Jedan od najdugovečnijih i najuspešnijih muzičara na svetu Elton Džon dobiće film koji svedoči o njegovom turbulentnom životu i fascinantnoj karijeri.
“Rocketman” je epska muzička fantazija o necenzurisanoj životnoj priči muzičke zvezde Eltona Džona koja u bioskope stiže narednog maja.
Objavljen je prvi trejler koji predstavlja Tarona Egertona u ulozi čuvenog britanskog muzičara, a u važnim ulogama su i Džejmi Bel, Ričard Mejden i Brajs Dalas Hauard.
Edžerton je sam otpevao sve numere u filmu, a u trejleru se može čuti njegova verzija naslovne numere “Rocketman”, prenosi Rolling Stone.
Rocketman/Photo: YouTube printscreen
Film prati početak karijere Eltona Džona i njegov put od Kraljevske muzičke akademije do pop zvezde.
No, “Rocketman” po svemu sudeći neće biti samo užitak za uši, već i spektakl za oči, i već je po prvom trejleru jasno da je reč o vizuelno raskošnom delu, čemu umnogome doprinose Eltonovi živopisni kostimi.
Pomalo nadrealni karakter filma dodatno je pocrtan natpisom na kraju trejlera: “Zasnovano na istinitoj fantaziji”.
“Rocketmena” je režirao Dekster Flečer koji je nedavno, nakon što je reditelj Brajan Singer dobio otkaz, dovršio snimanje “Boemske rapsodije”, biografije još jedne ekstravagantne rok zvezde – Fredija Merkurija iz grupe Queen.
Poznati engleski muzičar Piter Marfi održaće beogradski koncert 9. novembra od 21:00 časa u prostoru Hangara (Žorža Klemansoa 39, Luka Beograd), umesto prvobitno planirane dvorane Amerikana Doma omladine Beograda.
Marfi dolazi u Beograd u okviru turneje “40 Years of Bauhaus Ruby Celebration Feat. David J”, a sve ulaznice za planirani nastup u DOB-u rasprodate su mesec i po dana pre koncerta.
Zbog izuzetnog interesovanja publike (u Beogradu će biti jedini koncert Pitera Marfija u regionu i očekuje se dolazak velikog broja posetilaca iz susednih zemalja), a imajući u vidu zauzetost drugih koncertnih prostora u gradu, organizator je bio primoran da prebaci koncert u veći prostor Hangara.
Sve ulaznice prvobitno kupljene za koncert u DOB-u važe i za koncert u Hangaru i nije ih potrebno menjati.
Dodatni kontigent ulaznica za koncert u Hangaru po ceni od 2.400 dinara od danas, 2. oktobra u prodaji je preko mreže Eventim.
Piter Marfi/ Photo: Promo
Nekadašnjem frontmenu Bauhausa, Piteru Marfiju na turneji kojom proslavlja 40 godina kultnog benda pridružiće se kao gost njegov suosnivač, basista Dejvid Džej Njih dvojica će na koncertima izvoditi u celosti debi album benda “In The Flat Field” (1980), uz dodatak drugih Bauhaus klasika.
Osnovani u Engleskoj 1978. godine, pioniri post-panka Bauhaus isklesali su svoj jedinstveni muzički kutak kombinujući minimalizam, art rok i mračni glam rok, uz veliku dozu sopstvenog eskperimentalizma, originalnosti i duha.
Marfi, Dejvid Džej, gitarista Danijel Aš i bubnjar Kevin Haskins probiili su se hitom “Bela Lugosi’s Dead” 1979. godine, usledilo je debi izdanje “In The Flat Field” (1980), a zatim albumi “Mask” (1981), “The Sky’s Gone Out” (1982) i “Burning From The Inside” (1983).
Bauhaus se raspao početkom osamdesetih, da bi se povremeno kratko okupljao (peti album “Go Away White” objavljen je 2008. godine), ali je njihovo delo ostalo izuzetno uticajano, nastavljajući da odzvanja decenijama kasnije.
