Objavljene su zvanične nominacije za Hall of Fame Rock & Roll 2020, a od 16 izvođača koji su ušli u uži izbor, devet je prvi put nominovano.
Pat Benatar, Dave Matthews Band, The Doobie Brothers, Motörhead, The Notorious B.I.G., Soundgarden, T. Rex, Tin Lizi i Vitni Hjuston nominovani su prvi put.
“Povratnički” kandidati su Depeche Mode (dve prethodne nominacije), Judas Priest (nominovan 2018.), Kraftwerk (nominovan pet puta do sada), MC5 (nominovan četiri puta ranije), Nine Inch Nails (nominovan dva puta ranije), Rufus featuring Chaka Khan (tri prethodna nominovanja) i Tod Randgren (nominovan 2019).
Podsećanja radi, da bi neki muzičar/bend mogao da bude nominovan za ulazak u Rock & Roll Hall of Fame potrebno je da je od objavljenog prvog singla prošlo 25 godina.
Više od 350 mladih neće imati mogućnost volontiranja na sledećem Nišvillu 2020, jer Festival ne uspeva da realizuje finansijski plan zbog nezainteresovanosti sponzora, donatora i Ministarstva omladine.
Nišvil je prethodnih 10 godina uložio 30 miliona dinara u razvoj ovog projekta kroz dvanaestodnevni smeštaj, ishranu, oblačenje, opremanje i edukaciju 3.500 članova volonterskog tima.
Volonteri su značajno pomogli organizaciji rada festivala, ali zbog konstantnih problema realizacije budžeta festivala, analize su pokazale da se taj deo poslova u organizaciji može sprovesti sa trostruko manje finansijskih sredstava angažovanjem honorarnih saradnika i saradnjom sa fakultetima umetosti.
– Nažalost, pokazalo se da projekat volonterizma nije ekonomski održiv, a nije ni naišao na razumevanje Ministarstva omladine i sporta, koje poslednjih godina na aktuelnim konkursima nijednom nije podržalo projekat volonetra Nišvila i nije dalo čak ni prelaznu ocenu jednom od najuspešnijih volonterskih timova u Srbiji – navodi se u saopštenju organizatora festival.
Nišvil se zahvaljuje svim volonterima koji su prethodnih godina ulepšali sliku festivala i obezbediće narednih godina po 100 ulaznica za volontere sa najdužim volonterskim stažom na festivalu.
Takođe, Nišvil će pokušati da smanjenjem i drugih troškova, pa i ukidanjem dela besplatnih programa, zaštiti bar nivo i kvalitet glavnog festivalskog programa, ne bi li nekako uspeo da opstane u top 10 evropskih džez festivala, gde ga je svrstao londonski Gardijan.
U četvrtak 17. oktobra u klubu Udrużenja rok muzičara Srbije (Mutapova 12) od 20:00 časova u organizaciji URMUS-a održaće se humanitarni rok koncert na kojem će nastupati bendovi: Bricks and Cans, Johnny Cash tribute, Pot, Plutonia i Rok Lavirint.
Sav prihod koji se bude sakupio namenjen je domu za nezbrinutu bolesnu decu pri manastiru Sv. Petka kod Paraćina, koji je u teškom materijalnom stanju tako da je svaka pomoć dobrodošla.
Pozivamo sve ljude dobre volje i ljubitelje rok muzike da dođu i pomognu shodno svojim mogućnostima.
Za sve koji ne mogu da dođu na svirku, a hteli bi da pomognu, brojevi žiro računa i uputstvo kako uplatiti pomoć nalaze se na ovom linku.
Margaret Atvud i Bernandin Evaristo/Photo: facebook@TheBookerPrizes
Kanadska spisateljica Margaret Atvud i britanska autorka Bernardin Evaristo nagrađene su književnom nagradom Buker za 2019. godinu, odluka je petočlanog žirija.
