Brajan Feri će ponovo zapevati s nekima od svojih bivših kolega iz grupe Roxy Music i to će biti njihov prvi zajednički nastup nakon osam godina, a biće upriličen povodom njihovog ulaska u Rock and Roll Kuću slavnih.
Naime, ove nedelje Brajan Feri će se pridružiti multiinstrumentalisti Endiju Mekeju i gitaristi Filu Mancaneriju tokom ovog posebnog nastupa. Zbog drugih obaveza, preostali članovi sastava Roxy Music, Pol Tompson i Brajan Ino, neće prisustvovati događaju.
Osim ovog proslavljenog britanskog sastava, muzičari i grupe koje će takođe ove godine ući u Rock and Roll Kuću slavnih biće Radiohead, The Cure, Dženet Džekson, Stivi Niks, Deff Leppard i The Zombies.
Ceremonija se održava u Barclays centru u Bruklinu u Njujorku.
Nemačka metal indastrijal grupa Rammstein, poznata po provokacijama, kritikovana je danas zbog video klipa u kojem su članovi benda prikazani kao zarobljenici nacističkog koncentracionog logora.
– Prikazivanje muzičara Ramštajna kao zatvorenika koncentracionog logora koji čekaju smrtnu kaznu predstavlja prelazak crvene linije – izjavio je Feliks Klajn nemački zvaničnik kancelarije zadužene za pitanja o antisemitizmu.
Bivša predsednica Jevrejskog saveta Šarlot Knobloh ocenila je da je grupa prešla sve granice sa takvim spotom.
– Bezobziran je i neozbiljan način na koji grupa skreće pažnju sa patnje i ubijanja miliona ljudi a to još radi u zabavne svrhe – rekla je ona.
U jednom delu spota za pesmu “Deutschland” koji je emitovan na sajtu grupe, prikazani su muzičari u odeći koja podseća na uniforme zarobljenika za vreme nacizma, sa omčama oko vrata i kako čekaju da budu obešeni.
Rammstein/Photo: facebook@rammstein
Pevač Rammsteina Til Lindeman ima ranu na obrazu i desnom oku, dok gitarista nosi žutu zvezdu na uniformi.
– Zločin ne sme da se koristi u reklamne svrhe – izjavio je član nemačke Liberalne stranke Aleksander Graf Lambsdorf.
Grupa, osnovana 1994. godine, poreklom je iz istočnog dela Nemačke i jedan je od najpoznatnijih nemačkih bendova u svetu. Poznati su po spektakularnim koncertima na kojima koriste pirotehniku, ali i po provokativnosti.
U nekoliko navrata su kritikovani da su bliski nacističkoj ideologiji što oni kategorično odbacuju, navodeći da tu ideologiju zapravo ismevaju na svoj način i da nemaju nikakve veze sa ekstremnom desnicom.
Porodica pokojnog švedskog di-džeja Aviciia, koji je izvršio samoubistvo pre nepunih godinu dana, osnovaće fondaciju nazvanu njegovim imenom Tim Bergling, sa ciljem da se pruži pomoć ljudima koji imaju psihičke probleme.
Plan je, takođe, da se radi na prevenciji samoubistva, ali mnogo šire. Fondacija će se baviti i klimatskim promenama, očuvanjem prirode i ugroženih vrsta životinja…
– Tim je želeo da pravi promene. Pokretanje fondacije je način da sačuvamo sećanje na njega, i da i dalje delujemo u njegovom duhu – navodi se u saopštenju porodice.
Avicii se borio sa mislima o životu, sreći i smislu svega.
– Nije mogao da nastavi dalje. Želeo je da nađe mir – saopštila je porodica ranije.
– Naš voljeni Tim bio je tragač, nežna umetnička duša koja je tragala za odgovorima na egzistencijalna pitanja, ambiciozni perfekcionista koji je putovao i vredno radio tempom koji ga je doveo do ekstremnog stresa – naveli su oni.
Moraćemo, izgleda, da se oprostimo od čuvenih replika iz filmova, serija i knjiga koje smo često citirali u našim objavama na internetu, a Google i slične kompanije trebalo bi da se obaveću da uklanjaju sadržaje za koje autori nisu izdali dozvolu za objavljivanje.
Citiranje replika iz filmova i serija, slike poznatih ličnosti koje možemo da vidimo na Instagram i Facebook profilima njihovih fanova, muzički spotovi, citati iz knjiga – jednom rečju – sve na čemu je dosadašnja komunikacija počivala može uskoro postane prošlost.
Izveštač Evropskog parlamenta o toj temi, nemački političar CDU Akles Fos rekao je da novi zakon o autorskim pravima “okončava Divlji zapad na internetu, ali i štetu nanesenu autorima”.
