Bend MaerA nastupiće prvi put na Belgrade Beer Festu i to 16. avgusta na Bunt Stageu.
MaerA je beogradski autorski alternativni metal bend formiran u oktobru 2016. godine. O svojim pesmama kažu da su definisane teškim rifovima sa arapskim uticajem i brutalno iskrenim tekstovima koji govore o nečijim najmračnijim momentima, ali i kritikuju društvo pokazujući njegovo pravo lice.
MaerA/ Photo: Facebook @maeraband
Do sada su održali mnogo svirki, objavili EP “Antfarm” i demo album “Echo The Howl” na Bandcampu, Soundcloudu i Youtubeu, traže izdavača i za sebe kažu da su “brutalno iskreni”.
Ekipu Maere čine: Tomislav Dumanović (vokal), Luka Božinović (bas), Nikola Tomić (gitara), Dušan Zonji (gitara) i Vladan Marković (bubnjevi).
Milan Mumin, lider kultnog benda Love Hunters dao je veoma zanimljiv intervju u kojem je govorio po špčecima karijerem ali i o tome u kakvom je stanju scena danas.
Sa portala mulj.net prenosimo vam delove ovog intervjua:
Počeli ste 1987. godine, a onda su krenule vesele devedesete. U Novom Sadu cveta alternativa. Znamo sa live snimaka, da ste praćeni od strane raznovrsne publike, skinheda, pankera, rokera… ali u suštini vi ste zaista jedan pravi rok bend. Kako gledaš na taj početni period? – Oduvek smo, verovatno zbog moje spoljašnosti, smatrani za pank ili neki HC bend, ali mi smo najvatreniji rokeri od malena, čak i metalci… Pank nas je zakačio samo po stavu i izrazu i u njemu smo, tako gledano, ostali sve do današnjih dana, ali smo se u realnosti, uglavnom, zezali na račun punkera, jer najčešće nijesu imali veze sa svirkom. Naši divni počeci bih volio da se vrate, izuzev narafski tog mračnog političkog perioda, ali sve drugo je tada zaista bilo predivno, više svirki, više druženja, opuštencija i, naravno, taj kreativni naboj i nadahnutost, koju svi danas možemo samo da sanjamo.
Otkud ime, i zašto samo tekstovi na engleskom? – Za tu priču je vezana i jedna anegdota. Naime, kad smo pravili Love Hunterse, ja sam pozvan da se priključim bendu Kamiondžije, mog najstarijeg i najboljeg garija, kasnije i kuma, Medana. Tada se glasalo, kako da se zovemo, te pošto je Laci (basista) već imao relativno popularan bend Vesela Šlajamara, on je insistirao da se ostane na tome. Medan je želeo da budemo Snegovi Kilimandžara, a bubnjar Singer, koji se tad palio na U2 reče: “ja se zovem Joshua, a vi kako hoćete!”, što i dan danas citiramo i pominjemo. Na kraju je, ipak, prošao moj predlog i nastadoše Love Hunters. Jedno od najčešće postavljanih pitanja je zašto pevamo na engleskom? Ne mogu reći da znam i imam neki pouzdan razlog, osim da sam od samog prapočetka rastao uz englesku i amersku muziku, filmove i literaturu, te je verojatno, negde sasvim spontano tu, nastala i neka moja prva pesma na engleskom. Jedan od mojih prvih klinačkih bendova je bila Ma, Comerciala i već tada smo moj kolega i ja, radili udvojeno, on bi pevao na srpskom, ja na engleskom. Na koncu, zaista iskreno smatram i verujem, da je za r’n’r engleski najbolji. Koliko puta samo čujem neke super bendove, svirka, produkcija, muzika, sve mrak, a ondak mi zapeva na poljskom ili sl.
