Bajaga i Instruktori/Photo: facebook@bajaga.official.page
Zbog velikog interesovanja publike, Bajaga i Instruktori će, posle prvog već rasprodatog koncerta sa orkestrom i horom 5. decembra u beogradskom Sava Centru, na istom mestu i u istoj postavci svirati i sutradan, u petak 6. decembra.
Bend će tako dvostrukim, zvučno raskošnim spektaklom obeležiti jubilej – 35 godina rada. Posetioci će imati priliku da uživaju u posebnim verzijama hitova iz svih faza njihove karijere – “Dvadeseti vek”, “Dobro jutro”, “Zažmuri”, “Od kada tebe volim”, “Bilo bi lako”…
Ulaznice i za drugi koncert koštaju od 1.800 do 2.800 dinara i mogu da se kupe od srede 16. oktobra na blagajni Sava Centra kao i na svim prodajnim mestima Ticket Visiona i Gigstiksa.
Beogradski rock-jazz sastav Hashima održaće tradicionalni jesenji koncert 30. oktobra sa početkom u 21h u posebnoj atmosferi pozorišne sale Bitef teatra.
Koncertom pod nazivom “Sve polako menja se” grupa obeležava pet godina rada i predstavlja publici nov zvuk, dodajući elektronski vokalni synth-pop na već postojeći avangardni jazz zvuk. Video umetnik Izvanredni Bob pružiće vizualnu podršku za ovaj koncert.
Koncert upočinje u 21:00 čas, a ulaznice mogu da se kupe po pretprodajnoj ceni od 350 dinara, dok će na dan koncerta cena iznositi 550 dinara.
Svečano otvaranje 13. Festivala srpskog filma fantastike zakazano je za četvrtak, 17. oktobar u 19:00 časova u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra.
Festival će otvoriti specijalni gost, američki reditelj Sem Firstenberg, najpoznatiji po filmovima serije “Američki nindža”.
Ceremoniji otvaranja prethodiće performans u okviru koga će da nastupi Inex Cirkus Teatar iz Beograda i mlada pevačica Darija Vračević, ovogodišnja predstavnica za Dečju pesmu Evrovizije.
Na otvaranju će se, pored Sema Firstenberga, prisutnima obratiti i Miroslav Lakobrija, direktor Festivala srpskog filma fantastike kao i Jovan Ristić, selektor domaćeg i regionalnog programa festivala.
Prve večeri festivala biće prikazani kratkometražni filmovi “Mališan” Danila Bećkovića, “Slice of life” hrvatskih reditelja Luke Hrgovića i Dina Juliusa i “Het Juk/Breme” Holanđanina Nika Van den Brinka.
Publiku čekuje i premijerno prikazivanje dugometražnog filma “Čuj mali čoveče” reditelja Marka Žunića.
Ulaz na sve projekcije je besplatan, a satnicu festivala možete pogledati na ovom linku.
Sem Firstenberg i Miroslav Lakobrija/ Photo: Promo (FSFF)
Milan Stanisavljevic Quintet/ Photo: Jan Prpič (BDŽF, promo)
Pijanista i kompozitor Milan Stanisavljević studirao je klasiku u Beogradu, a džez klavir u Gracu, gde je 2010. godine stekao zvanje mastera.
Posle studija preselio se u Sloveniju, gde je dobio posao na Konzervatorijumu za muziku i balet u Ljubljani i ostvario saradnju sa vodećim umetnicima svoje generacije.
U njegovom stvaralaštvu dominiraju veliki autorski talenat, raskošan pijanistički rečnik i umeće u vođenju trija moderne orijentacije.
Milanov najnoviji album “Weigth of Thought“, snimljen sa kvintetom, premijerno će izvesti u Srbiji na 35. Beogradskom džez festivalu, 23. oktobra u Domu omladine Beograda.
Studirali ste najpre klasiku u Beogradu, a u Gracu ste nastavili studije džez klavira. Kada i kako ste otkrili svet džez muzike i šta Vas je profesionalno usmerilo u tom pravcu?