Tome se usprotivila poslanica stranke Pirata u Evropskom parlamentu Julija Reda, rekavši da bi “internet, onakav kakvim ga poznajemo, pao isključivo u šake tehnoloških i medijskih giganata”.
Pet miliona korisnika interneta je potpisalo peticiju protiv reforme. I dok Google, Wikipedia i drugi internet-koncerni protestuju protiv reforme, brojne medijske kuće je podržavaju.
Razlog za ovakvu odluku jeste kontroverzni član 13. Direktive o autorskim pravima na internetu, koji je juče usvojio Evropski parlament i kojim su žestoko pooštravaju pravila o poštovanju “copy righta” na mreži.
Član o kome je ovdje reč podelio je Evropu i svet jer prisiljava internet-kompanije da uvedu stroge automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što bude objavljen na društvenim mrežama. Sav sadržaj biće filtriran, sve od slika, preko spotova i inserta iz filmova, do gifova ili mimova.
Internet korisnici više neće moći da objave nijedan sadržaj bez saglasnosti vlasnika autorskih prava ili ukoliko ne plate određenu sumu novca. Posledice po one koji se ogluše na ovo pravilo još nisu poznate.
Ovo preti da postane najveća cenzura interneta do sada, a možda i da dovede do njegovog umiranja.
Kako bi se direktiva poštovala i izbegle tužbe, platforme će morati da angažuju mašine koje će prepoznavati koji sadržaj može da prođe, a kojim se rizikuje tužba jer je plagijat. Reč je o računarskim programima.
Oni bi trebalo da spreče da se zaštićeni sadržaji uopšte pojavljuju na platformama poput YouTubea. Način da se ovo ublaži vidi se u plaćanju dozvole korišćenja određenih sadržaja.
Internet-platforme su u početku veoma kontrolisale sadržaj objava korisnika, ali je u poslednje vrijeme to polako izmaklo kontroli. Za kršenje ove direktive biće kriva direktno platforma koja nije blokirala sadržaj, pa će sada sve morati da filtriraju ukoliko ne žele da plaćaju milionske odštete.
Stručnjaci smatraju da će od nove direktive najmanje profitirati vlasnici autorskih prava, a više njihove asocijacije i velike izdavačke kuće koje su i tražile uvođenje nove mere. Njihov argument je da platforme kao što je “Google vesti” zarađuju novac a da ti autori ne dobijaju ikakav udeo u toj zaradi.
Kritičari novog zakona ukazuju i na zakonske odredbe u Nemačkoj, gde još od 2013. postoji zakon o toj zaštiti, ali on do sada nije doveo do toga da se izdavačima plate relevantne sume.
Vulkan izdavaštvo uskoro će objaviti reizdanje čuvenog romana “Groblje kućnih ljubimaca” nastalog iz pera najpoznatijeg pisca horora Stivena Kinga. Zasnovan na originalnom romanu, ljubitelji ovog žanra moći će od 11. aprila da pogledaju i istoimeni film (“Pet Sematary”) u bioskopima širom zemlje.
Roman “Groblje kućnih ljubimaca” prati život bračnog para Krid nakon što su se sa dvoje male dece preselili iz Bostona u prelepu kuću u ruralnom Mejnu. U novom okruženju sve je bajkovito, čak previše dobro da bi bilo istinito. Međutim, zlokobna tajna koja vreba nadomak kuće vrlo brzo će se poigrati s naizgled savršenom porodičnom idilom. Kad se dogodi tragedija, Luis Krid će se obratiti za pomoć svom neobičnom komšiji. Ni ne sluti da će tim postupkom izazvati lančanu reakciju opasnih događaja koji sa sobom nose neshvatljivo zlo i zastrašujuće posledice.
Od svog prvog pojavljivanja davne 1983. godine, roman “Groblje kućnih ljubimaca” stekao je toliku slavu da ga s razlogom nazivamo kultnim. Koliki je uticaj imao na popularnu kulturu govori podatak da su se motivi iz romana koristili u muzici, kao i u crtanim serijama. Prvi istoimeni film pojavio se 1989. godine i dodatno je doprineo popularnosti romana. Iako su Kingove knjige poznate kao izuzetno mračne, “Groblje kućnih ljubimaca” prevazilazi sve ostale. Borba dobra i zla ne postoji, kao ni srećan kraj. Samo tama i zlo.
Kroz ceo roman prepliću se motivi zombija, groblja, demona i zle kobi. Glavni junak bori se protiv nečega što nema lice ni konkretan oblik, ali je uvek prisutno. Iskonsko zlo do kraja ostaje u domenu nepoznatog kao i sudbina junaka, a srž priče upravo je ljudska nemogućnost da prihvati smrt i gubitak. Jedno je sigurno – posle čitanja ovog romana, nećete mirno spavati. Mračna bezlična pojava koja živi u indijanskom groblju okupiraće vaše misli i kad zatvorite korice knjige.
