Izložba “Zima Zima Bum Bum Čao” umetničke grupe Small But Dangers iz Slovenije biće otvorena u utorak, 11. juna u 19:00 časova u Galeriji Doma omladine Beograda.
Na izložbi će biti predstavljene slike, crteži, knjige umetnika i ready-made objekti.
Kroz projekat “Zima Zima Bum Bum Čao” umetnici imaju za cilj da istaknu sopstvenu poetiku, ali i da izbrišu granice između promišljanja i kreiranja umetničkog objekta.
Ovakvim izrazom je fokus zasnovan na preispitivanju jezika, koji dovodi do mogućnosti da posmatrač manipuliše ideološkim značenjima same forme jezika.
Small but Dangers ističu kako ne postoji sloboda van okvira jezika, a kroz taj okvir se, u širem smislu, umetničko delo prilagođava ustanovljenom jezičkom kontekstu.
Umetničku grupu Small But Dangers (SBD) ćine Simon Hudolin-Salči i Mateja Rojc. Diplomirali su 2004. godine na Visokoj strukovnoj školi za crtanje i slikanje u Ljubljani.
Izložba “Zima Zima Bum Bum Čao” biće otvorena za posetioce do 28. juna. Radno vreme Galerije Doma omladine Beograda: utorak-subota od 12:00 do 21:00 čas.
Posle albuma “Naše vreme” (Pop Depression) iz 2017. godine, grupa Baobab iz Arilja vraća se na scenu novim video singlom “Sada sam u redu”.
Spot je najvećim delom sniman mobilnim telefonom i delo je mlade umetnice Milene Novaković, studenta završne godine Scenske arhitekture, tehnike i dizajna.
Video je nastao kao odgovor i prateći igrani materijal pesme, snimljen je za svega nekoliko dana u Arilju i u Vojvodini, a korišćeni su i kadrovi iz nekoliko Mileninih umetničkih projekata.
Pesma “Sada sam u redu” snimljena je u studiju OFF u Sevojnu u produkciji Aleksandra Jovanovića i grupe Baobab.
Svirali i pevali: Miodrag Petrović, Nenad Božić, Valentin Vasić i Nemanja Tomićević uz pomoć specijalnog gosta Gorana Jevtovića (bivšeg člana grupe).
Za sve koji žele da slušaju Baobab uživo, ovo su neki od predstojećih nastupa grupe: – 21. jun – Herceg Novi – Festival Morž – 22. jul – Čačak – Festival Karusel – 11. avgust – Niš – Nišvil
Rođeni su u vreme kada je rock ‘n roll disao punim plućima, a pre približno dve decenije bili su jedni od predvodnika muzičke scene regiona. Kojoti žar devedesetih sa sobom nose i danas, kaže frontmen benda Davor Viduka.
Za njega uspeh predstavlja činjenica da od tinejdžerskih godina živi od muzike. Više od tri decenije proveo je na sceni, a nikada nije morao da napravi nikakav kompromis oko stvari koje ne predstavljaju njegove ideale.
– Živeti od muzike koju voliš i koju uopšte ne doživljavaš kao posao i to deliti sa prijateljima u bendu je uspeh – ističe Davor.
Ekipa je prije tri meseca objavila album “Sve je pod kontrolom?” na kojem su publici predstavili 11 novih pesama i s kojim su pokupili odlične reakcije publike. Novi album još uvek ne žele da najavljuju, ali ističu da će ovog leta kružiti po raznim festivalima.
– Od naših početaka do danas su se menjala prijateljstva i hemija između Alena, Vanje, Bobe i mene. Menjala su se na način da su rasla na veći nivo, sada puno bolje i pametnije sviramo stare stvari i nedavno smo napravili najkvalitetniji album u našem opusu – što je retka pojava kod ‘reunion bendova’. Sada smo uigraniji, moćniji i plesniji – kaže Davor i dodaje da ipak još uvek sviraju sa istom dozom energije kao u početku, samo što tu energiju sada mnogo bolje kanališu.
Priču zaključuje kazavši da prati muzičku scenu u regionu.
– Mlađima ne bih imao šta da poručim, osim da svaki čovek ima svoj put i da uvek treba ići za srcem – na kraju kaže Davor.
