Američki punk-rock bend Green Day ima novu pesmu. Posle naslovnog “Father Of All Motherfuckers” stigao je i “Fire, Ready, Aim”, drugi najavni singl s predstojećeg albuma čije je pojavljivanje na tržištu planirano za 7. februar 2020. godine.
Green Day će album “Father Of All Motherfuckers” promovisati na svetskoj Hella Mega turneji tokom koje će posetiti i Europu. Za sada, nama najbliži koncert je onaj u Beču 21. juna 2020. godine.
Izvor: muzickazona.ba
Knjiga Jovice Aćina “Pilot tramvaja” biće predstavljena u ponedeljak, 14. oktobra sa početkom u 19:00 časova, u okviru književne tribine “Susret s piscem”.
Tribina se održava u Kulturnom centru Čukarica, a razgovor vodi književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov.
“Pilot tramvaja” je knjiga o Putu, roman o granicama i njihovom prelasku. O granicama koje dele zemlje, ljude, predele, godišnja doba, granicama između mora i kopna, ljubavi i mržnje, okrutnosti i prijateljskih osećanja, begunaca i progonitelja, života i smrti.
U šumu jedne od milion kapljica okeana dvadesetog veka čujemo potmulu tutnjavu stoletnog potopa koji još traje.
Ulaz na promociju knjige “Pilot tramvaja” je slobodan.
Posle naleta pozitivnih ocena koje su stigle u početku – “film vredan svih pohvala,” kako su ocenili na sajtu Deadline, na primer – ovaj film ceo prošli mesec izazivao je kontroverzu.
Postoji samo nekoliko filmova najavljenih za ovu godinu koji su više iščekivani i o kojima se više pričalo nego o Džokeru Toda Filipsa, u kome glavnu ulogu igra Joakin Finiks.
Nakon naleta pozitivnih ocena koje su stigle u početku – “film vredan svih pohvala,” kako su ocenili na sajtu Deadline, na primer – ovaj film ceo prošli mesec izazivao je kontroverzu nakon navoda da bi mogao izazvati nasilje u stvarnom životu, kada su i FBI i vojska SAD upozorili na potencijalnu mogućnost nasilja. Velika frka se podigla i oko emotivnog skeča koji je Finiks odigrao kao i Filipsovih glasnih zamerki o efektima koje woke kultura ima na komediju.
Iščekivanje Džokera bilo je napeto, i iskreno, umarajuće, ali nakon svega ovoga makar se možemo nadati da je u pitanju dobar film, piše Vice.
I na žalost svih onih koji do dan danas prate uspone i padove Džokera, čini se da to nije slučaj. Ovaj film počeo je da se prikazuje u bioskopima prve nedelje oktobra, i polako pristižu recenzije kritičara. Sve u svemu, nisu sjajne – zapravo, neke od njih su poprilično brutalne. Trenutno, na sajtu Rotten Tomatoes ocenjen je sa 69%, i iako je i dalje “certified fresh,” to nije procenat koji bi mogao da se smatra za dobar, uzevši u obzir hajp koji je oko ovog filma pravljen u poslednje vreme.
Evo šta su kritičari rekli o Džokeru:
Džoš Vajlding, ComicBookMovie.com
Džoker je definitivno pod uticajem stripova, i fanovima nudi dosta toga što treba da cene. U svojoj srži, ipak, iako možda ne uključuje scenu u kojoj se ovaj negativac bori protiv Betmena, ovo je samo masterklas o glumi i pravljenju filmova.
Kurt Loder, Reason
Gomila nepotrebnih nastavaka je uvek uznemiravajuća; ipak, Žoakin Finiks je toliko dobar u ovom filmu, a struktura zapleta tako inventivna da se zapravo možete naći u situaciji da iščekujete šta se sledeće može desiti.
Džon Venzl, The Denver Post
Do trenutka kada film stiže do svog vrhunca, Filips je već učinio sve što može da bi nam pokazao kako užasne stvari obično dovode do još užasnijih stvari – ali i takođe koliko kul one mogu izgledati kada su snimane sa zalaskom ili trepćućim svetlima u pozadini. Možda je najtrurobniji pokušaj “Džokera” bio da prikaže tu jednu stvar koju je najteže poreći: Da je užasan svet u kome Flek živi, a u produžetku i naš svet, upravo onaj koji zaslužujemo.
https://www.youtube.com/watch?v=-_DJEzZk2pc
Ričard Broudi, The New Yorker
“Džoker” je film u pokušaju koji želi da bude sve moguće svakom mogućem gledaocu, koji pravi priču dodavanjem detalja čime samo oduzima na kvalitetu. “Džoker” gledaocima nudi ikustvo retke, zatupljujuće praznine.
