Kalemegdanu.
Za nastavak lečenja u inostranstvu, Peđi je hitno potrebna novčana pomoć. Pomozimo mu u najtežoj životnoj borbi, podržimo njegovu hrabrost, njegovu volju i želju da život pobedi bolest. Budimo ljudi i dokažimo da ljudskost i humanost od nemogućeg čine moguće.
Početak koncerta je u 20:00 časova, a nastupaju bendovi: Paja&Jarići, Sanitarium i NBG.
Sanitarium/ Photo: AleX
– Sav prilog skupljen na koncertu biće uplaćen na Predragov račun. Ulaz je simboličnih 200 dinara. Takođe će biti kutije za dobrovoljni prilog, pa ko koliko može da izdvoji, svaki dinar vredi. Nadamo se da ćemo uspeti bar malo da pomognemo, jer muzika je tu da pomogne kad je teško, zar ne? – poručili su organizatori.
Ko nije u mogućnosti da dođe, a želeo bi da pomogne, donaciju može obaviti na sledeći način: Na dinarski račun: 265-0000005264441-30 Na devizni račun: 265090000000006759 IBAN: RS35265090000000006759 Za uplate iz inostranstva: SWIFT: RZBSRSBG
Vidimo se u nedelju na Kalemegdanu. Punk će pobediti sve!
Zbog velikog interesovanja za koncert 2CELLOS u prodaju je pušteno dodatnih 3.000 ulaznica koje se mogu nabaviti na prodajnim mestima Eventima, ali i na dan koncerta od 17:00 časova preko puta Nebojšine kule.
Luka i Stjepan u okviru turneje SCORE ponovo dolaze u Beograd, ovoga puta će održati koncert na otvorenom, na Kalemegdanu 8. septembra.
– Radujemo se što je interesovanje za koncert veliko, iskreno to smo i očekivali. Mi volimo ovde da dođemo, to publika i oseti. Jedva čekamo da izađemo na scenu i da razmenimo energiju. Svi ćemo uživati, biće to ludo i nezaboravno veče u prelepom ambijentu – poručili su Luka i Stjepan.
Iva Ikon/ Photo: Promo
Johnny Ranković/ Photo: Wood
Kao i uvek momci će pružiti podršku mladim, talentovanim muzičarima, koji će biti zaduženi za zagrevanje publike. Prvo na scenu izlazi Džoni Ranković, a zatim Iva Ikon.
Iva je pevačica, pijanista i tekstopisac iz Beograda. Završila je klavir na Akademiji u Beogradu, ali je studirala i jazz i gospel. Nikola Džoni Ranković je jedan od najmlađih rok kantautora regiona, frontmen benda The Churlians i višestruko nagrađivani autor na “UK songwriter contest”.
Po 2CELLOS receptu – akustično i autentično, Iva i Džoni će izvesti miks svojih autorskih pesama i nekoliko svetski poznatih covera koji su specijalno pripremljeni za ovaj koncert.
Rus koji je iz ljubavi prema Beatlesima stan pretvorio u muzej posvećen “Fantastičnoj četvorki” preminuo je u Sankt Peterburgu. Legenda Kolja Vasin život je posvetio liverpuslskom bendu tako prkosio sovjetskim cenzorima.
Kolja Vasin bio je najveći obožavalac Beatlesa i u vreme Sovjetskog saveza, kada su komunističke vlasti smatrale da je zapadna rok muzika subverzivna.
Vasin je preminuo u 73. godini. Još 1960-ih je počeo da sakuplja albume liverpulske četvorke i svu memorabiliju vezanu za Beatlese. Između ostalih rariteta, imao je i potpisanu ploču – Live Peace in Toronto 1969 – koju su potpisali Džon Lenon i Joko Ono.
Na Fejsbuku je jedan od njegovih prijatelja, Nik Barabanov, napisao da je Nikolaj (Kolja) Vasin “otišao da se pridruži Džonu Lenonu i Džordžu Harisonu”.
Kolja Vasin/Photo: Facebook
Vasin je preminuo usled pada u tržnom centru u Sankt Peterburgu.
Više od pola veka, Beatlesi su bili važan deo Vasinog života. Sanjao je da napravi “hram ljubavi” u Sankt Peterburgu posvećen Džonu Lenonu, ali projekat nikada nije ostvaren, iako su gradski zvaničnici našli pogodnu lokaciju. Mnogi fanovi su podržali ideju o hramu.
Na pitanje zašto je dopustio Beatlesima da mu zaposednu život, odgovorio je da mu deca, i da ih je imao, ne bi podarila toliku radost i ljubav koju mu je dao ovaj bend iz Liverpula.
Jedan od vodećih ruskih komentatora iz oblasti kulture Artemij Troicki, kaže da je uticaj pesama Beatlesa iza Gvozdene zavese bio veliki.
– Bitlsi su okrenuli desetine miliona mladih u Sovjetskom savezu drugoj religiji – rekao je za BBC.
Kolja Vasin/Photo: Facebook
Aleksandar Kan, analitičar BBC iz Rusije, napisao je da je Vasin bio legenda među ruskim obožavaocima. On se sreo sa Vasinom 1980, kada je i sam bio zagrejan i za druge grupe, ne samo Beatlese, ali je rekao da “za Vasina nije bilo ničega važnijeg”.
Kada mu je Džon Lenon 1970. godine poslao potpisan album, Vasin je rekao da se radi o “božijoj intervenciji” – Lenon je iz hrpe rođendanskih čestitki koje su mu stigle u London, izvadio baš Vasinovu.
Vasin je uticao na mnoge Ruse svojom strašću prema Beatlesima i napisao je knjigu o kulturnom uticaju ovog benda na stanovnike zemalja iza Gvozdene zavese.
Naslov knjige – “Rok na ruskim kostima” – je asocijacija na način na koji su sovjetski rokeri dolazili do ploča – koristeći stare rendgenske ploče za upisivanje butleg snimaka pesama Beatelsa.
Skoro sve rok albume koji su stizali sa Zapada je vlast zabranjivala, ali je postojalo crno tržište butleg snimaka među mladima u istočnom bloku.
Kada je komunistička cenzura prestala, Vasin je svake godine organizovao zabave u čast rođendana svakog člana grupe Beatles.
