Frontmen Aerosmitha Stiven Tajler poslednjih dana na svom instagram profilu deli zanimljive fotke i snimke, nedavno je postavio čak i svoj “naked video” od pre 26 godina, ali i pokazao kakva atmosfera vlada u njegovom automobilu dok kreće na koncert.
Snimak je nastao u Las Vegasu, a jedan od najboljih pevača svih vremena još jednom je pokazao kako vlada usnom harmonikom. UZjedno, najavio je “još zanimljivih stvari uskoro”. Šta god to značilo.
U svakom slučaju, ovakav nastup na zadnjem sedištu ne viđa se često…
Jazz & blues festival Art Avlija, originalna i jedinstvena manifestacija koja će ove godine biti održana šesti put u Bavaništu, na pola puta između Pančeva i Kovina, dobila je ovih dana značajno priznanje.
Naime, dvorišni festival sjajne muzike i dobre energije, koji se održava u avliji entuzijastičnih domaćina Goce Gajin i Raše Brkovića, zvanično je uvršten na mapu evropskih festivala – festivafinder.eu.
I ovog leta Art Avlija festival biće održan u prelepom dvorištu, specijalno opremljenom za ovu namenu, sa binom i rasvetom kakve se ne bi postideli ni daleko “veći” festivali. Ili, kako domaćini vole da kažu, na 16 ari za dobre stvari ponovo će se okupiti krem međunarodne bues & jazz scene.
Sve nas, ali i čitavu Evropu, na ovogodišnjoj Art Avliji 13. jula čekaju Trio Deep Steady, (Srbija), The Gamblers (Srbija), Funcognito (Slovenija), The Uppertones (Italija), Marko Churnchetz Trio feat. Jonathan Hoard (Njujork, SAD), Vasil Hadzimanov Band (Srbija), a potom kreće Jam Session, sa Banetom Gluvakovim (Srbija).
Dakle, nije magija, već puno rada, truda, vere, upornosti, malo sreće i puno prijatelja. Pa dobro… i malo magije.
Beogradski bluz bend Zona B odžao je koncertnu promociju svog novog albuma u sali Amerikana Doma omladine, u petak 19. aprila. Bluz veterani su priredili još jednu fenomenalnu svirku i pokazali zašto ih mnogi smatraju za jedan od najboljih domaćih bluz sastava. Ostaje žal što sala Amerikana nije bila više posećena, jer su beogradski bluzeri to apsolutno zaslužili.
Od samog početka koncerta bend je pokazao za šta je sve sposoban. Kombinacija klavijatura, gitare i usne harmonike koji se prepliću konstantno uz naravno fenomenalnu ritam sekciju ostavila je sjajan utisak na sve prisutne. Takođe, ni publika nije ostala ravnodušna na bluz ritam i poznate melodije sa bine.
Pera Džo/ Photo: AleX
U publici je, očekivano, bila nešto starija ekipa, ali je takođe bilo i pripadnika mlađe generacije, što obećava i budi nadu da se možda među njima kriju oni koji će očuvati nasleže BG bluesa i Zone B.
Potom je Petar Zaharija najavio goste, a na bini se pojavio hor KST. Usledila je pesma koja će se naći na novom albumu benda, koju su izveli zajedničkim snagama. Usledila je obrada legendarne “Help” Beatlesa, kao i “Stand By Me” Bena E, Kinga.
Duda Bezuha/ Photo: AleX
Bend je nastavio sa sjajnom svirkom, sve do samog kraja, a moj utisak večeri je svakako virtuoznost Dude Bezuhe koja mi je vratila željuda se ponovo prihvatim gitare koja već neko vreme samo skuplja prašinu…
Zona B je bend koji čine svim ljubiteljima bluz zvuka jako dobro poznata lica. Dušan Duda Bezuha na gitari, nekadašnji basista Idola Zdenko Kolar, “gospodar” usne harmonike Petar “Pera Joe” Miladinović, bubnjar Dušan Ristić, Zoran Žikić na perkusijama i pevač Petar Zaharija. Bend je u svojoj karijeri dugoj preko tri decenije je sarađivao sa mnogim poznatim licima ali svakako se izdvaja njihov nastup na kome je gostovala svetska bluz ikona Badi Gaj, dok je u bendu još bio pevač iz originalnog sastava Lola Savić, otac poznatog glumca Viktora Savića.[/infobox]
Sa početkom poslednje sezone serije “Game of Thrones“ sve njene fanove zanima samo jedna stvar, ko će na kraju završiti na Gvozdenom prestolu.
Fanovi na društvenim mrežama spekulišu o sudbini svojih omiljenih junaka, a neki od njih su odlučili i da pokušaju da zarade na svojim prognozama ostavljanjem novca u kladionicama.