E.O. Skat, The New York Times
“Džoker je prazna, maglovita vežba u stilu druge ruke i puna drugorazredne filozofije, i to je to. Ošamućen sopstvenom odvažnošću – kao da je većina neprijatnosti izraz umetničke hrabrosti – ovaj film, ispostavlja se, uplašen je sopstvenom senkom, pa čak i najmanjom, najtanjom senkom bilo kakve realne relevantnosti.
Džo Morgenštern, The Wall Street Journal
Realan bol ne može se preneti s ekrana na publiku, ali anksioznost može, a ova produkcija upravo predstavlja neprekidni generator anksioznosti, jeftinu zamenu za dramatični naboj. Ukoliko se osećate nedovoljno anksiozno u sopstvenom životu, “Džoker” možda predstavlja pravu stvar za vas. Ukoliko slučaj nije takav, idite bilo gde drugde i zabavićete se bolje.
Piter Bredšo, The Guardian
Evo i najvećeg razočarenja godine. Nastalo iz čudno odraslog egocentrizma pred samu sezonu dodele nagrada kao spin na brend ustaljen u pop kulturi.
Dana Stivens, Slate
Džoker je loš film, tako je: predvidiv, kliše, u dubini izveden od drugih, boljih filmova, i preteran do nivoa samo-parodije.
Džejk Kojl, Associated Press
“Džoker” je, s druge strane, iskalkulisana sklepana izmišljotina, dizajnirana, kao i ovaj lik koji samo pravi haos, kako bi se digla frka. Kako bi se prikazalo provokativno i izobličeno. Da je sreće pa da je zaista toliko radikalan koliko misli da jeste.
Glen Veldan, NPR
Džoker predstavlja transformaciju Artura u masovnog ubicu kao neizbežnu. Nije u pitanju izbor; radi se o nečemu što je njemu svet učinio. A kao rezultat ove pasivnosti, priča postaje nešto više od Arturove patnje u okolnostima sve dok jednog dana, herojski (?), on prestaje da pati. I onda sve postaje predvidivo, pa repetitivno, a na kraju i tupo.
Naravno, onda slabo šta znači to što je publika Džokera doživela mnogo, mnogo pozitivnije nego što su to učinili kritičari, pri čemu je ovaj film na sajtu Rotten Tomatoes od publike osvojio ocenu 93%.
Na samom kraju, bilo da je Džoker vredan ove rasprave i drame, ostaje na gledaocima da sami odluče, a film će sigurno pokupiti gomilu nagrada, pa je čak i jedan od glavnih kandidata za Oskara.
HL/Izvor: espreso.rs
Ovogodišnje, dvadeset drugo izdanje Pančevačkog Jazz Festivala održaće se od 31. oktobra do 2. novembra u organizaciji Kulturnog centra Pančeva.
Prve festivalske večeri, 31. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva nastupiće tri muzička sastava: domaći Dragan Ćalina Quartet, američko-indijski Cross Currents Trio i Shay Hazan Quintet iz Izraela.
Pančevo je grad koji u poslednjih par decenija daje izuzetan doprinos domaćoj džez sceni. Među nekolicinom mladih muzičara koji su se tada pojavili bio je u pančevački pijanista Dragan Ćalina, koji će sa svojim kvartetom održati koncert prve festivalske večeri od 20:00 časova.
Osam godina je proveo radeći i školujući se u Amsterdamu, a nakon povratka u Srbiju snimio je svoj prvi autorski album “Circle”, uz Luku Ignjatovića na saksofonu, Peđu Milutinovića na bubnjevima i kontrabasistu Borisa Šainovića.
Pančevački pijanista polazi od dobro znane tradicije džeza, no u tim koordinatama pronalazi način da bude veoma raznovrstan, te da ostavi prostora vanserijskim solistima da “povuku” muziku kao uzbudljivim improvizacijama.
Iste večeri, od 21:30 časova na programu je koncert sastava Cross Currents Trio u kome sviraju basista Dejv Holand, saksofonista Kris Poter i tablista Zakir Husein -postava iz snova, u kojoj se susreću ono najbolje iz istorije džeza i indijske muzike.
Od kasnih šezdesetih do danas, Holand, Husein i nešto mlađi Poter pojavljivali su se, u svojstvu bendlidera ili gostujućih muzičara, na stotinama albuma i zbirno su sakupili više od 100 godina kontinuiranog i uspešnog bivstvovanja na svetskoj džez sceni.
Poslednji nastup prve festivalske večeri, od 23:00 časa, rezervisan je za izraelski Shay Hazan Quintet.
