Film “Parazit” južnokorejskog reditelja Bong Džon-hoa, osvojio je sinoć Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu.
Crnohumorni triler govori o siromašnoj porodici koja se kao sluge ubacuje u mnogo bogatiju, a kritika ga je po premijeri obasipala pohvalama. Bong je tako postao prvim korejski reditelj kome je pripala glavna nagrada u Kanu, ali i drugi azijski za redom, budući da je prošle godine slavio Hirokazu Koreda iz Japana s filmom “Shoplifters”.
Kventin Tarantino i njegov “Once Upon a Time … in Hollywood” ostali su praznih ruku uprkos oduševljenju kritike, isto kao i Ken Louč koji je u prvim danima takmičenja s filmom “Sorry We Missed You” podigao mnogo prašine.
Nagrada Gran pri pripala je filmu “Atlantiks”, francusko-senegalske rediteljke Mati Diop. Ona je i prva žena afričkog porekla koja se našla u takmičarskoj konkurenciju ostvarenja u Kanu, prenosi AP.
Nagrada za najboljeg glumca otišla je u ruke Antonija Banderasa za ulogu u filmu Pedra Almodovara “Bol i slava”, dok je za najbolju glumicu proglašena Emili Bičem za ulogu u filmu “Mali Džo”.
Umetnik čiji impresivni i atmosferični koncerti ostavljaju publiku bez reči, poznati hrvatski kantautor J.R. August, nastupiće u klubu Sprat 9. juna.
– J.R. August je izmišljeni lik, deo ličnosti Nikole Vranića, nekad više, nekad manje… Nikola Vranić se bavi smišljanjem priča i melodija, a August kao jedan od njegovih likova ih izvodi na bini pred ljudima – objašnjava umetnik.
Bez sumnje jedan od najzanimljivijih predstavnika hrvatske ali i regionalne muzičke scene privukao je pažnju javnosti 2014. godine kada ga je nakon objavljivanja pesme “Man With The Magnificent Mind” primetio Coldplay uvrstivši ga na listu mladih muzičkih talenata. To je ujedno bio i prvi deo njegovog konceptualnog projekta, kvadrilogije pod nazivom “Change of Seasons”. Danas iza sebe ima pet EP izdanja: uz “Change of Seasons”, u poslednje četiri godine izdao je “Tea Party With Mr. Death”, “33”, “Tales From the Forest” i “Black Waters”, a pred njim je i novi studijski album „Dangerous Waters“.
Ovaj mladi umetnik, kompozitor, kantautor i multiinstrumentalista zanosnog i enigmatičnog stila, dolazi iz Zaboka. Odrastanje u malom mestu i njegova veza sa prirodom imali su snažan uticaj na njegov muzički senzibilitet – planine, šume i reke postaju gotovo opipljive dok se njegove lagane i graciozne note razvijaju pod svetlima bine, uz moćne tonove klavira. Bila bi blasfemija njegovu muziku svrstati u bilo koji žanr, treba se samo otvorenog uma i srca prepustiti njegovom svetu.
J.R. August već se u dva navrata družio sa beogradskom publikom, ali s nestrpljenjem čeka predstojeći nastup u Spratu.
– Radujem se dolasku u Beograd jer sam do sada samo dva puta svirao tamo, u Domu Omladine i u KC Gradu. Imam tu puno prijatelja i baš volim vajb grada – kaže ovaj umetnik i dodaje da ovog puta beogradska publika može da očekuje nešto intimniji nastup jer će na bini, pored njega, biti samo njegov saksofonista:
– Sviraćemo materijal sa mog predstojećeg albuma “Dangerous Waters”, ali i pesme s mojih prethodnih EP izdanja koje možete da čujete na YouTubeu. Vidimo se!
Ulaznice po ceni od 350 dinara u prodaji su od ponedeljka, 27.maja, putem prodajne mreže Ticketvision. Na dan koncerta ulaznice će moći da se kupe po ceni od 500 dinara.