Love Hunters/Photo: facebook@lovehuntersband
U filmu o novosadskoj pank sceni Aleksandar Medan govori o tome kako je bilo nekada, a kako danas. Kako ti gledaš iz ove perspektive muziku, publiku, izdavaštvo i scenu i Love Hunterse u svemu tome tokom godina. – Mnogo toga se jako, jako popravilo, gotovo da više nema benda bez dobrog spota, svi fino sviraju, vežbaju, stilski je dosta upeglano, ali mi se čini da je i ovde i preko izgubilo na kreativnosti. Malo šta me obraduje, oduševi. Sve neke obradine obrade, na kub, šta ja znam. Jako retko čak i tamo po Njujorku, naletim na nešto istinski vredno i interesantno. I iskreno.
Da li je zbog engleskih pesama bilo mogućnosti da se bend probije i na Zapadu? – Verovatno. Samo što sem mene, mi nikada nismo živeli na zapadu. Ja sam zadovoljan sa svoja dva solo američka albuma, a tu je i igrani film “Love Hunter”. Razlog što je neki ozbiljniji internacionalni uspeh izostao, verovatno treba tražiti u činjenici da nikada nisam zapravo emigrirao, te da nikada nisam zapravo ni otišao, a i to sam uradio poprilično dockan, te od starta bio tamo-vamo. Kako god, prosvirao sam celu Evropu, NYC i okoliš, Boston, Chicago, a gostovali smo i u Japanu.
Za one koji ne znaju reci više o tom filmu. – Nakon snimanja mog prvog američkog albuma upoznao sam braću Bale, moje novosađane i fanove, ali koje sam tek tamo sreo preko zajedničkih prijatelja. Meni je tada trebao spot, čak sam imao i par spremnih scenarija, a nisam na bolje ljude mogao naleteti. Branislav Bala je magistrirao režiju na prestižnom Columbia University, a mlađi Nemanja scenarista je školovan u istoj ustanovi. Kako smo radili na spotu za pesmu The Sign is back again, sve smo više uviđali kako super funkcionišemo i kako sve ide glatko i otvara se lahko… Sve više se i privatno družeći, oni su sa oduševljenjem slušali moje dogodovštine i ludosti iz njujorškog žutog taxija, koji je, stvarno, nepresušan izvor budalaština, te je samo posle nekog vremena, Nemanja rekao kako on ovde vidi scenario za film. Oko godinu, dve kasnije napisao je predivan i jako iscrpan scenario za naš budući film, iz koga smo nažalost dosta toga morali i izbaciti, kako bi sve stalo.
Ima li planova za novi album? – Ne, zato što smo se odlučii da radimo singl po singl, po jedan godišnje, koji bi bio propraćen i adekvatnim videom. Shvatili smo da nam takav način rada više odgovara, jer je skoro na svakom albumu, bar jedna pesma znala biti nekako zapostavljena. Okretali bi se, valjda po inerciji, nekim već “markiranim” pesmama, na koje smo već računali i koje su se već otvarale kao hitovi, a poneke bi skrajnuli i stalno bih posle imao neki žal, a što nismo ovo, a mogli smo ono… Ovakvim radom su takve manjkavosti uklonjene i stalno se osećam nekako svež i nov.
Irski muzičar Bob Geldof, najpoznatiji po organizaciji jednog od najvećih koncerata u istoriji muzike Live Aid stigao je u Niš danas u popodnevnim časovima.
Iako je prvobitno bilo najavljeno da će se u 14.30 obratiti novinarima u Nišu, let mu je kasnio tako da je konferencija pomerena za 16.30.
– Pošto je kraj festivala, i velika je vrućina, večeras hoću samo da se zabavim, pa neću svirati džez već irsku muziku. Imaćemo irsku žurku na Nišvilu – najavio je on.
On će večeras održati koncert na zatvaranju 25. Nišvil džez festivala.
