Pevač grupe Prodigy, Kit Flint, sahranjen je u petak u gradu Brejntri u istočnoj Engleskoj, uz oproštajnu žurku sa dens muzikom i grmljavinom motora, koje je Flint prosto obožavao, i kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada njegovih obožavalaca.
Pomen u crkvi održan je samo za Flintove prijatelje i članove porodice, a preostali članovi grupe Prodigy pozvali su prisutne na žurku organizovanu u njegovu čast.
“We love you Keith. Live forever.”
Fans applaud and cheer as Keith Flint’s coffin in carried into St. Mary’s Church ? pic.twitter.com/aX6SmbhinG
Rainmaker, Iron Maiden tribute band se posle koncerata u Bosni vraća u Beograd i Novi Sad. Bend će 5. aprila nastupiti u beogradskom klubu Atom Akademija, dok će 6. aprila nastupiti u novosadskom Gerila Baru u okviru prvog Monsters of Rock vikenda.
Sastav je početkom godine nastupao u pomenutim klubovima, a ponovni koncerti realizuju se u okviru regionalne turneje koja nosi naziv “Legacy of the Beast”.
Rainmaker na svojim koncertima prolazi kroz ceo diskografski opus Iron Maidena, a kako saznajemo iz tabora benda, za predstojeće nastupe spremljen je novi set pesama.
Posle Beograda i Novog Sada, bend će napraviti kraću pauzu, a turneju nastavljaju u maju svirkama u Lukavcu, Splitu i Mostaru.
Samo nekoliko dana prošlo je od objave promotivnog spota Rijeka – European Capital of Culture koji je režirao Dalibor Matanić, a u ovom momentu na YouTube kanalu prednjače negativne ocene za isti.
Pod službenim nazivom “Port of diversity” (Luka različitosti) grad Rijeka 2020. godine postaje službena prestolnica evropske kulture. Promotivni spot, premijerno pušten u ponedeljak 25. marta, snimio je reditelj Dalibor Matanić.
Nošen idejom “Luke različitosti” Matanić se poigrao motivima supkultura i mladih sudarajući i spajajući suprotnosti na način kako smo to već navikli da očekujemo od jednog Leta 3 (koji je takođe postao zaštitni znak tog grada kad je u pitanju rok muzika), a sve je podloženo muzikom (takođe riječke) grupe Jonathan.
Port of Diversity/Photo: YouTube printscreen
Ali, nije dugo trebalo da video spot postane kontroverzan.
Spot je pregledan skoro 90.000 puta, a negativnih ocena ima više od pozitivnih. Time je ova promotivna kampanja verojatno i jedina u istoriji izbora EPK koju je domaća javnost dočekala na nož.
Port of Diversity/Photo: YouTube printscreen
Reakcije su potpuno podeljene, od onih koji prihvataju spot i njegovu ‘pomaknutost’ kao kulturni trademark Rijeke, koja odavno slovi i kao rokerski grad, do onih kontra mišljenja.
Oni koji ne prihvataju Matanićev spot imaju široki spektar kritika. Počevši od toga da je uzalud ulupano pola miliona kune (oko 67.000 evra), koje je po njihovim savetima trebalo usmeriti najugroženijim slojevima građana, do onih konzervativnijih pogleda koji su očekivali spot u smislu turističke razglednice na kojima bi trebalo da se vide, na primer, Riječki korzo ili Trsatska gradina, preko onih koji jednostavno ne vole grupu Jonathan ili im smeta pojavljivanje američkog astronauta, pa do radikalnih kritika onih koji ne podnose bilo kakve konotacije na LGBTQ populaciju u bilo kakoj korelaciji s Hrvatskom (makar se radilo o baletanu odevenom u balerinu).
Port of Diversity/Photo: YouTube printscreen
Luka različitosti? Itekako. Potpuno suprotstavljenih različitosti.