– U trećem razredu srednje škole sam svirao Geršvinov koncert „Rapsodija u plavom“. Tada sam se prvi put susreo sa bojama džezerskih akorda koje su mi se odmah jako svidele. Posle su usledili časovi džez klavira kod pijaniste Miloša Krstića, intenzivni odlasci na džez koncerte, a onda i Grac. Bila je to ljubav na prvo slušanje.
Da li je u 21. veku, sa ogromnim muzičkim nasleđem koje postoji, uopšte moguće povući jasnu granicu između džeza, klasike, savremene muzike? Gde je po Vašem mišljenju džez danas?
– Svaki dobar poznavalac u nekoj oblasti može povući jasnu granicu između onoga čime se bavi i drugih stvari koje utiču na konačan ishod, oplemenjujući ili ne oplemenjujući tu oblast. Tako je i sa muzikom. Klasika ima svoju estetiku, džez takođe. Problem koji se javlja kod džeza je što je u pitanju mlada muzika, nema toliko dugu tradiciju kao klasična muzika. Otuda i mišljenje da su sa džezom moguća svakojaka žanrovska koketiranja. Nekada urode plodom. Vrlo često i ne.
Od 2009. godine vodite trio, sa kojim ste do sada objavili dva uspešna albuma “Awakening” i “Sound Quest”, a za potrebe novog albuma postavu ste proširili na kvintet. Kako je ovo uticalo na vaš zvuk?
– Jednostavno se je spektar boja proširio. Duvači su preuzeli teme, meni je na klaviru ostalo više prostora za dočaravanje posebnih raspoloženja.
Milan Stanisavljević/ Photo: Jan Prpič (BDŽF, promo)
Recite nam nešto o aktuelnom albumu “Weight of Thought”, koji ćete premijerno predstaviti publici upravo na Beogradskom džez festivalu, i o muzičarima u bendu?
– Bend sačinjavaju muzičari iz Slovenije koji za sobom imaju prilično uspešne solo karijere. Mislim, da je “casting” bio dobar jer bend vrlo rado svira ovu muziku. Kao i prethodna dva albuma i “Weight Of Thought” predstavlja neko moje viđenje savremenog džeza danas. Na albumu se izdvaja medli Pulsar koji objedinjuje tri pesme sličnog tempa i pulsa, a različitog karaktera. Otuda i naziv Pulsar.
Jedan ste od srpskih muzičara koji živi i radi u inostranstvu, da li Vam je ta činjenica otvorila više profesionalnih mogućnosti? Šta bi savetovali mlađim kolegama koji razmišljaju da li da karijeru grade iz Srbije ili da “bazu” prave na nekom drugom mestu?
– Praviti bazu na drugom mestu je najlakše ukoliko ste studirali „na drugom mestu“. Na faksu upoznajete ljude sa kojima ćete u budućnosti sarađivati. Beograd sada ima svoju akademiju za džez na kojoj predaju sjajni muzičari i definitivno je opcija vredna razmatranja. U moje vreme, krajem 90-tih toga nije bilo.
Kako vidite aktuelnu srpsku i regionalnu džez scenu?
– Mislim, da je sa otvaranjem beogradske akademije značajno zaživela srpska džez scena. Broj mladih ljudi zainteresovanih za džez je se povećao, a samim tim i mogućnost da se među njima izdvoje talenti. U Beogradu ih je sada mnogo. U Ljubljani takođe. Sa druge strane, opažam da se određeni broj mladih, verovatno usled manjka koncentracije, doslednosti i iskrene posvećenosti materiji, okreće nekim slobodnijim formama u kojima ne postaje nikakva muzička pravila. Neka vrsta linije manjeg otpora. Kao i u bilo kojoj drugoj umetnosti ili profesiji, tako se ni u džezu uspeh ne može postići idući linijom manjeg otpora ili odabirom prečice. Zamislite Noleta, da je birao prečice.
