Povod za razgovor sa Goranom Šobićem je novi album njegovog benda Zid Mortal pod nazivom “Monopol i riziko”.

Album je, od prvog do poslednjeg akorda, od stihova do pakovanja CD-a, čistokrvni rock’n’roll album.

Šta je za tebe r’n’r i ko si ti, osim što si roker, ako to nije dovoljno?
– Vizija koja me vodi decenijama unazad je da je rock&roll umetnost koja obrazuje čoveka i koja je i mene oformila u ranoj mladosti. Te vrednosti sam uneo u svoj bend Zid Mortal, kroz tekstove koje pišem, muziku koju komponujem, ali i kroz ulogu menadžera, jer menadžer je taj koji bend usmerava da tu poruku na kraju prenese slušaocima. Kao menadžer i drugih bendova kao što su Woodoo Popeye, FEUD, ZAA trudio sam se da se kvalitet izdigne iznad kvanititeta i u tome istrajavam i dalje. Podršku mladim talentovanim bendovima dajem i kroz učešće u žiriju mnogih demo festivala, kao i kroz organizaciju koncerata koji daju šansu da ti ljudi dođu do izražaja i stanu rame uz rame sa velikim, uspešnim, ostvarenim domaćim bendovima. Godinama se bavim humanitarnim radom i sa velikim zadovoljstvom učestvujem u organizaciji manjih festivala koji za cilj imaju promociju zdravih stilova života, kao što je recimo “Organic live fest“ čiji sam muzički urednik.
Pseudonim Sirano dobio sam kao radio voditelj emisije noćnog programa “Džiterbag” u kojoj sam govorio o muzici i ljubavi, jer je ta povezanost po meni esencija pozitivnih emocija čoveka. Tu povezanost sam, u pauzi između drugog i trećeg albuma, opisao u dve knjige pesama koje sam u tom periodu objavio, pod nazivom “Ovde ko uđe ne izlazi živ“ i “Berger je kriv“.

Pauza koju pominješ je bila duga skoro 13 godina, dovoljno da nekim novim poklonicima tvoj bend zvuči kao nešto novo na sceni a zapravo prisutni ste veoma dugo. Kako bi, u nekoliko reči, zvučao CV Zid Mortala?
– Bend se prvobitno zvao Iskon, jer je ideja bila da se bavimo iskonskim temama života, ali smo onda odlučili da promenimo naziv benda, a da prvi album koji smo objavili 2001. godine za ITMM, nazovemo Iskon. Inspiracija za naziv Zid Mortal nam je bila pesma “Atomskog skloništa” o dva brata rođena na zidu smrti. U bendu inače svira moj rođeni brat Nenad Šobić, na prva dva albuma je svirao bubanj, a na ovom albumu svira gitaru i peva. Zid Mortal označava zid koji nas podseća da je život ograničen i samim tim vredan.

[infobox title=’Monopol i riziko’] Novi album Zid Mortala zove se “Monopol i riziko”, objavljen je za izdavačku kuću Take it or leave it. CD je dizajniran kao nekadašnja LP ploča, sa jedne strane omota je buklet sa tekstovima i slikama, a sa druge strane je CD odštampan kao ploča. Zašto?
– Time smo želeli da damo akcenat na nekadašnje objavljivanje albuma koji su bili jedna značajna celina, nosili su svoju emociju i poruku i obeležavali su periode naših života. Uspeli smo da postignemo ravnotežu između emocije i produkcije, jer bez te ravnoteže ostali bi ili bez emocije ili bez produkcije – kaže Sirano.[/infobox]

Posle “Iskona” došao je i drugi album i nagoveštaji ozbiljnog uspona ali je umesto toga nastupila pauza. Šta se dogodilo?
– Drugi album se zove “Svemir i ljudska glupost“ (po Ajnštajnovoj teoriji da su samo dve stvari neograničene, svemir i ljudska glupost, mada za svemir nije bio siguran). Album je objavljen 2005. godine za One records. Oba albuma su bila dobro prihvaćena i zapažena, pa smo imali prilike da sviramo na prvom Belgrade beer fest-u, EXIT-u, u revijalnom delu Zaječarske gitarijade, nekoliko puta na Trgu Republike sa Radijom 202, kao i na više koncerata po Srbiji u organizaciji 202-ke, kao predgrupa Ribljoj Čorbi na njihovom koncertu na Ušću, a kasnije sa njima i u drugim gradovima u Srbiji. Nakon promocije drugog albuma i snimljena dva spota doživeo sam saobraćajnu nesreću koja dovodi do razilaženja benda i pauze od dvanaest godina.

