EXIT Fondacija i niz organizacija okupljenih u društvenom pokretu “Zelena revolucija” uputili su danas javni apel u kojem pozivaju da se otpočne masovno pošumljavanje Srbije.
Potpisnici ovog otvorenog pisma među kojima su Studentski parlament Šumarskog fakulteta u Beogradu, Pokret gorana Vojvodine, Supernatural, Recan fondacija, te grupe Prijatelji šume i Odbranimo šume Fruške gore, ističu da su sadnja drveća i pošumljavanje najjednostavniji i najefikasniji odgovor za klimatske promene, jer je drveće najbolji prirodni prečišćivač vazduha i apsorber ugljen-dioksida.
Autori pisma pozvali su Vladu Republike Srbije i nadležna ministarstva da se javno obavežu da će u skladu sa Strategijom razvoja šumarstva Srbije kreirati i sprovesti nacionalni plan čiji je prvi cilj da pošumljenost naše zemlje podigne sa sadašnjih 28% na najmanje 40% ukupne površine.
Istovremeno se traži od Vlade, gradova i opština da stave moratorijum na seču šuma i javnih zelenih površina, kako bi se zaustavio dalji pad stepena pošumljenosti Srbije i ističe se da je pošumljavanje ujedno i najpovoljniji metod borbe za čistiji vazduh, dostupan i zemljama sa manje razvijenim ekonomijama.
U javnom apelu “Zelene revolucije” navodi se podatak Ujedinjenih nacija po kome je potrebno da se pošumi 6% kopnene površine planete Zemlje kako bi se apsorbovao i neutralisao veći deo ugljendioksida koji čovečanstvo emituje, čime bi se gotovo zaustavio proces globalnog zagrevanja.
Potpisnici pisma podsetili su i da je zaštita životne sredine postavljena kao najveći prioritet Evropske unije i zahvalili se na podršci koju je EXIT Fondacija nedavno dobila za akciju pošumljavanja Fruške gore od strane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Posebno se ističe i da se postavljeni cilj nalazi “iznad svih ideoloških, rasnih, nacionalnih, religioznih i političkih podela. Važniji je od svakog drugog cilja, jer bez njega drugih ciljeva na ovom svetu više neće biti“.
Za kraj se u pismu navodi i želja da se inicijativa proširi i na komšijske zemlje: “Ceo naš region je ugrožen i umesto da je najzeleniji u skladu sa svojim nekada svetski poznatim prirodnim lepotama, danas nažalost prednjači u Evropi po stepenu zagađenja”, navodi se u apelu “Zelene revolucije”.
Nedavno je jedan broj istaknutih kompozitora, članova Sokoja, u medijima izneo niz problematičnih I lažnih optužbi na račun aktuelnog direktora Dejana Manojlovića. Nedavno je održana skuština Sokoja na kojoj mu je izglasano nedvosmisleno poverenje kao direktoru. Potvrđen je i mandat Upravnom odboru.
Bio je izložen medijskoj hajci nekih članova organizacije, da je neovlašćeno za novac Sokoja kupio obveznice republike Srbije. Ispostavilo se, međutim, da je na taj način napravio dodatni profit Sokoju.
– Dužnost direktora je da vodi finansijsko poslovanje u najboljem interesu za Sokoj. Ona proističe kako iz zakona, tako i iz Statuta Sokoja. Skupština se na ovu temu izjašnjavala i na prošloj, redovnoj sednici, kada je usvajan Plan naplate za 2019. godinu i kada je bila obaveštena o nameri direktora da sredstva koja nisu dospela za isplatu obezbedi u smislu rizika, kao i da ih oplodi u smislu kamate. Ukoliko je u daljem periodu bilo odredjenih nedoumica i nesporazuma na tu temu, oni su otklonjeni na poslednjoj, vanrednoj, sednici Skupštine, kada je direktor Zavoda za intelektualnu svojinu potvrdio da je taj nesporazum eventualno bio u proceduralnoj grešci u samom redosledu postupanja direktora, a zatim Skupština sa velikom većinom potvrdila aktivnosti sa obveznicama, te dala mandat direktoru da se tako radi i nadalje. Što se tiče finansijskog aspekta takvog poteza, za nešto više od pola godine takvo postupanje donelo je Sokoju oko 100.000 evra, koji idu direktno u raspodelu svim autorima. Nadalje, to na godišnjem nivou znači i povećanje prihoda po osnovu kamate sa 16 miliona na skoro 40 miliona dinara.