Iako je ostvario impresivnu muzičku karijeru i kao član sastava Boomtown Rats ali i kao solista, Robert Frederick Zenon Geldof ostaće još dugo upamćen kao umetnik koji je u planetarnim razmerama učinio najviše za promociju ljudskih prava, skrenuo ogromnu pažnju na milione ugroženih u raznim delovima sveta i praktično kao pojedinac uspeo da obezbedi i konkretnu pomoć – možda i veću od mnogih međunarodnih institucija i organizacija kojima je humanitarni rad glavna aktivnost.
Sve popularniji mladi bend iz Niša, Majdan, pobedio je na konkursu koji je Palančki Dunav fest raspisao za bendove koji žele da nastupaju kao predgrupa Nikoli Pejakoviću Kolji.
Ovaj četvororočlani sastav predstaviće se bačkopalanačkoj publici 24. avgusta i ujedno će otvoriti muzički program poslednjeg festivalskog dana.
Muzika Majdana može se opisati kao gitarski pop sa jakim uplivima alternativnog roka i raznih drugih žanrova. Debi album “Minimum Sličnosti, Minimum Razlike” objavili su u digitalnom i CD formatu za izdavačku kuću Metropolis Music iz Beograda.
Bend je do sada zabeležio zavidan broj nastupa svuda po Srbiji, a istim tempom planiraju da nastave i širom regiona. Artan Lili, Ničim Izazvan, Nikom Ništa, Ki, Organizam, Random i Fyn samo su neki od bendova sa kojima je Majdan do sada podelio binu na svojim koncertima. Nastupi koji se mogu posebno izdvojiti jesu finale festivala Beovizija 2019, koncert sa grupom Galija u punoj Hali Čair u Nišu, kao i pobede na Kuršumlijskoj Gitarijadi i Beogradskom Autorskom Rok Festivalu (BARF) krajem 2018. godine.
Majdan je nastao 2017. godine u Nišu i čine ga četiri jake kreativne ličnosti u sastavu Nemanja Erić – vokal i gitara, Luka Nikolić – gitara i prateći vokal, Luka Novaković – bas gitara i prateći vokal i Ilija Novaković – bubnjevi. Njihova muzika se može opisati kao gitarski pop sa jakim uplivima alternativnog roka i raznih drugih žanrova.
Ulaz na festival prvog dana, 22. avgusta, je besplatan. Podsećamo da su ulaznice za druga dva dana u prodaji po promotivnim cenama do 12. avgusta. Za drugo veče potrebno je izdvojiti 300 dinara, za subotu 500 dinara dok je komplet ulaznica trenutno dostupan po ceni od 700 dinara.
Od 13. avgusta cena ulaznice za 23. avgust iznosiće 400 dinara, za 24. avgust biće 600 dinara, a komplet će koštati 900 dinara.
Ulaznice su dostupne na svim Gigstix prodajnim mestima i online na sajtu www.gigstix.com.
Palanački Dunav fest (PDF) i Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade (FEP) udružili su snage ovog leta i na plato ispred sportske hale “Tikvara” dovode najjaču muzičku postavu do sada predvođenu Koljom, Stereo Bananom i Gramophondzijama. Osim njih nastupaće i Čovek bez sluha, prošlogodišnji pobednici – Keni nije mrtav, Ljubičice, Buč Kesidi, Po kratkom postupku, Uroš Deak, Kick Kong, Mile Higes, Cheeka&BaloO.
Deseti, jubilarni Arlemm festival koji je i ove godine trajao 16 dana uz koncerte, predavanja i časove vodećih muzičara iz celog sveta posetilo je oko 10.000 ljudi, a završnicu manifestacije je obeležio koncert Stefana Milenkovića i kamernog orkestra Muzikon, Barselona džipsi Balkan orkestra, Del Arno benda i benda Ničim izazvan.
U kratkom susretu sa novinarima svetski priznati virtuoz na violini je za Blic pričao o tome kako vidi budućnost klasične muzike.
