Ako vas put nanese u francuski grad Bordo, morate obići knjižaru Mola. Zaposleni u njoj već godinama uveseljavaju sebe i mušterije svojom neobičnom tradicijom. Oni, naime, prave fotografije na kojima su im lica ili drugi delovi tela pokriveni knjigama čije se naslovne strane savršeno uklapaju u njihovu fizionomiju.
Beogradski bend Aleja Velikana posle kraće pauze ponovo svira i to 30. marta u Jazz Bar Centru. Podrška će im biti bend Rampa iz Pančeva.
Photo: Promo
Aleja Velikana je muzički sastav iz Beograda. Muzika koju stvara ovaj bend najkraće se može opisati kao mešavina fanka i psihodeličnog roka, jednostavno nazvan BRZ.
Kao najveći dosadašnji uspesi benda izdvajju se – pobeda na 52. Zaječarskoj Gitarijadi i pobeda na Majskoj gitarijadi u Požarevcu.
Takođe, osvojili su dve od četiri nagrade u finalu Demo festa u klubu Fest u Zemunu i to: III nagradu žirija i I nagradu publike.
Imali su veoma zapažene nastupe na Bunt rok festivalu 4 kao i Demofestu u Banjaluci čiji su bili finalisti. Pored gostovanja u emisiji Nova Scena na Studiju B kao i radijskim emisijama, bend je do sada održao dosta klupskih svirki u Beogradu i zemlji.
Aleja Velikana uveliko radi na prvom albumu, a bend trenutno čine Aleksandar Branković (vokal) i Jovana Novaković (klavijature). Ostatak benda biće uskoro otkriven na zvaničnoj Facebook stranici.
Rampa/Photo; Aleksandar Stojković
Pančevački bend RAMPA (Radioaktivna Melodija Pančeva) nastao je početkom 2017. godine. Nije klasičan rok bend, jer u svirci kombinuje različlite žanrove, pa tu ima i primesa popa, bluza, fanka…
Sve to čini njihovu prepoznatljivu energiju na bini i pravi odličan odnos s publikom gde god da nastupaju.
I tematski pesme RAMPE su raznovrsne pa pored klasičnih ljubavnih muzičkih priča ne beže ni od toga da se pozabave sivom svakodnevicom i socijalnim temama.
Tokom prošle godine bend je predstavio tri video singla: “Sam”, “Posebna”, “Ne zaboravljam”, 2019. ekipa je počela sa još jednim novim singlom – “Život je lep”.
Do sada su imali oko 40 nastupa (Pančevo, Vršac, Novi Sad, Beograd, Mladenovac, Temišvar, Berlin, Jagodina, Niš, Subotica, Stara Pazova, Ćuprija).
RAMPA su: Nikola Vlahović (bas gitara), Branimir Kolocka (vokal i violina), Aleksandar Simić (gitara), Ivan Solomun (bubnjevi), Nikoleta Nedeljković (vokal i klavijature) i Mihailo Đorđević (gitara).
Početak svirke u Jazz Bar Centru zakazan je za 21:00 čas, a cena ulaznice iznosi 199,99 dinara.
Monodrama “Život je loto”, u režiji Bojane Lazić biće izvedena na sceni Kulturnog centra Čukarica u sredu, 20. marta u 20:00 časova.
Ako sanjate o super dobitku na lotu i bezbrižnom životu koji sledi, onda će vam Vera u ovoj komediji pokazati kako se život može preokrenuti u samo 24 sata.
Po tekstu Vladimira Đurđevića, a u izvođenju Monike Romić, ova predstava govori o događajima i nizu neverovatnih situacija kroz koje je prošla junakinja Vera u samo jednom danu.
Želite li da utičete na ishod jedne predstave? Ovog puta ste u mogućnosti jer publika, glasanjem, bira kakav će biti kraj.
Vera dolazi na železničku stanicu i igrom slučaja počinje da iznosi svoju nesvakidašnju priču u koju su upleteni i njen muž, ljubavnik, komšinica, kuma, mama, tata, loto, kuglice, laptop, hitna pomoć, spiker sa železničke stanice.
“Život je loto” je priča jedne nezaposlene žene koja balansira između muža informatičara, koji joj sve više ide na živce (mada mu ostaje lojalna) i komšije kriminalca (s kojim je u seksualnoj vezi).
Život je loto (Monika Romić)/ Photo: Promo (KC Čukarica)
U toku predstave se dešava niz neočekivanih situacija ali kad Verin muž dobije sedmicu na Lotou, a već u sledećem trenutku sazna da ga ona vara, svet joj se ruši i počinje njena drama, a publici komedija. A voz Bar – Beograd sve više kasni…
Da li će naša junakinja otići u slobodu bez novca ili u zatvor, posle kog će je čekati milioni kada izađe – zavisi od odluke publike, koja izglasa kakav će biti kraj.