Pre nekoliko dana aukcijska kuća “Julien’s” objavila je na svom Twiter nalogu da je paporni tanjir za picu Kurta Kobejna prodat za više od 22.000 dolara, a džemper koji je nosio na zadnjem foto sešnu pre samoubistva 1994. prodat je za 75.000 dolara.
Kad je o Frensis reč, nema nimalo sumnje da je talentovana za muziku, ali izgleda da je za sada privlače neke druge stvari.
Reditelj Kventin Tarantino premijerno je prikazao svoje poslednje ostvarenje “Bilo jednom u Holivudu” na Kanskom festivalu.
Film u kojem igraju holivudske face Leonardo Dikaprio i Bred Pit zaradio je stojeće ovacije nakon premijere.
Svetski mediji su preneli da je aplauz trajao sedam minuta, a svet je dobio priliku da vidi i kako je to izgledalo.
Ipak, snimak koji smo dobili ne prikazuje samo oduševljenu publiku – već nešto mnogo bolje i drugačije!
Naime, kamerman koji je imao tu čast da snimi ekipu filma posle premijere toliko se zaneo da im je svima unio kameru u lice.
Margo Robi se najbolje snašla, Leonardo nije znao gde da gleda, u plafon ili pod, a Bred Pit je želro samo da se skloni od njega. Ipak, rekacija Kventina Tarantina je istinski hit.
Tramp je pred istekom drugog mandata i baca nuklearnu bombu na Kinu, roboti pružaju seksualne usluge, ljudi svoje misli mogu aploudovati na “cloud”, a paralelno s tim nova serija “Godine i godine” prati jednu britansku porodicu od 2019. do 2034.
Ema Tompson u krupnom planu izgovara: “Zabole me k. za izbeglice iz Sirije”, a onda nekoliko trenutaka kasnije kaže: “Angela Merkel je mrtva i svima je laknulo što više nema te matore krave.”
Ne, do sada nismo gledali ovakvu seriju, zapravo niko nikada na televiziji nije imao petlju da napravi nešto slično. Englezi, tačnije autor serije Rasel Ti Dejvis svoju genijalnost nije naplatio samo novcem već i potpunom slobodom izraza. Ne znamo da li su producenti pokušali da ga cenzurišu, ali sigurni smo da su bili svesni da se radi o čoveku koji svoj talenat, velikodušnost, nesputanu radost 100 odsto prenosi u svoja televizijska remek dela, od uskrsnuća “Doctor Who” preko “A Very English Scandal” i sada “Years and Years”.
Nova BBC drama koja se emituje na HBO-u ima šest epizoda i prati sudbinu tri generacije jedne porodice iz Mančestera, u periodu od 15 godina. Pratimo živote braće i sestara, njihove dece i bake – tu je Stiven finansijski savetnik i porodični čovek, Danijel iz gradskog veća službe koji shvata da njegov suprug Ralf nije čovek s kojim je trebalo da stupi u brak, Rozi, samohrana mama u invalidskim kolicima i politička aktivistkinja Edit. Baka Mjuriel je tu da ih poveže i vrati u normalu. Gledalac vidi kako porodica preživljava period posle Bregzita, drugi mandat Donalda Trampa i uzdizanje Kine kao svetske sile.
Tih nekoliko godina ispred nas deca će nositi realne filtere preko lica, pa će za porodičnom večerom izgledati kao likovi iz crtanog filma, u Ukrajini ćemo imati novu izbegličku krizu, a kuće će imati robote koji u slučaju usamljenosti pružaju seksualne usluge.
U gomili tipično britanskog humora ipak provejava osećaj straha i nesigurnosti, iste koju imamo danas tražeći stablinost koja nikada ne dolazi. Glavni likovi ipak nalaze dozu optimizma i humora, jer to je univerzalni lek protiv ludila savremenog sveta.
Za seriju u kojoj je 15 godina sabijeno u šest sati, čini se da epizoda prođe dok trepneš i sve to zahvaljujući smislu za humor, karakterizaciji glavnih likova i dinamici radnje.