Met Belami, Muse/Photo: facebook@MatthewJamesBellamy
Manson Guitar Works iz Devona već 20 godina izrađuje custom gitare frontmenu grupe Muse, Metu Belamiju.
“Uzbuđen sam što sam postao vlasnik Manson Guitar Worksa i što ću razvijati potencijal kompanije u budućnosti”,napisao je na svom Twitter profilu Matju Belami, pevač i gitarista britanske grupe Muse.
Very excited to be taking over ownership of the amazing @Manson_Guitars after nearly 20 years of working together. We will be working a lot closer together from now on designing lots of great new instruments.… https://t.co/ZtlwlOE0Uq
Belami je kupovinom kontrolnog paketa deonica prošle sedmice postao vlasnik manufakture Manson Guitar Works smeštene u Devonu.
– Sviram Manson gitare od trenutka kad sam bio u mogućnosti da učestvujem u dizajnu mog prvog custom instrumenta – tvrdi Belami, dok je Adrian Ešton, direktor Manson Guitar Worksa dodao:
– Ovo je uzbudljiv razvoj koji će nadograditi već izvrstan odnos koji imamo s Metjuom već dve decenije.
Neke stvari ljudi rade automatski – stavljaju na određeni način naočare, oblače čarape ili slažu veš. Isto tako je i kod nošenja slušalica. Možda ih nosite na potpuno pogrešan način, a evo zašto.
Novinar Kejsi Njuton je pre nekoliko dana na svom nalogu na Tviteru objavio fotografiju koja je iznenadila masu i pokrenula veliku raspravu o tome kako ljudi stavljaju slušalice u uši. Na fotografiji se vidi profil muškarca i način na koji je stavio slušalicu u uvo.
Većina ih stavlja tako da je zvučnik okrenut prema gore, što je potpuno pogrešno, piše 24sata.hr.
“Apsolutno sam šokiran načinom na koji ovaj muškarac nosi ’er pods’ (slušalice)”, napisao je Kejsi uz objavu.
Nedugo zatim, objava je postala viralna i mnogi su se pridružili raspravi da li je to ispravan ili pogrešan način nošenja slušalica.
“Upravo sam isprobao ovo i uopšte ne razumijem kako je to njemu uspelo”, napisao je jedan tviteraš.
“Slabije čujem na levo uvo. Ovako i ja nosim slušalice kako bih bolje čuo. Nije u pitanju mudrost, to jednostavno tako funkcioniše”, objasnio je korisnik Tvitera Arhimedas i otkrio tajnu koja se krije iza “naopakog” nošenja slušalica.
Još su se neki saglasili s Arhimedasom u komentarima i rekli da ih i oni tako nose, i da im je tako bolji zvuk, ali i da ih manje žuljaju.
“Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka”, “Pametniji popušta”, “Sreća prati hrabre” i ostale poslovice koje svi znamo našle su se u novoj pesmi “Brod budala” Ramba Amadeusa.
Za spot su korišćene lutke i scenografija iz brojnih poznatih lutkarskih predstava.
– Ovaj tekst sam napravio nakon što sam obratio pažnju na stvarni uticaj narodnih poslovica koje su nam servirane kao modus vivendi. Ko je pohađao večeri glomazne poezije, tekst pesme će mu biti poznat – kaže Rambo.
Svetski poznati osmeh Mona Lize “nije bio pravi” kada ju je Leonardo da Vinči naslikao, pokazuju nova istraživanja.
Njen nesiguran osmeh pokazuje da je bio usiljen dok je pozirala legendi italijanske renesanse pre više od 500 godina, kažu naučnici, piše britanski Sun.
Čuveni portret je jedno od od umetničkih dela o kojima se najčešće diskutuje, delom zahvaljujući nejasnom izgledu subjekta portreta.
Sada američki tim tvrdi da je konačno rešio misteriju nakon što je analizirao asimetriju zagonetnog osmeha.
Glavni autor dr Luka Marsili, neurolog sa Univerziteta Sinsinati, objasnio je da rezultati pokazuju da se sreća izražava samo na levoj strani.
– Prema nekim uticajnim teorijama emocionalne neuropsihologije, mi smo ovde protumačili asimetrični osmeh Mona Lize kao neoriginalan, za koji se, takođe, mislilo da se dešava kada subjekt leži – rekao je Marsili.