U celoj euforiji pomalo smo zaboravili na sve “pale borce“ iz ranijih epizoda.
Australijska medijska kuća Foxtel, međutim, odlučila je da nas podseti na njih. Ona je odgovorna za izgradnju privremenog groblja posvećenog svim važnim preminulim likovima iz serije “Game of Thrones”.
Game of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
GAme of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
GAme of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
GAme of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
GAme of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
GAme of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
GAme of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
GAme of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
Game of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
Game of Thrones groblje/Photo: Centennial Park
Locirano u Sidneju, groblje se prostire na površini od oko 2.000 kvadratnih metara Centennial parka.
U okviru kompleksa mogu se videti dva velika mauzoleja posvećena preminulim članovima porodica Stark i Barateon.
Pogrebno mesto kralja Džofrija je obeleženo njegovom velikom bistom, dok Vrhovni Vrabac, shodno njegovim religijskim uverenjima, ima veoma skroman nadgrobni spomenik.
Novi trejler za predstojeći dokumentarac Baraka Gudmena pod nazivom “Woodstock: Three Days That Defined a Generation”, beleži sav haos i utopiju koji su definisali legendarni festival.
Trejler se otvara logističkom noćnom morom koju je festival prouzrokovao, počevši od velike gužve u saobraćaju, koja je nastala dok se 400.000 ljudi spuštalo na farmu Maksa Jasgura u mestu Bethel.
Woodstock/Photo: YouTube printscreen
Dokumentarac će prikazati do sada neviđene snimke i ispitati “politički i društveni preokret koji je vodio do ta tri istorijska dana, kao i događaje sa koncerta”.
Film će biti premijerno prikazan 28. aprila na Tribeca filmskom festivalu, a u bioskope dolazi 24. maja.
Spomenik Džoniju Kešu, legendi kantri muzike, biće postavljen u dvorani statua u američkom Kapitolu, pošto je njegova rodna država Arkanzas odlučila da ukloni sada postojeće, sporne spomenike osoba koje se povezuju s rasizmom.
Svaka američka savezna država postavlja po dve statue u dvoranu statua (Statuary Hall), veliku galeriju smeštenu unutar Kapitola, zgrade u kojoj se nalazi Kongres Sjedinjenih Država.
Spomenici iz prošlog veka koje je postavila država Arkanzas nedavno su bili meta oštrih kritika pokreta koji zahteva uklanjanje iz javnosti simbola Konfederacije u Američkom građanskom ratu, a reč je o grupi južnih država koje su branile ropstvo.
Federalna država Arkanzas, jedna od nekadašnjih članica Konfederacije, nedavno je objavila da će jedna od novih statua biti u čast Džonija Keša, ikone kantri muzike, koja je obieležila generacije i smatra se jednim od najuticajnijih amerikih muzičara 20. veka.
Autor pesme “I Walk the Line”, umro je 2003. u Nešvilu, a društvo u Dvorani statua praviće mu spomenik u čast Dejzi Bejts, afroameričke novinarke koja se istakla u borbi za građanska prava.
Dejzi Bejts je odigrala važnu ulogu u borbi devet crnih učenika u Litl Roku za ravnopravan upis u školu u glavnom gradu Arkanzasa, a da bi tu integraciju sproveo, predsednik Ajzenhauer morao je 1957. godine da pošalje vojsku.
Današnji guverner Arkanzasa, republikanac Ejsa Hačinson, pozdravio je Dejzi Bejts kao izvor nadahnuća u borbi za građanska prava “što je bio bitan deo naše istorije koji mnogo govori o našoj hrabrosti i o nama kao državi”.
Dejzi Bejts/Photo: printscreen
Rekao je da je većina učesnika u raspravi saglasna da se postojeći spomenici zamene. Tako će biti uklonjene statue osoba koje su branile segregaciju i ropstvo: Džejmsa Pola Klarka, senatora i guvernera Arkanzasa koji je prisilno sproveo segregaciju na prelazu u 20. vek i Juraja Rouza, advokata koji je podržavao Konfederaciju.
Tokom skoro pet decenija i posle 58 romana, Stiven King je u naše snove protkao neverovatne stvari. Nijedan drugi živi autor ne može toliko da nas uplaši kao on. Njegov rad zadire direktno u naše prirodne i najveće strahove.
Kingova ukrašena proza učinila ga je lakom metom za kritičare. Književni krugovi vole da raspravljaju o tome da li je on zapravo dobar pisac ili samo prevarant, koji je prevario masu da tretira palp fikciju kao visoku umetnost.