Možda je bend pauzirao sa novim izdanjima ali ti nisi odmarao. U periodu koji je usledio, čini se da si bio kreativniji i prisutniji nego ikada, samo na drugi način.
– Nakon udesa sam objavio prvu zbirku pesama pod nazivom “Ovde ko uđe ne izlazi živ” u kojoj se nalaze pesme pisane za bend i počeo da pišem drugu zbirku pesama, kako sam je nazvao poetski roman, pod nazivom “Berger je kriv”. Knjiga je posvećena liku Bergera iz filma “Kosa”, jer uvek tražimo krivca i uvek ga tražimo u drugom, pa sam ga tako ja našao u liku Bergera optuživši ga za sve pozitivno u sebi. Promocija te knjige je bila u velikoj sali SKC-a 2009. godine, na kojoj su učestvovali moji prijatelji, poznati muzičari sa domaće muzičke scene, kao što su Bora Đorđević, Woodoo Popeye, Aca Seltik, Inspektor Blaža, Miki Perić, Katarina Popović iz benda Etar, menadžer Dragan Novičić, slikar Dejan Drvenica, Predrag Mitrović iz benda Šablon i Igor Jakovčevski, naš naučnik, tada na radu u New Yorku. Za tu priliku novi sastav Zid Mortala je odsvirao pet starih pesama u novom aranžmanu i na tom mestu smo prvi put pustili demo spot jedne pesme kojim smo najavili da radimo na novom albumu. Dok smo snimali album počeo sam da sarađujem kao menadžer sa grupom FEUD i glumio u njihovom spotu za pesmu “Vlast”.  Naša saradnja bila je vrlo uspešna, o čemu govore brojni nastupi ali i milionski pregledi na youtubeu, i trajala je skoro tri godine.

[infobox title=’Baš ozbiljna ekipa…’]

Emocija je lična stvar, ali produkcija je nešto što može prepoznati svako i ovaj album se time svakako može pohvaliti. Čini se da se veoma ozbiljna ekipa okupila na popisu zaslužnih?
– Album je snimljen u studiju Devotion kod Marka Živanovića, gitare i vokale je svirao i pevao Nenad Šobić Džo, gitare smo svirali još Slobodan Bugarčić i ja, klavir i klavijature je odsvirao Željko Adžić, bas gitaru Đorđe Golubović, a bubanj Milan Jejina Jeqy. Na albumu gostuju kao prateći vokali Robert Perić (Rapid Force, Feud), Katarina Popović (Etar), Milena Branković (Trigger), Jovana Milošević (Maraqya), Katarina Gojković, etno vokal, Nikola Zorić (Riblja Čorba) na hammond-u, Nikola Demonja Jr. na saksofonu i izuzetni Vidoja Božinović Džindžer (Riblja Čorba) na gitari – kaže Goran Šobić.[/infobox]

Stiče se utisak da si tokom čitavog tog perioda pripremao, smišljao, brusio ovo što je konačno izašlo kao neobično asocijativan i inspirativan proizvod. Vidi se da si mnogo pažnje posvetio detaljima. Da li je to razlog više puta najavljivanog pa odlaganog objavljivanja albuma?
– Album je trebalo da bude objavljen 2015. godine, ali smo odlučili da ga snimimo ponovo i onda se taj proces iz raznih razloga odužio. Najgori neprijatelj dobrog je još bolje. Izdanje na cd-u i na digitalnim platformama je objavljeno 20. septembra 2018. godine zvaničnom najavom albuma i spota za pesmu “Pet minuta sam” na talasima Radija 202, kod Vlade Džeta. Moje prvo gostovanje sa prvim albumom je bilo kod Vlade pa sam želeo da ispoštujem tradiciju i da ovaj naš novi početak bude vezan za gostovanje kod njega.

