Legende hardcore scene, američki Pro-Pain konačno se 19. novembra vraćaju u Novi Sad.
Pro-Pain postoji od 1991. godine i jedan je od najcenjenijih sastava u hardcore/metal žanru. Još uvek aktuelni album “Voice of Rebellion” objavili su 2015. godine za SPV Steamhammer i od tada neumorno krstare po brojnim turnejama.
Svima su poznati energični nastupi ovog benda iz Njujorka koji u našoj zemlji ima veliki broj iskrenih poštovalaca.
Pre pet godina Pro-Pain su doslovno pokorili prepun klub The Quarter, a ovoga puta dolaze dvadesetak metara dalje u epicentar alternativnih kulturnih dešavanja – SKCNS Fabriku.
U sklopu najnovije evropske turneje novosadski koncert će biti jedini na teritoriji bivše Jugoslavije, ali i celog Balkana.
Ulaznice za koncert benda Pro-Pain u organizaciji MH Concerts i Serbian Hellbangers možete da nabavite od 1. oktobra na prodajnim mestima Gigstixa, Eventima i Mungosa po cenama: – 1.200 dinara – specijalna akcija prvih 50 kom – 1.600 dinara – pretprodaja – 2.000 dinara – na dan koncerta
U Muzičkoj kući Metropolis danas je održana promocija albuma “Da se ne zameri”, pisca i rokera Igora Marojevića. Na promociji su govorili Bane Lokner, Milan Milosavljević Burda-producent albuma i, naravno, Igor Marojević.
Ovaj album poznatog pisca svakako nije slučajnost. Jer, krajem osamdesetih i početkom devedesetih, Igor Marojević se bavio i rokenrolom. Bio je pevač, teksopisac i kompozitor benda Stvarno Kvarno sa kojim je objavio istoimeni album 1991. godine.
Igor Marojević, promocija/Photo: Promo
Njegov solo album “Da se ne zameri” u izdanju Metropolis Music, sažima njegov muzički rad u međuvremenu. Marojević potpisuje sve kompozicije i tekstove, osim jedne obrade za koju je uradio aranžman. Glavni aranžer je producent Milan Milosavljević Burda, u čijem beogradskom studiju je album i snimljen. Na ovom albumu Igor peva i svira bas i ritam gitaru, odsvirao je i nekoliko solo-deonica, dok je posebno značajan gost albuma u tom segmentu Nenad Pejović iz grupe Kanda, kodža i Nebojša.
Igor Marojević, promocija/Photo: Promo
Muzičko izdanje “Da se ne zameri” Igora Marojevića prati i njegova najnovija knjiga “Tuđine” (Laguna) koja od danas može da se kupi i u Muzičkoj kući Metropolis u Makedonskoj 21.
A dok ne stigne prvi spot s novog albuma, evo kako je Igor zvučao nekad…
Sestra Majkla Hačinsa, tragično preminulog pevača grupe INXS, objavila je novu knjigu o njegovom životu. Australijski pevač oduzeo je sebi život 1997. godine kada je imao 37 godina, a godinama ranije patio je od depresije. Postao je zavisnik od droge, a njegova sestra Tina sada kaže da je razlog za to ozbiljna povreda glave.
Naime, u tuči s taksistom 1992. godine Majkl je zadobio povredu lobanje.
– Dali su mu antidepresive i rekli da će glavobolje proći. Izgubio je čulo mirisa i ukusa, ali nisu mu rekli koje su druge posledice toga. Njegova se ličnost drastično promenila, a danas se o tome priča puno više, pogotovo kad se radi o povredama glave kod sportista – rekla je Tina.
Na njegovu depresiju uticala je i porodična situacija, odnosno medijska pažnja koju je imao s voditeljkom Polom Jejts.
Kad su se upoznali, ona je bila u braku s čuvenim muzičarem Bobom Geldofom i s njim je imala tri ćerike, Fifi Triksibel, Pičis Haniblosom i Litl Piksi. Njihov brak je bio u krizi, a veza s Hačinsom postala je javna 1994. godine.
Britanski mediji su ih opsedali, pogotovo kad je Pola podnela zahtev za razvod od Geldofa i kada je počela opaka bitka za starateljstvo nad decom. Hačins je čak i napao fotografa koji je pratio par i za to platio kaznu, a njih dvoje su se, navodno, zajedno drogirali. Pola i Majkl dobili su ćerku Hevenli Hirani Tajger Lili 1996. godine.