Ova moderna i neuobičajena predstava će vas iznenaditi, nasmejati, pomalo zamisliti ali i ispratiti iz pozorišta mnogo boljeg raspoloženja, od onog sa kojim ste došli.
Glumica će vam, u toku predstave, čak skuvati i kaficu i ponudiće vas štapićima za grickanje. Uz obilje muzike, predstava je obogaćena i video projekcijom.
Ne propustite predstavu koja se igra širom regiona i na raznim festivalima: Belef, Devet, Gumbekovi dani (Zagreb), KKL (Rijeka), Brod teatar (Novi Sad), Pozorisni dani (Bosna, Srbija, Hrvatska)…
Na Festivalima monodrame u Albaniji i Makedoniji, predstava “Život je lep” dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu i najbolju interakciju sa publikom.
Davne 1991. zajedno su snimali film “Kad jaganjci utihnu” koji je, potom, ostvario svetski uspeh, ali Entoni Hopkins i Džudi Foster nisu se baš najbolje slagali. Džodi Foster, koja je igrala mladu inspektorku, priznala je nedavno da joj je kolegina uloga psihopate izazivala velik strah.
Od kultnog filma “Kad jaganjci utihnu” Džonatana Demija prošlo je dugih 28 godina, a i danas je jedan od najbolje snimljenih trilera s elementima horora.
Temeljen je na romanu Tomasa Harisa, njegovom drugom delu o Hanibalu Lektoru, psihijatru i kanibalu – serijskom ubici. Film je osvojio pet Oskara, uključujući onaj za najbolji film, kao jedini horor koji je odneo glavnu nagradu.
Kad jaganjci utihnu/Photo: Promo
Najvažniju ulogu u filmu tumači Entoni Hopkins, koji je svojim ekspresijama, frazama i pogledima kod gotovo svakog gledaoca uspeo da utera strah u kosti, međutim, nisu gledaoci jedini koji su od njega strahovali. Među uplašenijima je na setu bila tada 29-godišnja Džudi Foster, koja je igrala FBI studentkinju, Klaris Starling.
Ova uloga prvobitno je bila namenjena glumici Mišel Fajfer koja ju je odbila nakon što je pročitala scenario, uz obrazloženje da ima previše gnusnih scena.
Sa druge strane, za Džudi Foster to u početku nije predstavljalo problem.
Ortodox Celtsi održali su svoj tradicionalni, 27. po redu, koncert na Dan Svetog Patrika u Domu omladine u Beogradu. Najpoznatijim “domaćim Ircima” društvo je pravio bend Cassidy’s Brewery.
Na prilazu Domu omladine nailazio sam na mnoge fanove obučene u zeleno, neki su nosili irske zastave, a neki dresove fudbalskog kluba Seltik.
Prosto da se čovek zapita da li je u Beogradu ili Dablinu? Praznična atmosfera vladala je na svakom koraku i čini mi se da ništa osim osmeha nisam video na licima ljudi u Amerikani.
Cassidy’s Brewery/ Photo: Aleksandar Milovanović
Kao predgrupa Celtima nastupio je šestočlani beogradski Irish punk sastav – Cassidy’s Brewery, koji je jedan od najpopularnijih bendova ovog žanra u Srbiji.
Inače, bend je pre mesec dana proslavio deseti rođendan. Ono što mi je bilo posebno drago jeste da je već za njihov nastup dvorana bila skoro popunjena što, nažalost, često nije slučaj na svirkama predgrupa.
Momci su sjajno odsvirali svojih sat vremena i napravili odličnu uvertiru za ono što sledi. Pored autorskih pesama, publika je mogla da čuje i omiljene Irish pank pesme kao što su “Johnny I hardly knew ya”, “I’m Shipping Up To Boston”, “Devil’s dance floor”…
Ortdox Celts/ Photo: Aleksandar Milovanović
Kada su se u Amerikani upalila zelena svetla bilo je jasno šta sledi. Na binu je izašla ekipa Kelta predvođena frontmenom Aleksandrom Petrovićem – Acom Seltikom.
Nastup Ortodox Celtsa počeo je sa “Over & Over”, a nastavio pesmama sa aktuelnog albuma “Many Mouths Shut!”…
A onda je usledila serija najvećih hitova Kelta i trenutak kada je postalo jasno da ovi ljudi u publici nisu samo zbog “fore” ofarbali kose i lica u zeleno niti su obukli kiltove i Seltikove dresove jer u tome izgledaju “prikladnije”.
Posle nešto “tvrdjih” rifova započeli su žestoke šutke, a za tonove koji su nešto “nežniji” publika je sačuvala ples ruku pod ruku u paru.