Ukoliko vam se učini da se na početku prve epizode ne dešava baš mnogo toga, osim što imate uvid u porodične živote nekih ljudi iz bliske budućnosti, sačekajte drugu trećinu jer tada kreće pravi haos. I onda ste već navučeni.
Američka kompanija Primer već dugo razvija veštačku inteligenciju koja pisani format može da oblikuje kao čovek, tačnije novinar.
Ovaj složeni proces od nedavno uključuje i smišljanje prikladnog naslova “smišljenog” prema sadržaju samog članka i kako stvari stoje – sve su bolji u tome.
Podsetimo, veštačka inteligencija je do danas savladala zadatak sakupljanja podataka i pisanja kratkih izveštaja, ali nikad nije dostigla nivo kreativnosti koju imaju ljudski novinari.
Štaviše, svi naslovi koje su računari “naposali” bili su ili pogrešni ili nisu bili dovoljno atraktivni da čitaoce privuku da ih pročitaju.
Povodom obeležavanja 40 godina filma “Kosa” i 50 od premijernog izvođenja u Ateljeu 212, niška publika će prvi put imati priliku da uživa u kultnim numerama i replikama iz ovog dela.
Photo: Promo (PozitivNI festival)
Muzičko – scenski spektakl “Harmony and understanding” u produkciji festivala PozitivNI 30. maja od 21:00 čas u parku Čair izvešće blizu 100 niških muzičara, glumaca i umetnika.
Svi koji su gledali i vole film “Kosa” nemaju dilemu da je, ako ne najbolji mjuzikl ikada, onda svakako kultni. Jedinstven i neponovljiv – zbog muzike, zbog potrebe poistovećivanja sa buntom mladosti, zbog svake izgovorene reči, otpevanog stiha, zbog jasno izgovorenog stava protiv rata, zbog ljubavi kojom odiše, zbog moći “Harmony and understanding”!
– “Kosu” Miloša Formana posetiocima će, kao u njujorškom Cental parku, u godini jubileja dočarati grupa od blizu 100 niških umetnika, vrhunskih muzičara, pevača, glumaca, plesača… a brojni među njima, i sami su odrastali i voleli uz pesme iz “Kose” i kult koji film sa sobom nosi, tada i sada. Želimo da i oni rođeni u ovom milenijumu shvate sve to, a da se oni “malo” stariji prisete svega – rekao je organizator festivala Sebastijan Krstić.
Predstava “Kosa“ prvi put je u našoj zemlji izvedena 1969. u Atelje 212.
[infobox title=’Beogradska “Kosa” te davne 1969. godine… ‘]
Kosa/ Photo: arhiva.atelje212.rs
Za prvo izvođenje “Kose” u Ateljeu 212 davne 1969. godine, glavni “krivci” bili su Mira Trailović i Zoran Ratković. Oni su pomenutu predstavu 1968. gledali na Brodveju. Nije im trebalo mnogo da postignu potrebne dogovore i potom povere Bori Ćosiću da je prevede i adaptira.
Rad na tadašnjoj beogradskoj “Kosi” trajao je oko osam meseci i odvijao se manje-više tajno, a ansambl je okupljao pedesetak učesnika. Dragan Nikolić igrao je Džordža Bergera, a Miša Janketić glavnog junaka Kloda Bukovskog.
Branko Milićević – Kockica je, sticajem okolnosti, igrao gotovo sve glavne muške uloge. Isprva kao izvođač songova umesto Miše Janketića, kasnije je bio i Klod Bukovski – zamenjivao je Dragana Nikolića dok je ovaj bio u vojsci, kao i Vulfa umesto Ljube Moljca.
Šili, bogatašicu zaljubljenu u provincijalca Kloda, odnosno glavnu žensku ulogu, igrala je Mirjana Peić, a Seka Sablić je igrala trudnu hipi-devojku Dženi koja ne zna čije dete nosi.