Sokoj logo
Manojlović smatra da negativni napisi u štampi mogu da ugroze normalan rad organizacije.
– Sokoj ima zadatak, kao i mandat svojih članova, da prikupi autorsku naknadu za korišćenje repertoara. Sve se to dogadja na tržištu koje predstavlja konglomerat raznih korisnika Sokojevog repertoara: emiteri, reemiteri, ugostitelji i sl. Reč je o tržištu, kao i svakom drugom, koje neverovatno brzo i surovo reaguje na negativne natpise u medijima. Zato je mnogo bolje da se svi nesporazumi medju članovima, odnosno nesporazumi na relaciji članovi i Stručna služba, odnosno direktor, reše u kući. Interesantni su komentari, dati npr. u listu Kurir, posle objavljenog, sramnog teksta, kako je direktor prokockao novac Sokoja, u kojima korisnici kažu: pa zašto onda da plaćamo Sokoju, kada se našim novcem direktor kocka. To u svakom slučaju može da ugrozi samu naplatu, ali i suštinu te naplate, a to je: da korišćenje autorskog prava mora da se plati, kao i korišćenje svake druge imovine. Ta svest se kod ljudi gradi uporno i strpljivo i podiže godinama, kao neka kuća, a jedan ovakav članak može da sruši nekoliko spratova podizanih godinama. Nismo do sada ‘merili’ štetu u smislu smanjenja naplate itd., ali ubuduće ćemo to morati da radimo, kako bismo prezentovali članstvu moguće gubitke, koji su prouzrokovani takvim postupanjem pojedinih, neodgovornih članova.
Povodom lažnih optužbi namerava da pokrene postupke na sudu.
– Nažalost, sve se događalo na izmaku 2019. godine, sledili su praznici i moguće je, manja pažnja čitalaštva. Sada, kada su praznici prošli, preduzeće se sve moguće aktivnosti u skladu sa zakonima koji sankcionišu objavljivanje lažnih, senzacionalističkih i uvredljivih natpisa. To pre svega mislim na Zakon o javnom informisanju, na osnovu koga ćemo tražiti ispravku i objavljivanje tačne informacije, u listovima koji su objavili takve informacije: Kurir i Danas, ali i u listovima koji su takvu informaciju preneli. Naravno, sledi postupanje po Zakonu o obligacionim odnosima, za utvrdjivanje nematerijalne štet koju sam pretrpeo ja lično, ali i Sokoj. Nažalost, postojeća sudska praksa ne prepoznaje nematerijalnu štetu pravnog lica, dakle Sokoja. U svakom slučaju, angažovana je kvalitetna Advokatska kancelarija, koja se bavi takvom vrstom sporova, kako bi preduzela sve moguće pravne radnje protiv lica koja su u tome učestvovala, što ne isključuje i članove Sokoja koji su sve to inicirali, ali ne isključuje i njihovu moguću krivičnu odgovornost za takvo postupanje.
Dejan Manojlović, direktor Sokoja/Photo: Sokoj promo
Protekle godine je za svega šest meseci uradili niz uspešnih poslovnih poteza od uvođenja elektonske kancelarije, preko nove organizacije Sokoja i sistematizacije poslova do rešavanja velikih dugovanja Sokoju kakvo je bilo ono od strane kablovskog operatera SBB. Izgleda da je namera da rekonstruišete informacioni centar Sokoja neke od članova organizacije zaplašila.