Atvud je nagradu osvojila za roman “Testaments” (Svedočanstva), nastavak romana “Sluškinjina priča”, po kojem je snimljena i popularna televizijska serija, a Evaristo za delo “Girl, Woman, Other”, zbirku priča o dvanaest žena čiji se životni putevi isprepleću.
Radnja knjige “Testamens” događa se 15 godina nakon poslednje Ofredine scene iz “Sluškinjine priče”, a pripovedaju je tri ženska lika. Prva knjiga datira još iz 1985. i prodana je u osam miliona primeraka samo na engleskom jeziku.
Evaristo (60), prva crnkinja nagrađena Bukerom kazala je da je “apsolutno oduševljena što deli nagradu s Margaret Atvud”.
U uži izbor nominovanih za Buker nagradu za najbolji roman godine uvršteno je šest autora čiji su radovi objavljeni u Velikoj Britaniji na engleskom jeziku.
Uz Margaret Atvud i Bernardin Evaristo, bili su to Salman Ruždi, Čigozi Obioma, Luci Elman i Elif Šafak.
Mehanizam je bend iz Užica nastao 2019. godine sačinjen od članova ranije aktivnih na rok sceni Srbije, ovog puta okupljenih oko novih ideja i rada na autorskoj muzici, a učeće u finalu Mobil Demo Festa biće im, izgleda, kruna stvarno ispunjene godine.
Jer, bend se takmičio na mini gitarijadi u Zrenjaninu i uspeo da se plasira u polufinale Zaječarske Gitarijade među 10 bendova iz Srbije i regiona. a potom i u finalno veče gde je imao priliku da još jednom svira pred Zaječarskom publikom, a nastupali su i na Užice moto skupu, festivalima Maglenijada Požega, PoRock – Požega, Titan demo fest – Kosjerić, Tunel fest – Užice, PriČa fest – Čačak, Plana Demofest…
Materijal za debi album je spreman, a sada postoji mogućnost i da bude objavljen za PGP RTS. Naravno, ako Mehanizam u nedelju, 20. oktobra zablista u Wurstu i pobedi u finalu Mobil Demo Festa.
Mehanizam čine Ignjat Milićević (klavijatura, vokal), Miloš Milićević (gitara), Aleksandar Tomić (bas gitara, vokal) i Marko Radovanović (bubnjevi) a za Mobil Demo Fest prijavili su se spotom za pesmu “Sunce našeg neba”.
– Motiv da se prijavimo za Mobil Demo Fest je svakako bio promocija benda što vaš portal i omogućava – kažu momci iz Mehanizma koji su u finale ušli zahvaljujući glasovima publike.
Kažu da su očekivali da će se nađu u finalu.
– Očekivali smo finale jer verujemo u svoju muziku.Nemamo tremu i jedva čekamo da se družimo sa vama i bendovima koji nastupaju.
Konkurencija im je, kažu, samo izazov da budu što bolji na bini.
– Pratili smo učesnike, a i na demo sceni se pojavljuje dosta kvalitetnih bendova za koje smo čuli zahvaljujući vašem portalu. Očekujemo uspeh i ostvarenje cilja, pobedu i snimanje debi albuma – ne kriju velike ambicije Užičani.
Bend Bolesna štenad predstavio je novi singl pod nazivom “Pešaci” kojim najavljuje treći studijski album “Gde su te manekenke gde je taj kokain” kao i koncert zakazan za 15. novembar u Amerikni Doma omladine Beograda.
Pesma “Pešaci” je društveno angažovana i ukazuje na jedan od problema sa kojima se svakodnevno susrećemo u saobraćaju. Šire gledano, “pešak” je svako od nas – kolateralna šteta razmene vatre na dnevno-političkom nivou.
Ovim singlom, kao i budućim albumom, grupa Bolesna štenad želi da skrne pažnju javnosti na velike životne istine saopštavjući ih bez dlake na jeziku.