Beogradski džez festival petu godinu za redom organizuje program pod nazivom “Serbian showcase”, u kojem ove godine učestvujete, sa ciljem da domaćoj i međunarodnoj publici i kritici predstavi rad džez autora mlađe generacije. Koliko je po Vašem mišljenju važna ova misija BDŽF?
– Serbian showcase je odličan potez organizatora koji daje priliku mlađim bendovima da se predstave na jednom od najprestižnijih džez festivala u regionu. To su stvari koje ulivaju dodatnu snagu autorima, daju podstrek za dalje stvaranje.
Beogradski džez festival održava se po 35. put, šta za Vas kao muzičara znači ova manifestacija i da li postoji neki koncert sa prethodnih izdanja koji ste slušali iz pubike, a koji Vam je bio posebno važan i ostao do danas u sećanju?
– Mislim, da je to bilo 1998, kada sam u Beogradu uživo slušao McCoy Tynera. Lutajući po hodnicima Sava Centra, tražeći backstage, sam bukvalno u jednom od hodnika naleteo na McCoya. Zamalo se nismo sudarili. Prijatelji pijanisti sa kojima sam bio i ja smo samo zanemeli. Veliki McCoy je prošao pored nas.
Pored nastupa svog benda, čije koncerte na 35. BDŽF preporučujete publici?
– I ove godine je program jako zanimljiv sa velikim brojem koncerata. Neki od bendova koje bih ja voleo da čujem su sigurno Mingus Big Band, Charles Lloyd, Steve Coleman, Gilad Hekselman Trio.
Irska centralna banka objavila je da će sledećeg meseca izdati limitiranu srebrnu kovanicu od 15 evra u čast rock velikana Fila Lajnota, pokojnog frontmena i basiste grupe Thin Lizzy. Lajnot bi ove bi godine proslavio svoj 70. rođendan.
Banka bi 27. novembra trebalo da pusti 3.000 novčića. To će biti drugi niz u seriji od tri kovanice pod nazivom Modern Irish Music, koji je započeo s Rorijem Galagerom 2018. godine, a nastaviće se sa suosnivačem The Dublinersa Lukom Kelijem 2020. godine.
Prva Lajnotova kovanica biće uručena predsedniku Majklu D Higinsu na St. Kevin’s Collegeu u Kramlinu – Lajnotovoj srednjoj školi.
Kovanica, čija je tržišna cena 65 evra, moći će se kupiti putem collectorscoins.ie.
Fil Lajnot kovanica/CENTRAL BANK OF IRELAND
Ranije ovog meseca, dve poštanske marke od 1 evro – jedna s portretom Lajnota, a druga sa naslovnicom albuma Thin Lizzy “Black Rose”, takođe je štampana u Irskoj. Par maraka predstavljen je kako bi se proslavila 50. godišnjica benda.
U januaru je otkriveno da je planiran i film o Lajnotovom životu pod naslovom “Phil Lynott: Songs For While I’m Away”, a režiraće ga irski filmaš Emer Rejnolds, kome će se pridružiti producenti Alan Maer i Džon Valas iz Cowtown Pictures, a u njega je uključen i Piter Worsli iz Eagle Rock Films.
U njemu će gostovati Skot Goram, Erik Bel i Daren Warton, Džejms Hetfield iz Metallice, Adam Clejton iz U2, Hju Luis, Suzi Kvatro i drugi.
Lajnot je umro 4. januara 1986. kada je imao 36 godina
Funkier Project poslao je kao prijavu definitivno jedan od najneobičnijih video zapisa svoje pesme “Burn My Fire Up”, snimljen od strane nepoznatog lica na ulicama Napulja, ali zahvaljujući tome što su odličnom svirkom zadivoli žiri, našli su se među pet finalista prvog Mobil Demo Festa.
Funiker je zvanično nastao pre oko godinu dana, kao ulični bend. Re je o putujućem projektuje koji je baziran u Beogradu, ali i u Luksemburu i povremeno u Italiji, gde su odlučili da ozvaniče čitavu stvar i bendu daju ime. Funkier Project čine od 2 do 6 članova, ne računajući publiku koja je takođe deo projekta i u interakciji učestvuje u kreiranju muzike, a to i jeste glavni razlog što je Funkier projekat, a ne klasičan bend.