– Informacioni sistem Sokoja je i njegova najveća mana. Ne mogu sada da ulazim u prošlost, kao ni u to da li je loš informacioni sistem nekome direktno pogodovao, jer se ona broji celom decenijom, više sam za to da se okrenemo budućnosti i obogatimo Sokoj novim informacionim sistemom, koji će mu omogućiti da bezbrižno dočeka eru pune digitalizacije, tržišnih promena u poslu kojim se bavi, ali i promenu zakonskih propisa u autorsko-pravnom zakonodavstvu koja nas neminovno čeka, moguće je i do kraja godine, kada će u domaće zakonodavstvo ući i preostale dve evropske direktive, koje regulišu ovu materiju. Da bismo u vezi sa postojećim informacionim sistemom, koji je startno bio problematičan, a sada se može okarakterisati i kao prevaziđen, sve uradili kako IT struka zapoveda, angažovan je stručni konsultant, koji je kao prvi zadatak imao da utvrdi sve loše strane postojećeg informacionog sistema, zatim da da predloge kako vidi prevazilaženje problema i zamenu takvog informacionog sistema, a zatim i da učestvuje, zajedno sa kolegama iz IT Sokoja u sačinjavanju strategije njegove izmene. Uslovi za izradu novog IS su da se pre svega ne ugrozi kontinuitet poslovanja Sokoja, pre svega u odnosu na raspodelu autorima i naplatu, zatim da se sačini sistem bez prepoznatih ranijih rizika i sistem koji će u potpunosti da bude u vlasništvu i pod kontrolom Sokoja. Za to je poterbno i dodatno ojačanje IT Sokoja. Naravno, uslov nad uslovima je da sve to troškovno bude najpovoljnije moguće. Upravo se kreće sa radom na Strategiji IS Sokoja, prva faza je stručna, a potom sve mora da prodje kroz nadležne organe Sokoja, pre svega Upravni odbor, potom kroz skupštinske plenume, a onda i kroz Skupštinu Sokoja, koja sve to mora i da potvrdi.
Riječki bend Projekt objavio je novi, četvrti singl – “Daj”.
Reč je o modernoj rock pesmi zarazne melodije, plesnog ritma i pamtljivog refrena, koja je obogaćena intrigantnim tekstom i odličnom produkcijom poznatog riječkog producenta Mateja Zeca. Muziku i aranžman su uradili Vedran Vučković, Andrija Zrinski i Filip Goleš, autor teksta je Andrija Zrinski, a pesma je snimljena u studiju GIS kod Rijeke.
Projekt se publici predstavio singlovima “Zaustavi vrijeme” i “10DODeset” kao i prazničnom “Sretan Božić”, a novom pesmom “Daj” najavljuju debitantski album, koji je već u celosti snimljen, a čije se objavljivanje očekuje u septembru.
Kukla, Kezz i Časna sestra, tri umetnice čiji su zvuci postali bitan deo pop i elektronske scene u zemlji i regionu, nastupiće u subotu, 15. februara u beogradskom klubu Knap.
Kukla/ Photo: Rok Roudi
Kukla je samoproglašena slovenska gangsta geiša pop umetnica, koja peva uglavnom o oružju i ljubavi, s konstantnom borbom između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta.
Njen autentičan pop zvuk i sjajni vizual identifikuje mladost Zapada i zadržava posebnu slovensku introspekciju i fatalizam – dok svoj identitet koriguje kroz kolektivnu memoriju prožetu balkanskom emotivnom i krvavom istorijom u kodiranoj svakodnevnici.
U januaru 2019. godine objavila je debi album “Katarina”, a trenutno radi na drugom izdanju radnog naziva “Fantasy”.