Kada joj je bilo samo 16 godina Nada Blam je zaigrala u “Kosi“ kao član plemena, a tri godine kasnije zamenjivala je Seku Sablić u ulozi Dženi. Glavne solo numere izvodio je Dušan Prelević.[/infobox]
– Ponosni smo i srećni što nam se ukazala prilika da radimo na ovakvom projektu. Takođe, osećamo i veliku odgovornost zbog toga što posle 50 godina od prvog izvođenja u Srbiji “Kosu“ donosimo u Niš. Ulažemo veliki trud i rad kako bismo posetiocima na najbolji način preneli emociju i poruku ovog vanvremenskog dela – poručio je Milan Srdanović, muzičar koji će u parku Čair kod kamenog mostića zajedno sa ostalim niškim umetnicima nastupiti 30. maja.
Ovaj muzičko – scenski spektakl nastao je u produkciji festivala PozitivNI, u saradnji sa Fakultetom umetnosti Niš, a uz podršku ambasade SAD u Srbiji, Turističke organizacije Niš i partnerstva sa Telenor fondacijom.
Ulaz na sve dane i programe festivala PozitivNI, otvoren je za sve posetioce.
Poznata beogradska “prednovotalasna” grupa Zvuk ulice nedavno se vratila na scenu i objavila svoj prvi album “Kao začaran” (Jugoton-CroatiaRecords), 40 godina pošto su kao klinci uzburkali prestoničke duhove svojim neobičnim i svežim pristupom rokenrolu.
Koncertna promocija albuma biće održana 31. maja u Klubu Doma omladine Beograda, a tim povodom Slobodan Kokan Popović, osnivač, kompozitor i bubnjar benda Zvuk ulice dao je intervju za sajt Doma omladine koji u celosti prenosimo.
Slobodan Kokan Popović/ Photo: Petar Popović
Grupu Zvuk ulice osnovali ste 1976 godine. Kako vam sa ove distance izgleda tadašnji trenutak na našoj muzičkoj sceni?
– Ako govorimo konkretno o 1976. godini, meni se čini da su tada i pank i novi talas bili veoma malo prisutni, a da su scenom vladala velika mejnstrim imena kao na primer, Bijelo Dugme. Za nas lično, to je bila prelomna godina u kojoj smo počeli prelaz sa džez-roka na sirovu, ali veoma izražajnu novu muziku. To se desilo tako što smo oduševljeni pesmom “Sheena is a punk rocker” od Ramonesa, odlučili da je odmah uvrstimo u naš repertoar. U to vreme je repertoar bio amalgam svega i svačega; imali smo četvoromesečni ugovor sa ugostiteljskim preduzećem “Tri grozda” za nastupe u tek otvorenom restoranu na šestom spratu Beograđanke. To je bilo neverovatno vreme. Polako je već počelo da se oseća “ono nešto novo u vazduhu”. Svako ima slabu tačku na deceniju u kojoj se osećao kao da je “svet njegova ostriga”. Meni su to sedamdesete godine.
Iako bez objavljenog albuma, publika koja vas je slušala na koncertnim nastupima, brzo je Zvuk ulice proglasila za jedan od bendova koji su doneli “novi talas” na naše prostore. Šta mislite da vas je tada izdvojilo od drugih bendova?
– Od instrumentalne postave, do stila muzike i personalnog sastava. Mislim da nas je mnogo toga izdvajalo od trenda. Volim izreku – “Svaka različitost je bunt”. To je lako moglo da se primeni na nas, klince iz grupe Zvuk ulice. Možemo to da ilustrujemo numerom sa albuma “Amelia”. Ta pesma je nastala početkom 1977. godine, a snimljena je godinu dana kasnije. Ona je i danas drugačija.
Nije redak slučaj da se nekada popularni bendovi, koji su prestali sa radom, ponovo okupe posle nekoliko decenija, i nastave koncertnu aktivnost, svirajući stare hitove. Čini se da je jedan od razloga vašeg okupljanja bio i da “odužite dug” sami sebi i publici – da snimite debi album, što ste i ostvarili. Kakvim motivima ste bili vođeni kada ste odlučili da ponovo okupite Zvuk ulice i sa kakvim planovima ste se upustili u tu avanturu?