Čuveni muzičar Rod Stjuart izjavio je da mu na BBC-u nisu dozvolili da otpeva irsku baladu “Grace” koja je veliki hit među navijačima fudbalskog kluba Seltik. On tvrdi da je zabranjen jer je pesma, navodno, “anti-engleska”.
Međutim, šefovi na BBC-u su uzvratili muzičaru i rekli mu da takve zabrane nije bilo, i da BBC ne zabranjuje pesme.
“Grace” je jedna od tri obrade sa novog albuma veterana, koji je objavljen prošle sedmice. U intervjuu koji je dao za Billboard, Rod je rekao da je to “jedna od najlepših ljubavnih pesama svih vremena”.
Frenk i Šon O’Mara su napisali pesmu 1985. godine, ali Stjuart kaže da ju je prvi put čuo kada su je pevali navijači Seltika.
Portparol BBC-a je izjavio da oni ne zabranjuju umetnicima da izvode numere na ovoj mreži, uprkos činjenici da se na njihovom sajtu nalazi lista od 23 pesme koji se u prošlosti bile zabranjene iz različitih razloga.
Frontmen čuvene britanske grupe The Cure, Robert Smit, na svom Twitter nalogu najavio je da će naredne godine ovaj sastav nastupati na dvadesetak festivala širom sveta, od kojih su većina evropski festivali.
The Cure su ove godine obeležili četiri decenije svoje muzičke karijere, od objave debitantskog singla “Killing An Arab”. Tim povodom u julu su, u do kraja ispunjenom londonskom Hajd parku, nastupili pred 65.000 obožavalaca, a koncert je, sasvim očekivano, bio brzo rasprodat. Mediji spekulišu da je Smitova najava turneje za narednu godinu uvertira za objavu vesti da će biti udarne zvezde najčuvenijeg britanskog festivala Glastonberi, što frontmen nije negirao:
– Možda ćemo nastupiti. Nismo bili u najboljim odnosima sa Glastonberijem, iako smo tamo čak tri puta bili hedlajneri, ali videćemo.
Naredna 2019. godina za The Cure će biti u znaku proslave 40 godina od izlaska njihovog prvog albuma “Three Imaginary Boys”, kao i tri decenije od njihovog čuvenog, osmog po redu studijskog izdanja, “Disintegration”. Za sada su potvrđeni datumi festivala u Johanesburgu, Firenci i Atini, a za sve dalje informacije, Robert Smit je uputio na sajt i zvaničnu Fejsbuk stranicu benda.
Na ovu vest, muzička javnost u Velikoj Britaniji spekuliše i da se verovatno radi o poslednjoj velikoj festivalskoj turneji, ujedno i jednog od poslednjih velikih rok bendova.
Bluz-rok grupa Bluz mašina iz Beograda objavila je novi spot za kompoziciju “Nisam svoj”. Eksplozivni bluz rok trio ovim singlom najavljuje svoj drugi autorski album.
Grupa Bluz mašina postoji već šest godina. Kompozicija “Nisam Svoj” je treći singl sa novog albuma, dok su numere “Hotel prošlosti” i “Iznad grada” već ostvarile zapažen uspeh. Na ovom albumu se pojavljuju i mnogi poznati i ostvareni muzičari sa bluz i rok scene.
Bluz Mašina/ Photo: AleX
Ivan Milenković, frontmen grupe, veruje da domaća autorska rok i bluz scena ima sjajnu budućnost:
– Imamo želju da zajedno sa našim poštovanim kolegama i dragom publikom negujemo domaću autorsku bluz i rok scenu. Došlo je novo vreme, novo doba, i zadatak naših generacija je da prenesu dalje ono što su naučili od starijih kolega. Ono što možemo i umemo, mi to i radimo, a to je nova bluz rok autorska muzika sa tekstovima na našem domaćem jeziku. Ljudi nas svuda prihvataju i ohrabruju da nastavimo dalje, i mi smo srećni kada to osetimo, nama to mnogo znači – kaže Ivan.