– Da bi se videla budućnost, dovoljno je videti prošlost, od kad postoji klasika i šta je ona predstavljala. U vreme kada su nastajala sva ta dela, a mislim na vreme dvorova, perika i Baha, koncerti u salama su bili sa rajom i plemićima gde se jelo i pilo. Onda je to postalo nešto suzdržanije, sterilnije, čak je nastao i taj izraz ozbiljna muzika koji se meni lično ne dopada. Taj pristup da treba mnogo da se zna da bi se uživalo u klasičnoj muzici, da vam je potrebno predznanje, ništa od toga nije tačno – navodi Stefan Milenković.
On dodaje da je klasična muzika postojala oduvek i biće uvek nekom atraktivna.
– Ne mislim da svi treba da slušaju klasičnu muziku, svakom će u nekom trenutku života odgovarati neko delo klasične muzike. Ni meni se ne dopada svaka nota koja je napisana iako se time bavim, zavisi od raspoloženja, nekad slušam radije Lejdi Gagu nego Betovena. Po meni je bitno samo da je i to ponuda, da se neguje i da se ne gleda kao nešto što je muzejsko – objašnjava slavni muzičar.
Na pitanje da li klasična muzika mora da se prezentuje danas na jedan savremen i svež način kako bi privukla publiku, Milenković odgovara da to zavisi od nekoliko faktora.
– Prezentacija zavisi od nas muzičara, onih koji organizuju koncerte, da bude na savremen, moderan način, a klasika je opstala s razlogom jer ima dubinu i nije privremeni hit. Ona nalazi odjek u onome što je zajedničko svima nama, raznim isukustvima, emocijama, mislima i to ne može da izađe iz mode nikada. Ne ide na trenutnu emociju, osećaj, i zato treba da bude predstavljena na savremen, moderan način, to je nužno i njena budućnost je svetla. Klasična muzika će uvek biti sastavni deo ljudskog roda – ističe on.
Zamenik premijera Italije Mateo Salvini poručio je američkom glumcu Ričardu Giru da bi migrante mogao svojim privatnim avionom da prebaci u Holivud i smesti ih u svoje vile.
Salvini je to izjavio sinoć, nakon što je holivudski glumac ranije u toku jučerašnjeg dana, pozvao italijansku vladu da prekine da “demonizuje ljude” i umesto toga pomogne migrantima koji su “zaglavljeni” na Mediteranu na brodu kojim upravlja španska humanitarna grupa.
Gir je juče, u znak podrške, posetio migrante na brodu “Open arms”. Salvini je Gira nazvao “velikodušnim milionerom” i “zahvalio mu” što je izrazio zabrinutost zbog sudbine migranata na brodu “Open arms”.
– Mogao bi da ih odvede u Holivud svojim privatnim avionom i podržava ih u svojim vilama. Hvala Ričarde! – naveo je u saopštenju Salvini, preneo je britanski Ekspres.
Gir je prethodno, na konferenciji za novinare na italijanskom ostrvu Lampeduza, uporedio političku situaciju u Italiji sa onom u SAD.
– Mi imamo naše probleme sa izbeglicama koje dolaze iz Hondurasa, Salvadora, Nikaragve, Meksika… Veoma je slično onome kroz šta vi ovde prolazite – rekao je Gir, optužujući političare i u Italiji i u SAD za demonizaciju migranata, prenosi Rojters.
Na brodu “Open arms” sada se nalazi 160 migranata, kojima je Gir (69) juče doneo kutije pune voća i razgovarao sa nekoliko osoba koje su izbegle iz Libije.
Poznati glumac je pozvao svet da pruži podršku i pomogne ljudima koji se nalaze na brodu, nazivajući ih “braćom i sestrama”.
“Open arms” se nalazi u međunarodnim vodama u blizini italijanskog ostrva Lampeduza pošto mu nije dozvoljeno da pristane u luke u Italiji i Malti, prenosi AP.