Rok giganti The Cure, koje ćemo ovoga leta gledati na Exitu, sinoć su primljeni u Rokenrol dvoranu slavnih, a na ceremoniji su odsvirali čak pet svojih hitova, uključujući „Lovesong“ i „Boys Don’t Cry“. Ovo priznanje je došlo posle čak 40 godina rada i isto toliko radijskih singlova, uz desetine miliona prodatih albuma širom planete, a nedavno je potvrđeno i da će legendarna grupa upravo ovog leta objaviti svoj prvi studijski album posle 11 godina.
Pored njih, sinoć je još šest izuzetnih muzičkih imena uvršteno u Rokenrol dvoranu slavnih na ceremoniji koja je održana u Barkli centru u Njujorku. Ova, po mnogima najveća počast u muzičkoj industriji ukazana je i legendarnim bendovima Def Leppard i Roxy Music, ali i grupama nešto novije generacije poput Radiohead i The Zombies. Na zlatne stranice muzičke istorije upisane su i čuvene pevačice, te ikone svog vremena Dženet Džekson i Stivi Niks.
Sam događaj bio je bogat poznatim muzičkim imenima koji su došli da iskažu poštovanje ikonama muzike, te je tako gitarista i tekstopisac benda Queen Brajan Mej govorio o rokerima Deff Leppard, grunge zvezda i frontmen Nine Inch Nailsa Trent Reznor predstavio je The Cure, a frontmen sastava Talking Heads Dejvid Birn bio je pravi izbor da predstavi ekscentrični Radiohead, koji su inspiraciju za ime dobili upravo od pesme Birnovog benda „Radio Head“ iz 1986.
Ovogodišnja ceremonija bila je istorijska zbog činjenice da je Stivi Niks postala prva žena koja je dva puta primljena u Rokenrol dvoranu slavnih, pošto je prethodno uvrštena među velikane 1998. godine kao deo sastava Fleetwood Mac. Zanimljivo je i da su Radiohead često isticali da im priznanja poput ovog nisu prioritet, te se postavljalo veliko pitanje da li će prihvatiti ovakvu čast i pojaviti se na ceremoniji, ali je se pokazalo da se prilika ulaska u Rokenrol dvoranu slavnih ne propušta.
Ovo priznanje smatra se jednom od najvećih potvrda veličine nekog umetnika i njegovog uticaja na modernu muziku, a ove godine prvi put je i publika učestvovala u izboru muzičara putem glasanja. Standardno pravilo jeste da mora da prođe 25 godina od izdanja prvog albuma benda ili izvođača, te su tako The Cure stekli pravo na mesto u dvorani slavnih 2004. godine, s obzirom na to da su na sceni debitovali sa izdanjem „Three Imaginary Boys“ 1979. godine, a Radiohead predvođen pevačem Tomom Jorkom svoju prvu šansu imali su prošle godine, pošto je njihovo debitantsko izdanje „Pablo Honey“ izdato 1993. godine.
Dead Kennedys će 26. aprila objaviti trostruki CD “DK40” kojim slave četrdesetu godišnjicu benda.
Album donosi snimke s tri koncerta od kojih su prva dva snimljena u decembru 1982. – jedan u Amsterdamu, a drugi u Minhenu. Poslednji disk donosi šesnaest pesama snimljenih na nastupu u San Francisku 1985. godine.
Bend je osnovan 1978. i objavili su četiri studijska albuma, kao i ploče uživo, kompilacije i EP izdanja. Glavni vokal i frontmen benda Dželo Biafra bend je napustio 1986. i nije se vratio u postavu nakon što su se ostali ponovno okupili u novom veku.
Ova tri diska podsećaju na bend u naponu snage, s Biafrinim besnim pankerskim tekstovima o bogatstvu i pohlepi političara.
Nova studija objavljena u časopisu Social Science and Medicine pokazala je da ljudi koji čitaju knjige žive duže od ljudi koji to ne rade.
Istraživači sa američkog Univerziteta Jejl testirali su 3.635 učesnika starijih od 50 godina o njihovim navikama čitanja. Ispitanike su podelili u tri grupe – one koji ne čitaju, ljude koji čitaju manje od 3,5 sata sedmično i ljude koji čitaju više od 3,5 sata nedeljno.
Istraživači su pratili svaku grupu tokom čak 12 godina. Ljudi koji su najviše čitali bile su obrazovane žene s visokim primanjima.