Kralj horora, kako ga mnogi nazivaju, Stiven King, rođen je u Portlandu. Još kao student Univerziteta u Mejnu počeo je da piše nedeljnu kolumnu za školski list. Diplomirao je engleski jezik i jedno vreme radio kao predavač. Međutim, pošto profesorska plata nije bila dovoljna za plaćanje stana i za život, počeo je da piše priče za muške magazine.
Stiven King/ Photo: Promo
Prvu knjigu objavio je 1974. godine. Do sada, iza sebe ima više od pedeset knjiga, koje su prevedene na gotovo sve svetske jezike. O tome koliko je King veliki pisac govori i podatak da je 2003. godine dobio Orden američke književne fondacije za doprinos svetskoj književnosti.
Roj Orbison i Badi Holi ove godine će zajedno krenuti na “turneju”, kao hologrami, kako izveštava Billboard. Reč je koncertima na kojima će pionire roka, reinkarnirane pevače i tekstopisce podržati bend i prateći vokali uživo.
Badi Holi/Photo: facebook@officialbuddyholly
“Rock ‘N’ Roll Dream Tour” obeležiće prvu produkciju kompanije BASE Hologram koja će zahvaljujući tehnologiji istovremeno raditi koncerte za isti hologram, što znači da će publika u Severnoj Americi i Evropi teoretski moći da “uhvati” Orbisonove i Holijeve holograme u istoj noći, ali s različitim živim muzičarima koji ih prate.
I nama je to i dalje bolesno, ali hajde… svako ima pravo da nešto voli ili ne. Neka cveta hiljadu cvetova…
Australijski muzičar Nik Kejv otkrio je svojih deset omiljenih ljubavnih pesama, među kojima se nalaze numere Elvisa Prislija, Nine Simone, grupe The Bee Gees, i druge.
Legenda alternativnog roka otkrila je ovu listu na svom sajtu Red Right Hand Files, na kojoj redovno komunicira sa fanovima. Jedan od njih upitao je Kejva koja je njegova definicija ljubavi i koje pesme su ga emotivno pogodile “u živac”.
U svom odgovoru, muzičar je rekao:
– Pitaš me o ljubavi, Mak, i možda je upravo to ljubav – možda su pesme rečnik ljubavi. Možda smo ih baš zbog toga i začeli – da bismo dali glas ovom neobičnom, misterioznom osećaju koji nas prati kroz ceo život… Ne znam. Možda su neke pesme otelotvorenje ljubavi kao takve i zato nas toliko duboko dotiču…
Pre nego što će preći na listu, objasnio je:
– Ovo je lista mojih deset najdragocenijih ljubavnih pesama – starih, uglavnom tužnih, takođe i sentimentalnih, koje su sa mnom putovale kroz godine, lelujale kroz moj svet i uvek me spasavale. One su male nenametljive ljubavne bombe, ali važne kao što bilo šta drugo može da bude.
Posle rasprodatih (n)ovogodišnjih koncerata u Srbiji i regionu, zvezde beogradske alternativne scene Artan Lili najavljuju ekskluzivni klupski koncert u Zagrebu, na metar od publike, u četvrtak, 25. aprila u sklopu programa “Zvonko Radost predstavlja”. Artanima će se na pozornici u Saxu pridružiti intrigantni Buč Kesidi.
– Nije nas bilo tačno godinu dana u Zagrebu i imamo puno razloga za žurku: završili smo drugi album koji promovišemo novim singl/spotom “Na mišiće” i drago nam je što nastavljamo druženje s našom zagrebačkom publikom jednim ovako prisnim, klupskim nastupom – ističu članovi popularne beogradske četvorke.
Beogradska noise-pop grupa Artan Lili postoji od 2013. godine. Grupu čine Bojan Slačala, Romana Slačala, Marko Ajković i Ivan Skopulović. Postali su poznati po sukcesivnom objavljivanju svojih singl-spotova. Njihovi singlovi od tada do danas osvajaju prva mesta svih relevantnih top lista u regionu. I još kažu: “Srce na terenu uvek kad je gusto” pa najbolje da proverite 25. aprila u Saxu šta to zapravo znači.
Sve zapaženiji pančevački levoruki indie pop rock elektro boy bend duo Buč Kesidi svira prvi put u Zagrebu kako bi promovisali trenutni hit singl “Nema ljubavi u klubu” koji razbija na regionalnim top listama, kao i novi singl “Đuskanje ne pomaže” koji izlazi u aprilu.