King je jedan od najtiražnijih autora, koji je prodao više od 350 miliona primeraka svojih knjiga. Prešao je dug put, s obzirom na činjenicu da je svoj prvi roman bacio u kantu za smeće, ali ga je supruga ubedila da ne treba da odustane pa ga je 1974. godine objavio pod nazivom “Keri”. Roman je potom postao hit horor film.
Keri/YouTube printscreen
Stiven King je i dalje glavni izvor inspiracije za Holivud, jer je inspirisao skoro 100 filmskih i TV adaptacija. Najnovije, adaptirano izdanje njegovog romana “Groblje kućnih ljubimaca” stiglo je pre nekoliko dana i u naše bioskope.
Iako su njegovi žanrovski napori mešavina sci-fi, fantazije, vesterna i kriminalističke fikcije, on se i dalje prvenstveno doživljava kao majstor horora.
Međutim, kada je reč o Kingovom radu, strahovi se ne pojavljuju iz neshvatljivog, već iz onoga što Amerika zna da je istina, ali je tako dugo pokušavala da porekne.
“Keri” je vatrena kugla besa usmerena na kontinuirano potiskivanje ženske seksualnosti.
“Isijavanje” ometa svetost roditeljskog nasleđa, postavljajući pitanje da li možemo da izbegnemo cikluse nasilja i razaranja koje smo nasledili od naših predaka.
Stiven King/Photo: facebook@OfficialStephenKing
U “Mrtvačkom plesu”, njegovoj zbirci eseja o hororu iz 1981. godine, King imenuje tri emocije izazvane žanrom: odvratnost, užas i teror. Njih smatra najmoćnijim, jer se ne bave onim što se vidi ili čuje, već šta nam govori o našem svetu.
King se često bavi poricanjem sa natprirodnim zaokretom. Umrli, na primer, imaju tendenciju da se uzdignu iz groba kako bi istakli oštre istine o protagonistima priče.
Ne možemo da poričemo svoju prošlost ili pokušamo da pobegnemo od nje. Stanovništvo Derija (poluizmišljeni grad u Mejnu, gdje se odvija radnja mnogih Kingovih dela) može da pokuša da potisne tamnu istoriju grada – od eksplozije železare koja je ubila skoro 100 dece, do spaljivanja crne tačke od strane belih supremacista – ali ovo dozvoljava samo da stvorenje inače poznato kao klovn Penivajz (To) napreduje. Svakih 27 godina, on se ponovo pojavljuje da bi se hranio ovim nasiljem. Svako ko poznaje američku i svetsku istoriju, prepoznao bi iste cikluse.
Stiven King/Photo: combo promo
Kao što bi rekao Džordž Santajana:
– Oni koji ne mogu da se sete prošlosti osuđeni su da je ponove.
Ipak, King se ne baca u očaj. On može da koristi naše strahove suočavanja sa istinom kao sredstvo da nas zaplaši, ali nas ne osuđuje za večnost. Nadamo se da će buduće generacije konačno moći da pobede čudovišta našeg sveta.
Peti Festival srpskog podzemlja održan je prošlog vikenda u Novom Sadu, u Hali 6 NS sajma. Prvi utisci su se slegli, a mi smo pitali Milana Rakića, jednog od organizatora festivala, da li je zadovoljan.
Milan Rakić i Danica Bićanić/ Photo: Vovka Chudinov
– Ovogodišnji, peti Festival srpskog podzemlja definitivno je opravdao očekivanja nas kao organizatora ali, koliko sam video, i publike koja se pojavila u velikom broju i sve propratila sa ogromnom energijom. Svi bendovi i učesnici su bili na visini zadatka i dali bukvalno sve od sebe da ceo događaj bude što bolji. Meni lično je prvo veče festivala, koje je bilo rezervisano za vizuelne umetnike, bilo pun pogodak i dalo je neku potpuno novu dimenziju našem festivalu.
Na otvaranju izložbe i performansima smo mogli da vidimo zaista širok spektar posetilaca, od uvaženih profesora sa akademije umetnosti u Novom Sadu, do studenata iste, srednjoškolaca i raznih drugih nestandardnih posetilaca za jedan underground događaj. A to je zaista bitno saznanje i nama sada daje neki novi vetar u leđa da se ovom umetničkom scenom pozabavimo još više naredne godine.
Takođe naši specijalni gosti iz Slovenije, ekipa koja je radila film “Železne stopinje”, oduševljeni su festivalom, prijemomi i generalno svime što su videli i čuli kod nas. Dogovorena je i neka buduća saradnje sa njima na teritoriji Slovenije, ali više o tome kada dođe vreme.