Tamara Ristić Kezz/Photo: KC Lab promo
Tamara Ristić – Kezz je producentkinja i live looping umetnica. Njen muzički izraz je prepoznatljiv po jedinstvenoj kombinaciji savremenog, elektro organic zvuka i stilizovanog pevanja inspirisanog izvornom muzikom Balkana, ali i po veoma emotivnoj interpretaciji i jakoj energiji.
DJ Časna sestra/ Photo: Facebook @djcasna
Sve progresivnija i traženija na domaćoj sceni DJ Časna sestra – Marija Nikolić, upotpunjuje ovo balkansko crnilo i plavetnilo u urbanom tretmanu, sprema set koji uvek u Knap Clubu proizvodi i kontroliše zanos, čednost, destruktivnu misao i greh.
Vrata kluba se otvaraju oko 22:00 časa, a cena ulaznice iznosi 400 dinara.
Posle ambijentalne “Mach I” verzije reditelja Džoela Edvardsa, Pearl Jam je objavio i “Mach II” spot, čiji rad potpisuje reditelj Rajan Kori.
Drugi službeni video spot pesme “Dance Of The Clairvoyants” Pearl Jam je objavio pre dva dana na svom službenom YouTube kanalu.
Izlazak albuma “Gigaton” najavljen je za 27. mart ove godine (Monkeywrench Records / Republic Records). Reč je o jedanaestom studijskom albumu, ujedno i prvom u poslednjih sedam godina. Prethodnik “Lightning Bolt” objavljen je 2013. godine.
Trogodišnja ćerka britanskog muzičara Toma Rozentala, Fen, osmislila je pesmu o tragičnoj smrti dvoje zaljubljenih – dinosaurusa.
Rozental je pesmicu “Dinosaurs In Love” objavio na Tviteru, i ona je potom postala pravi hit, jer je privukla pažnju gotovo 2,5 miliona ljudi.
Kako i ne bi, jer kad čujete ljupki devojčicin glas koji predano izgovara neobično složene reči o dinosaurusima i njihovoj sudbini, poslušaćete pesmicu barem još jednom.
Fenn, my nearly 4 year old daughter, recorded her first ever solo song today. She came up with all the words herself and I helped her a little bit with the tune. It’s called ‘Dinosaurs in Love’. ?❤️? pic.twitter.com/erCgG0sUvP
– Moja ćerka Fen, koja će uskoro napuniti četiri godine, danas je snimila svoju prvu solo numeru. Sama je smislila tekst, a ja sam joj malo pomogao oko melodije. Pesma se zove ‘Dinosaurs In Love’ – naveo je Tom na Tviteru.
Fen je, pričao je za ABC, ušetala u njegov studio i pitala ga da li mogu zajedno da snime pesmu. Odmah ju je pitao o čemu bi želela da peva.
– O dinosaurisima – odgovorila mu je ćerka.
– Samo je počela da peva o dinosaurisima. Malo po malo. Napravila bi pauzu, a onda bi nastavila, samo ju je trebalo usmeravati. Ja bih je pitao ‘i šta se dešava dalje’, i samo bi sipala reči iz glave. Nisam imao pojma da zna išta o dinosaurusima, ali znam da joj sestra svašta priča, a ona je bistro dete – objašnjava Tom, koji i sam često snima dečije pesmice.
Tom u izjavi za CNN otkriva da voli da podstiče kreativnost svojih ćerki. Uspeh pesmice ga ne iznenađuje budući da je, kako kaže, veoma “evokativna”, ali Fen, uprkos tome, nije svesna da je postala zvezda.
– Ona može da broji samo do 20, tako da baš i ne kapira ako joj kažem da je pesmu čulo dva miliona ljudi. Rekao sam joj da se pesma svidela njenoj baki, ali nije bila previše uzbuđena zbog toga. Uživala je u snimanju pesme, odslušala je nakon što je završila i onda je otišla – priča Tom.