Prošlog vikenda u Udruženju rok muzičara Srbije, sedmi put je održan srpski koncert u okviru međunarodne akcije “100 hiljada muzičara za promene/ 100 000 musicians for change”.
Tog dana, muzičari u 120 zemalja širom sveta svirali su za globalne promene i bolju budućnost čovečanstva– manje gladi, manje ratova, pravednije društvo…
URMUS (100 hiljada muzičara za promene)/ Photo: AleX
Ne znamo ko je sve u svetu učestvovao u ovoj akciji, ali znamo da su u URMUS-u svirali: Vlada Četka bend, Grešnici, Trnje, specijalni gosti iz Kanade – BOOM i Neiskusni rokeri.
Ne znamo ni kako su se drugi proveli na koncertima u svetu, ali znamo kako je nama bilo…
Čuveni francuski pevač, kompozitor i glumac Šarl Aznavur preminuo je danas u 94. godini.
List Figaro prenosi navode francuskih medija da su vest o smrti Aznavura objavili njegovi predstavnici za medije.
Reuterss navodi da je Aznavur, koji je rođen u Parizu od jermenskih roditelja kao Šahnur Varinag Aznavurijan, prodao više od 100 miliona ploča u 80 država sveta.
Navodi se i da je Aznavur često nazivan francuskom verzijom Frenka Sinatre.
Tokom svoje plodne karijere duge sedam decenija snimio je više od 1.200 pesama na osam jezika.
Jermenija ga je 2009. imenovala za ambasadora u Švajcarskoj i člana stalne misije te zemlje pri UN u Ženevi.
Prošle godine dobio je svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih.
Ženio se tri puta i iz tih brakova dobio šestoro dece.
Kada uđete u polupraznu ostarelu halu pomalo vas uhvati jeza. Znate koga ste došli da slušate, niste tu tek tako. Niste ni očekivali da će biti neka gužva, ali baš da je poluprazno…pitate se kako je to moguće. A kako i nije.
Cena ulaznice je ok ako idete sami na koncert, već u dvoje ili troje… to mora biti posebna stavka u mesečnom budžetu. Uz pitanje – da li vredi? Uh, itekako vredi. Ne sluša se svaki dan bend koji postoji od kraja osamdesetih. Koji je i dalje diskografski i te kako aktivan. Čija karijera je konstatno solidna i uspešna. Koji ima pregršt hitova (mislim da su svakako jedan od najemitovanijih pop rock bendova na domaćim radio stanicama).
A kada dođete i vidite oko sebe sve te fine ljude – poznate, manje poznate i nepoznate i osetite taj neki dobar vajb. Teško je to objasniti, pisati o tome, stvar je osećaja. To zaista nema cenu.
Mislim da niko nije imao prevelika očekivanja. Publika je u većoj ili manjoj meri bila upoznata sa set listom koju su činili neki od najvećih hitova benda Texsas.
Texas/ Photo: Marija M. Karan
Posle dvadesetak minuta solidnog zagrevanja, uz dj-a i producenta pod pseudonimom Kvasir (još uvek osećamo posledice vizuelnih efekata), svetla su se ugasila.
U trenutku kada smo pomislili da ćemo začuti rif dobro poznatog hita “I don’t wanna a lover”, sa razglasa su krenuli Talking Headsi i antologijiska “Psycho Killer” – a publici je postalo potpuno nebitno što se nastup još malo prolongira, jer je bila reč o antologijskom hitu nekoliko generacija. Reakcija je bila adekvatna muzičkom odabiru. Usledio je još jedan klasik – “Rock the Casbah” benda The Clash – kao odličan uvod u ono što će uslediti.
Konačno – snop svetla na gitaristu, te čuveni rif. Kada koncert počinjete najvećim hitom u karijeri, momentalno dobijete adekvatnu povratnu reakciju i tog sekunda postaje nevažno koliko ljudi je u publici.
Na ovom koncertu to je zaista bilo nevažno. Slušali smo mi mnogo posećenije koncerte, sa mnogo manje posvećenijom publikom i interpretatorima.