Buč Kesidi/ Photo: Staša Bukumirović
Poznati po debi albumu “Posesivno-ospulsivni hospul” i pesmama kao što su “Jaa (imam plaan)”, “Draga?” i “Kafe aparat” i bombastičnim koncertima po zemlji i regionu, mladi momci spremni su da osvoje novu publiku. Buč Kesidi čine Luka Racić za gitarom i efektima i Zoran Zarubica za bubnjem i elektronikom.
Čuveni afričko-francuski šoumen, pop i rok muzičar, kompozitor i džezer, ali pre svega jedan od najtraženijih bubnjara na svetu, Manu Kače, premijerno će nastupiti sa čuvenim hrvatskim pijanistom Matijom Dedićem, u Beogradu, 14. aprila u okviru Musicology Barcaffè Sessions, u klubu Bitefartcafe. Ovim virtuozima na sceni pridružiće se i kontrabasista iz Brazila Romulo Duarte.
Manu Kače karijeru je započeo kao bubnjar Pitera Gejbriela, nastavio je sa Trejsi Čepman, Džoni Mičel, Stingom, Dajr Streits, dok je na ovim prostorima prvi put zasvirao u saradnji sa Džibonijem 2001. godine. U beogradskom kultnom klubu Bitefartcafe nastupao je prvi put pre čak 14 godina, i sa nestrpljenjem iščekuje da ponovo zasvira u ovom klubu, koji je sada proširen i potpuno prilagođen klupskim koncertima, na novoj lokaciji.
Manu je poreklom iz Obale Slonovače, a rođen je u blizini Pariza gde od detinjstva svira bubnjeve. Kako sam kaže, njegovi afrički koreni bili su presudni za današnji originalni stil koji opisuje kao mešavinu afričkog ritma, klasičnih udaraljki i elemenata džeza.
– Kada sviram džez nazivaju me rok bubnjarem, a kada učestvujem u rok projektima, kritika o meni piše kao o džezeru Manu Kačeu – kaže ovaj umetnik i dodaje: – Ja samo pokušavam da budem svoj i inovativan koliko i muzika koju sviram, a to je, pretpostavljam, više džez pristup.
Na predstojećem koncertu u Beogradu premijerno će izvesti numere sa albuma koje je sa Matijom Dedićem snimio nedavno u Parizu.
Do saradnje sa Matijom je došlo na inicijativu zajedničkog prijatelja Miše Relića, direktora koncertnog serijala Musicology Barcaffè Sessions:
– Stvarno mi se dopala njegova muzika i odlučio sam da prihvatim projekat, s radošću. Matija je došao u Pariz, imali smo divnih par dana snimanja i mislim da je sve izvanredno ispalo. Naši koncerti na Musicology Barcaffè Sessions, kako u Beogradu, tako i u Zagrebu dan ranije, dokazaće da li sam u pravu – izjavio je Kače.
Matija Dedić je okružen muzikom od rođenja, kao kompozitor i jedan od najznačajnijih hrvatskih džez pijanista. Pred beogradskom publikom nastupao je u pratnji svog oca Arsena, pa je i nakon njegove smrti sa majkom Gabi Novak izvodio očevu muziku.
Matija Dedič/Photo: Bitefartcafe promo
Matiju naša publika već dobro poznaje, s obzirom na to da je priređivao solističke koncerte i nastupao sa različitim umetnicima iz sfere džez, pop ili etno muzike.
Završio je Džez akademiju u Gracu i već godinama gostuje u brojnim evropskim zemljama i nastupa na prestižnim festivalima. Jula 2002. godine predstavio se na Džez festivalu u Montreu (Francuska), kao jedan od 11 finalista odabranih od preko 400 pijanista iz celog sveta. Lista umetnika s kojima nastupa je veoma široka i obuhvata neka od najznačajnijih imena međunarodne džez i pop scene.
Kako će zvučati spoj ova dva naizgled nespojiva muzičara, od kojih svako ima svoju priču, saznajte 14. aprila na koncertu u okviru Musicology Barcaffè Sessions. Tada ćete imati priliku da čujete ove izvanredne muzičare u potpuno drugačijem izdanju, po prvi put rame uz rame na jednoj bini, u intimnoj i prisnoj klupskoj atmosferi kakvu nudi ovaj koncertni serijal.
Ulaznice za sve koncerte mogu se kupiti online i na prodajnim mestima Ddtickets.rs ili Tickets.rs.
Možda ovo stvarno nije naslov za (tek) kraj marta, ali iz Netflixa su potvrdili da peta sezona serije “Black Mirror” stiže “later this year”… šta god im to značilo.
Da li ćemo tako dobiti novu sezonu na jesen ili u decembru, kao što je prošle godine bilo sa interaktivnim filmom Bandersnatch.
Pored ove informacije, stigla je i vest da će Entoni Meki i Jaja Abdul-Matin II glumiti u novoj sezoni.
Očekuje se da Netflix uskoro objavi i nove detalje vezane za petu sezonu kultne serije.