Gir je poznat po humanitarnom radu i učestvuje u kampanjama za zaštitu životne sredine.
Glumac se zatekao u Italiji i kada je video vesti oko “zaglavljenog” broda sa migrantima kontaktirao je špansku humanitarnu grupu “Open arms” i pitao “kako može da pomogne”, izjavila je za AP portparolka te organizacije.
Dva dana kasnije, Gir je došao na Lampeduzu.
– Najvažnije za ove ljude je da mogu da dobiju slobodnu luku, da se iskrcaju s broda, da se domognu kopna i započnu novi život – rekao je Gir.
Na predstojećem Beer Festu, među brojnim izvođačima, biće i poznati novosadski sastav Atheist Rap koji će nastupiti 17. avgusta na Main stageu.
Atheist Rap/ Photo: AleX
Sex Pistolsi svirali su u talasima, The Clash je bio na okupu deset godina, Ramones su zajedno prašili 22 godine, a Atheist Rap 30 godina. Kako vam sada izgledaju počeci?
– Radule: Pre neki dan sam iskopao neke snimke sa proba i koncerata iz perioda 1989-1996, majko moja, na šta su neke ličile, ali kapiram da je stvar trenutka i komunikacije sa publikom bilo ono što nas je sve vozilo. S vremenom smo shvatili da ljudima značimo više od totalne zajebancije iz koje smo ponikli, a i nama samima zajebancija, osim na samom početku, nikada nije bila cilj sama po sebi, pa smo se sve više otvarali i na “ozbiljnije” teme.
Prvih 20 godina ste posmatrali u retrovizoru Wartburg limuzine. Šta se promenilo u poslednjih deset godina, osim što se limuzina pokvarila, zar ne?
– Radule: Generalno nam je svima lošije nego pre i biće još gore, jer nam sve manje nade ostaje da se stvari mogu promeniti nabolje. Ovo je vreme kada je čovek — čovek, a ljudi — stoka. Svet je u ku.cu, sve je u ku*cu.
Kažu da se pravda oseća stomakom. Imate li stomak za današnja pravila igre u “Pritilendu”? I da li je lakše doktoru Popu jer je “gluv kao top”?
– Radule: Uh, i dalje sve manje. Onima koji pristaju da igraju za pobednike u nameštenim igrama i prave se gluvi sigurno je lakše. Ali Pop se ne pravi, on je stvarno gluv.
– Leki: Kada bi postojala pravila igre, onda bi sve bilo lakše! Potpuno uništenje institucija i njihove funkcije u društvu dovodi do nepravde koja najčešće pogađa siromašne i građane sa ruba glavnih društvenih tokova. Odsustvo pravde i neravnomerna distribucija dobara i društvenih resursa dovodi do gomilanja osećaja besa i nemoći, te do sve češćih individualnih izliva nasilja. A kad se digne kuka i motika, svašta može da se desi…
Photo> Promo
Da li ste sigurni da je Pop zaista doktor? Ipak je vreme za “lov na doktore”.
– Leki: Interni etički odbor grupacije “Atheist Rap” za moralnu i političku podobnost zaključio je da je titula dr Popa nesporna, bez obzira na nedostatak bilo kakvih dokaza o njenom postojanju. Trenutno je u toku ispitivanje njegove diplome sa školskog takmičenja “Poznavanje saobraćaja 1973” pošto je isplivala kompromitujuća fotografija na kojoj je, navodno, srušio biciklom čunj u trećoj etapi.
“Splicki đir” govori o divnim stranama Splita inspirisan Feralom, Smojom, ‘Ajdukom, ali se u poslednje vreme priča da je taj đir sve manje bezbedan.