– Sami ste skoro sve rekli! Dodaću samo nešto malo o planovima: oni se ne obznanjuju ako ste odrasli na tome da treba da mislite jedno, pričate drugo, a radite nešto treće! Ali reći ću vam ovo – velika avantura definitivno jeste i to bez obzira koliko jesmo ili nismo “u žiži javnosti”!
Slobodan Kokan Popović/ Photo: Petar Popović
Da li je album “Kao začaran” muzički odjek onog vremena, ili više slika toga što Zvuk ulice jeste danas, 40 godina stariji?
– Pre će biti ovo drugo. Definitivno ovo drugo. Moglo bi tu svašta da se doda, ali ostavimo to za neku drugu priliku.
Vlada Divljan bio je jedan od članova originalne postave benda,a njegova prerana smrt omela je nastavak vaše saradnje u ponovnom okupljanju. Kako pamtite Vladu, i koliko je saradnja koju ste ostvarili uticala na Zvuk ulice.
– Ja bih malo drugačije postavio stvar: koliko je naša saradnja u okviru Zvuka ulice uticala na kasniji Vladin rad, kao uostalom i na moj budući rad. O tome je, znate, Vlada Divljan dosta toga rekao, naročito u svojim kasnijim javnim razmišljanjima. Vladu pamtim pre svega kao prefinjenog momka, i to je već neko kulturno “opšte mesto”, gde nije potrebno bilo šta naglašavati. Danas se dosta potencira ta neka bon-vivanska, šmekerska strana Vladine ličnosti. Zaboravlja se da je imao iskrenu akademsku strast jednog beskrajno znatiželjnog muzikologa. Što se samog rada u tadašnjem Zvuku ulice tiče,većina pesama su bile moje kompozicije – ali se i tada nazirala Vladina inspiracija. Dodao bih na kraju da su neke od naših “kasno-večernjih priča o svemu i svačemu”, mnogo godina kasnije, našle svoj odraz u nekim pesmama sa albuma “Kao začaran”. Pomenuću samo kompoziciju “Karakondžula”.
Dugo niste živeli u Srbiji, recite nam nešto više o tome čime ste se bavili u prethodnom periodu?
– Početak rada na albumu „Kao začaran“ se vremenski poklapa sa mojim povratkom iz Južne Afrike gde sam proveo preko dve decenije. Upravo je iskustvo “života u egzilu” uticalo da se Vlada i ja ponovo zbližimo, i donesemo odluku (zajedno sa Zdenkom) o obnovi Zvuka ulice. Imao sam u Južnoj Africi retku sreću da nikada nisam došao u situaciju da potpuno zapostavim ni muziku ni slikarstvo. Bilo je perioda kada su mi to bili glavni izvori prihoda, naročito tokom poslednjih godina boravka. Sve je počelo tako što sam izlagao akvarele u restoranu u kojem sam radio. Prodaja je, na sreću, veoma brzo krenula. Usledile su potom i brojne privatne narudžbe, kojih je potom, u većoj ili manjoj meri, uvek bilo.
Koncert sastava Zvuk ulice počinje u 21:00 čas, a ulaznice su u prodaji preko Ticket Vision mreže po ceni od 500 dinara.
Godišnjica smrti legendarnog pevača Šabana Bajramovića biće obeležena 8. juna u Nišu besplatnim koncertom bendova Crne mambe, Apsolutno romantično i trubača Nebojše Sejdića na Letnjoj pozornici u Niškoj tvrđavi.
Ovo je drugi put zaredom da Nišlije obeležavaju godišnjicu smrti kralja romske muzike i jednog od, po oceni stranih medija, najboljih bluz pevača na svetu koji je preminuo 2008.godine. Od ove godine ovaj jubilej i zvanično nosi naziv “World and Gipsy music festival – Me sem Šaban (ja sam Šaban)” sa tendencijom da u budućnosti preraste u pravu feštu svetske i romske muzike.