Tokom istraživanja, ustanovljeno je kako su obe grupe čitača živele duže od onih koji ne čitaju knjige, prenosi portal Klix.ba.
Čitaoci koji su čitali više od 3,5 sata sedmično, živeli su punih 23 meseca duže od ljudi koji uopšte nisu čitali. Taj produženi životni vek primenjen je na sve ispitanike, bez obzira na faktore njihovog imovnog, obrazovnog ili zdravstvenog stanja.
Knjige/Photo: Pixabay
Istraživači su stoga doneli zaključak da je životni vek moguće produžiti jednostavnom aktivnošću kao što je čitanje.
Kako pojašnjavaju stručnjaci, čitanje uključuje dva glavna kognitivna procesa – duboko čitanje i emocionalnu vezu.
Duboko čitanje je spor proces u kojem se čitalac bavi knjigom i nastoji je razumeti u svom kontekstu i u kontekstu spoljnog sveta.
Emocionalna veza je mesto gde čitalac saoseća s likovima, poboljšava društvenu percepciju i emocionalnu inteligenciju.
Ovi kognitivni procesi bili su vodilja istraživačima sa Univerziteta Jejl i korišćeni su kao markeri za njihovo istraživanje.
Iako izgleda da čitanje nudi prednost u pogledu preživljavanja, velike prednosti koje je potvrdilo ovo istraživanje jesu i manjak stresa i bolje ponašanje čitača.
Otkako se urušila prodaja “fizičkih” albuma, nezaisno od “renesanse” LP ploča koja je ipak specijalistička niša čemu se “poniranjem” bliži i CD, sve je teže ocenjivati nečiju popularnost. Naime, ukupna prodaja CD-ova u Americi pala je sa 500 miliona u 2007. godini na 141 milion primeraka u 2018. godini. Istovremeno, koncertni biznis u Americi dosegao je istorijski vrhunac od 8 milijardi dolara pa je sve važniji pokazatelj nečije popularnosti prihod od nastupa poput koncerta u londonskom Hyde Parku gde će u maju Dilan i Jang okupiti više od 50.000 ljudi po ceni od 75 do 335 funti.
Svakako, tu je i neizbežni YouTube na kome je pesma “Take Me To Church” daleko mlađeg irskog kantautora Hoziera u proteklih pet godina prikupila oko 266 miliona pregleda. U odnosu na tu cifru, tiraž Hozierovog istoimenog debi albuma od milion primeraka izgleda mizerno, ali u današnje vreme i to je “premija”.
Kao i podatak da je “Take Me To Church” imala 87 miliona preslušavanja na Spotifyju i time postala najslušanija pesma na tom servisu 2014. godine. Uzgred, glavni streaming servisi kroz pretplatu su prošle godine u Americi uprihodovali 2,5 milijardi dolara i to je moguće svetlo na kraju dugog mračnog tunela muzičke industrije čiji je globalni prihod od 16 milijardi dolara ipak 9 milijardi dolara niži nego 2002. godine. U taj kolaž valja uklopiti i trenutno prvo mjesto Hozierovog novog albuma “Wasteland, Baby!” na Billboardovoj listi najprodavanijih albuma u Americi, ma šta to u novcu značilo.
Hozier/facebook@hoziermusic
Zanimljivo, na britanskoj top-listi albuma dospeo je tek do šestog mesta i odmah pao iza “Divide” (2017) Eda Širana koji se već 106 nedelja dobro drži na istoj listi, a globalno je kroz “fizičko-virtualni” tiraž dosegao 13 miliona primeraka, što je pravo čudo za današnja vremena, pogotovo ako tome pridodamo 14 miliona primeraka njegovog drugog albuma “Multiply” (2014) i 5 miliona prvog “Plus” (2011). Ovo je važno jer kovrdžavi Širan i dugokosi Hozier okupljaju sličnu publiku, a obojica su i kantautori rođeni 1991. godine koji ukazuju da dobar deo mlade publike danas želi nešto drugačije od američkih repera, R&B i dance-pop pevačica, pokojeg pop pevača ili EDM DJ-eva.