Ortdox Celts/ Photo: Aleksandar Milovanović
Pesme su se ređale jedna za drugom ali energije, kako na bini tako i u publici, nije ponestajalo. Bio je to jedan od onih koncerata kada u trenutku postaneš svestan da će uskoro biti kraj, a ne želiš da se to dogodi.
Stigla je na red i predivna ljubvna “Save me” za koju je uvek Aca Seltik rekao da se uvek postavlja pitanje sa kim ideš na koncert, ali i sa kim ćes sa njega otići.
Kelti su odsvirali još par velikih hitova kao što su “Star Of The Country Down”, “Foggy dew”, “I’ tell me ma” i završili ovaj sjajan koncert.
Siguran sam da je nekom ostala poneka masnica od šutki, ali i lepa uspomena na divno veče, neko novo prijateljstvo, ljubavi… i da će se svi prisutni rado sećati ovog koncerta.
Black metal bend Solstafir siže 22. marta u Novi Sad gde će održati koncert u unikatnom prostoru MKC Petefi Šandor.
Pošto su Islanđani za ovu priliku spremili specijalni set koji uključuje i akustične instrumente, izabrani koncertni prostor koji odiše retro duhom savršeno odgovara ovoj post rok atrakciji.
Sjajni britanski dream pop/synth pop bend STILL CORNERS održaće prvi koncert u Beogradu 7. maja u sali Amerikana Doma omladine.
Still Corners je, zapravo, projekat koji zajedno realizuju Greg Hjuz i Tesa Marej, pod uticajima vanvremenskih eksperimenta Vangelisa, ekspanzivne i filmske zvuke Enja Morikonea i glamurozni sint pop osamdesetih. Posle EP-a “Don’t Fall in Love / Wish”, kao i albuma “Creatures of an Hour”, “Strange Pleasures” i “Dead Blue”, prošle godine su objavili i četvrto studijsko izdanje “Slow Air”.
Pred koncert u Beogradu uspeli smo da sa Tesom i Gregommalo popričamo i malo ih bolje upoznamo pre nego što se sretnemo 7. maja u Amerikani.
Opišite nam svoj prvi susret na železničkoj stanici u Londonu … Tesa: Sreli smo se na železničkoj stanici sasvim slučajno kada je voz kojim smo putovali bio preusmeren na drugu, udaljeniju stanicu u Londonu. Dok smo čekali sledrazgovarali smo i Greg je otkrio da sam pevala u horu, pitao me da li mogu da dođem u njegov studio da otpevam nekoliko pesmama, a ostalo je istorija!
Možete li da se podsetite tog trenutka, tog “klika” kada ste odlučili – pravimo bend? Greg: Znam tačno, napravili smo nekoliko demo snimaka i preslušavali smo ih, nismo bili sigurni kako će zvučati, ali smo se pogledali i rekli: “To je to”.
Da li ime Still Corners dobro opisuje muziku koju stvarate, ili je zapravo njen alter-ego? Tesa: I jedno i drugo, mislim. Ime izaziva slike onoga čemu težimo u našoj muzici, ali i određeni mir – beg iz bitke svakodnevnog života gde je hladno i suvo. Ali da, jeste i naš alter-ego.
Still Cornes/Photo: facebook@stillcorners
Prošlo je 10 godina od osnivanja benda. Sa te distance, ko je imao najveći uticaj na vaš sadašnji zvuk i pesme koje stvarate? Greg: Kombinacija Beatlesa, The Shadows, New Order i Dejvida Akselroda.
Održali ste stotine koncerata širom sveta … Gde je bio najbolji koncert a gde najbolja zabava? Tesa: Imali smo neverovatnu poslednju evropsku turneju, ali je verovatno najbolje bilo u Grčkoj, u Atini. Publika je bila fenomenalna i prosto smo oduvali krov.
Da li prvi put dolazite u Srbiju i šta uopšte znate o Srbiji? Greg: Već dugo smo želeli da dođemo u Srbiju. Imali smo priliku da čujemo Đorđa Marjanovića i postali smo veliki fanovi. Volimo i pesmu “Bila te tako lepa” Dragana Stojnića. I jedva čekamo da posetimo Kalemegdan. Pored toga ne znamo mnogo, ali želimo da naučimo puno više!
Koliko se vaši nastupi uživo razlikuju od onoga što možemo da čujemo na nosačima zvuka? Tesa: Uživo je sve malo brže i malo rokerskije. Koristimo projekcije i gasimo svetla i pokušavamo da stvorimo intimnu, ali snažnu atmosferu.
Kako biste nekoga, ko nikad ranije nije čuo za vas, pozvali na svoju svirku? Greg: Pitali bismo ih da li žele da budu prebačeni u drugu dimenziju i zaborave svoje probleme.