Ovogodišnje, 22. izdanje Pančevačkog Jazz Festivala održaće se od 31. oktobra do 2. novembra u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, a tokom tri festivalske večeri, ljubitelji džeza uživaće u bogatom muzičkom programu.
Druge festivalske večeri, 1. novembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva nastupiće tri muzička sastava: austrijski Little Rosies Kindergarten, američki Mark Guiliana Beat Music i Péter Rozsnyói Trio iz Mađarske.
Little Rosies/ Photo: KCP promo
Sa austrijske džez scene dolazi ansambl Little Rosies Kindergarten koji čini čak 13 članova u atipičnoj big-bendovskoj formaciji.
Ovaj sastav, koji će nastupiti na otvaranju druge festivalske večeri u 20:00 časova, nema ni formalnog ni neformalnog lidera već svi komponuju i improvizuju ravnopravno.
Nema ni grube podele po instrumentalnim sekcijama, dok vokali često više duguju pozorišnoj i kabaretskoj estetici, nego onoj karakterističnoj za istorijske predstave o ovom formatu i vrsti džeza.
Little Rosies Kindergarten u svom izrazu nalaze mesta kako za džez avangardu, tako i za modernu kompoziciju, odnosno alternativni pop i rok. Te naizgled različite estetike se u muzici austrijskog orkestra prepliću, čineći njihove pesme nepredvidivim i intrigantnim u svakom trenutku.
Mark Guiliana/ Photo: Justin Bettman (KCP promo)
Od 21:30 časova nastupiće američki sastav Mark Guiliana Beat Music. Frontmen ovog benda, renomirani američki bubnjar koji je sarađivao sa Avishaijem Cohenom, Bradom Mehldauom i drugim vedetama savremenog džeza, savršen je primer slobodnog, kreativnog muzičara 21. veka.
Stasao kao klinac na grandž bendovima poput Nirvane, Soundgardena ili Pearl Jam, sa školovanjem i treningom u domenu klasičnog džeza, kao i interesovanjima za modernu i eksperimentalnu elektroniku u odraslom dobu, danas se hrabro i bez otklona bavi onim što mu najviše prija u datom trenutku.
Muzika benda Beat Music evocira stil osamdesetih, istaknut prepoznatljivim šmekom sintova i starih ritam mašina, no uspešno inkorporiran u stil uzavrelog njujorškog džeza 21. veka.
Guilianina muzika je i retro-futuristička i savremena, plesno svedena i džezerski razmahana, ali nadasve suptilna i promišljena, kao plod hrabre vizije autora pred kojim se ne naziru granice.
Peter Rozsnyoi/ Photo: Facebook @Peter.Rozsnyoi
Mađarski pijanista Peter Rozsnyoi će se pančevačkoj publici predstaviti u 23:00 časa u formi pijanističkog trija, utemeljenoj u tradiciji koju su decenijama gradile legende poput Billa Evansa, Keitha Jarretta, te u novije vreme muzičari poput Brada Mehldaua ili Torda Gustavsena.
Baveći se ovim omiljenim formatom brojnih posvećenih ljubitelja džeza i audiofila, Rozsnyoi se opredelio za delikatnost ispred samodovoljne virtuoznosti i lepotu u jednostavnosti.
Njegov je aranžerski stil utemeljen u najboljoj tradiciji džeza pedesetih godina prošlog veka, odakle rado odlazi u džeretovski razigrane improvizacije ispunjene vokalnim usklicima.
U baladerskim numerama delikatan je poput Evansa, a nisu mu strane ni klasičarske vinjete utemeljene u fascinaciji Bahovom muzikom.
Bilo da kradu rolne toalet papira ili koristite narkotike, brojne poznate ličnosti znale su da upadnu u nevolje u Bakingemskoj palati. Ovo je galerija slavnih ličnosti koje su ostale u lošem sećanju domaćinima slavnog zdanja.
Olivija Kolman igrala je u Netflix seriji “Kraljica” britanskog monarha, a to je kroz istoriju podrazumevalo poznavanje protokola.