Predstavljaju se ovako: Funkier čine Andrija Hadžić – vokal, perkusije, Petar Filipović – gitara, Branko Milivojević bas. (nestalni članovi) Emiline Tabout – vokal Todor Živković gitara ili bas, Dušan Murišic- truba itd… imamo i klavijaturistu i bubnjara ali oni žive u Holandiji. Ostali članovi žive i rade u Evropi. Holandija, Luksemburg… i po potrebi učestvuju u nastupima.
U kojoj će postavi nastupiti u Wurstu znaće tek u poslednjem momentu, ali jedan od osnivača projekta, Andrija Hažić, pred nastup 20.oktobra kaže da je Funkier spreman za finale i da nema tremu.
– Prijavili smo se svakako da bi gurali napred našu priču, jer mislimo da vredi, ne previše, ne koliko ja mislim da može, ali vredi dovoljno pripojiti je drugim tokovima drugih priča, kao što je vaša recimo (za to respect), a kojom šire zajedno doprinosimo kreiranju “naše muzičke scene”, da joj vratimo svetski sjaj.
A Funkier svoju umetničku misiju sprovodi uglavnom na engleskom jeziku.
– Zašto da uskratino sve one izvan granica naše zemljice, koji zaslužuju da čuju sve? (Otud pesme na engleskom). Granice su jako diskutabilne u višem porezku stvari. Ako bude prilike pustićemo je dalje, jer je dužnost i odgovornost svih nas da sijamo za ovaj svet i da mu doprinesemo kroz naše kreativno stvaralaštvo što je više moguće – kaže Andrija.
Album koji imaju priliku da osvoje na Mobil Demo Festu bi im, nema sumnje, pomogao u tome.
– Drugi, lični motiv zbog kojeg smo se prijavili jeste to što sam uradio sve što sam želeo do sada, osim da snimim i objavim album.To je moja težnja i moj cilj. Naravno bez očekivanja, osim prema sebi, bez upoređivanja sa bilo kim. To ostavljam vama – kaže Anrija i za kraj dodaje: – Konkurencija je super, mladi i ambiciozni ljudi. Želim im uspeh.
Ako se za predstojeću Noć veštica Zoe Kravic (30) preruši u mačku, ne mora ni da skida kostim. Ova glumica zaigraće rame uz rame sa Robertom Patisonom u najnovijem “Batman” filmu i to kao Žena-mačka.
Pre nje su ovu DC heroinu tumačile Hale Beri, En Hatavej, Mišel Fajfer…
Kravic, čija je serija “Velike male laži” upravo završila svoju 2. sezonu, glumiće Selinu Kajl, odnosno njen alter ego.
Kako se spekuliše, ovaj deo “Batman” franšize će se više fokusirati na Brus Vejna kao čoveka i detektiva, nego kao na superheroja.
Zoe Kravic/Photo: YouTube printscreen
– Ovo je veoma fokusirana, noir Batman priča. Nadam se da će biti uzbudljiva, koliko i emotivna. Ona se više bavi Batmanom kao detektivom, nego onim što smo do sada videli u filmovima. Stripovi prate tu istoriju. Brus Vejn bi trebalo da bude najbolji detektiv na svetu, što nije bilo nužno u ranijim filmovima – rekao je u januaru reditelj Met Rivs.
Očekuje se da produkcija “Batmana” počne kasnije tokom ove godine, ili na početku sledeće, dok bi u bioskope trebalo da stigne na leto 2021. godine.
Koja je vaša omiljena Žena – mačka možete glasati OVDE.
Pop Depresija i Kišobran predstavili su koncertni film “Klavirsko nebo UŽIVO” u režiji Petra Petrovića. Film je audio/video zapis koncerta na kojem je promovisana kompilacija nove srpske klavirske muzike “Klavirsko nebo/Piano Sky”, koji je održan 15. marta 2019. u Centru za kulturu Vlada Divljan.