Ko nije bio u Hali sportova na Texasu, zaista je dosta toga propustio… Pre svega, čuti uživo perfektni vokal Šarlin Spiteri koja zvuči (a bogami i izgleda) kao da za nju vreme stoji.
Kada slušate njen šestočlani bend – prvo pojedinačno instrumente (hvala produkciji, moglo se to solidno iz prvih redova), a onda i celinu, nema sumnje da je reč o vrhunskim muzičkim individuama koje itekako znaju šta je timski rad. Oni jednostavno dišu zajedno. I zvuče baš kako treba, tako da ni najopštriji muzički kritičari nemaju zamerke.
Texas/ Photo: Marija M. Karan
Nadalje, komunikacija sa publikom bila je – perfektna. Da li zbog želje dame koja predvodi bend da se nekako prenebregne činjenica poluprazne dvorane (mnoge od nas to zaista boli, jer je koncert bio onaj koji se upisuje u top 10) ili zbog realne povratne reakcije na zaista izuzetan prijem, aplauze, vrištanje, dobacivanje… ali njena komunikacija je na momente prevazilazila kurtoazne okvire i Spiteri je delovala kao da nam je dobra poznanica i sa scene komunicira sa ljudima koje poznaje.
Njena zahvalnost na prijem i reakciju publike bila je iskrena i suštinska. Kao i iznenađenje koliko dobro publika poznaje pesme benda Texsas, uz opasku “Da li je moguće da smo tek sad ovde došli?!”.
Šarlin je opuštena, neposredna, energična, britkog jezika (jer ipak je iz Škotske…) i magična troduplo više uživo nego na snimcima. Ima snagu tinejdžerke, autoritet u skladu sa svojim godinama i iskustvom, jednostavno – pojava je koja vas ne ostavlja ravnodušnim.
Da je vrhunski profesionalac koji poštuje svoju publiku, kako kroz muziku – tako i verbalno, bilo je jasno do samog kraja koncerta kada je poručila: “Kada smo bili tinejdžeri sanjali smo o ovome. Malo tinejdžera ima tu privilegiju da ostvari/živi svoj san. Hvala vama na tome”.
Texsas je izvodio svoje najveće hitove (hvala Jadranki Janković na fotkanju set liste). Od prvog tona, do bisa od kojeg smo svi konačno izgubili glas (vrhunska interpetacija Elvisovog hita “Suspicious minds”) svaki minut koncerta benda Texsas bio je za pamćenje. Ne, nije to bio spektakl. To je jednostavno bila – sjajna svirka.
Nakon što je “Konstantinovo raskršće” pretočeno u veoma uspešan strip, pred ljubiteljima stripova i grafičkih romana u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs od sada su i “Duge noći i crne zastave” u izdanju System Comicsa, koji potpisuje autorski tim: Dejan Stojiljković, po čijoj knjizi je nastao scenario, i dizajneri i crtači Ivica Sretenović, Ivan Stojković, Aleksa Gajić i Tiberiu Beka.
Prema rečima Dejana Stojiljkovića “ideja je, baš kao i u slučaju ‘Konstantinovog raskršća’, potekla od Igora Markovića, urednika u uglednoj stripovskoj izdavačkoj kući System Comics, pošto se crtanje trećeg toma ‘Raskršća’ oteglo zbog obaveza Dragana Paunovića, koji je fenomenalno ilustrovao trilogiju ‘Nemanjići’ u izdanju Lagune”.
Startnu estetiku stripu dao je Aleksa Gajić koji je uradio četiri table, a onda je veliki deo posla uradio Ivica Sretenović, koji je nacrtao većinu albuma.