Iza izraelske kreativne scene koja se uspešno probila i do samog globalnog mejnstrima džeza, vredno radi nova generacija muzičara kojoj su takve stilske reference tesne.
Jedan od njih je i Šai Hazan, tridesetogodišnji kontrabasista koji je prošle godine objavio prva autorska izdanja pod svojim imenom.
Muzika Hazanovog kvinteta svoja uporišta nalazi u estetici čikaške scene šezdesetih i sedamdesetih, bliske postavi Art Ensemble of Chicago, nadovezuje se na spiritualnost Wilijama Parkera i njegov bogat ton kontrabasa, ali i na apstraktnije forme slobodnog i savremenog džeza karakteristične za muzičare sa portugalske etikete Clean Feed Records.
Njegova je muzika snažna i buntovna. Temama svojih pesama on skreće pažnju i na globalne probleme poput migrantske krize i desničarske politike, ispred kojih stavlja ljubav i otvorenost prema drugim kulturama kao vrhovnu vrednost.
Pančevački jazz festival održava se dvadeset drugi put u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a uz podršku Ambasade SAD, Italijanskog instituta za kulturu, Ambasade Mađarske, Collegium-a Hungaricum-a, Ambasade Izraela, Austrijskog kulturnog foruma i Dunav osiguranja.
Beogradski rok autor, pesnik i kompozitor, Nikola Vranjković nastupiće u klubu Fest u petak, 25.oktobra.
Vranjković je bio ključna autorska ličnost benda Block Out, a njegov prvi samostalni album “Za ovde ili za poneti” objavljen je 2001. godine.
Posle raspada matičnog benda objavio je mini album “Bremeplov” (2014) i dvostruki album “Veronautika” u novembru 2017.
Album “Veronautika” je po glasovima slušalaca radija Beograd 202 proglašen za najbolji album prošle godine.
Nikola Vranjković dobio je i nagradu “Strune od svetla” koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici.
Uz Vranjkovića u Festu će da nastupa i bend u sastavu: Vladan Božilović (bubnjevi), Ivan Mihailović (bas), Danilo Ikodinovski (gitara), Milan Vučković (gitara) i Ivan Zoranović (klavjature).
Koncert u klubu Fest bio je najavljen za dan kasnije ali je zbog svirki koje se 18. i 26. oktobra odrzavaju za Koju iz Discipline Kičme, Nikola rešio da datum svog nastupa pomeri:
– Pozivamo vas da svojim prisustvom date podršku velikom autoru i muzičaru – napisao je na društvenim mrežama – Naš koncert u Zemunu u klubu Fest pomerili smo na petak, 25.oktobar.
Koncert počinje u 22:00 časa, a ulaznice su u prodaji u klubu Fest i u Felix Shop-u (TC Sremska) po pretprodajnoj ceni od 800 dinara.
Od 20. oktobra ulaznice će se prodavati po ceni od 1000 dinara.
Frontmen grupe Suede, Bret Anderson, priznao je da je mrzeo Britpop u devedesetim godinama prošlog veka i da je pokušao da se maksimalno distancira od ovog popularnog muzičkog pravca.
Govoreći u emisiji “Hardtalk” na BBC, Anderson je kazao:
– Odvojio sam se od toga vrlo rano, čim sam video da to počinje da liči na dečiji crtani film.
Na pitanje da li je zbog toga učinio da bend koji predvodi izgleda kao grupa snobova, Anderson je dodao:
– Da, možda nas je to učinilo da delujemo kao snobovi. Moguće je. Čovek čini dosta grešaka, niko nije savršen. Ali, sledio sam svoje instinkte. Video sam šta se dešava sa Britpopom i, po meni, to je bilo prilično neprijatno. Osećao sam da postoji neka jaka mizoginija u svemu tome i nisam mislio da je Suede deo toga.
Kad su ga pitali da li i dalje doživljava grupu Oasis, predvodnike Britpopa, kao “pevače vodoinstalatere”, Anderson se distancirao od tog komentara:
– Znate, možda bih to rekao pre 25 godina, ali neću sad da pokušavam da opravdam stvari koje sam rekao tada, bilo je to davno – zaključio je Anderson.
HL/Izvor: espreso.rs
U Domu omladine Beograda od 22. do 27. oktobra održaće se 35. Beogradski džez festival, pod sloganom “Džez svetkovina/Jazz Celebration”.
Ovogodišnji program ima posebnu strukturu, prilagođenu posebnoj, slavljeničkoj prilici: umesto pet, trajaće osam dana – redovnih šest dana programa, uvodni DJ program i festivalski progam Plus, sa skoro 30 koncerata i nizom pratećih događaja.