U filmu učestvuju (po redu pojavljivanja): Iva Parađanin, Pavle Popov, Milica Predolac, Ana Vasić, Andrej Negić, Nikola Radosavljević, Milica Tegeltija, Luka Ignjatović i Petar Stevanović.
Za vizuelne efekte i dizajn svetla na koncertu zaslužan je bio beogradski umetnik Incredible Bob, dok je dizajn zvuka delo Dušana Bauka.
Prvi konkurs “Klavirsko nebo” koji su organizovali Pop Depresija i Kišobran uz podršku LP Dua završio se krajem 2018. godine objavljivanjem kompilacije na kojoj je predstavljeno 17 novih kompozicija napisanih za klavir autora iz Srbije.
Na Međunarodni dan klavira 29. marta 2019. raspisan je konkurs za Klavirsko nebo #2, a krajnji rok za prijem radova bio je 31. jul.
Stručni žiri početkom oktobra izabrao je pesme koje će činiti finalni izbor, a nova kompilacija biće promovisana tokom novembra. U žiriji se nalaze Jovana Backović (kompozitorka i učesnica prvog konkursa), Slobodan Brkić DJ Brka (jedan od urednika emisije Arkadija na RadioAparatu), Marija Maglov (Muzikološki institut SANU), Svetlana Đolović (urednica RadioAparata) i Ivan Lončarević (Pop Depresija).
I ovaj konkurs udruženja Pop Depresija i Kišobran realizuju u saradnji sa LP Duom i dizajnerom Bratislavom Milenkovićem.
Grupa Kojiti predstavila je spot za pesmu “Oprosti što te volim” sa aktuelnog četvrtog studijskog albuma objavljenog u martu ove godine.
Glavne uloge u spotu tumače Pia Vrdoljak (ćerka frontmana Kojota, Alena Marina) i Vili Gobac (sin frontmena Psihomodo Popa, Davora Gobca).
– Ta pesma nam je od početka bila centralna stvar s novog albuma i jako nam je bitna. Tako da smo režiju prepustili najboljem reditelju, a to je oduvek bio Radislav Jovanov Gonzo – izjavili su članovi benda o novom singlu i spotu.
Kojoti (Beer Fest)/ Photo: AleX
– Kako kaže naziv pesme ovo je samo vizuelna asocijacija na puno mladih, pa i starijih parova koji se vole, kako se već vole. Kao da su stalno u tom obostranom začaranom krugu ljubavi, ljubomore, strasti i mržnje. Teško im je da budu zajedno, a ne mogu jedan bez drugog – poručio je reditelj spota, Radislav Jovanov Gonzo.
Posle brojnih festivalskih nastupa ovoga ljeta po Hrvatskoj, BiH i Srbiji, pravu veliku promociju aktuelnog albuma “Sve je pod kontrolom?” spremaju 25. oktobra u Velikom pogonu Tvornice kulture.
Spomenuti album rock kritika jednoglasno je proglasila najkvalitetnijim albumom u opusu Kojota (s čime se slaže i sam bend) i ocenili ga kao najbolji rock album godine u Hrvatskoj.
Kojoti (Beer Fest)/ Photo: AleX
Inače, Kojoti se spremaju za snimanje dokumentarnog filma o grupi, a početak je zakazan baš za 25. oktobar na dan promocije albuma “Sve je pod kontrolom?”. Film, čiji službeni naziv još nije poznat, počinje u Tvornici i tokom naredne godine pratiće bend na nastupima.
O 25 godina Kojota pričaće bivši i sadašnji članovi, muzičari, kritičari i fanovi, a osim materijala snimljenih za potrebe dokumentarca biće korišćeno i mnoštvo dosad neprikazanih arhivskih snimaka.