Gde vidite Still Corners 10 godina? Tesa: I dalje uživajući u pravljenju muzike i radujuči se što ćemo posetiti nova mesta i upoznati nove ljude.
Šta ćete biti kad porastete? Greg: Plesač i odmetnik u Peruu. Tesa: Majstor za origami.
Posle šest meseci, Sink se vratio pred publiku u glavnom gradu. Ekipa je prošlog vikenda, u punom Elektropioniru, održala prvi beogradski samostalni celovečernji koncert.
Sink/ Photo: AleX
Ko je u subotu bio na koncertu, koji je trajao više od sat i po, mogao je da čuje najpopularnije numere sa dosadašnja dva albuma benda – “Sve što nisam ja” i “Pred stubom srama”, kao i nekoliko novih pesama koje će se naći na predstojećem, trećem izdanju za koje kažu da će doneti nešto ličnije pesme u odnosu na prethodna dva.
Sink i Pavle Popović/ Photo: AleX
Specijalni gosti Sinka bili su čelista Pavle Popović i Angelina Kačunković (Radnom) koja je uz gitarsku pratnju Filipa Trnavca izvela numeru “Petar” u samoj završnici koncerta.
Da ne zaboravimo, za zagrevanje publike u Elektropioniru bili su zaduženi bendovi Danga i Lost Picks.
Pevač benda Parni valjak, Aki Rahimovski, zbog moždanog udara koji je doživeo prije godinu dana, morao je da promeni životne navike. Ističe da je sada sve u redu, i ponovo nesmetano nastupa širom sveta.
– Sada je sve u redu, pa vidi se po meni (smeh). Promenio sam životne navike, iskreno teško, ali zaista će biti sve okej – rekao je Aki.
Iako kruže priče da nije u dobrim odnosima sa sinom Kristijanom Kikijem Rahimovskim, vokal popularnog rok benda iz Zagreba to demantuje.
– Nikada nisam bio u lošim odnosima sa sinom, nema tu priče, to su smislili zbog priče. Moj sin je sada završio album, kreće u promociju i savetovao sam mu da veruje u ono što radi. Želim mu svu sreću – rekao je Aki.
Raduje ga što Parni valjak nije “pregazilo vreme”, a to dokazuju posetioci njihovih koncerata koji su različitih generacije.
– Ljubav je uvek zastupljena kod mene i ljubav je jaka, ona je izvor svega, svih naših pesama, ljubavi nikada dosta. Teško je da danas odredimo klincima šta da slušaju, a radujem se što imamo puno klinaca koji slušaju našu muziku. Jedino blago svih ovih godina je da možemo da se, kao Stonsi, pohvalimo sa tri generacije na koncertu – ispričao je Aki.
“Nacionalizam je tema za one do 300 evra prihoda mesečno. Njima se servira ta priča. Kada plata pređe 500 eura, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Kada pređe 1.000, onda je top-tema zdrava hrana, letovanja i zimovanja, a kada se popne na više od 3.000 onda prestaje svako palamuđenje. Ljudi onda pričaju o vremenskoj prognozi i ljubavi”, citat je Ramba Amadeusa, legendarnog muzičara, koji je izrekao pre godinu u jednom intervjuu. Izjava kantautora iz Herceg Novog, neretko se pogrešno protumači i pojedini mediji je ne prenesu verno zbog čega je Rambo odlučio da se obrati javnosti putem Fejsbuka i sve objasni.
“Internet je, pored svih dobara koje je donio, omogućio i da svaki čovjek, bez obzira na svoju kompetenciju, iznosi i širi u medijima svoje mišljenje o svemu i svačemu. Najinteresantniji od tih mentalnih izotopa na koje svakodnevno natrčavamo su pogrešni citati”, naveo je muzičar.
“Ljudi nešto pročitaju, pogrešno ili površno razumiju, izvade iz konteksta, onda , iz potrebe da budu mudri, siju te “citate” po društvenim mrežama kao stara kurva triper naivnim regrutima iz unutrašnjosti”, oštar je Rambo koji je dodao da je ogromna je razlika između ove dve tvrdnje.
#1. Nacionalizam je PRIČA KOJA SE SERVIRA ljudima koji imaju plate do 300 eura i #2 Nacionalisti SU LJUDI koji imaju plate 300 eura”.
“Svjetski kilo car” dodatno je objasnio na šta je mislio.
“Aman više. Svjestan polarizovanog , osiromašenog društva u kom živimo, zaista se trudim da ne pravim dodatni jaz nepromišljenim izjavama. Ako već neko ima silnu potrebu da me citira i zaprašuje mojim citatima okolinu, molim da to radi savjesno, pismeno i precizno”, napisao je Rambo.