Tekstovi tvojih pesama su barem podjednako značajni koliko i muzika. Očigledno je da svaka pesma nosi neku poruku i da ti želiš da ta poruka bude shvaćena. Jedan od brojnih pažljivo osmišljenih detalja albuma, koji se zapazi kada se pažljivo pročita buklet, jesu posvete. Svaka pesma osim dve obrade je posvećena nekome. Da li je to svojevrsna šifra za isčitavanje stihova?
– Pesma “Čovek i drvo” govori o ljudima što tuđe snove ruše, udarni stih koji to dovoljno jasno opisuje je “Čovek je sposoban, ume da od drveta napravi panj”. Sledeća pesma je “999”, jasno je da govori o toj godini, posvećena je Milici Rakić, devojčici koja je stradala tokom NATO bombardovanja dok je sedela na noši. To je mogao biti bilo ko od nas. Ova godina je s naše strane 999 a sa njihove 666. Uradili smo obradu pesme Riblje Čorbe poznate kao “Ja ću da pevam”. U našoj verziji se zove “Južna Afrika 2015”, kao opomena da je trideset godina kasnije sve isto. Značajna pesma pod nazivom “Animal planet” je posvećena našoj deci, a govori o svim posebnim ljudima na ovoj planeti koji se trude da opstanu u svojim pozitivnim ulogama. Pesmu “Crni veo” sam posvetio Nicku Caveu, a zašto potrebno je poslušati tekst s pažnjom. Cave mi je svojim albumom “Murder ballads”, iz nehata, dao volju da opstanem u svom stvaralačkom izrazu. Tekst pesme “Pet minuta sam”, za koju je snimljen i prvi spot, nam poručuje da je vreme revolucije prošlo i da svi oni koji žele da promene ovaj crni svet u belo mogu samo da budu pet minuta sami i onanišu. Pesma je posvećena Hugu Lopesu, svetskom prvaku u onanisanju čije je prosečno vreme, koje je beležio godinu dana, iznosilo pet minuta. Kurtu Cobainu sam posvetio pesmu “Svet koji je prodao čoveka”. Izbačeni deo refrena je glasio “Kurte da li čuješ kako zemaljska kugla jeca?”. Uradili smo obradu novokomponovane narodne pesme “Crno na belo”, nazvanu na našem albumu “Jedino moje”. Dok nas dele po veri, navijačkim strastima, garderobi, muzici koju slušamo doći ćemo dotle da svi ostajemo sami. Naša poruka je jedinstvo i zajedništvo, a ne raskol i podele. “Ovo je moj grad” je pesma o mom gradu, ali ujedno je i pesma o svim našim gradovima, onima u kojima smo sad i onima u kojima nismo. Album zatvara pesma “Volja”, posvećena Kevinu Carteru, fotografu, dobitniku Pulicerove nagrade, koji je fotografisao dete koje gubi snagu puzeći ka sabirnom logoru u Africi dok pored njega mirno sedi lešinar. Tri meseca kasnije izvršio je samoubistvo. Zato refren “božija volja božijom rukom a moja ruka mojom voljom”.

Napraviti ovakav album u današnje vreme je, u najmanju ruku retkost. Da li je u pitanju anahronizam, posveta nekom prošlom vremenu ili pak dokaz da r’n’r ima budućnost?
– Dok sa žaljenjem primećujemo da imamo krizu autora, da je negativna selekcija urušila kvalitet bendova, dok nema mesta za rock svirke, dok su mediji “sveli knjigu na tri slova“ neki ljudi predano rade na sebi i svojim pesmama. Ali, ako snime niskobudžetni spot svi očekuju visokobudžetni, ako snime visokobudžetni retko ko hoće da ga pogleda, ako ih nema u medijima svi očekuju od njih da budu u medijima, ako se pojave u emisijama koje trenutno postoje onda su se prodali, ako se obuku skupo onda su šminkeri, ako se obuku obično onda su demode, ako snime više gitara onda su previše glasni pa “nisu za slušanje”, a ako ne stave gitare onda šteta što nema gitara, ako odsviraju riff onda to više nije moderno, ako odsviraju solo to se više ne svira, a ako ne odsviraju onda im fali emocije ili nisu originalni. Uglavnom, život nam određuju trendovi, zavisimo od ljudi koji nemaju ni stav ni ukus. I šta očekujemo od albuma koji nosi poruku, poseduje specifičnu autorsku muziku i tekstove koji teraju na razmišljanje? Očekujemo da ljudima vrati veru u silinu energije koja može ponovo da nas okupi i pokaže da pravi rock&roll može i mora da postoji. Za to su potrebni ogroman trud i volja, ali, kako je rekao čuveni kineski mislilac i filozof “putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom”.

Intervjuisao Milan B. Popović