Kad je bend bio u Australiji za vreme turneje, Pola je iz Londona planirala da dođe sa Tajger Lili i njene tri ćerke kako bi posetili Majlka, ali Bob Geldof je pretio zabranom zbog sukoba oko stareljstva.
Hačinsova sestra sada kaže i da se menadžment nije potrudio oko Majkla i da je trebalo da prekinu turneju koju su imali zbog tada novog albuma “Elegantly Wasted”.
– Stalno su gurali naprijed, a on na pozornici nije mogao da se seti stihova svojih pesama. To je bilo uznemirujuće. Menadžerka mu je u pismu napisala da je zabrinuta za njega i pitala šta može da učini. Pa, očigledno, trebalo je da prekinu turneju – kaže Tina.
Hačins se ubio 22. novembra 1997. godine u hotelskoj sobi u Sidneju.
U subotu 6. oktobra na stadionu FK Cement, sa početkom u 21:00 čas, u Beočin prvi put stižu i legende punk-hc scene, osječki Debeli precjednik.
Bend poznat pre svega po svojim energičnim live nastupima na sceni je skoro četvrt veka. Iako su načeli treću deceniju rada nisu se ulenjili i ne provlače se na “staru slavu”, već publiku svake dve-tri godine obraduju novim izdanjem.
Takva je situacija i sada, jer ekipa uveliko priprema novi album, a u subotu će se na njihovom repertoaru naći i nekoliko noviteta.
Tu ima zvuka/ Photo: Jelena Acin
Fiskalni Račun/ Photo: Facebook
Kao domaća podrška gostima iz Slavonije nastupiće i dva benda iz susedne Bačke – Fiskalni Račun iz Bečeja i Tu ima zvuka iz Novog Sada.
Oba benda sebe imaju više nastupa u Disku ili kao podrška Disku, a njihove članove ste često mogli da vidite i na drugim svirkama u Beočinu, uglavnom ispred bine i za šankom.
Fiskalci ove godine slave 10 godina benda i tim povodom pripremaju novo izdanje, dok su TIZ-ovci u aprilu objavili svoj drugi EP i polako se pripremaju da započnu rad na novim pesmama.
Simbolika roze boje često je menjana u protekla tri veka. Osim što joj se pripisuje značenje ženstvenosti, ona je bila i omiljena boja pank pokreta, a danas zauzima bitno mesto u simbolici aktivizma i otpora.
Stanovište da je roze ženstvena boja je relativno novo. Tokom 18. veka boja je posmatrana kao aristokratska i elegantna za oba pola.
Do 19. veka muškarci u Evropi i Americi su odbacili svetle pastelne boje i odlučili se za tamnije nijanse, ali roze i dalje nije bila pripisana isključivo ženskom polu.
Krajem ovog perioda donji veš uglednih žena bio je isključivo beo. Šareni korseti i kostimi bili su rezervisani isključivo za glumice, kurtizane i prostitutke, piše Danas.
[accordion title=’Simbolika roze trougla’]
CUP logo
Roze boja je neretko korišćena u aktivizmu, te su tako osnivači AIDS koalicije za mobilizaciju sile (Coalition to Unleash Power) kao svoj logo usvojili su hot pink trougao, koji je bio referenca ka roze simbolu koji su nacisti koristili da obeleže gej muškarce.
Kada je Donald Tramp odabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, desetine hiljada protestanata na ulici nosilo je roze kape sa mačijim ušima.
Na ovaj način, boja koja je kroz istoriju korišćena za označavanje pokornosti postala je simbol kolektivnog ženskog otpora.[/accordion]
Na pragu 20. veka novorođenčad su najčešće oblačena u belo, a deca su nosila sve boje.
Godine 1918. vlada generalno prihvaćeno pravilo da je roze boja za dečake, a plava za devojčice. Roze, kao određenija i jača boja, bila je pogodnija za dečake, dok je plava, koja je delikatna i nežna, bolje pristajala devojčicama.
Međutim, od početka dvadesetih godina roze boja je pripisana devojčicama, a plava dečacima. Kada su stavovi o suštinskim rodnim razlikama postali snažniji tokom pedesetih godina, majke su bile ohrabrivane da bebe oblače u ove boje.
Roze je bila izuzetno popularna boja u periodu rasta popularnosti rok muzike šezdesetih i začetkom panka sedamdesetih godina prošlog veka.
Elvis Prisli preferirao je flamingo nijansu roze boje kada su bile u pitanju prve jakne, kombinezoni sa cirkonima i njegov kadilak, koji je namenski ofarban u boju koja će kasnije postati “Elvis ružičasta”.