Mona Liza je zaintrigirala čovečanstvo još od njenog nastanka negde između 1503. i 1506. godine.
Mona Lisa/Synapse Science Magazine
Neki ljudi misle da je ona srećna, a drugi da je tužna.
Dr Marsili i kolege zamolili su 42 dobrovoljca da procene koje od osećanja izražavaju dve izmenjene slike njenog osmeha – jedna slika leve strane u ogledalu i druga slika desne strane.
Trideset devet ispitanika ili 92,8 procenata reklo je da leva polovina pokazuje sreću, dok nijedna nije osetila da je to prikazano na desnoj strani.
Umesto toga, 35 je izjavilo da je na desnoj strani izraz neutralan, pet izraz gađenja i dva da pokazuje tugu.
Istraživači, među kojima je i dr Lućia Rikiardi sa londonskog univerziteta Sent Džordž, takođe ističe da mišići gornjeg dela lica na slici ne izgledaju da su pokretni.
Kod pravog osmeha mišići se podižu, a oko očiju skupljaju.
Roki Erikson, pevač i lider legendarnog benda 13th Floor Elevators i pionir psihodelične rok muzike preminuo je pre nekoliko dana u Ostinu, u 71. godini.
Erikson je sa 13th Floor Elevators objavio četiri albuma tokom šezdesetih. Početkom sedamdesetih prestali su sa radom delom zbog Eriksonove zavisnosti od narkotika, problema nastalih zbog previše konzumiranja LSD-ja i sve lošijeg psihičkog stanja.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih uz stalnu borbu sa psihičkim problemima Erikson je objavio seriju singlova sa horor i sci-fi elementima kao i nekoliko solo albuma. Ali malo je poznato da je hit pesma “Hodam sad kao zombi”, koju su proslavili Anica Dobra i Električni Orgazam u kultnom filmu Darka Bajića “Crni bombarder”, zapravo obrada jedne pesme Rokija Eriksona iz njegove bogate karijere.
Srđan Gojković Gilet, frontmen Električnog orgazma, otkrio je za espreso kako je došao na ideju da obradi upravo ovu pesmu.
– Ja sam, koliko je meni poznato, jedini čovek koji je ovde obradio Rokija Eriksona. I još imao hit, verovatno veći nego što je on imao sa tom pesmom – kaže roker. – Otkrio sam ga relativno kasno, i to preko albuma ‘Where the Pyramid Meets the Eye’, na kome su drugi ljudi, R.E.M i ostali, obrađivali njegove pesme početkom devedesetih. Tu sam prvi put čuo ‘I walked with a zombie’ i odmah mi se dopala pesma – objašnjava Gile.
– Znao sam i njegov bend 13th Floor Elevators sa “Nuggets” kompilacije, pošto jako volim tu celu psihodeličnu garažnu američku rok scenu izsredine šezdesetih godina,. Ali prvo nisam ni povezao da se radi o istom čoveku – dodaje frontmen Električnog orgazma.
O Eriksonovom uticaju na rok scenu kaže:
– On je jedan od najvećih opskurnih heroja, hajde da ga tako nazovemo. Možda nije poznat široj publici, ali je poprilično uticajan i mnogim rok muzičarima je bio veoma važan. Kao recimo REM ili ZZ Topu, svim tim ljudima koji su obrađivali njegove pesme na kompilaciji s početka devedesetih. On je izvršio više posredan uticaj na ljude koji su bili bitni autori; tako sam uostalom i ja saznao za njega, pa sam kasnije krenuo da kopam njegove albume – zaključuje Gile.
Kultni šefildski bend 65daysofstatic nastupiće na Exitu 4. jula, neposredno pre headlinera, The Cure. Ali nema ni trunke dileme da će dobar deo publike na Tvrđavi, te noći, pred binom biti upravo zbog njih.
Jer, 65daysofstatic spadaju među one malobrojne bendove koji su takozvanoj popularnoj muzici doneli nešto sasvim novo i stvarno drugačije.