– Radule: Ljudi koji koriste mozak sve više dižu ruke od svega, ako neko posle svega preživljenog u zadnjih trideset godina i dalje ne razume da je problem u tome što su na vlasti u svim bivšim republikama Jugoslavije od devedesetih naovamo kvislinzi, veleizdajnici i kriminalci nego da je problem u naglasku, prezimenu ili automobilskoj registraciji – dokle više takvima davati šansu. Problem je sistemske prirode i nije vezan isključivo za Split, svaka sredina ima svoje bolide koje tajne službe drže na povocu, a koji se katkad samoinicijativno zaigraju.
Kad ćete u cvrčke?
– Leki: Odavno smo mi već otišli u cvrčke. A kad dođe zima u našem životnom dobu, nakon koga više ne dolazi proleće, onda smo naje*ali.
Gitarista kultne grupe Motörhead, Fil Kempbel, ranije ove godina najavio je svoj prvi samostalni album “Old Lions Still Roar” s kojeg je sada predstavio i prvi singl.
“These Old Boots” Fil je snimio u saradnji s Di Snajderom (Twisted Sister), Mikom Marsom (Mötley Crüe) i Krisom Fenom (Slipknot), a s javnosti ga je podelio u obliku animiranog video spota:
Uz Snajdera, Marsa i Fena na Kempbelovom debitantskom albumu naći će se još gostujućih zvezda uključujući Alisa Kupera, Roba Halforda iz grupe Judas Priest, Džoa Satrijanija, Bendžija Weba (Skindred) i Vitfilda Krejna (Ugly Kid Joe).
“Old Lions Still Roar” u izdanju Nuclear Blasta najavljen je za 25. oktobar ove godine.
– Izrazito sam srećan što ću objaviti svoj prvi samostalni album i što će “Old Lions Still Roar” moći da se sluša širom sveta. Jako sam počastvovan što su megatalentoani gosti i prijatelji odazvali nom pozivu i ostavili svoj trag. Jedva čekam da ga čujete! – Kempbel ne skriva zadovoljstvo i otkriva:
– Neće biti ono što ljudi očekuju. Na nekoliko pesama sviram i klavir. Nije u potpunosti istovetno zvuku Motörheada. Posle mnogo godina lepo je što mogu da snimam kako želim. Mogao sam da radim šta sam hteo i u Motörheadu, ali nisam želeo previše da skrenem s puta. Stavili smo malo saksofona gde nam je odgovaralo, pa malo klavira, nešto akustike…
Ranije ove godine, Kempbel je potvrdio i da ima u planu da dovrši knjigu čije je pisanje ranije pauzirao zbog snimanja albuma s grupom The Bastard Sons. Album “The Age Of Absurdity” objavljen je u januaru 2018. godine. U međuvremenu su Phil Campbell And The Bastard Sons (njegovi sinovi Tod, Dine i Tajla plus pevač Nil Star) odradili veliku turneju.
Pevačica Lejdi Gaga uskoro se vraća u Srbiju. Prema pisanjima medija, velika svetska zvezda dolazi u Beograd na nagovor svoje prijateljice Marine Abramović, koja će posle 44 godine imati svoju samostalnu izložbu u Beogradu.
Retrosprektivna izložba “Čistač” sa više od 120 radova iz svih faza pedesetogodišnje karijere Marine Abramović biće prikazana u Muzeju savremene umetnosti od 21. septembra 2019. godine do 20. januara 2020.
Marina Abramović/ Photo: Dušan Reljin
Dolazak američke pevačice nagovestio je direktor muzeja Slobodan Nakarada:
– Imamo najave da će Marinini prijatelji navratiti u neko vreme. Svi me pitaju da li će Lejdi Gaga doći. Možda, mi ne znamo još uvek. Ovo će biti najveći kulturni doživljaj, koji je Srbija dugo iščekivala i zaslužila – rekao je.
Lejdi Gaga je prvi put bila u Srbiji kako bi posetila svog verenika koji je na Tari snimao film “Šuma”. Tada je s njim obilazila beogradske splavove, jela srpske specijalitete, koji su joj se toliko svideli da je obećala da će se vratiti.