Elvis Prisli/Photo: printscreen
Bitlsi su se odlučili za “hot pink” nijansu kada su se fotografisali za svoj, sada čuveni, osmi album “St. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”.
Pronalazak fluorescentnih nijansi sedamdesetih godina doveo je do formiranja nove generacije fanova roze boje.
Pank scena posebno je uživala u “lošem ukusu” ultra pink nijanse. Sastavi The Clash, Sex pistols, Ramones, X-ray Spex i Jesus & Mary Chain koristili su ovu boju za omote svojih albuma.
Sex Pistols, cover
U decenijama nakon toga, roze nije bila modna opcija za muškarce. Smatra se da je reper Cam’ron, koji je obukao roze krznenu bundu tokom njujorše Nedelje mode 2002. godine, vratio muškarce roze boji.
Ova boja predstavljena je kao određena vrsta izazova za muškarce, u okviru kojeg oni dokazuju da su dovoljno samouvereni da je nose.
Velika koncertna promocija albuma “Tik, Tak” (Mascom) beogradskog benda PSI održaće se u subotu, 13. oktobra od 21:00 čas u SubBeernom centru.
PSI je psychobilly bend koji je na domaćoj (srpskoj) sceni od 2015 godine, a muzičari koji čine sastav su već dugo godina prisutni na (Ex Yu) sceni: Saša Jovanović-Jovandeka ( Grandpa Candys aka Čikine Bombone), Dane Ceranic (Issues of Life, Lucky Marcell & The Ramblin’ Three) i Marjan Terzic Terza (S.U.S., 888, Potres, Antifrizz).
Specijalan gost biće Dj Sandra D Witch, a ulaz je besplatan.
Zvezda serije “Crni guja” (Blackadder) Toni Robinson nagovestio je da će se glumci ponovo okupiti kako bi snimili petu sezonu jedne od najpopularnijih britanskih serija.
Robinson (72), koji je u seriji tumačio lik Boldrika rekao je da želi ponovo da se nađe na malim ekranima zajedno sa Roanom Atkinsonom i Hju Lorijem.
– Imam viziju kako bi serija mogla da se nastavi. Mogli bismo ponovo da se okupimo. Znam da su svi zaokupljeni svojim stvarima. Svi imamo samo lepa sećanja iz vremena kad smo snimali seriju. Siguran sam da ćemo ponovo uspeti – rekao je glumac.
Blackadder/Photo: printscreen
Kako piše The Sun, veruje se da je Atkinson spreman da snimi nastavak ove BBC serije.
“Crni guja” je imao četiri sezone, a u svakoj je obrađivana po jedna istorijska ličnost.
U prvoj sezoni je obrađen srednji vek i vreme u kojem vlada Ričard III, u drugoj Engleska za vreme Elizabete I, dok se treća sezona bavila vladavinom kralja Džordža. Četvrta, za sada poslednja sezona, smeštena je u razdoblje Prvog svetskog rata.
Da i velike muzičke zvezde kao što je Edi Veder iz Pearl Jama mogu ponekad da pogreše otkrio je glumac i reditelj filma “A Star is Born” Bradli Kuper. Za Yahoo je otkrio da je išao u Sijetl kod Edija po savete i kaže da je imao “9.000 pitanja” oko pripreme za film za svega 4-5 dana.
Želeo je da čuje od njega stvari koje samo muzičari znaju i koji se tiču njihovog uskog kruga. Edi, međutim, nije bio siguran u uspeh filma i savetovao mu je da odustane od celog projekta.
Edi Veder/ Photo: Facebook @EddieVedder
Ali, Kuper je očigledno verovao svom instinktu i sa Lejdi Gagom se upustio u avanturu. Film je premijerno prikazan na Festivalu u Veneciji i od tada se već spominje da bi mogao da bude kandidat za prestižnu nagradu Oskar. Da li je film zaista toliko dobar, i ko je bio u pravu – Edi Veder ili Bredli Kuper, naša publika će moći da se uveri od naredne nedelje. Do tada, ko još nije, neka pogleda trejler:
Digitalno restaurirana verzija filma “Nacionalna klasa” Gorana Markovića iz 1978. godine biće premijerno prikazana 29. septembra u Studentskom parku, a u slučaju lošeg vremena u Jugoslovenskoj kinoteci.