Got a new song out at midnight tonight. Here’s me and 2nd child singing the chorus together. pic.twitter.com/q46kxyQPER
Vukašin Marković, frontmen benda Irie FM, biće specijalni gost Josipe Lisac na koncertu za Dan zaljubljenih 14. februara u beogradskom Sava Centru.
– Veliko mi je zadovoljstvo, kao i čast da sam pozvan da nastupim sa Josipom na njenom beogradskom koncertu. Ona je, pored svih svojih jedinstvenih kvaliteta, za mene umetnica, koja kroz celu karijeru ima sjajan i beskompromisan stav po pitanju svoje profesije. To je zasigurno u velikoj meri uticalo da je ona danas istinska diva. Ovom rečenicom stajem sa rečima hvale, svima je jasno koliko je Josipin stil pevanja neponovljiv – ističe Vukašin.
Do gostovanja je došlo na Josipin poziv, koja kaže da je sama otkrila Markovića kao mladog muzičara koji “ima izražaj kakav je u svijetu”.
Frontmen beogradskog benda, poznatog između ostalog po hitovima “Putevi”, “Ljubav što smo stvorili” i “Što ti telo pulsira”, ne želi da otkriva šta će izvesti na Josipinom koncertu u Sava Centru.
– Mogu da kažem da me Josipa pozvala jedno popodne i na moje oduševljenje izložila ideju, šta bi mogli zajedno da izvedemo. Verujem da će to biti sjajna prilika da svi zajedno uživamo i doživimo njenu harizmu koja ne prolazi. Vidimo se 14. februara u Centru Sava – poručuje Marković.
Ulaznice za beogradski koncert Josipa Lisac možete da nabavite na blagajni Sava Centra kao i na svim prodajnim mestima Ticket Visiona po cenama: 1800, 2100, 2500 i 2800 dinara.
Noel Galager, bivši član benda Oasis, predstavio je novi video singl “Blue Moon Rising”.
Pesma najavljuje istoimeno izdanje čije se pojavljivanje na tržištu očekuje 6. marta i posljednje je iz trilogije EP-a koju je engleski muzičar počeo da objavljuje u junu prošle godine.
Peto kvalifikaciono veče Festovog Demo Festa #2 održaće se 2. februara u zemunskom klubu Fest, a nastupiće bendovi: Vatreni Prsten, Džem Kajmak i Marmelada i Greota.
Vatreni prsten/ Photo: AleX
Vatreni prsten je mladi (i po stažu i po godinama članova) autorski metal bend iz Valjeva.
Ekipa u sastavu – Petar (13 godina), Danilo i Mihailo (14 godina) osvojila je drugo mesto na Beogradskom autorskom rok festivalu 2019.
Džem Kajmak i Marmelada/ Photo: Facebook @DzemKajmakiMarmelada
Džem Kajmak i Marmelada je vokalno-instrumentalni-džem sastav iz Kule, osnovan prvog maja 2017. godine. Vezani velikom ljubavi prema muzici bend putuje kroz različite plejade žanrova: od klasičnog rokenrola, preko psihodeličnog fanka, panka, metala pa čak i do etno uticaja.
Članovi benda su: Vanja Drinčić (gitara), Novica Obradović (bas) i Stefan Kuljančić (bubnjevi).
Greota/ Photo: Facebook @greotagreota
Greota je mladi beogradski autorski alternativni rok bend sa primesama psihodelije.
Članovi benda su: Dunja Damjanović (vokal), Milan Popović (gitara), Aleksa Matejić (bas gitara) i Darko Rodić (bubnjevi).
Kvalifikacione večeri Festovog Demo Festa održavaće se u klubu Fest svake nedelje od 19:00 do 22:00 časa u toku januara i februara.
Svake nedelje nastupiće po tri benda, najbolji po mišljenju žirija i publike ulaze u polufinala, a zatim i finale koje će biti održano u martu.