Iza sebe imaju šest studijskih albuma, nekoliko maksi singlova i objavljenih numera, među kojima se izdvaja saradnja upravo sa Robertom Smitom, frontmenom grupe The Cure. Flertujući sa post rock muzikom i elektronikom, bez straha od nepoznatog i eksperimentisanja, ovaj bend iz Šefilda na inovativne načine koristi čari savremene tehnologije. Naime, osim što su objavili kompoziciju beskonačnog trajanja preko jedne platforme za kodiranje, ova jedinstvena muzička četvorka dobila je prestižni zadatak da komponuje originalni soundtrack za video igru “No Man’s Sky”, koja predstavlja pravi fenomen među gejmerima, ali i kritičarima i muzičkim fanovima.
Prati ih glas da su fenomelan bend uživo, a pred nastup na Exitu, Headliner je imao priliku da porazgovara sa ovim izuzetnim muzičarima koji, realno, imaju “najluđe” fanove na svetu. Prvo pitanje, naravno, bilo je upravo to…
Šta su to, ili ko su to, 65kids? – Neki naši stvarno veliki i dugogoinji fanovi sebe nazivaju 65Kids. Jednom su nas svi pratili tokom čitave turneje u mini-busu. Ovih dana okupljaju se širom sveta. U nekim malim, nazovimo ih “džepovima”. Nekada smo na našoj web stranici imali “oglasnu tablu” na kojoj su svi visili. Ne mogu tačno da se setim da li smo ih mi jednom tako nazvali ili su sami došli do tog pojma. To nije ekskluzivni klub, bilo ko može da se pridružiti. Sve što vam treba je ljubav prema čudnoj i bučnoj muzici.
Da li uopšte ima smisla definisati muziku koju vi stvarate? – Da, iako mi to radimo loše. Verovatno je bolje kada to rade neki drugi ljudi. Muzika je, sama po sebi, samo organizovana buka. Svako korisno ljudsko značenje u njoj je konstituisano kroz društvene odnose sa ljudima koji slušaju/govore o/ plešu /dolaze/gledaju nas kako izvodimo muziku. Muzičke definicije će uvek biti reduktivne, jer ono što je bitno za muziku je da može da postoji izvan i iznad jezika. Ali društveni proces pokušaja stvaranja i širenja muzičkih definicija pomaže nam da stvorimo te male društvene solidarnosti kroz kulturu koje ponekad mogu da nam poprave dan.
U vašoj muzici, mnogo toga je inspirisano različitim žanrovima i umetnicima, međutim, koga biste nazvali svojom najvećom inspiracijom? – Ne znam to, ali je sigurno da ne postoji hijerarhija onih koji su na nas uticali. Pisci ili slikari ili filmovi ili politika ili prijatelji… sve je to na nas imalo direktan uticaj, kao i muzičari i nečija muzika.
Dolazite iz Šefilda, grada čelika i biznisa, koliko takvo okruženje utiče na vašu muziku? – Više nego što i sami shvatamo. Ne pokušavamo da eksplicitno ubacimo svoj geografski identitet u muziku, i kao profesionalci nismo zadovoljni kada je taj identitet “preveliki”. To seme se onda često prilagođava tradiciji i nostalgiji, nacionalizmu i patriotizmu. Mi smo mnogo više u ideji “bez granica”. To će reći da je Šefild kul mesto sa mnogo velikih ljudi i mnogo drveća i mnogo pravovremenih podsetnika o laganom rasklapanju modernih ideja od strane mehanike kasnog kapitalizma.
[accordion title=’Ni United, ni Wednesday, već…’ open=’true’] Sheffield United ili Sheffield Wednesday? – Manchester City. Konfliktna osećanja o finansiranju preko novca od nafte su su veoma uključena u ovu odluku.[/accordion]
Obišli ste ceo svet, gde publika najbolje razume vašu muziku? – Na svim 65daysofstatic nastupima na raznim mestima širom sveta.
Ako biste opisali sebe u 5 reči, koje bi to reči bile? – Sixty five days of static.
Da li biste nam otkrili misteriju, kako je nastalo ime vašeg benda? – Ne hvala. Pa gde je onda zabava u tome?