Ali dok je promovisala seriju u intervjuu za Sunday Times, izazvala je dosta bure priznanjem da se nije lepo ponela tokom boravka u palati. Kolman je priznala da je njen suprug ukrao suvenir.
Bakingemska palata/Photo: YouTube printscreen
Iz Bakingemske palate nije stigla reakcija.
“Godišnje imamo 50.000 posetilaca i da svako od njih uzme po jedan suvenir, ne bi mnogo ostalo”, rekla je portparolka palate.
Pa, ko su ti poznati prestupnici?
Džon Lenon jednom je rekao da su 1965. godine članovi benda pušili kanabis u toaletu pre nego što su uručena odlikovanja. Ali kasnije je Džordž Harison negirao ovu tvrdnju i objasnio da su otišli u toalet gde su zapalili obične cigarete jer su bili nervozni.
Poznati pevač Robi Vilijams priznao je da je pušio kanabis u Bakingemskoj palati, ali je negirao da mu je tamo pripala muka.
– Da li sam povraćao u Bakingemskoj palati? Ne. Popušio sam džoint – rekao je Vilijams za tabloid Sun pre dve godine.
U tekstu ovog lista tvrdi se da je do incidenta došlo 2012. godine.
Bakingemska palata bila je samo jedna od poznatih lokacija na kojima je komičar i pisac, Stiven Fraj prijatelj princa od Velsa, konzumirao kokain.
U knjizi More Fool Me, Fraj je napisao da je koristio narkotike i u Domu Lordova, kao i u BBC televizijskom centru.
– Može se reći da sam narušio ugled divnih palata i poseda koje koristi časni establišment – naveo je Fraj.
Dobitnica Oskara Olivija Kkolman rekla je za Sunday Times da je njen suprug ukrao rolnu toalet papira tokom dobrotvorne večere.
– Ukrao je rolnu kako bi imao dokaz da smo bili u Bakingemskoj palati – navela je Kolman.
Ostalo je nejasno posle intervjua da li je Olivija bila saučesnica u ovom “zločinu”.
Televizijska voditeljka Deniz van Outen izvinila se nakon što je priznala da je “pozajmila” pepeljaru i držač za kutiju za maramice pre 21 godinu.
Ona je gledaocima jutarnjeg programa na Kanalu 4 objasnila da je to uradila iz čiste zabave. Kasnije je poslala nazad pepeljaru i kutiju, uz poklon – plišanu kamilu – u znak izvinjenja.
Deniz Van Outen/Photo: YouTube printscreen
“Gospođo, izvinite. Nisam imala nameru da vam napravim problem”, napisala je Deniz u poruci.
Nekadašnja članica benda Spice Girls Ema Banton rekla je da je uzela znak sa vrata od toaleta kada je nastupala u palati na poziv kraljice. To je bio koncert povodom Zlatnog jubileja 2002. godine.
Poznati televizijski voditelj Pirs Morgan je već serijski prestupnik u domovima bogatih i slavnih. Jednom prilikom priznao je da ima celu kolekciju toalet papira koje je ukrao iz domova slavnih ličnosti, posle Sajmona Kauela, na red je došao i suvenir iz kraljičinog doma.
Ali nestalo mu je hrabrosti kada je je trebalo da donese suvenir iz Bele kuće 2011. u vreme dok je predsednik Amerike bio Barak Obama. Objasnio je da se uplašio hapšenja.
Šta kažu u palati
Kraljica Elizabeta II/Photo: facebook@HMRoyalQueen
Nekadašnji portparol britanske kraljice Diki Arbajter kaže da su pošteni posetioci uvek dobrodošli.
– Stvarno je neshvatljivo. Na toalet papriu ne piše da je iz Bakingemske palate. To je običan papir, kao i svaki drugi – rekao je on.
A dovodi u pitanje i slučaj ukradene pepeljare iz 1998, uz objašnjenje da je već tada u palati bilo zabranjeno pušenje.