Svečano otvaranje 35. Beogradskog džez festivala zakazano je za utorak, 22. oktobar od 19:00 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda.
U prvom delu večeri srpsko-internacionalni sastav Nikolov-Ivanović Undektet, sa Mažik Malikom, predstavnikom srednje džez generacije iz Francuske kao specijalnim gostom, izvešće posebno pripremljen program za ovu priliku.
Potom će da nastupi velikan francuske scene, čiji rad je otvorio vrata mnogim tamošnjim savremenim autorima, Anri Teksje sa projektom Sand Woman.
Budući da se regularan program BDŽF ove godine završavamo nastupom uzbudljive francuske fri džez postave Tea Sekaldija “Freaks” (27. oktobar), jasno je da su ovakvom selekcijom organizatori želeli i da obeleže dva događaja – pre tačno 180 godine Srbija i Francuska su uspostavile diplomatske odnose, a upravo iz Pariza, posle Prvog svetskog rata, u našu zemlju stigle su prve note tadašnjih džez kompozicija.
Nikolov–Ivanović Undectet jedan je od najambicioznijih poduhvata sa ovih prostora. Projekat udružuje talente Vladimira Nikolova i Srđana Ivanovića sa devetoro vrhunskih muzičara iz nekoliko evropskih zemalja.
Za prvi album, “Artistry in Broken Rhythm” (Metropolis Jazz, 2018), autori su početnu inspiraciju našli u delima Stena Kentona (Artistry in Rhythm) i Majlsa Dejvisa (Birth of the Cool), izgrađujući na tim impulsima moderno orkestriranu muziku visokog intenziteta i duboke emocije, u bojama i ritmovima raznih kontinenata, od Njujorka do Balkana.
Seme projekta posejano je sredinom prošle decenije u Holandiji, gde su Nikolov i Ivanović studirali, a naslovna numera Vladimira Nikolova “Artistry in Broken Rhythm” dobila je nagradu Silesian Jazz Festivala u Katovicama, 2016. godine.
Takođe, proleća ove godine zauzeli su drugo mesto na Made in New York Jazz Competition – u žiriju ovog međunarodnog konkursa bili su Rendi Breker, Leni Vajt i Majk Stern.
Na otvaranju 35. Beogradskog džez festivala Nikolov-Ivanović Undectet premijerno će izvesti program sa drugog albuma “Frame and Curiosity”, koji će biti objavljen uoči manifestacije.
Specijalan gost sastava na koncertu u Beogradu biće francuski flautista Mažik Malik.
Kontrabasista i kompozitor Anri Teksje jedan je od najbitnijih umetnika u istoriji francuskog džeza, kao i glavnih arhitekata evropskog puta u džez.
Njegov kvintet iz šezdesetih godina prošlog veka smatra se jednim od prvih free džez sastava u Francuskoj.
Šezdesetih je radio i sa svojim velikim uzorom, trubačem Donom Čerijem (još u to vreme su istraživali ukrštanja džeza sa afričkom tradicijom) i snimio niz ploča sa saksofonistom Filom Vudsom.
Počev od albuma “La compañera” (1983) sve svoje albume (preko dvadeset u različitim formacijama) objavio je za kuću Label Bleu iz Amjena.
Na dugačkoj listi muzičara sa kojima je sarađivao su i Džoni Grifin, Čet Bejker, Pol Moušn, Bad Pauel, Dekster Gordon, Džo Lovano, Stiv Svolou, Keni Klark, Džon Aberkrombi, Slajd Hempton, Li Konic i veliki broj francuskih kolega.
Osim otvorenosti prema različitim aspektima džez žanra, Teksje pokazuje interesovanje i prema svetskoj muzici, a posebno Balkana.
Nekoliko njegovih albuma nazvano je po gradovima bivše Jugoslavije, a vredi se nadati da će, posle nastupa na otvaranju manifestacije, tom nizu dodati i Beograd.
Iako već u ozbiljnim godinama, muzici i dalje pristupa sa energijom mladića, Na 35. Beogradskom džez festivalu publika će biti u prilici da čuje njegovo aktuelno ostvarenje “Sand Woman”.
Ulaznice su u prodaji preko Ticket Vision prodajne mreže.
Maslinasto-zeleni kardigan i Fender gitara, napravljena 1993. godine, koji su pripadali pevaču Nirvane Kurtu Kobejnu biće ponuđeni na aukciji ovog meseca.