Iz Srbije je tada ponela i zanimljiv suvenir: majicu na kojoj piše “Fuck the Cola, fuck the pizza, all we need is sljivovitza”.
Možda je ovo idealna prilika da se vrati na još jednu turu…
Pojam “efekat leptira” je američki matematičar i meteorolog Edvard Lorenc povezao sa teorijom haosa i zavisnošću sistema od početnog stanja.
Ovaj pojam se prvi put pominje u kratkoj priči “Zvuk grmljavine” američkog pisca naučne fantastike Reja Bredberija, objavljenoj 1952. godine koja se bavila putovanjem kroz vreme i u kojoj smrt leptira u prošlosti dramatično menja sjet budućnosti.
Rej Bredberi/Photo: facebook@RayBradburyAuthor
Pojam “efekta leptira” sugeriše da bilo koja beznačajna akcija može u budućnosti ili na drugom mestu da prouzkuje ozbiljne posledice za ceo sistem i za pojedine učesnike. Ovaj pojam nije sasvim nova i čisto naučna ideja, jer je bilo poznato da u lancu događaja može mali, gotovo beznačajni faktor da dovede do potpuno drugačijih dešavanja od očekivanih.
Na to ukazuju primeri iz engleskog srednjovjekovnog folklora: Zbog nedostatka jednog eksera, otpala je potkovica, zbog nedostatka potkovice, izgubljen je konj, zbog gubitka konja, izgubljen je i jahač, zbog nedostatka tog jahača, izgubljena je bitka…
Proučavajući atmosferske promene Lorenc je početkom šezdesetih godina XX veka napisao pojednostavljen kompjuterski model vremenskih prilika zasnovan na dvanaest parametara. Ovim modelom je dobijao veoma precizne vremenske prognoze, ali se iznenadio kada je uočio da i minimalna odstupanja u unesenim podacima dovode do ogromnih razlika u rezultatima. Naime, razlike u pritisku, brzini vetra, temperaturi i drugim parametrima između prethodnog i novog merenja na samom početku su bile manje od jednog promila, toliko male da nijedna oprema koja se koristi za realno merenje vremenskih prilika ne bi mogla da ih uoči, a upravo ove slučajne i infinitezimalne razlike su menjale vremenske prilike do neprepoznatljivosti nekoliko meseci kasnije.
Posle nekoliko eksperimenata Lorenc je utvrdio da ako ima precizne podatke, meteorolog će na osnovu ovog modela tačno prognozirati vreme, ali ako su početni uslovi bili samo malo drugačiji od pretpostavljenih, verovatno će potpuno promašiti. Lorenc je to slikovito objasnio:
Efekat leptira/Photo: YouTube printscreen
– Za grešku je dovoljno ako meteorolog propusti da uzme u obzir nešto neprimetno, kao što je zamah leptirovih krila. Taj naizgled zanemariv pokret može potpuno da izmeni razvoj vremenskih prilika.
Inspirisan opaskom Lorenca, američki novinar i esejista Džejms Glejk izrazio je suštinu efekta leptira na buduće događaje:
– Ako zamah leptirovih krila uznemiri vazduh u Pekingu, mogao bi da izazove oluju u Njujorku.
Ovu rečenicu su usvojili zagovornici teorije haosa, koja tvrdi da i veoma male razlike u početnim uslovima mogu dovesti do bitno različitih ishoda.
Metafora s leptirom i olujom ušla je i u popularnu kulturu. U filmu “Park iz doba Jure” matematičar Ijan Malkolm sve događaje posmatra kao ponašanja haotičnog sistema. S druge strane, film “Efekat leptira” koji se zasniva na prilično netačno predstavljenom efektu leptira, ističe ideju da male promjene u nečijem životu mogu dovesti do velikih posledica.
Šta vi mislite… da li je “efekat leptira” baš toliko moćan?