– Ivičine table bojio je Tiberije Beka i to je uradio odlično. Aleksa Gajić je radio neku vrstu prologa, menjajući stil i kompoziciju table. S tim u vezi, moram da kažem da ovom izdanju više sleduje termin ‘grafički roman’ jer ovo nije običan strip, poput Bonelijevih i američkih, ovo je forma francuskog albuma. I zato će se svideti i ljudima koji inače ne kupuju i ne čitaju stripove. Ivan Stojković je uskočio sa jednim izvanredno urađenim ‘intermecom’, da bi Aleksa jednom jedinom tablom napravio ‘most’ između njegovog dela i Ivičinog. Kad to gledate, deluje lako, kao kad dobro uigrana ekipa pobedi nekog sa pet golova razlike. U tome je i ključ – u timskom radu – rekao je Stojiljković.
Duge noći i crne zastave, cover
Nakon prvog toma “Duge noći i crne zastave” koji nosi naslov “Poslanstvo ognja”, u planu su i drugi tom “Đavolji sanovnik” i treći u kome će biti obrađena bitka za Pirot “Ivica sveta”.
– Pošto hoćemo da sve završimo do kraja sledeće godine, biće angažovano još autora. Postoje, naravno, planovi da se strip objavi u inostranstvu, pre svega u Francuskoj gde uskoro izlazi i prevod mog romana “Konstantinovo raskršće” i gde su naši autori veoma poznati i cenjeni – istakao je Stojiljković.
Prvih 500 kupaca koji nabave svoj primerak grafičke novele “Duge noći i crne zastave” u nekoj od knjižara Delfi, Laguninom klubu čitalaca ili na sajtovima www.delfi.rs i www.laguna.rs na poklon dobijaju CD “Oslobodi me” koji potpisuju Najda & Deliverance i Aca Seltik.
– Reč je o obradi pesme “Deliverance” grupe The Mission koja se u našoj verziji zove Oslobodi me. Pošto je to pesma koja govori o arturijanskoj mitologiji, meni je palo na pamet da se uradi obrada, ali da se tekst tako prepeva da bude u ključu naše istorije i naše mitologije. Tako umesto Artura imamo despota Stefana, umesto ‘topova Avalona’ imamo ‘mačeve Kosova’, a umesto Gospe od jezera – nagorkinju vilu.
Peti međunarodni festival saksofona u Srbiji, Blegrade SAXperience počinje u utorak, 2. oktobra i trajaće pet dana, do subote 6. oktobra.
Belgrade SAXperience 2018 biće svečano otvoren u utrorak, 2. oktobra u 20:00 časova, koncertom World Premieres u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.
Ovaj koncert okupiće izuzetne internacionalne muzičare, a publika će imati priliku da čuje dve svetske muzičke premijere: delo naše nagrađivane kompozitorke Anje Đorđević – Nightscapes of Babylon za alt saksofon i gudače i delo poznatog saksofoniste i kompozitora Frančeska Santučija – Belgrade Tango za alt saksofon, gudački orkestar, harfu i vibrafon, uz poznate kompozicije Alesandra Marčela, Eitora Vila-Lobosa i Johana Sebastijana Baha.
Nikola Arsenijević/Photo Belgrade SAXperience promo
Kompozicije će izvesti zvezde francuskog klasičnog saksofona Eva Bartas i Nikola Arsenijević u pratnji Velikog kamernog orkestra, a pod dirigentskom palicom Aleksandra Sedlara i Frančeska Santučija.
Les Nounours/Photo Rina Vukobratovic, Belgrade SAXperience promo
Festival se nastavlja koncertom Pitera Pelensa u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, zatim koncertom Mobilis Night, u izvedbi Mobilis Saxophone Quarteta iz Austrije u Skupštini grada Beograda i koncertom sastava Les Nounours u Italijanksom institutu za kulturu.
Svečano zatvaranje festivala održaće se u Kombank dvorani, u subotu, 6. oktobra u 20:00 časova, koncertom poznatog francuskog saksofoniste Batista Erbena i pijaniste Bojana Zulfikarpašića.
Bojan Zulfikarpašić/Photo: AleX
Ulaznice za veče otvaranja u Kolarčevoj zadužbini kao i završno veče u Kombank dvorani dostpune su na svim prodajnim mestima Eventima, kao i na blagajnama ove dve dvorane.
Ulaz na sve ostale koncerte festivala Belgrade SAXperience je besplatan.