Najbolje bendove čekaju vredne nagrade:
I nagrada: Vaučer u vrednosti od 600 evra za kupovinu u prodavnici “Marić muzički instrumenti”/ direktan plasman u kvalifikaciona takmičenja Bunt rok festivala
II nagrada: Vaučer u vrednosti od 400 evra za kupovinu u prodavnici “Marić muzički instrumenti“
III nagrada: snimanje jedne pesme u King Oliver Music studiju Ivana Srdanovića/ besplatan set up instrumenata u Guitar Service Belgrade
IV nagrada (nagrada publike): nastup na Rock Village festivalu u Banatskom Sokolcu 2020. godine
Aktivistkinje feminističke kampanje su optužile Francusku filmsku akademiju da je podržala “nasilnika i silovatelja u bekstvu”, nakon što je poslednji film režisera Romana Polanskog nominovan za 12 Cezar nagrada.
Poljski režiser je pobegao iz SAD za Francusku 1978. godine, nakon što je priznao da je silovao 13-ogodišnju devojčicu i od tada se vodi kao begunac od američke pravde, bez obzira na učestale pokušaje da bude “izručen”.
Njegov film, “Oficir i špijun”, o poteri za francusko-jevrejskim vojnim oficirem Alfredom Drejfusom, nominovan je za 12 Cezar nagrada – francuskog pandana Oskaru, uključujuči kategorije najbolji film i najbolji režiser.
Neposredno pre premijere u novembru prošle godine, francuska fotografkinja, Valentina Monije, optužila je Polanskog da ju je silovao u švajcarskom ski odmaralištu kad je bila tinejdžerka.
Monije je istakla da je Polanski pokušao da joj da pilulu i da je prinudi na pokoravanje u njegovoj brvnari u Gštadu kad je bila osamnaestogodišnja manekenka i glumica.
Roman Polanski/ Photo: imdb.com
Uprkos napadima na Polanskog, film “Oficir i špijun” je finansijski zadovoljavajuće prošao, sa prodatih milion i po bioskopskih ulaznica.
Feministička grupa Osez Le Féminisme navela je da su nominacije donele “sramotu za Cezar nagrade i pokazale da Francuska ne učestvuje u #MeToo pokretu”.
– Priznavanje njegovog filma je ekvivalentno ućutkivanju žrtava – istakli su iz Osez Le Féminisme.
Pored Polanskog, nominovana je i Adel Hanel za najbolju žensku ulogu u filmu “Portrait of a Lady on Fire”, koja tvrdi da ju je, kad je imala 12 godina, seksualno napastvovao francuski režiser Kristof Rudja. Režiser je optužen, ali negira navode.
“Zar ništa nismo naučili iz #MeToo pokreta? Pored svega što se desilo, Cezar nagrade su odale počast nasilniku i silovatelju dece koji je u bekstvu?”, objava je na Twitter profilu grupe Osez Le Féminisme.
«Le cinéma français n’a rien compris des témoignages d’Adèle Haenel et de Valentine Monnier, Il n’a pas changé depuis #MeToo. » Céline Piques, porte-parole d’Osez le féminisme, s’indigne des 12 nominations du «J’accuse» de Polanski aux #Cesar2020 > https://t.co/SOjqyv37G0pic.twitter.com/jevcXxYBrH
Predsednik Francuske filmske akademije, Alan Terzan, smatra da, kad pravi izbor za nagrade, “akademija ne bi trebalo da uzima u obzir moralnu stranu autora”.
Polanski (86) je rekao da “apsolutno negira” napad na Monije.
– Ne sećam se toga jer je netačno – izjavio je za magazin Paris Match.
“Oficir i špijun” nije dobio nijednu Oskar nominaciju, dok je drugi francuski film, “Jadnici”, u užem izboru za najbolji strani film. Film “Jadnici” je nominovan za 11 Cezar nagrada.