Doduše, i Širan i Hozier paze da ostanu unutar konteksta današnje pop muzike, ali Hozier iskazuje i njoj imanentan socio-politički angažman. Tako se uz pomoć vremešne gospel-dive Mevis Stejpls u uvodnoj “Nina Cries Power” poziva na Ninu Simone, Bili Holidej, Kertisa Mejfilda, Vudija Gatrija, Boba Dilana, Džona Lenona, Džejmsa Brauna, Peti Smit, Džoni Mičel, Marvina Geja…
Sve u želji da nastavi sličnu misiju, pa i stilistiku njihovih protestnih pesama što je u osnovi bila i “Take Me To Church” u kojoj se pozabavio “toksičnošću ljubavnog odnosa” katoličke crkve i Irske. Uz zdrave poglede na svet i zabrinutost za njegovu sudbinu, svet koji posmatra ne više kao muzičar na ivici preživljavanja nego kao pop-rock zvezda, valja ceniti i što njegove pesme počivaju i na načelima gospela i soula, bluesa i folka uz koje ga je vaspitao otac bubnjar. A posredno i Van Morison. Konačno, lepo je videti takvog kantautora na vrhu top-lista, čak i ako je “Wasteland, Baby!” nešto slabiji od prvenca “Hozier”.
Od prošlog leta poznato je da hvaljeni filmski reditelj Džim Džarmuš radi na filmu o zombijima naslovljenom “The Dead Don’t Die” koji mu je prvi posle 2016. i drame “Patterson”. Novi naslov premijerno će biti prikazan u Kanu ovog maja, a već 14. juna ići će u redovnu distribuciju.
Spisak glumaca koji se pojavljuju u filmu je više nego impresivan. Tu su Bil Marej, Adam Drajver, Selena Gomez, Kloi Sevinji, Tilda Svinton i Stiv Bušemi, ali i Džarmuševi saradnici iz sveta muzike – Tom Vejts, Igi Pop i RZA.
Igi Pop/Photo: facebook@iggypop
Reditelj nije otkrio mnogo detalja o filmu, ali Marej je izjavio kako je scenario – urnebesan.
Ovaj događaj, u subotu 30. marta na platou ispred Ušće Shopping centra, deo je akcije dobrovoljnog davanja krvi, u susret finalnoj sezoni popularne serije.
Likovi iz jedne od najpopularnijih serija u istoriji televizije, “Igra prestola” (Game of Thrones), su tokom prethodnih sedam sezona mnogo puta krvarili zbog svoje borbe za Gvozdeni presto. U okviru globalne inicijative “Doniraj krv za presto”, organizator u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije i Crvenim krstom Srbije poziva fanove serije i sve ostale zainteresovane građane da u susret finalnoj sezoni koja počinje 15. aprila učine isto, time što će se uključiti u akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će početi u subotu, 30. marta, na platou ispred Ušće Shopping Centra, gde će posetioci moći da doniraju krv od 10 do 17 časova.
Sve davaoce krvi očekuje poklon u vidu jedinstvene majice sa motivom iz serije, a tom prilikom će moći i da se fotografišu na čuvenom Gvozdenom prestolu, koji će tokom celog dana biti postavljen na platou. Presto će biti otvoren za fotografisanje svim posetiocima, dok će oni koji dobrovoljno daju krv imati prednost.
Nakon Beograda, u okviru akcije “Doniraj krv za presto” poklonima sa motivima iz “Igre prestola” će u periodu od 1. do 5. aprila biti nagrađeni najhrabriji i najbrži fanovi koji doniraju krv u još 10 gradova u Srbiji, među kojima su Požarevac, Smederevo, Čačak, Valjevo, Kraljevo, Šabac, Petrovac, Loznica, Smederevska Palanka i Ub.
“Doniraj krv za presto” je deo globalne inicijative “Bleed For The Throne”, koja će biti realizovana širom sveta – u SAD-u, Norveškoj, Švedskoj, Južnoj Africi, Keniji, Gani, Bocvani, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Češkoj, Bugarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Srbiji.