Vaš muzički izraz se menja iz albuma u album, jeste li ikada poželeli da prestane da eksperimentiše i da se držite jednog muzičkog pravca? – Nama to ne izgleda kao eksperiment. Osećamo se kao da smo uvek sledili svoj muzički proces. Neki bendovi mogu da se izvuku držanjem unutar određenog skupa parametra, zauvek ih prerađujući i oblikujući. I to je u redu. Ali za nas, verovatno bi se s tom metodom osećali kao da se stalno ponavljamo i dobili bismo nešto dosadno/uznemirujuće/pokidano.
Da li vi pratite svetske muzičke tokove, ili oni prate vas? – Nemam pojma šta to znači. Nisam siguran da postoji mnogo toka u našem pravcu.
Koja je najveća razlika između vašeg zvuka na snimcima i nastupa uživo? – Trudimo se da maksimalno iskoristimo obe forme. Dakle, da ostane zapisano, koristimo činjenicu da u studiju možemo da posvetimo mnogo veću pažnju dizajnu zvuka, upotrebimo najbolje tehnike snimanja koje nam omogućavaju da ne moramo sve da odsviramo iz jednog tejka, da ne budemo ograničeni brojem instrumenata koje četvorica ljudi mogu da sviraju u isto vreme, i tako dalje… Nasuprot tome, u nastupima uživo nastojimo da maksimalno iskoristimo pesme koje imaju taj element performansa i kontekst u kome publika na koncertu sluša muziku.
[infobox title=’Energiju 50 nastupa sabićemo u tih 45 minuta na Exitu’]
65daysofstatic/Photo: facebook@65propaganda
Šta publika na Exitu, koja vas nikada ranije nije čula uživo, može da očekuje? – Nedavno smo preuzeli mnogo različitih projekata i dugo nismo svirali uživo. U stvari, Exit je jedan od samo dva naša živa nastupa u 2019. Tako da možete očekivati da ćemo svirati sa energijom od oko 50 nastupa, koju ćemo sabiti u 45 minuta, ili koliko već dugo budemo svirali![/infobox]
Dolazite na Exit na poziv benda The Cure. Već ste mnogo puta nastupali sa njima, kakva to posebna veza postoji između vas? – Bili smo sa njima na turneji po Evropi i Americi još 2008-2009. I sjajno smo se proveli. Od tada, Robert je pevao na jednoj od naših pesama (“Come to Me”, sa “We Were Exploding Anyway”, 2010) i od tada smo nismo bili u posebnom kontaktu. Ova pozivnica je za nas bila lepo iznenađenje. Uvek smo se divili The Cure jer su koristili svoju slavu da pomognu da i manji, nepoznati bendovi sviraju pred velikom publikom kakvu imače sami ne bi uspeli da privuku.
Prvi put dolazite u Srbiju, šta znate o našoj zemlji i kakva su vaša očekivanja? – Veoma, veoma smo uzbuđeni zbog posete Srbiji. Ne znamo mnogo, ali postoji euklidski ritam poznat kao “srpska ogrlica”, koja je ili 4 ili 5 jedanaestina, i postoji u srpskoj narodnoj muzici. I ako postoji jedna stvar koju čitaoci ovog intervjua treba da znaju, to je da su 65daysofstatic sakupljači tih čudnovatih vremenskih potpisa. Definitivno smo napisali gomilu pesama za sve ove godine, a ako su neke od njih zasnovane na korenima srpske narodne muzike, onda su naša očekivanja opasno visoka.
Bend postoji već 18 godina, kako vidite sebe za 18 godina? – Ako se ovako nastavi, uglavnom ćemo se smatrati srećnima ako ne budemo klimatske izbeglice.
Liam Galager objavio je novi singl “Shockwave”, numeru kojom najavljuje svoj drugi solo album.
Prvim singlom sa novog albuma “Why My? Why Not” Liam u velikoj meri nastavlja sa old school rokenrol zvukom koji je definisao njegov debi solo album.
Bivši frontmen Oasisa je ranije potvrdio nastavak svog solo debija iz oktobra 2017. godine, “As You Were” pod nazivom ‘Why My? Why Not’ na Tviteru.
U četvrtak je takođe održana i premijera filma “As It Was”, dokumentarca koji predstavlja njegov uspon kao solo zvezde. Govoreći za NME, Galager je objasnio kako ga je njegov brat Noel sprečio u korišćenju bilo koje pesme benda Oasis u filmu.