Arbajter kaže da lovci na suvenire vrlo retko imaju priliku da ugrabe nešto. Escajg nema zvanična obeležja palate, a posetioci uz posluženje dobijaju salvete. Arbajter smatra da poznate ličnosti ovakvim izjavama uglavnom traže publicitet.
– Nije kao da uzimaju nešto što je vredno. To rade samo da bi rekli – uzeo sam nešto iz palate. Pa, idite u samoposlugu i kupite pakovanje od devet rolni toalet papira – poručio je Arbajter.
Parni valjak/Photo: facebook@parnivaljak, by Dario Njavro
Legendarni roker i pesnik Branimir Džoni Štulić na početku muzičke karijere pokušao je nakratko da svira sa Parnim valjkom, ali je saradnja sa Huseinom Hasanefendićem-Husom i ekipom ipak ostavila moćan trag u vidu legendarnog singla Azre “Balkan/A šta da radim?” i još nekih zanimljivih stvari…
Osvrćući se na protekle 44 godine Parnog valjka, pred koncert 9. novembra (20:30) u Štark areni u Beogradu, Hasanefendić ističe da je Štulić na njega ostavio “veliki uticaj u smislu leksike”, jer je nakon početna dva albuma Valjka osetio potrebu da promeni način pisanja pesama, odnosno teme i poruke u stihovima. Što se tiče (dvonedeljne) zajedničke svirke – to nije išlo.
– Jednostavno nije bio svirački dovoljno dobar da bi svirao sa nama i nije bio sretan sa ulogom “jednog od”. Htio je biti lider. I to je legitimno. Tako da ta kombinacija nije zaživjela, ali mi smo snimili njegove ‘Jablana’ (na albumu ‘Gradske priče’ 1979) i ‘Kad Miki kaže da se boji’ (na ‘Vrućim igrama’ 1980). Meni su to sjajne pjesme. Zaista sam mislio da treba skrenut pažnju na čovjeka – kaže Hus.
Prethodno, služeći vojsku u Gospiću na samom kraju sedamdesetih Hus je prisustvovao jednoj svirci rane postave grupe Azra, u kojoj je pevao Jura Stublić dok je Džoni samo svirao gitaru.
– Sjećam se tog koncerta. Džoni nesretan bulji u pod i svira gitaru, a Jura je centar pažnje. Naravno da je to puklo. Jura je sa tom ekipom napravio Film i krenuo u priču koja se zna, a Džoni je ostao sam na cesti. I tu neko vrijeme se mi družimo nakon vojske. On ti je već tada imao valjda 50 pjesama koje su se kasnije pojavljivale na albumu u kojekakvim varijantama. U to vrijeme je skoro svaka bila neki lagani polusevdah – priseća se Hus.
Susret sa Štulićem nije se samo završio na Valjkovim obradama njegovih pesama. Hus je producirao i svirao gitaru na legendarnom prvom singlu “Balkan/A šta da radim?”, objavljenom u oktobru 1979. godine, na kome je i basista bio Valjkov Zlatko Miksić Fuma. Hus je producirao i EP “Lijepe žene prolaze kroz grad” (1980), ali je zbog boravka na turneji sa Valjkom propustio rad na debi albumu “Azra” (1980), autorskom remek delu ozloglašenom po tanko produciranom zvuku.
– Drago Mlinarec je radio album i to nije sretna priča, jer nije on mogao kontrolirati Džonija. Kad je album izašao svi su pljuvali produkciju. Međutim Mlinarec nije imao nikakvu kontrolu, nego je Džoni preuzeo komandu, ali kad je krenula loša produkcija, onda se ogradio. Mlinarec nije mogao s njim. Džoni je diktirao. Sa mnom ne bi mogao tako jer smo bili u prevelikom klinču. Kad smo radili njegove pjesme bilo je po mom: ‘Tako to treba i tako će to biti’ – naglašava Hus.