Kobejn je džemper nosio na legendarnom MTV nastupu “Unplugged in New York” 1993. godine. Vrednost džempera se procenjuje na 200.000 do 300.000 dolara. Kardigan, sa sve izgorelim delom na prednjem desnom džepu, postao je simbol Kurtovog grandž stila.
Fender gitara je prethodno bila izložena u rokenrol Kući slavnih, nekoliko godina. Njena vrednost je procenjena na 300.000 do 500.000 dolara, navodi aukcijska kuća Julien’s.
Kobejn se ubio u 27. godini, 5. aprila 1994. godine.
Na aukciji će se još naći i Fender gitara koja je pripadala Elvisu Prisliju i stihovi Boba Dilana ispisani rukom, a odnose se na njegov hit iz 1965. godine “Mr. Tambourine man”. I gitara i stihovi su procenjeni na 80.000 dolara.
Aukcija će biti održana 25. i 26. oktobra.
HL/Izvor: foxbusiness.com
Goth-rock institucija The Cure rade na tri albuma. Lider benda Robert Smit otkrio je da će prvi album, najverovatnije, biti objavljen pre kraja ove godine.
– Zapravo, pripremio sam tri albuma, dva od njih unapred. Prvi će biti objavljen vrlo uskoro. Mislim da će prvi singl, a možda i ceo album, biti na tržištu oko Božića, možda i ranije. Za sada nosi ime “Live From the Moon” ali sigurno će se ime još promeniti – rekao je Smit u intervjuu za Zocalo.
Ovo će biti prvi album posle onog iz 2008. godine “4:13 Dream“. Pošto objave album ove godine, ne bi trebalo da se dugo čeka na drugi najavljeni album. Kako je rekao Robert Smit, to izdanje će biti eksperimentalno, snimci će biti live i biće baziran na konceptu interpretacije trenutka, dodao je.
Treći album će obeležiti – buka. Smit kaže kako će se temeljiti na iskustvima sa stagea i iz života, pritom aludirajući na situacije kada je buka toliko prisutna oko nas da smo se navikli i da na nju ne obraćamo pažnju.
Inače,The Cure rade pune 43 godine, a ove godine svirali su na Exitu.
https://www.youtube.com/watch?v=-eCArXF7TwI
HL/Izvor: muzika.hr
Posle odlično primljenog box-seta “Sabrana djela 1976.-1987.”, legendarni album Parafa “Zastave” (1984.) reizdan je na vinilu kao specijalno izdanje povodom 35. godišnjice, s originalnim miksom i dodatnom pesmom “Metalci”’
Album “Zastave” koji predstavlja njihovu treću fazu delovanja, donosi najkompleksniji i najambiciozniji diskografski korak Parafa. “Zastave” su zaboravljeno remek-delo hrvatske i jugoslovenske rock muzike, vizionarski album i svojevrsno proročanstvo sveg zla koje se počelo da se događa u nekadašnjoj domovini tek koju godinu nakon što su Parafi prestali s radom.
“Zastave” govore o kolektivnim ritualima u temelju nekadašnje zajednice, premda njih vidimo i kao civilizacijsku matricu svuda, s naglaskom na njihovoj mitskoj, arhetipskoj podlozi. Zbog svoje dosledne umjetničke centriranosti, besprekorne muzičko-tekstualne egzekucije, koja je uz to iznjedrila mračno-privlačnu, zloguku emocionalnost i zbog svoje autentične bitke s okovima društvene stvgarnosti, “Zastave” su jedan od vrhunaca jugoslovenskog rocka.
“Zastave” su jedan od najraritetnijih albuma na ovim prostorima s obzirom na mali inicijalni tiraž, tako da će ovo obnovljeno izdanje obradovati najviše ljubitelje vinilnih zapisa.
Album “Zastave” kao i CD box-set “Sabrana djela 1976.-1987.” Paraf će promovisati na velikoj regionalnoj turneji. Sviraće numere sa sva tri studijska albuma (“A dan je tako lijepo počeo”, “Izleti” i “Zastave”), u sklopu nastupa koji su dosad potvrđeni. Paraf će nastupiti u kombinovanoj postavi, s Vim Colom i Valterom Kocijančićem kao vokalima, članovima obe izvorne postave kao i muzičarima koji su već nastupali u koncertnim postavama benda.
Potvrđeni nastupi:
14.12. Beograd (Dom omladine)
20.12. Rijeka (Pogon kulture, ex-Stereo)
13.02. Ljubljana (Cvetličarna, AntiValentinovo #2)
15.02. Zagreb (Boćarski dom – AntiValentinovo #5)
https://www.youtube.com/watch?v=kXObW2KGHZE
HL/Izvor; ravnododna,com