Scenarista i autor filma je Jadranko Pongrac koji potpisuje desetak dokumentarnih filmova razne tematike od kojih se posebno ističe “Oči u Magli” o legendi hrvatske muzičke scene, Zdenku Franjiću.
Jasmin Levi, zvezda izraelske i španske etno-pop scene, premijerno će da nastupi u Beogradu 19. novembra u Kombank dvorani.
Jasmin Levi spada u novu vrstu svetskih zvezda, kakva je i Končita Buika, koje ukrštaju svoje kulturno nasleđe sa savremenim pop zvukom.
Mada dolazi iz Izraela, poreklom je iz Španije gde postoji Ladino kultura tamošnjih Jevreja, pa njena muzika pruža jedinstvo flamenka i jevrejske muzike. Odrasla je u Jerusalimu, gradu u kome se pretapaju narodi i kulture, slušajući klasiku, šansone, džez, tursku i grčku, kao i jevrejsku i muslimansku muziku.
Njeni omiljeni pevači su Pavaroti, Bili Holidej, Hulio Iglesias, Edit Pjaf – veliki, dramatični glasovi.
– Volim tužne pesme. Moja mama je imala težak život. Preuzela sam od nje tugu koju je nosila sa sobom, pa, iako sam srećna osoba, stvaram iz tuge. Sreća je da imam muziku u sebi, tako da mogu da izrazim svoju setu – kaže Jasmin.
Njen otac, Jicak Levi (rođen u Turskoj 1919) radio je kao kompozitor, a posle stvaranja države Izrael postavljen je za šefa Ladino odseka na izraelskoj nacionalnoj radio stanici. Njegovo životno delo bilo je sakupljanje i očuvanje pesama sefardskih Jevreja, koje su se do tada usmeno prenosile sa generacije na generaciju.
Photo: Promo
Peti studijski album Jasmin Levi pod nazivom “Libertad”, u produkciji legendarnog Bena Mendelsona, novi je korak i u njenom ličnom oslobođenju kao autorke: – Pevam flamenko, tursku muziku, Ladino, persijsku muziku i mešam ih sve zajedno. Vidim sebe kao world music pevačicu, pevam na modernom španskom i Ladino jeziku i u sve to unosim arome koje volim.
Poseban ugođaj ovom albumu daje saradnja sa španskom pevačicom Končitom Buikom. Slučajni susret na jednom aerodromu pokrenuo je želju za saradnjom između trenutno dva najsnažnija vokala world music scene i u roku od nedelju dana one su snimile pesmu “Olvidate de Mi” posvećenu Jasmininoj bolesnoj rođaki.
Jasmin nije samo pevačica – objavila je knjigu pesama 2010, pobednica je na Međunarodnom takmičenju za pisanje pesama za kompoziciju “Ja voi“, osvojila je i prestižnu nagradu “Ana Lind” za međukulturnu saradnju, a nominovana je i za brojne druge nagrade uključujući BBC World Music Award.
Bila je akter dokumentarca za ARTE TV pod nazivom “Music Mon Amour”, a pojavljuje se i u TV filmu “Mi Sweet Canari” u čast legendarnoj pevačici rembetika, Rozi Eškenazi. Godine 2008. postavljena je za ambasadorku dobre volje za decu, zbog svoje borbe za ublažavanje ratnih trauma mališana koji su žrtve krize na Bliskom Istoku.
– Izbegavam razgovor o politici, ja sam pevačica, ali pevam o ličnoj slobodi. Znam da zvuči kao kliše, ali verujem u ljubav. Volim ljude kakvi su i muslimani i Jevreji i hrišćani, i palestinski i izraelski ljudi. Ono što među njima nedostaje jeste poštovanje. Ne poštuju jedni druge, zato se neprestano svađaju. Želim da se ljudi otvore, da osete čitavo čovečanstvo kao celinu, a ne samo da gledaju na stvari iz svog ugla – kaže Jasmin.
Ulaznice za koncert Jasmin Levi mogu da se nabave na svim prodajnim mestima Ticket Visiona po ceni od 1200, 1600 i 2000 dinara.