Nacionalna klasa/Photo: printscreen
“Nacionalna klasa” je drugi Markovićev film koji je restauriran u okviru projekta “Vip Kinoteka”, nakon ostvarenja “Specijalno vaspitanje”.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić prisetio se danas kada je kao desetogodišnjak prisustvovao premijeri Markovićevog filma.
– Verujem da će u subotu neki drugi desetogodišnjaci prvi put pogledati “Nacionalnu klasu”, taj biser srpske, jugoslovenske, evropske i svetske kinematografije, u kvalitetu kakav taj film zaslužuje – rekao je Pantelić u restoranu “Nacionalna klasa”, gde je priređeno druženje sa novinarima u susret premijeri.
Glumica Gorica Popović, koja je za ulogu Vukosave Lazarević Šilje, dobila Zlatnu arenu u Puli, kaže da se seća snimanja filma kao nečeg fantastičnog.
– Rad je bio božanstven, bila sam mlada glumica, prvi put sam radila sa Goranom Markovićem. Pristigli su takozvani praški đaci i snimali su božanstvene filmove – ispričala je Gorica.
Film je sniman na više lokacija u Beogradu, između ostalog i na Ušću.
– Snimali smo onu čuvenu scenu kada smo Gaga (Nikolić) i ja došli, tu je i druga devojka na koju sam ja ljubomorna, tu je i (Aleksandar) Berček. Mi ustajemo, a Aca kaže: Kako ćemo mi preko? Da plivamo? Bilo je to druženje, divna energija iz koje je proizašao voljeni film – rekla je ona.
Čuvenog Flojda igrao je Dragan Nikolić, a Popović kaže da su se već znali iz Ateljea 212 kada su počeli da rade na filmu.
– Gaga je bio tako neposredan čovek, prepun šala, simpatičnih smicalica. Bio je jako vedar. Vrlo lako smo se razumeli. Bez obzira što smo u filmu kao rogovi u vreći, mi smo zapravo već tada bili divni prijatelji. I ja danas ne mogu da zamislim da njega ovde nema – rekla je glumica.
Prisetila se i druženja nakon snimanja u Klubu književnika, odlaska na Adu Ciganliju, Bogdana Diklića uvek spremnog na šalu, kao i da je film svuda bio primljen odlično.
Nacionalna klasa/Photo: printscreen
– Meni je to bio drugi film nakon “Mirisa poljskog cveća” Srđana Karanovića i bila sam prilično nepoznata pa je bilo veliko iznenađenje kada sam dobila Zlatnu arenu u Puli. Film je svuda nailazio na fantastičan uspeh, pre svega zato što je jako duhovit i ima neku ljudsku toplinu i lako je nalazio put do gledalaca. O tome govori i činjenica da je mnogo popularan i danas i da se i danas ponavljaju rečenice iz filma – istakla je Gorica Popović.
U filmu igraju i Vojislav Brajović, Bora Todorović, Rade Marković, Irfan Mensur i drugi, muziku je komponovao Zoran Simjanović, tekstove je pisala Marina Tucaković, a izvođači su Dado Topić, Slađana Milošević, Oliver Mandić, Oiver Dragojević, Laboratorija zvuka.
Pre premijere 29. septembra planiran je nastup Beogradskog džez orkestra, a specijalne projekcije filma biće organizovane 30. septembra od 18 i 20.30 sati u Kinoteci.
Jurica Pađen & Aerodrom objavili su novu pesmu “Neka bude”, peti singl s predstojećeg albuma ove zagrebačke rok grupe uz koju su odrastale mnoge generacije.
Pađen & Aerodrom su svoj status na ex-YU rok sceni osigurali još sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a zbog pesama kao što su “Stavi pravu stvar”, “Obična ljubavna pjesma”, “Digni me visoko”, “Tvoje lice” i “24 sata” pamte ih i novije genracije.
Sada su publiku počastili još jednim rok klasikom koji će svoje mesto naći na budućem studijskom albumu. Reč je o singlu “Neka bude” za koji je Jurica Pađen napisao muziku i tekst. Oficijalni video spot sadrži kadrove s nastupa na Belgrade Beer Festu pred 50.000 ljudi. Spot koji je premijerno prikazan na CMC televiziji režirao je Ljubo Zdjelarević.
Jurica Pađen upravo sprema muziku za pozorišnu predstavu “Blue Moon” koja će premijerno biti izvedena 28. oktobra u zagrebačkom pozorištu Kerempuh, a svoje fanove počastiće nastupima u Varaždinu (3.11.) i Beogradu (Sava centar, 26.11.).