Organizatori festivala su Federacija romskih osnovaca, srednjoškolaca i studenata (FROS) i Niški kulturni centar. Prošle godine je ova manifestacija u amfiteatru na nišavskom keju okupila nekoliko hiljada ljubitelja muzike, dok će se ove godine održati na, po mnogima, još lepšoj lokaciji – na Letnjoj pozornici u Tvrđavi.
[infobox title=’Komponovao oko 700 pesama’]
Šaban je preminuo 8. juna 2008. godine nakon srčanog udara u 72. godini života. U devetnaestoj godini je zbog ljubavi pobegao iz vojske, pa je kao dezerter osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku gde je i počeo da se bavi muzikom. Prvu ploču je snimio 1964. godine, a iza njega je ostalo oko dvadeset albuma i pedesetak singlova. Napisao je i komponovao oko sedam stotina pesama. Više od dvadeset godina je bio na čelu grupe Crna mamba sa kojom je obišao pola sveta. Na poziv Nehrua i Indire Gandi, bio je u Indiji, a spektakularne koncerte održao je širom sveta. Snimao je i filmove: Sa Goranom Paskaljevićem “Anđeo čuvar” (1987), sa Milanom Jelićem “Nedeljni ručak” (1982), sa Stoletom Popovim “Ciganska magija” (1997).[/infobox]
Noseća muzička snaga festivala je orkestar Crne mambe koji nastavljaju tradiciju benda sa kojima je svojevremeno nastupao Bajramović i koji, predvođeni Nebojšom Saitovićem Saitom vrlo brižno čuvaju od zaborava njegovu vrstu muzike, a ove godine će publika u Nišu po prvi put uživo čuti bend Apsolutno romantično iz Novog Sada koji je poznat po svojim autorskim delima, ali i po tome što su bili stalna pratnja poznatog kantautora Đorđa Balaševića. Festival će otvoriti trubač Nebojša Sejdić, unuk čuvenog Feata Sejdića, što će biti poseban užitak za sve posetioce manifestacije.
– Festival nam je prošle godine pokazao pravac kojim da se vodimo. Svojim specifičnim repertoarom na keju okupili smo nekoliko hiljada građana. Zato ćemo ove godine, pored čuvanja od zaborava kompozicija Šabana Bajramovića, promovisati još jednu vrstu romske pesme i igre – kaže Nebojša Saitović, frontmen Crnih mambi i jedan od organizatora festivala.
Crna mamba/Photo: facebook@Apsolutno romantično/Photo: facebook@Neša Saita i Mamba Black
Umetnički direktor festivala Kariman Alijević kaže i da je nastup Mambi sa svetski poznatim bendom Gipsy Kings prošlog leta pokazao da je jedan ovakav festival potreban Srbiji.
Uvertira koncertu je tribina koja će se održati dan ranije u Niškom kulturnom centru.
– Plan nam je da 7. juna imamo kulturni deo programa festivala – u Niškom kulturnom centru planirana je tribina o Šabanovoj zaostavštini. Za 8. jun smo planirali otvaranje uz Nebojšu Sejdića, a onda će jedan za drugim da nastupe Apsolutno romantično i Crne mambe, napominje Alijević.
Organizatori festivala su Federacija romskih osnovaca, srednjoškolaca i studenata (FROS) i Niški kulturni centar, ulaz za sve posetioce će biti besplatan.
Prošle nedelje objavljen je prvi singl novog imena Menatr etikete – Branislave Joković Bane, a sada vam predstavljamo i lyric video za “Your Lies”.
Kompozitorka, autorka, instrumentalista i vokalni izvođač, Bana stvara muziku koju svrstava u indie, down tempo i art pop žanrove. Njene pesme pokazuju umetničku i izvođačku zrelost netipičnu za debi muzičko izdanje.
Singl “Your Lies” naći će se na digitalnom EP izdanju “Blackjack Tango” koje će biti dostupno 21.juna.
Na njemu će se naći četiri kompozicije, a producent ovog izdanja je Nenad Stefanović Japanac, koji je ujedno i autor muzike za pesmu “Your Lies”.