Sve u svemu, FSP priča se širi, ide u pravom smeru i smatram da postaje jako bitan stub odbrane istinske nezavisne scene kojoj je ovde itekako potrebna sveža snaga i energija. Vidimo se 2020! – ispričao je u Rakić za Headliner.
Photo/ Promo (FSP)
Festival je otvorio Jernej Vene, muzički urednik “Radio Val 202” iz Slovenije i Zoran Bale Bulatović, kompozitor, muzičar i član bendova Luna i Pekinška patka.
Prisutni su mogli da pogledaju pefrormanse Nenada Bogdanovića – “Human Code” i Aleksandra Jovanovića – “Mail art 25250 Odžaci”, radove Danijela Babića i još 40 underground umetnika čiji su radovi bili izloženi u okviru izložbe “Mejl art mreža”
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo/ Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Photo: Promo (FSP)
Branislav Smuk/ Photo: Promo (FSP)
Drugi dan festivala bio je rezervisan za nastupe bendova. Na dve bine, bez prestanka, sviralo je čak 16 alternativnih muzičkih grupa.
Delić atmosfere iz bekstejdža…
Photo: Vovka Chudinov
Photo: Vovka Chudinov
Photo: Vovka Chudinov
Photo: Vovka Chudinov
Photo: Vovka Chudinov
Photo: Vovka Chudinov
Photo: Vovka Chudinov
Photo: Vovka Chudinov
Photo: Vovka Chudinov
Casillas/iPhoto: Vovka Chudinov
I, kako kažu organizatori: – Nastavljamo dalje, sabiramo utiske i planiramo FSP 2020, a mi dodajemo: – Vidimo se sledeće godine u još većem broju.
Za sve koji nisu mogli da dođu na peti FSP, evo šta su propustili…
Gitarista Guns N ‘Roses Sleš nedavno je u razgovoru za Consequence of Sound otkrio koji je bend po njemu bolji – Rolling Stones ili AC/DC.
– Gde da počnem? AC/DC bi bio najbolji da nije The Rolling Stonesa, najvećeg rock benda ikada. Rolling Stones će uvek biti prvi za mene, a potom AC/DC. Nema drugih bendova koji na taj način koriste rokenrol uticaj 50-ih kao što to čini AC/DC – rekao je Sleš i dodao:
– Volim ih zbog toga. Mislim da je Fil Rud jedan od najboljih bubnjara svih vremena. U periodima kad on nije bio u bendu, uvek sam bio razočaran. Dragomi je što su se svi vratili u bend, ali posebno je sjajno što je Brajan ponovo tu – rekao je Sleš.
Sleš je u jednom od ranijih intervjua za Belfast Live otkrio i svoje mišljenje o zdravstvenim problemima Mika Džegera:
– To ne može da se planira, takve stvari se jednostavno dešavaju. Godine prolaze , a vi i dalje radite to što radite, i odjednom prođe 20 godina, i tu ste gde ste… Svaki minut koji još možemo da provedemo sa Stonesima, na bilo koji način, je kul. Ali, s druge strane, verujem da su se i sami Stonesi u jednom momentu zapitali – “da li smo ovo mogli da predvidimo” – rekao je Sleš i dodao:
– Važno je samo da su oni i dalje tu i da rade ono što rade najbolje – završio je Sleš.
Fotka je izazvala različite komentare, ali jedna stvar je bitna. Džošov glas je ok, bend ređa koncerte, tako da nema dileme da će biti spremni za nastup na Exitu, 6. jula na Main stageu.
Klincima iz Mičigena, koji su u kratkom vremenskom periodu postali istinske rok zvezde, ipak neki i dalje ne priznaju kvalitet.
Prošle sedmice, Stiven Vilson, frontmen rok benda Porcupine Trees, u intervju za Radioplay.dk nazvao je Gretu Van Fleet “trećim primerkom kopije Led Zeppelina”.
Vilson je rekao:
– Taj užasni bend Greta Van Fleet, znate taj bend? Mislim da su apsolutno beznadežni. Mislim da su jako loši, mislim da je to šala. Oni su pokušaj benda, jer su prilično mladi momci, izgledaju kao boy bend, a sviraju kao stvarno loša imitacija, treći primerak kopije Led Zeppelina.
Svetska publika se, izgleda, baš i ne slaže sa njim. Jer Greta je, posle Grammy nagrade za najbolji rok album godine, na vrlo uspešnoj svetskoj turneji koja će trajati do polovine novembra, a koja uključuje nastupe u Meksiku, SAD, Australiji, Španiji, Italiji, Danskoj, Britaniji i, naravno, u Srbiji.
Bend je pre samo nekoliko dana objavio i video spot za live verziju “Highway Tune”:
